Američka krivica
Rat protiv terorizma zahteva više od vojne ili obaveštajne delatnosti, on zahteva pobedu u ideološkoj borbi. Ne napolju, nego kod kuće.
Jednom sam pisao o načinu na koji je učitelj avganistanske osnovne škole objašnjavao političku nauku i istoriju. Učitelj je pokazao grafik sa podeljenim kolačem, od kojeg je Amerika imala odroman deo, a Avganistan samo malu mrvicu. Njegova poenta? Avganistanci pate zato je Amerika zgrnula svo bogatstvo.
Nedavno je učitelj u državnoj školi Fretnej Strit u Milvokiju hteo da pokaže svojoj deci kako da shvate kako terorista razmišlja. Učitelj kaže da “ne krivi Ameriku,” ali želi da prikaže svojim učenicima kako prenaseljenost i siromaštvo stvaraju nove teroriste. Zamolio je svoje petake da ustanu, i postrojio ih je po brojnosti stanovništva, na jednoj ogromnoj podnoj mapi sveta. Onda im je podelio kolače po svačijem bruto proizvodu. Đaci u Aziji su, na primer, dobili jedan kolač na njih 16. Troje u Africi su podelili pola kolača između sebe. Ali, u Severnoj Americi, jedan đak je dobio osam kolača.
Nazovimo ovo teorijom eksploatacije: Amerika se bogati na račun drugih zemalja. Amerika uzima; drugi imaju manje. Da nije američke jače, zle kulture, i njenog otimanja bogatstva od drugih, ostatak sveta bi živeo u prosperitetu i sreći. Američko bogatstvo izaziva siromaštvo kod drugih. Mi dobijamo. Oni gube.
Ali, Izveštaj o napretku arapskog sveta, pisan od arapskih političkih naučnika i istraživača, ima drugačiji zaključak. Naučnici su pisali o relativnoj zaostalosti 22 arapske države, čije je stanovništvo skoro 300 miliona ljudi. Arapske zemlje imaju najgori rezultate u celom svetu po pitanju slobode, političkog napretka, ljudskih prava, građanskih prava i nezavisnosti medija, Izveštaj je utvrdio da postoji 65 miliona odraslih koji su nepismeni. Polovina arapskih žena i dalje nije u stanju da čita ili piše. Deset miliona dece, uzrasta od 6 do 15 godina, ne ide u školu. Izveštaj opisuje “težak nedostatak” novih autorskih dela. Tokom poslednjih 1000 godina, Arapi su preveli toliko knjiga koliko Španija prevede tokom godine dana. Samo 1.2 % stanovništva koristi kompjuter, a samo polovina njih ima pristu internetu.
Španija, zemlja sa 41 milion stanovnika, ima veći bruto domaći proizvod (BDP) nego što je ukupan BDP svih 22 arapske zemlje! Uprkos prisutvu nafte u mnogim arapskim zemljama, ta regija ostaje nerazvijena. Rast prihoda po glavi stanovnika tokom poslednjih 20 godina je samo malo iznad sub-saharske Afrike. Jedan od pet Arapa živi sa manje od $2 dnevno, a neke procene nezaposlenosti su oko 15%. Produktivnost opada, istraživanje i poboljšanja su slaba ili nepostojeća, a nauka i tehnologija su u zimskom snu. Intelektualci beže iz ove represivne političke i društvene klime koja guši “kreativnost.”
U arapskom svetu mnogi Ameriku nazivaju “Velikim Satanom.” Pitanje: da li je Amerika ili nije, od 1945 do 1949, imala monopol na atomsku bombu, tada najveći izvor uništenja u istoriji čovečanstva. Šta je Amerika učinila sa tom svojom moći? Bombardovala svoje neprijatelje? Ukrala bogatstvo drugih zemalja? Anektirala nečiju teritoriju?
Pre dvadeset godina, jedan kanadski radio komentator je govorio o suštinskoj dobroti Amerike i njenim doprinosima svetu:
Ovaj Kanađanin misli da je vreme da počnemo braniti Amerikance kao najdarežljiviji i verovatno najmanje cenjeni narod na svetu.
Nemačka, Japan I, u manjoj meri Britanija i Italija, podignute su iz ratnih ruševina od strane Amerikanaca, koji su im pomogli milijardama dolara a oprostili im druge milijarde duga. Niti jedna od ovih zemalja danas ne plaća kamatu na svoje preostale dugove prema Sjedinjenim Državama. Kada je postojala opasnost da će Francuska propasti 1956, Amerikanci su joj pomogli, a za nagradu su vređani i pljačkani na ulicama Pariza. Bio sam tamo. Video sam.
Kada su zemljotresi pogodili daleke gradove, SAD su te koje trče da pomognu. Ovog proleća, 59 američkih zajednica su uništene od tornada.
Niko nije pomogao.
Maršalov Plan i Trumanova Politika su upumpali milijarde dolara u obeshrabrene zemlje. Sada novine u tim zemljama pišu o dekadentnim, ratobornim Amerikancima…
Mogu da vam nabrojim 5000 primera kada su Amerikanci potrčali da pomognu drugima u nevolji. Možete li mi imenovati makar jedan primer kada je neko drugi potrčao da pomogne Amerikancima u nevolji?…
Naši susedi su se sa svime suočavali sami, i ja sam jedan Kanađanin koji je prokleto umoran od slušanja kako ih neko nipodaštava. Oni će na kraju trijumfovati u ovome. A kada to urade, slobodno mogu da sa visine gledaju zemlje koje sada likuju zbog njihove trenutne nevolje…
Ameriko, budi ponosna!
Leri Elder – preuzeto sa sajta Capitalism Magazine. Prevod: Andreja Vražalić
