Obračunavanje neobračunljivog: Slučaj eksternalija

Neki teo­re­ti­ča­ri tvr­de da su ekster­na­li­je vero­vat­no naj­o­prav­da­ni­ji razlog za inter­ven­ci­ju drža­ve u među­ljud­skim odno­si­ma. Kao etič­ki osnov za inter­ven­ci­ju isti­če se moguć­nost da se tako navod­no može pove­ća­ti ukup­na eko­nom­ska efi­ka­snost. Ovaj čla­nak poka­zu­je da je, čak i ako bismo usvo­ji­li ovaj etič­ki prin­cip, izbor dela za koja se obič­no tvdi da pro­u­zro­ku­ju ekster­na­li­je pot­pu­no proizvoljan.

U stva­ri, po defi­ni­ci­ji ekster­na­li­ja, bilo koja ljud­ska aktiv­nost unu­tar dru­štva sači­nje­nog od mno­štva poje­di­na­ca bi se mogla okva­li­fi­ko­va­ti pogod­nom za regu­li­sa­nje od stra­ne drža­ve pod eti­ke­tom pove­ća­nja dru­štve­ne efi­ka­sno­sti (tj. inter­na­li­za­ci­je ekster­na­li­ja). Ipak, pri­ro­da ljud­skog posto­ja­nja nemi­nov­no one­mo­gu­ća­va tu inter­na­li­za­ci­ju tako da nas to dovo­di u para­dok­sal­nu situ­a­ci­ju da ni jed­no ljud­sko delo ne može da zado­vo­lji etič­ki kri­te­ri­jum koji smo sebi zadali.

Šta su eksternalije?

Posto­je razne defi­ni­ci­je ekster­na­li­ja, ali naj­u­o­bi­ča­je­ni­ja defi­ni­ci­ja je da su to kori­sne ili štet­ne posle­di­ce ljud­skog delo­va­nja na osta­le lju­de gde oso­ba koja je delo­va­la nije uze­la u obzir te posle­di­ce u momen­tu dono­še­nja odlu­ke. Kao uobi­ča­jen pri­mer ekster­na­li­ja kori­sti se indu­strij­sko ispu­šta­nje gaso­va u atmo­sfe­ru. U ovom slu­ča­ju bi se reklo da vla­snik ili uprav­nik fabri­ke ne uzi­ma u obzir štet­ne uti­ca­je gaso­va na osta­le čla­no­ve dru­štva. Kao posle­di­ca toga, nivo pro­i­zvod­nje u fabri­ci će biti viši nego što bi bio da je vla­snik ili uprav­nik uzeo u obzir nega­tiv­ne posle­di­ce svo­jih postu­pa­ka na osta­le lju­de. Ovo bi bila nega­tiv­na eksternalija.

Među­tim, posto­je i pozi­tiv­ne ekster­na­li­je gde čovek može nena­mer­no da uči­ni nesto kori­sno za dru­ge. ¹ Kao pri­mer se često navo­di obra­zo­va­nje. U ovom slu­ča­ju, pre­ma­lo kori­snih (obra­zov­nih) aktiv­no­sti bi se oba­vlja­lo ako bismo se uzda­li samo u dobro­volj­ne trans­ak­ci­je. Kao rezul­tat, posto­ja­nje pozi­tiv­nih i nega­tiv­nih ekster­na­li­ja može da dove­de do „nee­fi­ka­sno­sti“. Tvr­di se da bi se ukup­no dru­štve­no bla­go­sta­nje moglo pove­ća­ti pode­ša­va­njem koli­či­ne ekster­na­li­ja na dru­štve­no opti­ma­lan nivo.

Obič­no se veru­je da je inter­ven­ci­ja drža­ve ispra­van meha­ni­zam za korek­ci­ju ekster­na­li­ja. U slu­ča­je­vi­ma gde je pre­vi­še delo­va­nja sa nega­tiv­nim ekster­na­li­ja­ma, drža­va bi tre­ba­lo da pri­sil­no ogra­ni­či ova delo­va­nja (zako­ni­ma, pore­zi­ma, kazna­ma, kvo­ta­ma, itd.) Šta­vi­še, aktiv­no­sti koje rezul­ti­ra­ju pozi­tiv­nim ekster­na­li­ja­ma bi tre­ba­lo pod­sti­ca­ti sred­sta­vi­ma koja su na ras­po­la­ga­nju drža­vi (npr., sub­ven­ci­je). ²

Te inter­ven­ci­je nadle­žnih vla­sti bi, navod­no, tre­ba­lo da pomak­nu eko­no­mi­ju ka struk­tu­ri pro­i­zvod­nje što je bli­že mogu­će onoj pred­vi­đe­noj mode­lom savr­še­ne kon­ku­ren­ci­je. U tom smi­slu, model savr­še­ne kon­ku­ren­ci­je je usvo­jen kao meri­lo za odre­đi­va­nje etič­ke valja­no­sti ljud­skog delo­va­nja. Pre­ma tom prin­ci­pu, ne bi tre­ba­lo delo­va­ti bez uzi­ma­nja u obzir uti­ca­ja tog delo­va­nja na sve osta­le poje­din­ce u društvu.

Gra­ni­ce eksternalija

Prvo pita­nje koje bi se moglo posta­vi­ti je koli­ko delo­va­nja sa ekster­nim uti­ca­ji­ma uop­šte posto­ji. Mogli bismo poče­ti for­mi­ra­ti listu tre­nut­no slu­žbe­nih ekster­nih uti­ca­ja i brzo pri­me­ti­ti da se ova lista vre­me­nom pro­ši­ri­va­la. Jedan od naj­no­vi­jih doda­ta­ka ovoj listi su uslu­ge i dobra pove­za­na sa zašti­tom život­ne sredine.

Moglo bi se onda, narav­no, pita­ti gde je gra­ni­ca ovom pro­ši­ri­va­nju. ³ Isko­ri­sti­ću osnov­nu isti­nu da je ljud­sko zna­nje o odno­su izme­đu vla­sti­tog delo­va­nja i tuđe dobro­bi­ti uvek nepot­pu­no da bih poka­zao da zapra­vo ne posto­ji ogra­ni­če­nje bro­ja rad­nji sa ekster­nih uti­ca­ji­ma u dru­štvu (koje se sasto­ji od više od jed­ne oso­be). Sle­de­ći misa­o­ni ekspe­ri­ment poka­zu­je zašto je to tako.

Raz­mi­sli­te o sve­mu što ste uči­ni­li danas. Uju­tru ste usta­li u odre­đe­no vre­me. Vero­vat­no ste se istu­ši­ra­li i opra­li zube. Možda ste poje­li hran­ljiv doru­čak ili ste možda pot­pu­no pre­sko­či­li doru­čak. Možda ste bili lju­ba­zni pre­ma lju­di­ma oko sebe, ali je tako­đe mogu­će da neki od vas nisu. Možda ste pažlji­vo vozi­li do rad­nog mesta, ali možda neki od vas nisu bili izra­zi­to pažlji­vi u vožnji. Možda ste oti­šli u tere­ta­nu na pauzi.

Da ste usta­li 15 minu­ta kasni­je, možda bi to pri­do­ne­lo gužvi u sao­bra­ća­ju što bi pro­u­zro­ko­va­lo da neki lju­di zaka­sne na posao. Možda biste čak i dopri­ne­li pove­ća­nju bro­ja sao­bra­ćaj­nih nesre­ća (a da zapra­vo niste bili ume­ša­ni ni u jed­nu nesre­ću). Lju­di koji su bili pošte­đe­ni zagu­še­nja u sao­bra­ća­ju ili nesre­će jer ste usta­li 15 minu­ta rani­je, ima­li su kori­sti od te vaše rad­nje. Među­tim, ako niste uze­li u obzir tu nji­ho­vu korist pri odlu­či­va­nju kada ćete usta­ti, vaše usta­ja­nje u odre­đe­nom tre­nut­ku pred­sta­vlja rad­nju sa ekster­nim uticajem.

Hran­ljiv doru­čak je možda pri­do­neo vašem dobrom raspo­lo­že­nju, od kojeg kori­sti ima sva­ko ko dođe u kon­takt s vama. Možda se ovaj uti­caj pre­no­si i na lju­de koji dola­ze u kon­takt s lju­di­ma s koji­ma ste vi pret­hod­no komu­ni­ci­ra­li. Možda ste svo­jim hran­lji­vim doruč­kom čak i zapo­če­li lanac doga­đa­ja koji je spa­sio neči­ji život.

Ali, šta ako ste ovim istim postup­ci­ma spa­si­li život žene koja je rodi­la budu­ćeg serij­skog ubi­cu ili geni­jal­nog pro­na­la­za­ča ili veli­kog umet­ni­ka? Moguć­no­sti su bes­kraj­ne. U sva­kom slu­ča­ju, niste uze­li sve te poten­ci­jal­ne uti­ca­je u obzir pri­li­kom odlu­či­va­nja da li da doruč­ku­je­te ili ne. Doi­sta, upu­sti­ti se u takvo obra­ču­na­va­nje sva­ki put kada tre­ba done­ti odlu­ku bi bila poseb­na vrsta men­tal­ne torture.

Slič­no tome, ako ste bili lju­ba­zni pre­ma lju­di­ma oko sebe, možda ste uze­li u obzir uti­caj ovog postup­ka na vašu vla­sti­tu dobro­bit, ali ako niste uze­li u obzir uti­caj vaših postu­pa­ka na dobro­bit svih dru­gih čla­no­va dru­štva, upra­vo ste stvo­ri­li pozi­tiv­ne ekster­na­li­je. S dru­ge stra­ne, možda vas ne zani­ma lju­ba­znost pre­ma dru­gi­ma i drski ste pre­ma svi­ma koje susre­će­te. U tom slu­ča­ju, vi name­će­te nega­tiv­ne ekster­na­li­je. Povre­di­li ste dru­ge svo­jim pona­ša­njem, a da niste mora­li da isku­si­te koli­ko to „košta“ dru­ge. Ako bi lju­di neka­ko mogli da vas nave­du da ose­ti­te nji­hov bol, možda biste sma­nji­li inten­zi­tet vaše grubosti.

Oh, usput, kako izgle­da­te? Da li lju­di vole vaš fizič­ki izgled? Možda su zado­volj­ni kad vas vide čiste, u for­mi, vit­ke ili sa uku­snom šmin­kom. No, neki lju­di bi možda vole­li da vas vide u pri­rod­ni­jem, sva­kod­nev­nom izda­nju. Možda čak ima i lju­di koji­ma je teško gle­da­ti vas u bilo kom obliku.

Iako možda radi­te na svom izgle­du kako biste posti­gli lič­nu korist u inter­ak­ci­ji s lju­di­ma u vašoj nepo­sred­noj oko­li­ni, posto­ji mno­go lju­di koji uži­va­ju u vašem izgle­du, a koje niste uze­li obzir pri­li­kom dono­še­nja svo­je odlu­ke. Tako­đe, mogu posto­ja­ti lju­di koji ne vole vaš ure­dan izgled. Možda vam zavi­de i bol­no im je gle­da­ti vašu sport­sku figu­ru. S dru­ge stra­ne, ako pri­pa­da­te oni­ma koji ne odr­ža­va­ju lič­nu higi­je­nu, ili ako niste atlet­ski gra­đe­ni, neki lju­di vas možda ne bi žele­li vide­ti u javnosti.

Bilo kako bilo, nači­nom na koji se poja­vlju­je­te u jav­no­sti, vi pro­i­zvo­di­te ekster­ne uti­ca­je na dru­ge lju­de. Neki lju­di mogu uži­va­ti u bla­go­tvor­nom dej­stvu gle­da­nja u vas, dok će se dru­gi možda mora­ti suo­či­ti sa nekim štet­nim posle­di­ca­ma vaše poja­ve. Ti uti­ca­ji su ekster­ni zato što, pri­li­kom dono­še­nja odlu­ke da se poja­vi­te u jav­no­sti, niste uze­li u obzir isku­stva svih osta­lih ljudi.

Ovu listu bismo mogli nasta­vi­ti une­do­gled i samo bismo shva­ti­li da bi nam bila potreb­na spo­sob­nost posma­tra­nja para­lel­nih sve­to­va u koji­ma smo delo­va­li na razli­či­te nači­ne da bismo isprav­no utvr­di­li uti­caj sva­kog od naših delo­va­nja na dru­ge lju­de i uspo­re­di­li dva isho­da. Onda bi tre­bao pono­vi­ti ovu "vežbu" za sve mogu­će nači­ne delo­va­nja koji nam pad­nu na um dok ne nađe­mo delo­va­nje koje naj­vi­še vred­nu­je­mo, uzi­ma­ju­ći u obzir posle­di­ce na sva­kog čla­na dru­štva. To bi tre­bao čini­ti sva­kog našeg sve­snog tre­nut­ka jer mi stal­no delujemo.

U stva­ri, ni to to nije dovolj­no. Dru­gi uslov inter­na­li­za­ci­je ekster­na­li­ja kroz naše delo­va­nje je da mora­mo ima­ti uvid u sve indi­vi­du­al­ne pro­ce­ne razli­či­tih alter­na­tiv­nih isho­da našeg delo­va­nja, kako bismo stvo­ri­li vla­sti­ti vred­no­sni sud o bla­go­sta­nju sva­ke oso­be. To je razlog zašto nika­da neće­te zna­ti stvar­ni efe­kat vašeg jutro­šnjeg usta­ja­nja u 6:15, za razli­ku od 6:30. ⁴

Dakle, sve što radi­mo uti­če na mno­ge lju­de na razli­či­te nači­ne. Za veći­nu od tih inter­ak­ci­ja nema­mo moć odre­đi­va­nja pri­ro­de našeg uti­ca­ja na dru­ge. Čak i ako smo ima­li i naj­bo­lju name­ru, nei­zbe­žno je da neće­mo biti sta­nju da uzme­mo u obzir uti­caj našeg delo­va­nja na dru­ge poje­din­ce u dru­štvu. Dru­gim reči­ma, sve što radi­mo nemi­nov­no pro­i­zvo­di ekster­ne uticaje.

Zbog toga posto­ji ten­den­ci­ja usred­sre­đi­va­nja samo na rad­nje za koje je rela­tiv­no jed­no­stav­no iden­ti­fi­ko­va­ti naj­di­rekt­ni­ju poten­ci­jal­nu uzroč­no posle­dič­nu vezu, a zane­ma­ru­ju se svi osta­li odno­si. Na pri­mer, da imi­gra­ci­o­ni slu­žbe­ni­ci nisu dozvo­li­li Niko­li Tesli, pro­na­la­za­ču gene­ra­to­ra nai­zme­nič­ne stru­je, da uđe u SAD 1884. godi­ne, mi nika­da ne bismo zna­li da bi to spre­či­lo izgrad­nju prvog postro­je­nja za pro­i­zvod­nju nai­zme­nič­ne stru­je na Nija­ga­ri­nim vodo­pa­di­ma, u drža­vi Nju­jork. Zabra­na use­lje­nja ne bi bila okva­li­fi­ko­va­na kao delo koje bi mogle spre­či­ti elek­tri­fi­ka­ci­ju sve­ta u to vre­me. Ume­sto toga, bila bi zabe­le­že­na kao jedan manje use­lje­nik na ame­rič­kom tlu.

Razlog zbog koga se usred­sre­đu­je­mo na rad­nje koje se pona­vlja­ju pa su nai­zgled "pred­vi­dlji­vi­je" je što nam ove rad­nje omo­gu­ća­va­ju da uoči­mo neke pra­vil­no­sti. Pri­me­ri takvih rad­nji su ispu­šta­nje gaso­ve u atmo­sfe­ru, odla­ga­nje čvr­stih ili teč­nih sup­stan­ci u vode­ne toko­ve, stva­ra­nje vibra­ci­ja vazdu­ha, pro­i­zvod­nja ugod­nog pej­sa­ža (npr. u seo­skim pre­de­li­ma), izgrad­nja ljud­skog kapi­ta­la (npr. obrazovanje).

No, nema objek­tiv­nih razlo­ga da se zau­sta­vi­mo samo na tome. Isti prin­cip se može pri­me­ni­ti i na dru­ge repe­ti­tiv­ne rad­nje kao što je odr­ža­va­nje lič­ne higi­je­ne, pri­sto­jan (ili grub) odnos pre­ma dru­gi­ma, biti dobar rad­nik (ili lenj), usta­ja­nje u odre­đe­no vre­me, biti bri­žan (ili nespo­so­ban) otac, muž, maj­ka ili supru­ga. Ovaj spi­sak bi mogao ići unedogled.

Dakle, pre­ma defi­ni­ci­ji ekster­na­li­ja, sve što radi­mo bi se moglo okva­li­fi­ko­va­ti kao pogod­no za regu­li­sa­nje od stra­ne drža­ve. No, pažlji­vi­ja ana­li­za otkri­va zašto bi to bio povr­šan zaključak.

Drža­va nije neka čarob­na sila koja delu­je pre­ma zako­ni­ma dru­ga­či­jim od zako­na ljud­skog delo­va­nja. Držav­ni apa­rat se sasto­ji od ljud­skih bića i sto­ga je podlo­žan istoj logi­ci kao i bilo koja dru­ga gru­pa poje­di­na­ca. Pre­ma tome, kao i bilo koju rad­nju, delo­va­nje vla­di­nih slu­žbe­ni­ka nei­zbe­žno rezul­ti­ra ekster­nal­nim uti­ca­ji­ma koji nisu uze­ti u obzir.

Kao i bilo koje ljud­sko biće, ni oni nisu spo­sob­ni da utvr­de uzroč­ne veze izme­đu nji­ho­vog delo­va­nja i dobro­bi­ti veći­ne poje­di­na­ca u dru­štvu. Dakle, čak i ako pret­po­sta­vi­mo da je inter­na­li­za­ci­ja ekster­na­li­ja kraj­nji nor­ma­tiv­ni prin­cip, osla­nja­ti se na gru­pu poje­di­na­ca za spro­vo­đe­nje tog prin­ci­pa nema mno­go smisla.

Zaklju­čak

Na kra­ju mora­mo zaklju­či­ti da su ekster­na­li­je posle­di­ca zako­na pri­ro­de, a ne neke ano­ma­li­je u mode­lu savr­še­ne kon­ku­ren­ci­je. To, među­tim, ne zna­či da ne tre­ba bri­nu­ti o tome kako naše delo­va­nje uti­če na druge.

To jed­no­stav­no zna­či da ako želi­mo biti iskre­ni o pri­ro­di ekster­nih uti­ca­ja ljud­skog delo­va­nja, mora­mo pri­zna­ti da je inter­na­li­za­ci­ja ekster­na­li­ja, kao ogra­nak uti­li­ta­ri­stič­ke teo­ri­je pra­va, slab izbor etič­kog stan­dar­da jer jed­no­stav­no nema delo­va­nja koje bi ika­da moglo zado­vo­lji­ti taj stan­dard. Dakle, posto­je dobri razlo­zi za pre­i­spi­ti­va­nje osta­lih meto­da vred­no­va­nja ljud­skog delovanja.

Pre­drag Rajšić

1. Pri­me­ti­te da se efek­ti neči­jeg delo­va­nja uvek oce­nju­ju u odno­su na alter­na­tiv­ni ishod. Dakle, izbe­ga­va­nje delo­va­nja koja dovo­di do nega­tiv­nih ekster­na­li­ja pred­sta­vlja delo­va­nje koja pro­i­zvo­di pozi­tiv­ne ekster­na­li­je. [↩]
2. Ovaj čla­nak kori­sti pri­me­re kanad­ske poli­ti­ke name­nje­ne inter­na­li­zo­va­nju ekster­na­li­ja. Slič­ne poli­ti­ke posto­je u mno­gim dru­gim drža­va­ma, kao što su Sje­di­nje­ne Drža­ve, EU i Novi Zeland. [↩]
3. Vol­ter Blok je pri­me­tio da bi ovo ogra­ni­če­nje moglo biti dosta širo­ko isti­ču­ći da čak i noše­nje čara­pa pro­i­zvo­di pozi­tiv­ne ekster­na­li­je u vidu pošte­de dru­gih lju­di miri­sa neči­jih nogu.[↩]
4. Čak i ako bi neko pose­do­vao ove dve nat­pri­rod­ne spo­sob­no­sti pa može iden­ti­fi­ko­va­ti sva mogu­ća sta­nja sve­ta koja pro­i­sti­ču iz nje­go­vog ili nje­nog delo­va­nja i ima uvid u pro­ce­nu sva­kog sta­nja od stra­ne sva­kog poje­din­ca u dru­štvu, tu je i tre­ća pre­pre­ka. Ne posto­ji objek­ti­van način kojim bi se na osno­vu indi­vi­du­al­nih vred­no­sti došlo do jedin­stve­no pre­fe­ri­ra­nog sta­nja u sve­tu. Dru­gim reči­ma, čak i ako bismo zna­li sve o uti­ca­ju našeg dje­lo­va­nja na dru­ge lju­de, ne posto­ji razlog zašto bi delo­va­nje koje smo oda­bra­li bilo pre­fe­ri­ra­no od stra­ne svih ume­ša­nih oso­ba. Pogle­daj­te Ken­neth J. Arrow, "A Dif­fi­cul­ty in the Con­cept of Soci­al Wel­fa­re," The Jour­nal of Poli­ti­cal Eco­no­my, Vol. 58, No. 4 (Aug. 1950), pp. 328–346. [↩]