Šta je meni značilo Ljudsko delovanje: Osvrt jednog mladog ekonomiste
Ljudsko delovanje je luča vodilja u ekonomskom razmišljanju.
Ekonomija
Tržište treba da proizvodi privredni rast a ne država
Intervju urednika Katalaksije za Ekonom:east
Ljudsko delovanje: Najvažnija rasprava o ekonomiji
Adam Smit je artikulisao ideju o nevidljivoj ruci ali je tek Mizes objasnio kako tržišna privreda zapravo radi. Ljudsko delovanje je Mizesov najpotpuniji i najjasniji iskaz ovog objašnjenja. Jednostavno rečeno, Ljudsko delovanje je najveće delo iz oblasti ekonomije u dvadesetom veku.
Bez restitucije nema normalne ekonomije — Intervju sa Radom Pezdirom
Koliko je slovenački model tranzicije slab, možete i sami da se uverite ako uporedite podatke o strukturnim promenama u Sloveniji i ostalima državama istočne i srednje Europe. Videćete da nam je tržište rada najmanje fleksibilno u regiji, birokratske barijere su među najvećima, zbog monopola i niske inovativnosti konkurentnost je katastrofalna, porezi su među najvišima na svetu, penzijski i zdravstveni sistem pred raspadom… Dakle, ako vam je posle svih ovih fatalnih grešaka Slovenija uzor za vođenje ekonomske politike, onda ste stvarno neracionalna država.
"Ljudsko delovanje", 1949. godina – Jedna dramatična epizoda
HactionTekst Izraela Kirznera prvi je u seriji tekstova koji će biti objavljivani na našem sajtu povodom šezdesetogodišnjice izlaska Mizesove knjige “Ljudsko delovanje”. Redakcija Katalaksije je ljubaznošću Fondacije za ekonomsko obrazovanje dobila prava za objavljivanje čitavog temata posvećenog ovom jubileju koji je izašao u septembarskom izdanju časopisa “Freeman”.
Doprinos cigana napretku i kapitalizmu u Bugarskoj
Ključna teškoća pri rešavanju izazova integracije Cigana u EU i Bugarskoj jeste izostanak razmišljanja o Ciganima kao o normalnim osobama. Na njih se u različitim državnim i briselskim programima gleda kao na, s jedne strane, „zanemarene i potlačene“ (u retorici ljudskih prava), „izolovane“, „isključene“, „izdvojene“, „diskriminisane“ ili, s druge strane – retorikom kojoj su podjednako skloni i levičarski i desničarski političari – kao na „prostake“, „lopove“, „nekulturne“, „necivilizovane“, pa čak i „nesposobne-za-civilizovanje“, da pomenem samo par klišeizovanih oznaka u bugarskom javnom mnenju.
Socijalizam: Problem vlasništva ili znanja?
Serijom nedavno objavljenih članaka u The Rewiev of Austrian Economics, Džozef Salerno je počeo da razdvaja često poistovećivane ekonomske i društvene teorije Ludviga fon Mizesa i Fridriha A. Hajeka. Naročito je pokazao da su njihova gledišta o socijalizmu bila potpuno različita – dokazujući u prilog tome da je Mizesov izvorni argument u takozvanoj debati o socijalističkoj kalkulaciji bio u celini ispravan i takođe predstavljao poslednju reč o tome, dok je Hajekov poseban prilog debati bio iz osnova pogrešan i samo povećao zbrku. Beleška koja sledi pružiće dodatno potkrepljenje Salernovoj tezi.
Uzroci krize
Prvo što bi iz ove krize trebalo da naučimo je koliko malo znamo o mogućim posledicama regulatornih mera. Ne zato što su regulatori nekompetentni ili zato što su političari sebični, nego zato što su ekonomske interakcije složene do te mere da niko ne može znati šta će se iz čega izroditi. Lek za to je dehomogenizacija tržišnog ponašanja – pustiti firme, banke i pojedince da sami sebe regulišu da bi opstali na tržištu. Tako se dobra poslovna praksa izdvaja, a loša nestaje. Nasuprot tome, regulacija homogenizuje ponašanje – kada se neka praksa uspostavi centralizovanom regulacijom, moguća greška se nameće svima. Regulacija sprečava takmičenje poslovnih praksi.
Ljudsko delovanje: 60. godišnjica
Proslavljamo 60. godišnjicu publikovanja važne knjige, Ljudsko delovanje: Rasprava o ekonomiji naučnika i mislioca, austrijskog ekonomiste Ludviga fon Mizesa. Knjiga iznosi Mizesovo shvatanje – formulisano nakon dugih studiranja i razmišljanja – kako funkcioniše tržišna ekonomija. Ova knjiga predstavlja ogroman doprinos ljudskom znanju.
Destruktivni mit o "uspehu" slovenačke tranzicije
Pozivanje na „slovenačko tranziciono čudo“ i glorifikovanje ekonomske filozofije Jožea Mencingera od strane domaćih ekonomista, srpskih parlamentaraca i dobrog dela javnosti govori ne samo o nepoznavanju ekonomskih zakonitosti i tranzicionih potreba već i o elementarnoj neinformisanosti i neupućenosti u slučaj slovenačke tranzicije. Pred vama je tekst mladog slovenačkog ekonomiste koji ruši ovaj mit i dokumentuje činjenicu da Slovenija ne samo što ne predstavlja šampiona reformi već je u mnogo čemu vrlo slična posebnom slučaju neuspešne i zaustavljene tranzicije, Srbiji.
