Baj baj Bizmark

Imple­men­ta­ci­ja siste­ma soci­jal­nog osi­gu­ra­nja i stva­ra­nje tzv. bla­go­sta­nja i soci­jal­ne prav­de su kao vla­di­ni cilje­vi posta­li jasna obe­lež­ja drža­ve još s kra­ja XIX veka.

Slu­čaj Nemač­ke je naro­či­to kori­stan za pro­u­ča­va­nje. Ova zemlja je bila pio­nir u stva­ra­nju obu­hvat­nog siste­ma soci­jal­ne poli­ti­ke i danas je glav­ni pri­mer toga kako lavi­rint regu­la­ti­va i fiskal­no opte­re­će­nje koje je ova poli­ti­ka done­la para­li­šu eko­no­mi­ju. Jed­na isto­rij­ska ana­li­za nemač­ke drža­ve bla­go­sta­nja tako­đe otkri­va vezu izme­đu drža­ve bla­go­sta­nja i rat­nič­ke države.

Kada je kra­jem XIX veka nemač­ki kan­ce­lar Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck) stvo­rio sistem soci­jal­ne poli­ti­ke za indu­strij­ske rad­ni­ke, imao je veo­ma jasan cilj na umu. Upo­re­do sa kon­so­li­da­ci­jom geo­stra­te­ške pozi­ci­je Raj­ha, želeo je da indu­strij­ske rad­ni­ke podve­de pod kon­tro­lu drža­ve. Inte­gri­sa­nje masa u telo novo­for­mi­ra­ne uje­di­nje­ne nemač­ke drža­ve je bio cilj a obu­hva­tan sistem soci­jal­ne zašti­te je obez­be­dio sred­stva za posti­za­nje ovog cilja.

Soci­jal­na poli­ti­ka je naj­ve­ćim delom bila naci­o­nal­na poli­ti­ka ¹ i sistem soci­jal­nog osi­gu­ra­nja je prven­stve­no bio instru­ment za izma­mlji­va­nje rad­ni­ka iz pri­vat­nih i komu­ni­ta­ri­stič­kih siste­ma u ruke drža­ve. U Bizmar­ko­vim oči­ma je upra­vo drža­va bila ta koja je stvo­ri­la naci­o­nal­no jedin­stvo, i taj fak­tor je tako­đe bio potre­ban za odr­ža­nje soci­jal­nog jedin­stva putem uza­ja­mnog oba­ve­zi­va­nja izme­đu drža­ve i nje­nih građana.

Izvor­no je soci­jal­na poli­ti­ka bila pri­la­go­đe­na svom spe­ci­fič­nom cilju, nije išla dubo­ko i nije pred­sta­vlja­la veli­ko finan­sij­sko opte­re­će­nje za pro­i­zvod­ni eko­nom­ski sek­tor. Kada su 1883. napra­vlje­ni prvi kora­ci u stva­ra­nju siste­ma soci­jal­nog osi­gu­ra­nja uspo­sta­vlja­njem siste­ma zdrav­stve­na zašti­te i nje­go­vim pro­ši­re­njem na sta­ri­ju popu­la­ci­ju, povre­de na radu i neza­po­sle­nost, mak­si­mal­ni udeo u soci­jal­nom osi­gu­ra­nju je zadr­žan na nivou od ukup­no 6% bru­to zarade.

Soci­jal­no osi­gu­ra­nje je tre­ba­lo da bude ogra­ni­če­no na novu kla­su indu­strij­skih rad­ni­ka. Obič­ne sta­ro­sne pen­zi­je su bile ispla­ći­va­ne samo lici­ma sta­ri­jim od 70 godi­na, a iznos bi ret­ko pre­la­zio nivo dovo­ljan za pre­ži­vlja­va­nje. Ali kao što je pred­vi­deo Adolf Vag­ner (Adolph Wag­ner) — jedan od inte­lek­tu­al­nih oče­va soci­jal­ne poli­ti­ke i autor 'zako­na o poja­ča­noj aktiv­no­sti drža­ve' — šire­nje funk­ci­ja drža­ve na 'soci­jal­nu sfe­ru' će pro­me­ni­ti karak­ter drža­ve i vodi­ti obim­ni­joj finan­sij­skoj aktiv­no­sti vla­de. ² On je tako­đe jasno pred­vi­deo da će nova 'soci­jal­na epo­ha' biti doba inter­ven­ci­o­ni­zma, sa vla­da­ma koje aktiv­no 'kori­gu­ju' pro­ces kapi­ta­li­stič­ke pro­i­zvod­nje i distribucije.

Iako prak­sa i insti­tu­ci­o­nal­ni obli­ci vari­ra­ju od zemlje do zemlje, sama ide­ja da drža­va mora da zašti­ti i pro­mo­vi­še soci­jal­nu prav­du i pro­gres je posta­la vode­ća moder­na ide­o­lo­gi­ja širom pla­ne­te. Na Bizmar­ko­vom tra­gu, kon­struk­ci­ja siste­ma soci­jal­ne poli­ti­ke se poja­vlju­je kao jasno obe­lež­je moder­ne države.

Peri­o­di rata, depre­si­je i pro­spe­ri­te­ta su pod­jed­na­ko bili pokre­ta­či šire­nja siste­ma u kome je soci­jal­na poli­ti­ka posta­la omi­lje­no sred­stvo nuđe­nja šar­ga­re­pe zajed­no sa šta­pom poja­ča­ne vla­di­ne kon­tro­le. Soci­jal­na poli­ti­ka je utr­la put ka nespu­ta­nom rastu opo­re­zi­va­nja, potro­šnje i biro­kra­ti­je, čine­ći moder­nu drža­vu bla­go­sta­nja inhe­rent­no totalitarnom.

U skla­du sa svo­jim isto­rij­skim pore­klom, soci­jal­na poli­ti­ka je do danas zadr­ža­la svo­je naci­o­na­li­stič­ke cilje­ve, pater­na­li­stič­ke obra­sce i auto­ri­tar­ne prak­se. Kao takva, soci­jal­na poli­ti­ka pred­sta­vlja moder­ni kom­ple­ment tra­di­ci­o­nal­ne ulo­ge drža­ve kao rat­ne agen­ci­je. Soci­jal­na zašti­ta je u ruka­ma raz­nih vla­da slu­ži­la kao moć­no oru­đe za zado­bi­ja­nje širo­ke podr­ške i sarad­nje izve­snih dru­štve­nih gru­pa­ci­ja. I u demo­krat­ski iza­bra­nim vla­da­ma i u dik­ta­tu­ra­ma je posto­ja­lo isto isku­še­nje: pro­ši­re­ne she­me soci­jal­ne zašti­te su bile efek­tan instru­ment za zado­bi­ja­nje poli­tič­ke moći i pret­po­sta­vlje­ne legitimnosti.

U Nemač­koj je tokom Prvog svet­skog rata i zbog nje­go­vih posle­di­ca, i kasni­je u vre­me Tre­ćeg Raj­ha 1930-ih, drža­va bla­go­sta­nja doži­ve­la svo­ja naj­ve­ća pro­ši­re­nja. Naro­či­to je u naci­o­nal­so­ci­ja­li­stič­kom reži­mu bilo pozi­va­nje na soci­jal­nu prav­du i šire­nje siste­ma soci­jal­ne zašti­te i sigur­no­sti, koje je išlo upo­re­do sa izrad­njom rat­nič­ke drža­ve. U prvih neko­li­ko godi­na dik­ta­tu­re, soci­jal­na poli­ti­ka je bila jedan od glav­nih zakon­skih pro­je­ka­ta kodi­fi­ka­ci­je. ³

Siste­ma­ti­za­ci­ja soci­jal­ne poli­ti­ke je bila toli­ko temelj­na da se izvor­ne for­mu­la­ci­je sko­ro svih glav­nih zakon­skih odred­bi koje posto­je u dana­šnjem nemač­kom siste­mu soci­jal­nog osi­gu­ra­nja mogu pro­na­ći u naci­o­nal­so­ci­ja­li­stič­koj eri. Iako su napra­vlje­ne manje izme­ne radi pri­la­go­đe­nja dana­šnjim potre­ba­ma, izvor­ni duh zako­na soci­jal­ne poli­ti­ke nasta­vlja da živi uko­re­njen u kla­snim pode­la­ma i pater­na­li­stič­ko-auto­ri­tar­nim obra­sci­ma prošlosti.

U Tre­ćem Raj­hu su mere soci­jal­ne poli­ti­ke bile pro­ši­re­ne tako da zašti­te i ide­o­lo­ški defi­ni­šu stan­dar­de repro­duk­ci­je, zdra­vlja i oko­li­ne. Šar­ga­re­pa soci­jal­ne poli­ti­ke je slu­ži­la kao glav­no sred­stvo pri­me­ne šta­pa repre­si­je. U ovom peri­o­du je tako­đe trži­šte rada došlo pod sko­ro pot­pu­nu kon­tro­lu tota­li­tar­ne drža­ve, čine­ći otpu­šta­nje i zapo­šlja­va­nje rad­ni­ka zavi­snim od vla­di­ne dozvo­le (koju je izda­va­lo Mini­star­stvo za rad, ili Arbeitsamt).

Ubr­zo po okon­ča­nju pune zapo­sle­no­sti koja je posto­ja­la u peri­o­du izgrad­nje do 1970-ih, pri­vi­le­gi­je držav­nih slu­žbe­ni­ka su zajed­no sa ogra­ni­ča­va­njem slo­bo­de na trži­šta rada nasta­vi­le da osla­blju­ju posle­rat­nu Nemač­ku. U moder­noj demo­krat­skoj Nemač­koj, soci­jal­na pro­ble­ma­ti­ka je u svoj svo­joj raz­gra­na­to­sti domi­ni­ra­la poli­tič­kim živo­tom, dovo­de­ći rele­vant­ne par­ti­je i inte­re­sne gru­pe do ide­o­lo­škog kon­sen­zu­sa u napo­ri­ma ka ostva­re­nju fik­tiv­ne tzv. soci­jal­ne ravnoteže.

Posle spro­vo­đe­nja poli­ti­ke slo­bod­nog trži­šta tokom prvih godi­na posle­rat­ne izgrad­nje, već je kra­jem 1950-ih počeo da se širi talas soci­jal­ne poli­ti­ke, ovo­ga puta kao rezul­tat nemač­kog razvo­ja i kao sred­stvo tak­mi­če­nja sa soci­ja­li­stič­kim reži­mi­ma tokom Hlad­nog rata. Soci­jal­na poli­ti­ka je od tada poste­pe­no pre­ra­sla u pra­vu buji­cu, naro­či­to tokom 1970-ih. Ekspli­cit­nim usva­ja­njem 'soci­jal­nog pro­gre­sa' kao kri­te­ri­ju­ma za funk­ci­o­ni­sa­nje drža­ve, sko­ro svi vido­vi ljud­ske egzi­sten­ci­je su posta­li soci­jal­ni pro­blem i legi­tim­na oblast delo­va­nja drža­ve u cilju stva­ra­nja boljitka.

Razvi­ja­ne tokom peri­o­da od više od sto godi­na, razli­či­te gra­ne siste­ma oba­ve­znog soci­jal­nog osi­gu­ra­nja su celo­kup­nu popu­la­ci­ju sta­vi­le pod inten­ziv­nu biro­krat­sku negu. Soci­jal­na poli­ti­ka je posta­la lavi­rint zako­na i regu­la­ti­va, poje­di­nač­nih prav­nih odlu­ka i spe­ci­jal­nih slu­ča­je­va, u kome više ni gru­bo nije moglo da se utvr­di ko je ko je obve­znik, a ko kori­snik uslu­ge. ⁴

Pen­zi­o­no osi­gu­ra­nje, zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje, osi­gu­ra­nje neza­po­sle­nih, soci­jal­na pomoć, inva­lid­ni­ne i broj­ne dru­ge gra­ne soci­jal­ne poli­ti­ke pre­tvo­ri­le su Nemač­ku u Eldo­ra­do za one koji tra­že "leba bez moti­ke" (free ride). Često opi­si­van kao 'veli­ko­du­šan', nemač­ki sistem soci­jal­nog bla­go­sta­nja, lju­di­ma zapra­vo pru­ža broj­ne pod­sti­ca­je da namer­no posta­nu neza­po­sle­ni, da tra­že pre­vre­me­nu pen­zi­ju i da se kva­li­fi­ku­ju za dobi­ja­nje soci­jal­ne pomo­ći i invalidnina.

Tre­nut­no sta­nje nemač­ke eko­no­mi­je, sa stal­no viso­kom neza­po­sle­no­šću, pre­vi­so­kim cena­ma, nadni­ca­ma i sma­nje­nim bro­jem rad­no spo­sob­nog sta­nov­ni­štva, zahte­va brze pro­me­ne, ali to izi­sku­je gar­gan­tu­an­ski napor refor­mi­sa­nja siste­ma soci­jal­nog bla­go­sta­nja koji je izra­stao u pra­vo čudo­vi­šte, jer su ga hra­ni­le i zbri­nja­va­le sve poli­tič­ke gru­pa­ci­je koje su u ovoj zemlji bile na vla­sti od kra­ja XIX veka.

Moder­na drža­va bla­go­sta­nja je pro­mo­ci­jom 'soci­jal­nog pro­gre­sa' ski­nu­la sva ogra­ni­če­nja vla­di. Zajed­no sa tra­di­ci­o­nal­nim cilje­vi­ma soci­jal­ne prav­de i sigur­no­sti, pro­ši­re­nje na soci­jal­ni pro­gres je otvo­ri­lo put mno­gim nelo­gič­no­sti­ma, zlo­u­po­tre­ba­ma i intervencijama.

Obu­hvat­ni­ja nego ikad rani­je, soci­jal­na poli­ti­ka je posta­la težak teret koji guši eko­no­mi­ju. Dobro­bit jed­ne dru­štve­ne gru­pa­ci­je, ma koli­ko mala ili veli­ka da je bila u počet­ku, pre­tvo­ri­la se u masov­nu zara­zu. Danas se demon­ta­ža drža­ve bla­go­sta­nja poja­vlju­je kao glav­ni poli­tič­ki iza­zov XXI veka.
_______________________________________________________________________________________________________
Ento­ni Piter Miler je nedav­no pre­u­zeo mesto pro­fe­so­ra eko­no­mi­je na Caxi­as do Sul uni­ver­zi­te­tu na jugu Bra­zi­la. Tako­đe je hono­rar­ni pre­da­vač na Ludwig von Mises insti­tu­tu i član je Insti­tut fur Wirtsc­haft­swis­sensc­haft na Erlan­gen-Nurem­berg uni­ver­zi­te­tu u Nemač­koj. Pre­vod: Boja­na Kovačević
_______________________________________________________________________________________________________

1. Hei­mann, E.: "Sozi­a­le The­o­rie des Kapi­ta­li­smus". The­o­rie der Sozi­al­po­li­tik, Tübin­gen 1929. [↩]
2. Wag­ner, A.: Über soci­a­le Finanz- und Ste­u­er­po­li­tik, in: Arc­hiv für Sozi­a­le Geset­zge­bung und Sta­ti­stik, Vol. 4, Ber­lin 1891, pp. 1–81. [↩]
3. Seid­te, F. : Sozi­al­po­li­tik im Drit­ten Reich 1933 bis 1938, Münc­hen and Ber­lin 1938. [↩]
4. Muel­ler, A. P.: Sozi­al­po­li­tik und Wirtsc­haft­sord­nung, Frank­furt 1983, p. 141. [↩]