Internet magazin za liberalnu Srbiju
Anarhističkoj utopiji se mora priznati da poseduje jednu trajnu, ali u krajnjem slučaju lažnu privlačnost. Međutim, da bismo sugerisali kako je cela ta ideja jedna konceptualna opsena, potrebno nam je nešto više od usputnog razmišljanja. Šta bi trebalo da budu definišuće granice individualne slobode ponašanja?
Osim ukoliko ne verujemo u naivni prosvetiteljski mit o temeljnoj promeni ljudske prirode, o „novom čoveku“ koji se rađa na zgarištu svekolike ljudske zatucanosti i zla, teško je poverovati u mogućnost društvenog poretka zasnovanog na vrednostima oslobođenog pojedinca. Kada se spale sve zabrane, ono što ostaje nije sloboda nego zgarište.
Uprkos uvreženom mišljenju da je bezdržavno društvo utopija, postoje dobri razlozi da se veruje da je ovo društvo ne samo ekonomski izvodljivo nego i da pruža kontinuirane podsticaje za nenasilje. Doživljavanje države kao neizbežne, kao i doživljavanje bezdržavnog društva kao neodrživog, zasnivaju se na pogrešnom ekonomskom razmišljanju i iracionalnom strahu.
Ovde su predstavljeni glavni spisi o anarho-kapitalizmu, koji se još može zvati i prirodnim poretkom, privatno-vlasničkom anarhijom, uređenom anarhijom, radikalnim kapitalizmom, privatno-pravno društvo ili društvo bez države. Namera autora nije bila da pruži sveobuhvatan spisak. U stvari, uključeni su samo radovi sa engleskog govornog područja koji su nedavno objavljeni i oni koji su u štampi.
Individue imaju prava i postoje stvari koje im nijedna osoba ili grupa ne sme učiniti (a da ne povredi njihovih prava). Ta su prava toliko čvrsta i dalekosežna da se postavlja pitanje šta država...
