Džejms Bjukenen

Povo­dom smr­ti jed­nog od naj­u­ti­caj­ni­jih libe­ral­nih teo­re­ti­ča­ra dana­šnji­ce, nobe­lov­ca Džejm­sa Bju­ke­ne­na, obja­vlju­je­mo nje­gov tekst koji je na stra­ni­ca­ma Kata­lak­si­je pre­mi­jer­no publi­ko­van 2006. godine.

Tre­ba sva­ka­ko da nasta­vi­mo sa ana­li­zom struk­tu­re pri­vre­de, da je podr­ži­mo i da tra­ži­mo kon­sen­zus o sred­stvi­ma koja će uči­ni­ti struk­tu­ru spo­sob­ni­jom da nam, kao subjek­ti­ma, omo­gu­ći da lak­še postig­ne­mo cilje­ve koje smo defi­ni­sa­li i koji­ma teži­mo. Među­tim, tre­ba da se čuva­mo inte­lek­tu­al­ne kon­fu­zi­je u vezi sa poj­mom pri­vre­de, ne tre­ba da pru­ži­mo legi­tim­no pokri­će poje­din­ci­ma i gru­pa­ma koji žele da dru­gi­ma namet­nu svo­je cilje­ve. Čuvaj­mo se onih koji govo­re o cilje­vi­ma privrede.

Kako ula­zi­mo u dva­de­set prvi vek, spre­ča­va­nje opšteg meša­nja poli­ti­ke je možda naš naj­o­či­gled­ni­ji pri­o­ri­tet. Drža­va-Levi­ja­tan obe­le­ži­la je veli­ki deo ovog veka; izgu­bi­će­mo sve naše sno­ve ako se rast "čudo­vi­šta" ne zauzda…