Predavanje u Ateneju
Savršenstvo državne uprave je u tome da se malo upravlja, jedna složena mašina, poput Marlijeve, znak je da je veština još nerazvijena. No na koji način i kako možemo pojednostaviti složenu državnu mašineriju u kojoj su privatni interesi uznapredovali na štetu javnog interesa; kao gangrena koja napreduje u ljudskom telu kada joj se ne suprotstavlja životni princip koji teži da to telo sačuva? Da bi se izlečila ta bolest, treba posmatrati kako se širi državna gangrena.
Svaki čovek koji obavlja neki posao teži da uveća važnost svojih funkcija, bilo da bi pokazao marljivost koja mu donosi unapređenje, bilo da bi svoj posao učinio nužnijim i bolje plaćenim, bilo da bi imao više moći, povećao broj osoba prinuđenih da mu se obraćaju i traže njegovu blagonaklonost. Lek treba da se sastoji u suprotnom postupku, i da teži umanjenju nadležnosti.
Neki postupak nije bio dozvoljen, ili je pak trebalo pribaviti dozvolu; nemojmo se više u to mešati. — To će dovesti do ove ili one nezgodne posledice. — Moguće je; sve ima svoje loše strane. No, šta ako je vaš lek za nezgodne posledice gori od samih tih posledica! Setite se opštine Mervij koja je ostala bez crkve i šetališta zbog brige koju državna uprava vodi da zaštiti opštinsku imovinu. Prepustite opštine njima samima; bez sumnje će, od mnoštva njih, neke počiniti poneku glupost, no neće ih biti mnogo, jer svako malo mesto oseća mnogo bolje nego vlada koju mu štetu nanose gluposti koje je navedeno da čini, no ako ih bude, bolje je suočiti se s tim. Da li biste postavili staratelja uz svakog oca porodice, kako biste ga sprečili da profućka svoju imovinu nužnu za izdržavanje porodice. No upravo tome vodi zloupotreba upravnog sistema, i uveren sam da bi neko mogao, kada se ne bi plašio da se izvrgne ruglu, naći vrlo prihvatljive razloge da propisima uredi način na koji ja kuvam kosti za supu. Stalno se iznova prema istom načelu nastoji da se čvrsto organizuju oni koji zarađuju za život baveći se nekim obrtom, tako što im se hvale dobre strane cehovskih udruženja i hijerarhije. Može se propisima urediti način pravljenja češlja ili tanke tkanine, i uveravam vas da se za to navode razlozi koji lako mogu uzdrmati duhove koji ne znaju da svaka povreda slobode predstavlja povredu vlasništva; i da svaka povreda vlasništva jeste šteta nanešena proizvodnji od koje, na kraju krajeva, nacije žive.
To su, gospodo, prednosti koje možemo imati od zdravog poznavanja političke ekonomije, a pod zdravim poznavanjem razumem ono koje otkriva pravu prirodu stvari, i način na koji su činjenice lančano povezane; tako da možemo, kada smo svedoci neke činjenice, odrediti njene uzroke i predvideti posledice. Tako su ljudi mogli reći da se razumeju u astronomiju, kada su mogli predvideti i najaviti pomračenja. Skrećem vam pažnju da poznavanje lančane veze između činjenica suštinski zavisi od poznavanja prirode stvari čije delanje i kombinacija čine činjenice. Da bi se predvidelo da će se Mesec pomračiti, trebalo je znati da je Mesec neprozirno telo bez vlastite svetlosti; da sjaj koji na nas odbija dolazi od Sunca; i da, kada se neko drugo neprozirno telo, poput Zemlje, nađe u položaju između njih, Sunce prestaje da obasjava Mesec. Odatle, videlo se da, kako bi se predvideo taj položaj, treba proučiti kretanje tih triju nebeskih tela; to kretanje je činjenica koja proizlazi iz zakona koje smo proučavali itd.
Tvrdilo se da se u pitanjima morala i politike ne može postići takvo izvesno znanje. Ne znam do kog ćemo stepena uspeti da saznamo narav čovekovog morala i telesnosti, iz kojih bismo mogli zaključivati, do izvesnog stepena, o njegovim postupcima. No ono što već sada znamo jeste da u moralu i politici, upravo kao i u fizici, svaka činjenica ima neki uzrok, ima za uzrok ono što do nje dovodi. Reći da taj uzrok ne poznajemo ne znači dokazati da on ne postoji. Reći da ga nikada nećemo otkriti je nerazborito. Govorilo se isto tako, pre Toričelija, da je nemoguće izmeriti vazduh, a danas težina vazduha i svih drugih gasova spada među najpoznatije stvari.
I u političkoj ekonomiji ima, isto tako, istina koje su bile sasvim nepoznate, a koje su sada poznate. Lok, taj izvrsni um, nije znao kako dolazi do varijacija u onome što neprikladno zovemo prihodom od novca. Hume, kojeg Englezi zovu Hjum, pokazao je da kamata koju plaćamo nije najamnina za pozajmljeni iznos novca, već najamnina za vrednost kojom smo, <pozajmljući>, stekli sposobnost da se služimo; da ta vrednost čini deo društvenog kapitala; da izobilje ili nestašica stvari koju pozajmljujemo nije izobilje ili nestašica novca već kapitala dostupnog u društvu, čiji je novac tek jedan mali deo.
Danas je ta istina izvan svake sumnje; nijedna osoba koja za nju ne zna, koja nije u stanju da je dokaže sebi i drugima, nije u toku nauke, ne zna sve što se danas zna u političkoj ekonomiji. Eto, to je priroda jedne stvari, kapitala, koja je dobro poznata, čiji su svi delovi analizirani, koja je sagledana sa svih strana, i koja nam otkriva uzrok i rezultate mnoštva pojava kojima su se čudili naši očevi, upravo kao što su se čudili pomračenjima Sunca.
Žan Batist Sej (Jean-Baptiste Say (1767–1832)), francuski ekonomista i poslovni čovek.
