Faktička pravičnost slobodnog tržišta

Jed­na žena poput mene, koja se čvr­sto drži činje­ni­ca, ško­lo­va­na za eko­nom­skog isto­ri­ča­ra 1960-ih u obla­sti eko­no­mi­je sao­bra­ća­ja, ima samo jed­nu stvar da dopri­ne­se disku­si­ji poli­tič­kih filo­zo­fa. To je, da bla­go modi­fi­ku­jem Krom­ve­lo­vo pro­kli­nja­nje škot­skih Pre­zbi­te­ri­ja­na­ca 1650. godi­ne: "Tako vam Hri­sto­ve utro­be, osta­vi­te barem moguć­nost da [fak­tič­ki] grešite."

Fak­tič­ki. Shva­tam da je Kant postu­li­rao da to kakvi su lju­di fak­tič­ki, ili šta je fak­tič­ki bila nji­ho­va isto­ri­ja, nika­ko ne sme da igra ulo­gu u etič­koj reflek­si­ji. Tre­ba­lo bi da tra­ži­mo prin­ci­pe kojih bi se sva­ko raci­o­nal­no biće drža­lo, bilo to šesto­gla­vo biće iz sve­mi­ra ili “čovek iz naro­da”. ¹ Kao eko­no­mi­sta mogu da shva­tim pri­vlač­nost pret­po­stav­ke da se neki čovek zove Maks U. ili R. Raci­o­nal­ni, i oda­tle nasta­vim. I znam da je veći­ni soci­jal­nih psi­ho­lo­ga (među mla­đom gene­ra­ci­jom izu­zi­mam Džo­na­ta­na Hejd­ta, na pri­mer, ili Maj­ka Čik­sent­mi­ha­lji­ja iz moje gene­ra­ci­je, ili Dže­ro­ma Bru­ne­ra iz sta­ri­je gene­ra­ci­je) pri­vlač­no da veru­ju da eti­ka otpo­či­nje nji­ho­vim sop­stve­nim naj­ra­ni­jim ekspe­ri­men­ti­ma. Takvi mode­li i ekspe­ri­men­ti su mno­go jed­no­stav­ni­ji od dodat­nog raz­mi­šlja­nja o umet­no­sti, knji­žev­no­sti i filo­zo­fi­ji od vre­me­na Rig Vede i Epa o Gil­ga­me­šu. Među­tim, izgle­da da su moder­na pame­to­va­nja nakon Hob­sa, pre­ko Kan­ta i Ben­ta­ma, do sada­šnjih lju­tih moder­ni­sta fri­ko­no­mi­je i mere­nja hedo­ni­zma, manje rele­vant­na za ljud­sko isku­stvo – a to je, na kra­ju kra­je­va, prven­stve­ni razlog zašto potre­bu­je­mo neku etič­ku teo­ri­ju ‒ od vekov­nog raz­ma­tra­nja vrli­na. Ne može­mo, i ne tre­ba, da pre­sta­ne­mo da bude­mo lju­di, koji su jed­nom bili deca i koji će umre­ti, i koji rezo­nu­ju, vole i nada­ju se na lju­di­ma svoj­stven način. Kako Vil Vil­kin­son kaže, "sabi­je­ni u reflek­tiv­ni ekvi­li­bri­jum uz pomoć pamet­nih misa­o­nih ekspe­ri­me­na­ta i uobli­ča­va­nja pret­po­stav­ki" poli­tič­kih filo­zo­fa još od Hob­sa, ipak ćemo čak (pri­me­ću­je Vil) po samim pra­vi­li­ma naše reflek­si­je "u naj­ve­ćoj meri i dalje osta­ti bića našeg okru­že­nja". Kan­to­va odlu­ka da zao­bi­đe antro­po­lo­gi­ju (koju je zapra­vo pre­da­vao sva­ke subo­te u seme­stru) bio je ljud­ski i reto­rič­ki izbor, a ne nešto zapi­sa­no na zve­zda­nom nebu.

Dakle,  dola­zim iz obla­sti eko­no­mi­je i isto­ri­je, i tu sam da vam pomog­nem. U fak­tič­koj poza­di­ni koja se pret­po­sta­vlja u ele­gant­nim pri­lo­zi­ma Eli­za­bet Ander­son i Samju­e­la Fri­ma­na nala­zi se jed­na vrlo oso­be­na pri­ča (u manjoj meri kod Ričar­da Arne­so­na a uop­šte je nema kod Vil­kin­so­na), ote­lo­tvo­re­na kra­jem devet­na­e­stog veka u ono­me što Toma­si nazi­va libe­ra­li­zmom „viso­ke kla­se“. ² Poli­tič­ki filo­zo­fi libe­ra­li­zma viso­ke kla­se poput Ander­so­no­ve, Fri­ma­na, Dvor­ki­na i Nus­ba­u­mo­ve osla­nja­ju se, nasu­prot Kan­tu, na fak­tič­ku pri­ču koju sma­tra­ju tako oči­gled­nom da joj odbra­na nije ni potreb­na. Ja, s dru­ge stra­ne, tvr­dim da je nji­hov glav­ni nara­tiv – i antro­po­lo­ški i eko­nom­ski i isto­rij­ski – pogre­šan. Sva­ko veče na MSNBC‑u može­te čuti nje­go­ve ver­zi­je (na Foks Nju­zu može­te čuti dru­gi pogre­šni glav­ni nara­tiv, pa uvi­đa­te da ni to ne pre­po­ru­ču­jem).

Ilu­stro­va­na kroz neko­li­ko krat­kih kri­la­ti­ca koje pred­sta­vlja­ju boga­tu inte­lek­tu­al­nu tra­di­ci­ju od 1880-ih nao­va­mo, pri­ča kaže sle­de­će: Savre­me­ni život je slo­žen, zato nam je potreb­na drža­va da regu­li­še. Vlast može dobro da oba­vlja posao i neće se često kva­ri­ti. Budu­ći da trži­šte često gre­ši, potreb­na je vla­da da ispra­vi te gre­ške. Bez veli­ke drža­ve ne može­mo da oba­vi­mo neke važne stva­ri (Huve­ro­va bra­na, Fede­ral­ni auto-put, NASA). Anti­trust funk­ci­o­ni­še. Poslo­dav­ci će eksplo­a­ti­sa­ti rad­ni­ke uko­li­ko vla­di­na regu­la­ci­ja i sin­di­kal­ni ugo­vo­ri ne inter­ve­ni­šu. Sin­di­ka­ti su nam done­li četr­de­se­to­ča­sov­nu rad­nu nede­lju. Siro­ma­šnim lju­di­ma bolje je pre sve­ga zahva­lju­ju­ći veli­koj drža­vi i sin­di­ka­ti­ma. SAD nikad nisu bile lais­sez-fai­re. Jav­ni rado­vi su bili dobra ide­ja, a pokre­nu­la ih je drža­va. Pro­fit nije dobar vodič. Potro­ša­či su često pre­va­re­ni. Rekla­me su loše.

Tako Ander­son kaže: "Ekster­na­li­je, asi­me­trič­na infor­ma­ci­ja i dru­gi pro­ble­mi kolek­tiv­nog dela­nja su … širo­ko pri­sut­ni u eko­nom­skom živo­tu. Bez­broj­ni nači­ni vođe­nja posla nami­ču dobit jed­ni­ma dok dru­gi­ma ispo­sta­vlja­ju nepra­vič­ne tro­ško­ve. Napra­vi kar­tel. Napu­ni koba­si­ce pacov­skim izme­tom." A onda Fri­man: "Tru­i­zam je reći da se za ostva­re­nje efi­ka­snih trži­šnih odno­sa, kako bi se ste­kle dobi­ti od efi­ka­sne trži­šne eko­no­mi­je (rastu­ća pro­duk­tiv­nost, veći obim pro­i­zvod­nje, pove­ća­nje pro­duk­tiv­nog kapi­ta­la itd.), mora­ju uspo­sta­vi­ti [od stra­ne drža­ve] bazič­na pra­vi­la svo­ji­ne, ugo­vo­ra i razmene."

Ne. Osnov­ni nara­tiv libe­ra­li­zma viso­ke kla­se je fak­tič­ki pogre­šan. Posto­ja­nje ekster­na­li­ja ne zna­či da bi drža­va to bolje reši­la. Jav­nost je bolja od inspek­ci­ja u spre­ča­va­nju tako­zva­ne želje poslov­nih lju­di da otru­ju svo­je potro­ša­če. Efi­ka­snost nije glav­na odli­ka trži­šne eko­no­mi­je: ino­va­tiv­nost jeste. Pra­vi­la za fik­si­ra­nje cena su se poja­vi­la u trgo­vač­kim sudo­vi­ma i među Kve­ke­ri­ma mno­go pre no što ih je drža­va poče­la sprovoditi.

Znam da će se ova­kvi odgo­vo­ri pri­mi­ti s ogor­če­njem. Ali osta­vi­te barem moguć­nost da gre­ši­te i da naslov­ne pri­če Nju­jork Tajm­sa ne liče na dru­štve­nu nau­ku samo zato što je neka isto­rij­ska ili eko­nom­ska pre­mi­sa ugla­vlje­na u njih. Čini mi se da će poli­tič­ka filo­zo­fi­ja ute­me­lje­na na baj­ka­ma o tome šta se desi­lo tokom isto­ri­je ili kakvi su lju­di biti više nego neu­po­tre­blji­va. Biće štetna.

Kako znam da je moj nara­tiv bolji od vašeg? Dva­de­se­to­ve­kov­ni ekspe­ri­men­ti su mi poka­za­li. Teško bi bilo upo­zna­ti mudrost Fri­dri­ha Haje­ka ili Mil­to­na Frid­ma­na ili Mata Ridli­ja ili Deir­dre Meklo­ski avgu­sta 1914, pre nego što su ekspe­ri­men­ti sa veli­kom vla­dom otpo­če­li. Ali sva­ko ko nakon 20. veka još uvek misli da su sve­o­bu­hvat­ni soci­ja­li­zam, naci­o­na­li­zam, impe­ri­ja­li­zam, mobi­li­za­ci­ja, cen­tral­no pla­ni­ra­nje, regu­la­ci­ja, zoni­ra­nje, kon­tro­le cena, pore­ske poli­ti­ke, sin­di­ka­ti, biznis kar­te­li, držav­na potro­šnja, poli­cij­ska kon­tro­la, avan­tu­ri­zam u spolj­noj poli­ti­ci, vera u pove­za­nost reli­gi­je i poli­ti­ke, ili veći­na dru­gih devet­na­e­sto­ve­kov­nih detalj­nih pre­dlo­ga vla­di­ne poli­ti­ke i dalje ured­ne, beza­zle­ne ide­je za popra­vlja­nje našeg živo­ta – nije pazio na času.

Tokom 19. i 20. veka su impe­ri­jal­ne kolo­ni­je, svo­jim lju­di­ma, obič­nim Evro­plja­ni­ma, napra­vi­le više šte­te nego kori­sti. Eko­nom­ski rast Rusi­je je uspo­ren, ne ubr­zan, sovjet­skim cen­tral­nim pla­ni­ra­njem. Ame­rič­ka pro­gre­siv­na regu­la­ci­ja i nje­ne evrop­ske anti­ci­pa­ci­je čuva­le su trans­port­ne mono­po­le poput žele­zni­ce, šti­ti­le trgo­vač­ke mono­po­le tržni­ca, ³ i bra­ni­le mono­po­le spe­ci­ja­li­zo­va­nih uslu­ga poput medi­ci­ne, a ne potro­ša­če. Žene su degra­di­ra­ne "odbram­be­nom" legi­sla­ti­vom u Sje­di­nje­nim Drža­va­ma i legi­sla­ti­vom "poro­dič­nog pri­ho­da" u Evro­pi. Držav­ni psi­hi­ja­tri su u Ame­ri­ci zatva­ra­li homo­sek­su­al­ce, a u Rusi­ji demo­kra­te. Neki delo­vi Nju Dila su odmo­gli ame­rič­ki opo­ra­vak od Veli­ke depre­si­je ume­sto da ga pomognu.

Sin­di­ka­ti su podi­gli pla­te vodo­in­sta­la­te­ri­ma i auto­me­ha­ni­ča­ri­ma, ali su ih sma­nji­li svi­ma koji nisu u sin­di­ka­ti­ma. Mini­mal­na nadni­ca je šti­ti­la sin­di­ka­li­zo­va­ne poslo­ve, ali je siro­ma­šne čini­la neza­po­šlji­vi­ma. Gra­đe­vin­ski pra­vil­ni­ci su pone­kad šti­ti­li zgra­de od uru­ša­va­nja ili poža­ra, ali su uvek dava­li sta­bi­lan posao sto­la­ri­ma i elek­tri­ča­ri­ma sa dobrim veza­ma i čini­li sta­no­va­nje sku­pljim za siro­ma­šne. Zoni­ra­nje i gra­đe­vin­ske dozvo­le je šti­ti­lo boga­te zemljo­vla­sni­ke, a nije poma­ga­lo siro­ma­šni­ma. Kon­tro­la zaku­pa je čini­la siro­ma­šne i men­tal­no bole­sne bes­kuć­ni­ci­ma, jer niko nije želeo da gra­di jef­ti­ne sta­no­ve kada je zako­nom pri­mo­ran da gra­di sku­pe. Psi­hič­ki nor­mal­ni i već boga­ti dobi­ja­ju sta­no­ve sa kon­tro­li­sa­nom visi­nom zaku­pa i sre­đe­ne vile u neka­da siro­ma­šnom komšiluku.

Regu­la­ti­va elek­trič­ne ener­gi­je je šte­ti­la kuće­vla­sni­ci­ma dižu­ći im tro­ško­ve stru­je, kao što je to čini­la i zabra­na nukle­ar­ne ener­gi­je. Komi­si­ja za har­ti­je od vred­no­sti ⁴ nije poma­ga­la malim inve­sti­to­ri­ma. Fede­ral­no osi­gu­ra­nje depo­zi­ta je čini­lo da ban­ke nebri­žno ruku­ju nov­cem depo­zi­to­ra. Pokret za oču­va­nje na zapa­du SAD je boga­tio ran­če­re koji su kori­sti­li fede­ral­nu zemlju za ispa­šu, kao i drv­nu indu­stri­ju koja je fede­ral­nu zemlju kori­sti­la za čistu seču. Ame­rič­ki i dru­gi poku­ša­ji da zabra­ni trgo­vi­nu nar­ko­ti­ci­ma za lič­nu upo­tre­bu rezul­ti­ra­li su pove­ća­njem kori­šće­nja dro­ge, uni­šte­njem grad­skih cen­ta­ra i zatva­ra­njem mili­o­na mla­dih lju­di. Drža­va je van zako­na sta­vlja­la pro­da­ju iga­la i rekla­mi­ra­nje kon­do­ma, i pori­ca­la posto­ja­nje AIDS‑a.

Nemač­ki eko­nom­ski Leben­sra­um ⁵ je na kra­ju dostig­nut pri­vat­nim ume­ćem mira, ne jav­nim ume­ćem rato­va­nja. Odr­ži­vost istoč­no­a­zij­ske sfe­re zajed­nič­kog pro­spe­ri­te­ta izgra­đe­na je od stra­ne Japa­na­ca u poslov­nim ode­li­ma, ne u bom­bar­de­ri­ma. Evro­pa se u 20. veku opo­ra­vi­la posle svo­ja dva gra­đan­ska rata pre sve­ga kroz napo­re sop­stve­nih rad­ni­ka i inve­sti­to­ra, a ne kroz među­dr­žav­ne pri­lo­ge poput Huve­ro­ve komi­si­je ili Mar­ša­lo­vog pla­na. Među­dr­žav­na pomoć Tre­ćem sve­tu obo­ga­ti­la je tira­ne, a nije pomo­gla siromašnima.

Uvoz soci­ja­li­zma u Tre­ći svet je, čak i u rela­tiv­no nena­sil­noj for­mi fabi­jan­skog gan­di­zma Kon­gre­sne par­ti­je, nena­mer­no gušio rast, boga­tio veli­ke indu­stri­jal­ce i osta­vljao lju­de siro­ma­šni­ma. Mal­tu­zi­jan­ske teo­ri­je koje su se ispi­li­le na Zapa­du, a ostva­ri­va­ne u Indi­ji i pogo­to­vo Kini, pro­i­zve­le su mili­o­ne nesta­lih devoj­či­ca. Kapi­ta­li­zmom podr­ža­noj Zele­noj revo­lu­ci­ji patu­lja­stih hibri­da suprot­sta­vlja­li su se zele­ni poli­ti­ča­ri širom sve­ta, iako su zahva­lju­ju­ći njoj mesta poput Indi­je – po pita­nju žita­ri­ca – posta­la samo­do­volj­na. Držav­na moć u mno­gim delo­vi­ma pod­sa­har­ske Afri­ke kori­šće­na je za opo­re­zi­va­nje veći­ne poljo­pri­vred­ni­ka u korist pred­sed­ni­ko­vih rođa­ka i manji­ne grad­skih biro­kra­ta. Držav­na moć u mno­gim delo­vi­ma Latin­ske Ame­ri­ke spre­či­la je zemlji­šnu refor­mu i kumo­va­la nestan­ci­ma. Držav­no vla­sni­štvo nad naf­tom u Nige­ri­ji, Mek­si­ku i Ira­ku kori­šće­no je za podr­ža­va­nje par­ti­je na vla­sti, ni sa čim ne dopri­no­se­ći naro­du. Ara­pi su osta­ja­li u gorem polo­ža­ju, a ne u boljem, zato što je držav­nom silom Arap­ki­nja­ma zabra­nji­va­no obra­zo­va­nje ili izda­va­nje vozač­kih dozvo­la. Pre­u­zi­ma­nje vla­sti od stra­ne kle­ra iskva­ri­lo je reli­gi­je i uni­šti­lo eko­no­mi­je. Pre­u­zi­ma­nje vla­sti od stra­ne voj­ske iskva­ri­lo je armi­je i uni­šti­lo ekonomije.

Ume­sto da bira­ju pobed­ni­ke, eko­nom­ske poli­ti­ke od Japa­na do Fran­cu­ske podr­ža­va­le su pro­pa­da­ju­će gra­ne poput poljo­pri­vre­de i sit­ne malo­pro­da­je. Regu­la­ci­ja otpu­šta­nja dove­la je do viso­ke neza­po­sle­no­sti u Nemač­koj i Dan­skoj, a poseb­no u Špa­ni­ji i Južnoj Afri­ci. Veli­ki porast držav­ne sta­no­grad­nje tokom 1960-ih na Zapa­du, inspi­ri­sa­ne Le Kor­bi­zje­om, osu­di­lo je siro­ma­šne u Rimu, Pari­zu i Čika­gu na život u obo­ri­ma. 1970-ih, sve­o­bu­hvat­ni soci­ja­li­zam isto­ka je uni­štio život­nu sre­di­nu. 2000-ih, "mile­ni­jum­ski kolek­ti­vi­sti", crve­ni, zele­ni ili komu­ni­ta­ri­jan­ci, pro­ti­ve se glo­ba­li­za­ci­ji koja poma­že siro­ma­šni­ma, ali pre­ti sin­di­kal­nim vođa­ma, bura­zer­skim kapi­ta­li­sti­ma i kari­je­ra­ma lju­di u Zapad­nim nevla­di­nim organizacijama.

Da, znam, želi­te da odba­ci­te sve ove fak­tič­ke nala­ze zato što su "desni­čar­ski" ili "liber­ta­ri­jan­ski". Ono što želim da vas zamo­lim jeste da barem povre­me­no raz­mi­sli­te. Ne veruj­te sve­mu što pro­či­ta­te u novinama.

Deir­dre N. McC­lo­skey pre­da­je eko­no­mi­ju, isto­ri­ju, engle­ski jezik i komu­ni­ka­ci­ju na Uni­ver­zi­te­tu Ili­no­is u Čika­gu i eko­nom­sku isto­ri­ju na Uni­ver­zi­te­tu u Geteborgu.
Tekst pre­u­zet sa blo­ga Ble­e­ding Heart Libertarians.
Pre­vod: Davor Nikolić

1. Meklo­ski kori­sti sin­tag­mu "man on the Clap­ham omni­bus". Kla­pem je distrikt u jugo­za­pad­nom Lon­do­nu. Izraz "the man on the Clap­ham omni­bus" se u engle­skoj sud­skoj prak­si kori­sti za hipo­te­tič­ku raci­o­nal­nu oso­bu kada tre­ba da se odlu­či da li je optu­že­na stra­na dela­la u skla­du sa zdra­vim razu­mom tog hipo­te­tič­kog pro­seč­nog čove­ka. prim. prev.[↩]
2. Ovde se misli na ame­rič­ku ver­zi­ju ter­mi­na libe­ra­li­zam. prim. prev[↩]
3. High-Stre­et u engle­skom jezi­ku ozna­ča­va gene­rič­ki ter­min za naj­zna­čaj­ni­ju trgo­vač­ku uli­cu u nekom gra­du. prim.prev.[↩]
4. Secu­ri­ti­es Exc­han­ge Com­mis­si­on, prim.prev[↩]
5. Život­ni pro­stor. prim. prev.[↩]