Katalaksija

Internet magazin za liberalnu Srbiju

Mario Vargas Ljosa: Nobel za pero slobode

by · Published · Updated

Ne mogu da se setim nijed­nog dru­gog inte­lek­tu­al­ca na jav­noj sce­ni slič­nog svet­skog reno­mea koji je poput Maria Var­ga­sa Ljo­se toli­ko puno vre­me­na posve­tio jača­nju jav­ne podr­ške i obra­ća­nju poru­kom eko­nom­skih slo­bo­da. On je još tokom ranih osam­de­se­tih znao da su glav­ne pre­pre­ke eko­nom­skog i lič­nog pro­cva­ta loci­ra­ne na lokal­nom nivou, a ne na stra­ni nekih stra­nih impe­ri­jal­nih sila. Jedan od prvih nje­go­vih čla­na­ka o eko­no­mi­ji bio je jedan podu­ži napis u Nedelj­ni­ku Nju­jork Tajm­sa, u kome je raz­mi­šljao o knji­zi The Other Path, koju je napi­sao Her­nan­do de Soto u sarad­nji sa Enri­ke­om Ger­si­jom (Enri­que Gher­si) i Mari­om Dži­be­li­ni­jem (Mario Ghi­bel­li­ni). Var­gas Ljo­sin sjaj­ni esej, pra­vo remek delo, poslu­žio je kao uvod­nik ovom poli­tič­kom bestseleru.

Tokom 1987. godi­ne, Var­gas Ljo­sa osni­va poli­tič­ki pokret, Movi­mi­en­to Liber­tad, što je deli­mič­no bila reak­ci­ja na inter­ven­ci­o­ni­stič­ku polit­ku dru­ga­či­jeg pred­sed­ni­ka Ala­na Gar­si­je. Razi­la­ze­ći se sa de Sotom, i upr­kos dobrim izbor­nim poka­za­te­lji­ma, on  ipak  gubi u posled­njem izbor­nom kru­gu od Alber­ta Fudži­mo­ri­ja (Alber­to Fuji­mo­ri). Među­tim, za Var­gas Ljo­su nema rasta­ja­nja od lju­ba­vi za slo­bo­du, pod­jed­na­ko u eko­nom­skom i poli­tič­kom car­stvu. Svo­jim delo­va­njem i pri­su­stvom ovaj izvr­stan pisac počeo je da podr­ža­va rad stu­de­na­ta i pobor­ni­ka slobode.

2002. godi­ne osni­va Fun­da­ci­ón Inter­na­ci­o­nal para la Liber­tad (FIL), fon­da­ci­ju  koja je pri­vu­kla mno­ge vode­će think tank orga­ni­za­ci­je i public poli­cy lide­re. Jedan od FIL-ovih čla­no­va osni­vač­kog odbo­ra, Kri­sti­jan Loru­le (Cri­sti­an Lar­ro­u­let) iz Čilea, ruko­vo­dio je think tank-om Liber­tad y Desar­rol­lo pune dve dece­ni­je pre nego što je postao šef kabi­ne­ta sada­šnjeg pred­sed­ni­ka Seba­sti­ja­na Pinje­re. Dru­gi, Žerar­do Bon­đo­va­ni (Gerar­do Bon­gi­o­van­ni), ener­gič­ni think tank lider iz Roza­rie (Argen­ti­na), naj­ak­tiv­ni­ji FIL-ov član i „inte­lek­tu­al­ni pre­du­zi­mač“, postao je  bli­zak Mariu Var­ga­su Ljo­si tokom pro­te­kle decenije.

Sva­ke godi­ne, FIL oga­ni­zu­je i daje svo­ju podr­šku važnim doga­đa­ji­ma u Špa­ni­ji i Ame­ri­ci. Naj­ne­za­bo­rav­ni­ji odi­grao se pro­šle godi­ne u Kara­ka­su. Nakon što je krat­ko bio pri­tvo­ren na aero­dro­mu, Var­gas Ljo­sa je nasta­vio da prko­si vla­sti i drži svo­je pouč­ne govo­re. Pred­sed­nik Čavez je pro­veo puna dva dana u svo­joj pro­pa­gand­noj TV emi­si­ji, napa­da­ju­ći FIL-ovu kon­fe­ren­ci­ju. Čavez je iza­zi­vao Var­gas Ljo­su na deba­tu samo da bi, u tre­nut­ku kada je ponu­da bila pri­hva­će­na, odu­stao od nje. Nika­da neću zabo­ra­vi­ti Var­gas Ljo­si­no stra­te­ško pona­ša­nje tokom ove epi­zo­de. On je oku­pio naš tim, pažlji­vo slu­šao, i pomo­gao da se ispi­še pogla­vlje u bor­bi za slo­bo­du Vene­cu­e­le koje niko od nas nika­da neće zaboraviti.

Tokom veći­ne pro­šlog veka pa sve do dana­šnjih dana, poli­tič­ki nosi­o­ci i pred­vod­ni­ci poru­ke slo­bo­de bili su naj­ve­ćim delom eko­no­mi­sti. Tokom pro­šlih veko­va, filo­zo­fi mora­la poput Ada­ma Smi­ta, ili pra­vil­no usme­re­nih inte­lek­tu­a­la­ca i poli­tič­kih filo­zo­fa, poput Žan Bati­sta Alber­di­ja, širi­li su poru­ku koja je pozi­va­la na ose­ćaj­nost, kul­tu­ru, umet­nost i oslo­ba­đa­nje. Čovek u per­cep­ci­ji ovih libe­ra­la, poput pred­sta­ve ljud­skog bića u Var­gas Ljo­si­nim roma­ni­ma, mno­go više je stvar­no biće nego što su to odra­sli raci­o­nal­ni „mak­si­mi­za­to­ri“ – akte­ri mno­gih eko­nom­skih ana­li­za. Usled poja­ča­ne pri­sut­no­sti, pro­mo­vi­sa­nje slo­bo­de u eko­nom­skim i poli­tič­kim are­na­ma dobi­će dodat­ni zalet zahva­lju­ju­ći Var­gas Ljo­si, maj­sto­ru mno­gih jezika.

Uz još šam­pi­o­na slo­bo­de poput nje­ga biće lako reši­ti zago­net­ku koju je pred­sta­vio na neko­li­ko svo­jih kon­fe­ren­ci­ja: „Zna­mo šta je to što stva­ra bogat­stvo i koji poli­tič­ki i eko­nom­ski pore­dak vodi ka napred­ni­jim i pra­ved­nim dru­štvi­ma, ali još uvek ne zna­mo kako da ispri­ča­mo pri­ču slo­bo­de tako ube­dlji­vo da bi se izgra­di­le nužne insti­tu­ci­je vla­da­vi­ne pra­va koje slu­že kao osno­va sva­kog siste­ma slo­bod­nog pre­du­zet­ni­štva.“ Ovaj nobe­lo­vac pru­ža lju­bi­te­lji­ma slo­bo­de div­nu moguć­nost da osve­že svoj jezik i još više dopri­ne­su naj­ple­me­ni­ti­jim težnja­ma ljud­skog srca.

 

Ale­han­dro A. Šofen (Ale­jan­dro A. Cha­fu­en) je pred­sed­nik Atlas Eco­no­mic Rese­arch Foun­da­ti­on i član odbo­ra FIL‑a. Tekst je pre­ve­den uz sagla­snost autora.

Pre­vod: Alek­san­dar Novaković