Gistav de Molinari

Gistav de Moli­na­ri nam sa vre­men­ske distan­ce od pre­ko 150 godi­na rasve­tlja­va miste­ri­ju žila­vo­sti soci­ja­li­zma i spo­ro­sti i tegob­no­sti nje­go­ve tran­zi­ci­je u kapi­ta­li­zam. Pora­zna ali isto­vre­me­no pro­sve­tlju­ju­ća isti­na je da se ova tran­zi­ci­ja uop­šte ne doga­đa. Doga­đa se lin­gvi­stič­ka mimi­kri­ja: komu­ni­stič­ki poj­mo­vi nazi­va­ju se novim ime­ni­ma ukra­de­nim iz reč­ni­ka trži­šne ter­mi­no­lo­gi­je, čime se sakri­va odsu­stvo bilo kakve real­ne pro­me­ne i refor­me. Pri­pad­ni­ci držav­nog apa­ra­ta pri­nu­de pri­be­ga­va­ju ovoj mimi­kri­ji u želji da zadr­že udo­ban para­zit­ski položaj.