Per Bylund

Danas, kada šved­ski sistem drža­ve bla­go­sta­nja doži­vlja­va svoj konač­ni debakl, ova eti­o­lo­gi­ja kata­stro­fe napi­sa­na još 2006. godi­ne dobi­ja fak­tič­ku potvr­du i zna­čaj. Nje­na cen­tral­na teza, da „čovek ne može uži­va­ti u živo­tu ako za svo­je izbo­re i svo­ja dela nije on sam odgo­vo­ran i ne može biti pono­san i neza­vi­san ako sam ne upra­vlja svo­jim živo­tom“, slu­ži kao nara­vu­če­ni­je svi­ma oni­ma koji u dele­gi­ra­nju lič­ne odgo­vor­no­sti na držav­ni plan tra­že reše­nje dru­štve­nih problema.