Kosovo, Srbija i carinski rat — ili kako se obračunati sa balkanskim piromanima

Pamet­na i pro­mi­šlje­na poli­ti­ka povo­dom aktu­el­nih zbi­va­nja na Koso­vu tre­ba da bude odre­đe­na inte­re­si­ma gra­đa­na Srbi­je, a i sta­nov­ni­štva Koso­va. I krat­ko­roč­ni i dugo­roč­ni inte­res gra­đa­na Srbi­je i Koso­va je što slo­bod­ni­ja trgo­vi­na. U tom smi­slu, pogre­šna je sva­ka mera držav­nog apa­ra­ta Srbi­je koja ogra­ni­ča­va trgo­vi­nu, kao što je carin­ski rat sa držav­nim apa­ra­tom Koso­va. Tre­ba pre­ki­nu­ti carin­ski rat, sta­vlja­njem van sna­ge svih zakon­skih pre­pre­ka, od stra­ne držav­nog apa­ra­ta Srbi­je, trgo­vi­ni izme­đu gra­đa­na Srbi­je i sta­nov­ni­ka Kosova.

Potreb­no je, tako­đe, diplo­mat­skim napo­ri­ma, izdej­stvo­va­ti ukla­nja­nje što je mogu­će većeg bro­ja pre­pre­ka trgo­vi­ni od stra­ne držav­nog apa­ra­ta Koso­va. Da bi se odgo­vo­ri­lo na pita­nje šta je to što bi pred­sta­vlja­lo „pamet­nu“ i „pro­mi­šlje­nu“ poli­ti­ku pre­ma Koso­vu, važno je da se suko­bi na Bal­ka­nu sagle­da­ju iz dru­ga­či­jeg ugla od onog koji je sada uobičajen.

Budu­ći da su sve drža­ve Bal­ka­na danas u većoj ili manjoj meri demo­krat­ske, opšte­pri­hva­će­na pret­po­stav­ka je da drža­ve rade ono što nji­ho­vi gra­đa­ni žele, tj. da inte­res gra­đa­na odre­đu­je pote­ze držav­nog apa­ra­ta. Pogre­šno je, među­tim, shva­ta­nje da su u demo­krat­skoj drža­vi gra­đa­ni i držav­ni apa­rat isto, da je demo­kra­ti­ja „drža­va – to smo svi mi“. To nije tako ni u jed­noj demo­kra­ti­ji. Obja­šnje­nje zašto to nije tako zahte­va širu ela­bo­ra­ci­ju, ali neka ovde bude dovolj­no samo par reče­ni­ca: držav­ni apa­rat (drža­va kao insti­tu­ci­ja) sasto­ji se od neto potro­ša­ča pore­za, a gra­đa­ni su, hte­li oni to ili ne, pri­si­lje­ni da budu neto pro­i­zvo­đa­či pore­za, i te dve gru­pe, iako se u zna­čaj­noj meri pre­kla­pa­ju, pred­sta­vlja­ju suko­blje­ne stra­ne sa uglav­nom dija­me­tral­no suprot­nim inte­re­si­ma. Držav­ni apa­rat sasto­ji se od para­zit­ske poli­tič­ke kla­se (poli­ti­ča­ri, admi­ni­stra­ci­ja, držav­na „jav­na” pre­du­ze­ća i usta­no­ve). U držav­nom apa­ra­tu nema pri­pad­ni­ka pro­duk­tiv­ne kla­se (gra­đa­na, sta­nov­ni­štva, za koje nema bes­plat­nog ruč­ka već ga mora­ju sami zara­di­ti). Držav­ni apa­rat ne vode inte­re­si gra­đa­na, pa čak ni inte­re­si veći­ne gra­đa­na, već inte­re­si poli­tič­ke klase.

Mit je da se Jugo­sla­vi­ja ras­pa­la zbog etnič­kih netr­pe­lji­vo­sti. Kod ogrom­ne veći­ne gra­đa­na Jugo­sla­vi­je nije bilo etnič­ke netr­pe­lji­vo­sti – radi se o pro­duk­tiv­noj kla­si, narav­no. Jugo­sla­vi­ja se ras­pa­la usled inte­re­sa poli­tič­ke kla­se Jugo­sla­vi­je, koja se — kori­ste­ći soci­ja­li­stič­ku ide­o­lo­gi­ju — namno­ži­la i osi­li­la pre­ko svih gra­ni­ca, ogrom­no opte­re­tiv­ši pro­duk­tiv­ne gra­đa­ne, odno­sno pri­vre­du, i isko­ri­sti­la etnič­ku raz­no­vr­snost Jugo­sla­vi­je da iza­zo­ve podo­zri­vost i kse­no­fo­bi­ju kod osi­ro­ma­še­nih i dezin­for­mi­sa­nih gra­đa­na. Ovo su radi­le poli­tič­ke kla­se Jugo­sla­vi­je u svim repu­bli­ka­ma i pokra­ji­na­ma, u težnji da za sebe obez­be­de što veći deo bogat­stva i što veću neza­vi­snost od osta­lih delo­va poli­tič­ke kla­se Jugo­sla­vi­je. Dakle, suprot­no inte­re­si­ma svih gra­đa­na Jugo­sla­vi­je da ima­ju što veće trži­šte i što manji držav­ni apa­rat, pro­to-držav­ni apa­ra­ti jugo­slo­ven­skih repu­bli­ka, kasni­je neza­vi­snih drža­va, nasto­ja­li su da ostva­re pot­pu­nu vlast u svo­jim feu­di­ma, što je dove­lo do cepa­nja Jugo­sla­vi­je po repu­blič­kim granicama.

Isti taj pro­ces deša­va se sada i u Srbi­ji, sa daljim buja­njem poli­tič­ke kla­se kao iza­zi­va­čem, ali i posle­di­com pro­pa­da­nja pri­vre­de. To je osnov­ni razlog otce­plje­nja teri­to­ri­je Koso­va od Srbi­je – poli­tič­ka kla­sa Koso­va i nje­ni vla­sto­lju­bi­vi inte­re­si s jed­ne stra­ne, i osi­o­na, vla­sto­lju­bi­va poli­tič­ka kla­sa Srbi­je sa dru­ge. Mla­da poli­tič­ka kla­sa Koso­va ima­la je plod­no tlo za svoj rast usled osi­o­nog pona­ša­nja poli­tič­ke kla­se Srbi­je tokom većeg dela 20. veka, koja je Koso­vo kori­sti­la kao rezer­vat polu­di­vljih lju­di, na pri­mer u vre­me reži­ma Slo­bo­da­na Milo­še­vi­ća kao poli­gon za poli­tič­ke i izbor­ne mani­pu­la­ci­je radi oču­va­nja mono­po­la vla­sti na celoj teri­to­ri­ji Srbi­je. Nema nika­kvog naro­či­tog, objek­tiv­nog nepri­ja­telj­stva sta­nov­ni­štva Koso­va i sta­nov­ni­štva ostat­ka Srbi­je, kao što nije bilo ni izme­đu Srba i Hrva­ta, Bosa­na­ca, Slovenaca.

Ogrom­na veći­na sta­nov­ni­ka Srbi­je izvan Koso­va živi svoj život i ne misle­ći na Koso­vo (i even­tu­al­no bi nešto kupi­li od pro­i­zvo­da sa Koso­va), ogrom­na veći­na sta­nov­ni­ka Koso­va isto tako. Smrt­ni nepri­ja­te­lji su vla­sto­lju­bi­vi držav­ni apa­ra­ti Srbi­je i Koso­va, jer ono što kon­tro­li­še i opo­re­zu­je jedan ne može da kon­tro­li­še i opo­re­zu­je dru­gi, da bi jedan dobio dru­gi mora da izgu­bi. Nasu­prot tome, u trgo­vi­ni izme­đu gra­đa­na obe stra­ne ima­ju korist – ina­če trgo­vi­ne ne bi ni bilo. Narav­no da posto­je razboj­ni­ci i na Koso­vu i u ostat­ku Srbi­je. Da se držav­ni apa­rat Srbi­je skon­cen­tri­sao na svo­je osnov­ne bezbed­no­sne funk­ci­je (voj­ska, poli­ci­ja, sudo­vi), da je delio prav­du i kažnja­vao nasil­ni­ke i kri­mi­nal­ce, Koso­vo ne bi bilo teri­to­ri­ja beza­ko­nja, plod­no tlo za etnič­ki homo­ge­no gru­pi­sa­nje, kse­no­fo­bi­ju i etnič­ke suko­be. A pošto je držav­ni apa­rat Srbi­je bez­gra­nič­no mega­lo­man­ski ambi­ci­o­zan da upra­vlja svim aspek­ti­ma živo­ta svih sta­nov­ni­ka Srbi­je, osnov­ni zada­ci drža­ve su zane­ma­re­ni i razboj­ni­ci su na Koso­vu neka­žnje­no vrši­li zlo­či­ne. U atmo­sfe­ri opšte nesi­gur­no­sti došlo je do etnič­kog gru­pi­sa­nja i suko­ba, a Alban­ci su, kao naj­broj­ni­ji, pri­rod­no ste­kli naj­ve­ću moć. Naj­jed­no­stav­ni­je im je bilo da zlo­či­ne čine nad gra­đa­ni­ma dru­ge etnič­ke pripadnosti.

Svim držav­nim apa­ra­ti­ma izvan Srbi­je odgo­va­ra slab držav­ni apa­rat Srbi­je, sa sla­bim bezbed­no­snim funk­ci­ja­ma (voj­ska, poli­ci­ja, sudo­vi) i invol­vi­ran u bez­broj inge­ren­ci­ja koje mu ne pri­pa­da­ju. Iako smo mi to zabo­ra­vi­li, oni zna­ju da je Srbi­ja kre­a­tor isto­ri­je na Bal­ka­nu, i svi­ma odgo­va­ra da Srbi­ja posto­ji samo u isto­ri­ji. Drža­va­ma — bli­skim suse­di­ma zbog revan­ši­zma, a drža­va­ma na isto­ku i zapa­du ne odgo­va­ra da gra­đa­ni Srbi­je ima­ju svo­je inte­re­se, već nasto­je da ih pri­vo­le da rade u nji­ho­vom inte­re­su. To ne odgo­va­ra čak ni poli­tič­koj kla­si Srbi­je. Nji­ma su potreb­na širo­ka ovla­šće­nja i mili­o­ni držav­nih rad­nih mesta da uhle­be sebe i svo­je kli­jen­te. Jedi­no što je potreb­no sta­nov­ni­štvu Srbi­je, pro­duk­tiv­nim gra­đa­ni­ma Srbi­je, jeste držav­ni apa­rat sa jakim bezbed­no­snim funk­ci­ja­ma i sko­ro bez iče­ga dru­gog. EU kori­sti jalo­vost i gram­zi­vost para­zit­ske poli­tič­ke kla­se Srbi­je, stal­no im pred oči­ma maše sli­kom lagod­nog živo­ta u redo­vi­ma evrop­ske biro­kra­ti­je i od njih tra­ži da osla­be bezbed­no­sne funk­ci­je drža­ve Srbi­je, a da jača­ju sve osta­le funk­ci­je, koje trži­šte dale­ko bolje oba­vlja nego drža­va. Iz Evro­pe nam nepre­sta­no dola­ze zahte­vi za usva­ja­njem još više evro-soci­ja­li­zma, uz isto­vre­me­no pot­či­nja­va­nje bezbed­no­snih funk­ci­ja evrop­skoj super-drža­vi u usponu.

Pre defi­ni­sa­nja poli­ti­ke pre­ma držav­nom apa­ra­tu i gra­đa­ni­ma Koso­va, pa i poli­ti­ke pre­ma pro­to-držav­nom apa­ra­tu i gra­đa­ni­ma EU, potreb­no je defi­ni­sa­ti poli­ti­ku pre­ma držav­nom apa­ra­tu i gra­đa­ni­ma Srbi­je. Držav­ni apa­rat Srbi­je je u pro­šlo­sti zane­ma­ri­vao svo­je osnov­ne bezbed­no­sne funk­ci­je i, zarad buja­nja para­zit­ske poli­tič­ke kla­se, zapo­seo je i mono­po­li­sao nebro­je­ne delat­no­sti. Posle­di­ca ovo­ga je opšte pro­pa­da­nje sta­nov­ni­štva Srbi­je i teri­to­ri­je Srbi­je. Izlaz iz ove nevo­lje je temelj­na pre­o­ri­jen­ta­ci­ja držav­nog apa­ra­ta Srbi­je na zadat­ke jača­nja osnov­nih bezbed­no­snih funk­ci­ja i pre­pu­šta­nja sve­ga osta­log slo­bod­nom trži­štu. Ovo pod­ra­zu­me­va opse­žan pro­gram reduk­ci­je funk­ci­ja drža­ve i pri­va­ti­za­ci­je držav­nih, jav­nih i komu­nal­nih pre­du­ze­ća i usta­no­va — kako bi slo­bod­no trži­šte i kon­ku­ren­ci­ja što pre poče­li bla­go­tvor­no i moti­vi­šu­će da delu­ju. Isto tako, to zna­či jača­nje voj­ske, poli­ci­je i sudo­va u svim aspek­ti­ma nji­ho­vog rada. Sa dra­stič­nim suža­va­njem delo­kru­ga držav­nog apa­ra­ta doći će i do dra­stič­nog broj­ča­nog sma­nje­nja para­zit­ske poli­tič­ke kla­se i nji­ho­vog ula­ska u redo­ve pro­duk­tiv­nih gra­đa­na Srbi­je. Znat­no sma­nje­ni držav­ni apa­rat Srbi­je biće mogu­će dale­ko stro­ži­je nad­gle­da­ti i kon­tro­li­sa­ti kroz poli­tič­ke insti­tu­ci­je. Van sva­ke sum­nje, slo­bod­no trži­šte će podi­ći pro­duk­tiv­nost pri­vre­de i bla­go­sta­nje gra­đa­na Srbi­je. Gra­đa­ni­ma Srbi­je ovim će sa leđa biti ski­nut ogro­man mrtav teret para­zit­ske biro­kra­ti­je, par­to­kra­ti­je i držav­nih pre­du­ze­ća. Razu­me se, ova­ko oslo­bo­đe­na kre­a­tiv­na ener­gi­ja i ambi­ci­je mogu dove­sti jedi­no do neu­po­re­di­vo bržeg razvo­ja i boga­ti­jeg živo­ta u Srbi­ji. Time će biti omo­gu­će­no izda­šni­je finan­si­ra­nje i kva­li­tet­ni­je oba­vlja­nje bezbed­no­snih funk­ci­ja države.

Ovo nije mogu­će u okvi­ru evro-histe­rič­ne sarad­nje sa Evrop­skom uni­jom kakvu zastu­pa aktu­el­na vlast Srbi­je. Uni­ji nije potreb­na pri­vred­no jaka Srbi­ja sa jakim i na ključ­ne funk­ci­je foku­si­ra­nim držav­nim apa­ra­tom, napro­tiv — Uni­ji je potreb­na dezo­ri­jen­ti­sa­na Srbi­ja, bezbed­no­sno nesa­mo­stal­na, sa ogrom­nim i na hilja­du stra­na ras­tr­za­nim i pre­sku­pim, a nee­fi­ka­snim držav­nim apa­ra­tom. Ne tre­ba oče­ki­va­ti od EU da radi u inte­re­su gra­đa­na Srbi­je, ali se to mora zahte­va­ti od držav­nog apa­ra­ta Srbi­je. Sarad­nja i pri­bli­ža­va­nje Srbi­je EU (i NATO) mora biti i po obi­mu i po dina­mi­ci pri­la­go­đe­na inte­re­si­ma pro­duk­tiv­nih gra­đa­na Srbi­je, a ne inte­re­si­ma evrop­ske poli­tič­ke kla­se. Ovo je, narav­no, tema za vrlo širo­ku disku­si­ju. Tre­ba ipak napo­me­nu­ti da Srbi­ja ne tre­ba da srlja što pre i po sva­ku cenu u EU, jer to nije inte­res pro­duk­tiv­ne kla­se Srbi­je, i da bi sva­ka pamet­na poli­ti­ka mora­la da arti­ku­li­še upra­vo njen inte­res. Pri­mer odno­sa Veli­ke Bri­ta­ni­je pre­ma EU može biti od kori­sti i za nas. Sva­ka­ko tre­ba odbi­ti zahte­ve EU koji vode buja­nju držav­nog i para­dr­žav­nog apa­ra­ta Srbi­je, kao i veli­koj regu­la­ci­ji trži­šta i privrede.

Mla­di držav­ni apa­rat Koso­va sada uži­va veli­ke sim­pa­ti­je i podr­šku veli­ke veći­ne sta­nov­ni­štva Koso­va. Još je živo seća­nje na repre­si­ju i neprav­du držav­nog apa­ra­ta Srbi­je. Tu se sko­ro ništa ne može pro­me­ni­ti u krat­kom roku. Ali, nei­zbe­žno je, sa pro­to­kom vre­me­na, poste­pe­no uda­lja­va­nje inte­re­sa pro­duk­tiv­nih gra­đa­na Koso­va i držav­nog apa­ra­ta Koso­va, jer držav­ni apa­rat Koso­va već poka­zu­je zna­ke gran­do­ma­ni­je i ambi­ci­o­znog meša­nja u sve aspek­te živo­ta gra­đa­na. S vre­me­nom će sve više pro­ble­ma i teško­ća u sva­kod­nev­nom živo­tu sta­nov­ni­ka Koso­va stva­ra­ti upra­vo držav­ni apa­rat Koso­va. Tada će žite­lji­ma Koso­va poste­pe­no posta­ja­ti sve pri­vlač­ni­ja Srbi­ja, ako bude pri­vred­no jaka i bezbed­na za sve, bez obzi­ra na jezik, veru, boju kože i etnič­ko pore­klo. Onda kada veći­ni sta­nov­ni­štva Koso­va Srbi­ja bude više pri­vlač­na nego odboj­na, može str­plji­vo da se radi na pri­bli­ža­va­nju sta­nov­ni­štva Koso­va gra­đa­ni­ma Srbi­je. Ključ­nu ulo­gu ima pri­vred­ni razvoj u Srbiji.

Odgo­vor na pita­nje o aktu­el­nim zbi­va­nji­ma na Koso­vu daju inte­re­si gra­đa­na Srbi­je i sta­nov­ni­štva Koso­va. U sve­tlu sve­ga izlo­že­nog, i krat­ko­roč­ni i dugo­roč­ni inte­res gra­đa­na Srbi­je i Koso­va je što slo­bod­ni­ja među­sob­na trgo­vi­na. U tom smi­slu, pogre­šna je sva­ka mera držav­nog apa­ra­ta Srbi­je koja ogra­ni­ča­va trgo­vi­nu, kao što je carin­ski rat sa držav­nim apa­ra­tom Koso­va. Tre­ba pre­ki­nu­ti carin­ski rat, sta­vlja­njem van sna­ge svih zakon­skih pre­pre­ka od stra­ne Srbi­je trgo­vi­ni izme­đu gra­đa­na Srbi­je i sta­nov­ni­ka Koso­va. Potreb­no je, tako­đe, diplo­mat­skim napo­ri­ma izdej­stvo­va­ti ukla­nja­nje pre­pre­ka trgo­vi­ni od stra­ne Kosova.

Autor: Andrej Sta­ni­mi­ro­vić