Mario Vargas Ljosa: Nobel za pero slobode
Ne mogu da se setim nijednog drugog intelektualca na javnoj sceni sličnog svetskog renomea koji je poput Maria Vargasa Ljose toliko puno vremena posvetio jačanju javne podrške i obraćanju porukom ekonomskih sloboda. On je još tokom ranih osamdesetih znao da su glavne prepreke ekonomskog i ličnog procvata locirane na lokalnom nivou, a ne na strani nekih stranih imperijalnih sila. Jedan od prvih njegovih članaka o ekonomiji bio je jedan poduži napis u Nedeljniku Njujork Tajmsa, u kome je razmišljao o knjizi The Other Path, koju je napisao Hernando de Soto u saradnji sa Enrikeom Gersijom (Enrique Ghersi) i Mariom Džibelinijem (Mario Ghibellini). Vargas Ljosin sjajni esej, pravo remek delo, poslužio je kao uvodnik ovom političkom bestseleru.
Tokom 1987. godine, Vargas Ljosa osniva politički pokret, Movimiento Libertad, što je delimično bila reakcija na intervencionističku politku drugačijeg predsednika Alana Garsije. Razilazeći se sa de Sotom, i uprkos dobrim izbornim pokazateljima, on ipak gubi u poslednjem izbornom krugu od Alberta Fudžimorija (Alberto Fujimori). Međutim, za Vargas Ljosu nema rastajanja od ljubavi za slobodu, podjednako u ekonomskom i političkom carstvu. Svojim delovanjem i prisustvom ovaj izvrstan pisac počeo je da podržava rad studenata i pobornika slobode.
2002. godine osniva Fundación Internacional para la Libertad (FIL), fondaciju koja je privukla mnoge vodeće think tank organizacije i public policy lidere. Jedan od FIL-ovih članova osnivačkog odbora, Kristijan Lorule (Cristian Larroulet) iz Čilea, rukovodio je think tank-om Libertad y Desarrollo pune dve decenije pre nego što je postao šef kabineta sadašnjeg predsednika Sebastijana Pinjere. Drugi, Žerardo Bonđovani (Gerardo Bongiovanni), energični think tank lider iz Rozarie (Argentina), najaktivniji FIL-ov član i „intelektualni preduzimač“, postao je blizak Mariu Vargasu Ljosi tokom protekle decenije.
Svake godine, FIL oganizuje i daje svoju podršku važnim događajima u Španiji i Americi. Najnezaboravniji odigrao se prošle godine u Karakasu. Nakon što je kratko bio pritvoren na aerodromu, Vargas Ljosa je nastavio da prkosi vlasti i drži svoje poučne govore. Predsednik Čavez je proveo puna dva dana u svojoj propagandnoj TV emisiji, napadajući FIL-ovu konferenciju. Čavez je izazivao Vargas Ljosu na debatu samo da bi, u trenutku kada je ponuda bila prihvaćena, odustao od nje. Nikada neću zaboraviti Vargas Ljosino strateško ponašanje tokom ove epizode. On je okupio naš tim, pažljivo slušao, i pomogao da se ispiše poglavlje u borbi za slobodu Venecuele koje niko od nas nikada neće zaboraviti.
Tokom većine prošlog veka pa sve do današnjih dana, politički nosioci i predvodnici poruke slobode bili su najvećim delom ekonomisti. Tokom prošlih vekova, filozofi morala poput Adama Smita, ili pravilno usmerenih intelektualaca i političkih filozofa, poput Žan Batista Alberdija, širili su poruku koja je pozivala na osećajnost, kulturu, umetnost i oslobađanje. Čovek u percepciji ovih liberala, poput predstave ljudskog bića u Vargas Ljosinim romanima, mnogo više je stvarno biće nego što su to odrasli racionalni „maksimizatori“ – akteri mnogih ekonomskih analiza. Usled pojačane prisutnosti, promovisanje slobode u ekonomskim i političkim arenama dobiće dodatni zalet zahvaljujući Vargas Ljosi, majstoru mnogih jezika.
Uz još šampiona slobode poput njega biće lako rešiti zagonetku koju je predstavio na nekoliko svojih konferencija: „Znamo šta je to što stvara bogatstvo i koji politički i ekonomski poredak vodi ka naprednijim i pravednim društvima, ali još uvek ne znamo kako da ispričamo priču slobode tako ubedljivo da bi se izgradile nužne institucije vladavine prava koje služe kao osnova svakog sistema slobodnog preduzetništva.“ Ovaj nobelovac pruža ljubiteljima slobode divnu mogućnost da osveže svoj jezik i još više doprinesu najplemenitijim težnjama ljudskog srca.
Alehandro A. Šofen (Alejandro A. Chafuen) je predsednik Atlas Economic Research Foundation i član odbora FIL-a. Tekst je preveden uz saglasnost autora.
Prevod: Aleksandar Novaković
