Dometi finansijske liberalizacije u BIH – diskrepanca između toga kako vidimo sebe i kako nas drugi vide

U jav­no­sti Bosne i Her­ce­go­vi­ne širo­ko je ras­pro­stra­nje­no mišlje­nje kako su doma­će vla­sti pod pokro­vi­telj­stvom MMF‑a uči­ni­e­le sve kako bi BiH posta­la finan­sij­ski libe­ra­li­zo­va­na zemlja. Šta­vi­še, dosta je ras­pro­stra­nje­na i per­cep­ci­ja pre­ma kojoj je ovaj pro­ces (finan­sij­ske libe­ra­li­za­ci­je) izma­kao kon­tro­li, te da ne dono­si pre­tje­ra­ne kori­sti zemlji. Među­tim, ova­kva mišlje­nja su u oštrom kon­tra­stu sa nači­nom na koji neke od naj­ve­ćih mul­ti­la­te­ral­nih finan­sij­skih insti­tu­ci­ja vide BiH. Ove insti­tu­ci­je mahom ne misle kako je BiH svjet­ski lider po nivou finan­sij­skih slo­bo­da i, sva­ka­ko, ne misle da je finan­sij­ska libe­ra­li­za­ci­ja, sama po sebi, loš pro­ces. ¹ Zbog toga ćemo kroz ovaj rad poku­ša­ti da usta­no­vi­mo šta je objek­tiv­no sta­nje, a šta su zablu­de, i to tako što ćemo upo­re­di­ti dostig­nu­ti nivo finan­sij­skih slo­bo­da u BiH sa sta­njem u dru­gim zemlja­ma u tranziciji.

Slo­že­nost poj­ma finan­sij­ske liberalizacije

Da bismo mogli da izmje­ri­mo nivo finan­sij­skih slo­bo­da u nekoj zemlji izu­zet­no je bit­no da prvo defi­ni­še­mo sam taj pojam. Ovo poseb­no zbog činje­ni­ce da finan­sij­ska libe­ra­li­za­ci­ja u sebi sadr­ži zna­čaj­nu dozu više­di­men­zi­o­nal­no­sti. Ona poti­če, kako od slo­že­no­sti finan­sij­skog siste­ma kao pred­me­ta pro­ce­sa finan­sij­ske libe­ra­li­za­ci­je, ali i od nači­na na koji defi­ni­še­mo samu slobodu.

Najed­no­stav­ni­je defi­ni­sa­nje finan­sij­ske libe­ra­li­za­ci­je pola­zi od opo­zit­nog defi­ni­sa­nja: finan­sij­ska libe­ra­li­za­ci­ja je opo­zit finan­sij­skoj regu­la­ci­ji, tj. ona pred­sta­vlja odsu­stvo pre­pre­ka i zabra­na ² pri inve­sti­ra­nju u zemlji i nedi­skri­mi­na­ci­ja pri dola­sku do kre­di­ta (na ovaj način se pojam finan­sij­ske slo­bo­de pri­bli­ža­va poj­mu slo­bo­de toko­va kapi­ta­la). Ako pri­hva­ti­mo ova­kvo shva­ta­nje finan­sij­skih slo­bo­da onda je BiH (kao i veći­na dru­gih zema­lja u tran­zi­ci­ji) oti­šla dale­ko. To potvr­đu­ju doma­ći i stra­ni izvori.

Na pri­mjer, u izvje­šta­ju Direk­ci­je za eko­nom­sko pla­ni­ra­nje BiH pod nazi­vom: „Odr­ži­vost aran­žma­na valut­nog odbo­ra u BiH“, autor­ka Ivo­na Kri­stić ana­li­zi­ra­ju­ći nivo finan­sij­ske  slo­bo­de  u  BiH  po  različ­tim  kri­te­ri­ju­mi­ma ³ dola­zi  do  zaključ­ka  kako: „može­mo zaklju­či­ti da u BiH posto­ji sko­ro u cije­lo­sti libe­ra­li­zo­va­no kre­ta­nje kapi­ta­la na raču­nu finan­sij­skih i kapi­tal­nih trans­ak­ci­ja“. Do slič­nog zaključ­ka može­mo doći i čita­ju­ći izvje­štaj Svjet­ske Ban­ke o pre­ko­gra­nič­nim inve­sti­ci­ja­ma 2010. (Inve­sting Across Bor­ders 2010) gdje eksper­ti ove insti­tu­ci­je ana­li­zi­ra­ju­ći slo­bo­du SDI u BiH ocje­nju­ju da posto­ji 100% slo­bo­da inve­sti­ra­nja u 8 od 11 sek­to­ra pri­vre­de BiH i viso­kih 85–87% slo­bo­de u još dva sek­to­ra. Među­tim, da li je time doka­za­no posto­ja­nje viso­kog nivoa finan­sij­ske slo­bo­de u BiH? Mi misli­mo da nije, budu­ći da se pojam finan­sij­ske libe­ra­li­za­ci­je može defi­ni­sa­ti i na dru­gi način – finan­sij­sku slo­bo­du može­mo defi­ni­sa­ti i kao sta­nje u kojem posto­ji dovolj­no veli­ki broj inve­sti­ci­o­nih alter­na­ti­va i raz­no­vr­sna moguć­nost zadu­ži­va­nja kod među­sob­no kon­ku­rent­nih finan­sij­skih insti­tu­ci­ja. To zna­či da slo­bo­da ne obu­hva­ta samo dekla­ra­tiv­no odsu­stvo zabra­na pri inve­sti­ra­nju, već i posto­ja­nje dovolj­no veli­kog bro­ja alter­na­ti­va pri odlu­či­va­nju o inve­sti­ra­nju, zadu­ži­va­nju i dru­gim poslo­vi­ma iz finan­sij­ske sfe­re. Pozna­va­o­ci­ma pri­li­ka u BiH je jasno da po ovim kri­te­ri­ju­mi­ma zemlja sto­ji mno­go loši­je i da je ovo osnov­ni uzroč­nik zablu­de koja posto­ji u jav­no­sti, a ta zablu­da se sasto­ji u poi­sto­vje­ći­va­nju finan­sij­ske libe­ra­li­za­ci­je sa libe­ra­li­za­ci­jom ban­kar­skog sek­to­ra i poslje­dič­ne pogre­šne per­cep­ci­je o posto­ja­nju viso­kog nivoa finan­sij­ske slo­bo­de. Osim toga, pri­sut­na je i zablu­da kako je libe­ra­li­za­ci­ja finan­sij­skog siste­ma ekvi­va­lent za nje­go­vu tran­zi­ci­ju. ⁴

Dodu­še, ova zablu­da jav­no­sti i ne tre­ba da nas čudi u zemlji u kojoj pre­ko 85% finan­sij­ske akti­ve kon­tro­li­šu ban­ke. Tač­ni­je, pre­ma poda­ci­ma CBBH ⁵ za 2008. godi­nu, uče­šće komer­ci­jal­nih bana­ka u ukup­noj finan­sij­skoj akti­vi je izno­si­lo 80,82%, lizing dru­šta­va ⁶ 6,21%, inve­sti­ci­o­nih fon­do­va 4,82%, mikro­kre­dit­nih orga­ni­za­ci­ja 4,70% i sek­to­ra osi­gu­ra­nja 3,45%.

Pro­ces libe­ra­li­za­ci­je ban­kar­skog sek­to­ra u BiH

Pro­ces libe­ra­li­za­ci­je ban­kar­skog sek­to­ra u BiH je, zbog rata, otpo­čeo kasni­je nego u veći­ni dru­gih zema­lja u tran­zi­ci­ji. To potvr­đu­je i izvje­štaj MMF‑a iz 2002. godi­ne pod nazi­vom „Rane pti­ce, kasni spa­va­či i uspa­va­ne lje­po­ti­ce: Rast ban­kar­skih kre­di­ta pri­vat­nom sek­to­ru u Cen­tral­noj, Istoč­noj Evro­pi i Bal­ka­nu“, koji svr­sta­va BiH u gru­pu nazva­nu „Kasni spa­va­či“, što zna­či da se refor­ma ban­kar­skog sek­to­ra u to vri­je­me još uvi­jek nala­zi­la u ranoj fazi, a što je pot­kre­plje­no kon­kret­nim poka­za­te­lji­ma. ⁷ Ipak, svi­jest o potre­bi i prav­ci­ma refor­me ban­kar­skog sek­to­ra u BiH je posto­ja­la i rani­je, a potvr­đe­na je 2000. godi­ne na kon­fe­ren­ci­ji u Sara­je­vu pod nazi­vom „Refor­ma ban­kar­skog siste­ma u BiH“, kojoj su pri­su­stvo­va­li pred­stav­ni­ci vla­sti, aka­dem­ske zajed­ni­ce i udru­že­nja ban­ka­ra, a koji su na kra­ju kon­fe­ren­ci­je, izme­đu osta­log, doni­je­li sle­de­ći zaklju­čak: „Cilj refor­me ban­kar­skog siste­ma je vla­snič­ka trans­for­ma­ci­ja bana­ka i stva­ra­nje efi­ka­snog ban­kar­skog siste­ma u trans­pa­rent­nom trži­šnom okruženju“

Već do 2004. godi­ne ovi zaključ­ci su u veli­koj mje­ri spro­ve­de­ni putem pri­va­ti­za­ci­je ban­kar­skog sek­to­ra. Tako je tada­šnji guver­ner CBBH Piter Nikol ocje­nji­vao kako je ovaj pro­ces prak­tič­no zavr­šen u Repu­bli­ci Srp­skoj, dok se u FBiH odvi­ja nešto spo­ri­je. ⁸ U izvje­šta­ju o sta­nju u ban­kar­skom sek­to­ru Udru­žnja bana­ka BiH iz 2006. godi­ne, pro­ces vla­snič­ke tran­for­ma­ci­je u peri­o­du 2000–2005. godi­ne je pot­kre­pljen sle­de­ćim podacima.

Rezul­ta­ti vla­snič­ke trans­for­ma­ci­je su ubr­zo usli­je­di­li u obli­ku kre­dit­ne ekspan­zi­je u peri­o­du nakon 2002. godine.

 

Radi potu­no­sti pri­ka­za­nih poda­ta­ka zani­mlji­vo je i upo­re­di­ti gdje se po nivou zadu­že­no­sti nala­zi BiH u odno­su na dru­ge zemlje u tran­zi­ci­ji. Zbog toga ćemo pri­ka­za­ti i podat­ke koji poka­zu­ju nivo rela­tiv­ne zadu­že­no­sti gra­đa­na BiH, tj. zadu­že­nost u odno­su na NBDP po gla­vi sta­nov­ni­ka (tabe­la br.2).

Kao što se vidi, gra­đa­ni BiH su, rela­tiv­no gle­da­no, zadu­že­ni­ji od pro­sječ­nih gra­đa­na EU. Zapra­vo, ispred njih su po nivou rela­tiv­ne zadu­že­no­sti od posma­tra­nih zema­lja samo gra­đa­ni Hrvat­ske, a rela­tiv­no bli­zu su i gra­đa­ni Mađarske.

Ocje­na finan­sij­skih slo­bo­da u BiH u izvje­šta­ji­ma svjet­skih mul­ti­la­te­ral­nih institucija

I pored oči­gled­ne libe­ra­li­za­ci­je ban­kar­skog sek­to­ra koju smo pred­sta­vi­li u pret­hod­nom dije­lu, veći­na naj­po­zna­ti­jih svjet­skih mul­ti­la­te­ral­nih i filan­trop­skih insti­tu­ci­ja ne dije­le mišlje­nje da je BiH, danas, naro­či­to viso­ko finan­sij­ski libe­ra­li­zo­va­na zemlja.

Za pri­mjer ovo­ga smo uze­li ocje­ne iz tri izvje­šta­ja, ⁹ tri pozna­te organizacije:

1. Svjet­ske ban­ke (IBRD-a) — Izvje­štaj o uslo­vi­ma poslovanja
2. Svjet­skog eko­nom­skog foru­ma u Davo­su — Indeks glo­bal­ne konkurentnosti
3. Heri­tidž fon­da­ci­je – Indeks eko­nom­skih sloboda

Izvje­štaj o uslo­vi­ma poslo­va­nja — lako­ća dobi­ja­nja kredita

Ovaj izvje­štaj za 2008. godi­nu se odno­sio na 181 zemlju. Kom­ple­tan sadr­ži broj­ne poka­za­te­lje slo­bo­de poslo­va­nja u razli­či­tim seg­men­ti­ma pri­vred­nog siste­ma. Za potre­be ove ana­li­ze obra­ti­li smo pažnju na poka­za­te­lj pod nazi­vom Dobi­ja­nje kre­di­ta. Zami­sao Svi­jet­ske Ban­ke (u daljem tek­stu SB) je da ovaj poka­za­te­lj bude sasta­vljen iz per­spek­ti­ve kli­je­na­ta tj. kori­sni­ka kre­di­ta, među­tim, ako detalj­ni­je pogle­da­mo kri­te­ri­ju­me po koji­ma je sastavljen:

• obim kre­di­ta pri­vat­nom sektoru
• obim kre­di­ta jav­nom sek­to­ru (nega­ti­van pokazatelj)
• indeks dubi­ne (prim. auto­ra: dostup­no­sti i kva­li­te­ta) kre­dit­nih informacija
• indeks sna­ge prav­ne zaštite

Jasno je da se de fac­to radi o ocje­ni ban­kar­skog sek­to­ra, bar za zemlje u koji­ma nije razvi­je­no finan­sij­sko trži­šte na koji­ma bi se trgo­va­lo instru­men­ti­ma duga (pri­je sve­ga razli­či­tim obli­ci­ma obveznica).

Kako kom­ple­tan izvje­štaj, kao što smo pret­hod­no rekli, sadr­ži podat­ke za 181 zemlju, mi smo za naše potre­be sasta­vi­li sle­de­ću tabe­lu (Tabe­la br. 3) u kojoj su izni­je­ti poda­ci samo za zemlje u tran­zi­ci­ji (kao refe­rent­nu gru­pu za poređenje).

Kao što se vidi, struč­nja­ci SB su posta­vi­li BiH na, za jed­nu zao­sta­lu zemlju, rela­tiv­no viso­ko 59 mje­sto među 181-om zemljom svi­je­ta. To potvr­đu­je da je u BiH rela­tiv­no lako doći do kre­di­ta. Među­tim, ran­gi­ra­nje BiH na 20. mje­sto među 28 zema­lja u tran­zi­ci­ji govo­ri da je lako­ća dobi­ja­nja kre­di­ta gene­ral­no viso­ka u ovoj gru­pi zema­lja i da čak BiH spa­da u dru­gu polo­vi­nu ove gru­pe zema­lja po ovom kri­te­ri­ju­mu. Zani­mlji­vo je pri­mje­ti­ti da su po ovom kri­te­ri­ju­mu bolje pla­si­ra­ne zemlje Jugo­i­stoč­ne Evro­pe i Bal­ka­na nego Bal­ti­ka i Cen­tral­ne Evro­pe koje se ina­če sma­tra­ju lide­ri­ma tranzicije.

Indeks glo­bal­ne kon­ku­rent­no­sti – slo­že­nost finan­sij­skog tržišta

Ovo je dru­gi godi­šnji izvje­štaj čije podat­ke kori­sti­mo, pri­je sve­ga zbog insti­tu­ci­je koja iza nje­ga sto­ji. Izda­nje ovog izvje­šta­ja za 2008–9. godi­nu obu­hva­ta 134 zemlje. Među broj­nim kri­te­ri­ju­mi­ma koji se navo­de u ovom izvje­šta­ju je i Slo­že­nost finan­sij­skog trži­šta (siste­ma). U vezi sa ovim kri­te­ri­ju­mom mogu­će je posta­vi­ti više pita­nja. Pri­je sve­ga, da li je ovo uop­šte rele­van­tan poka­za­te­lj ste­pe­na finan­sij­ske libe­ra­li­zo­va­no­sti jed­ne zemlje. Naš odgo­vor je da jeste i zasni­va se na zapa­ža­nju da su po pra­vi­lu naj­li­be­ral­ni­ji finan­sij­ski siste­mi i naj­slo­že­ni­ji. ¹⁰ To pot­kre­plju­je i zapa­ža­nje da su finan­sij­ski siste­mi zema­lja I. Evro­pe u doba komu­ni­zma bili rela­tiv­no jed­no­stav­ni i da je nji­ho­va tran­zi­ci­ja ka zapad­nim uzo­ri­ma uslo­vlje­na libe­ra­li­za­ci­jom i uslo­žnja­va­njem kao dvi­je­ma stra­na­ma iste meda­lje. Zato se uslo­žnja­va­nje može posma­tra­ti kao dru­ga stra­na pro­ce­sa libe­ra­li­za­ci­je ili bar nje­go­va pra­te­ća pojava.

Sam indeks je izvu­čen na osno­vu većeg bro­ja pokazatelja:

• slo­že­nost fina­sij­kih tržišta
• lako­ća i dostup­nost kredita
• obim finan­si­ra­nja pre­ko lokal­nog trži­šta kapitala
• nivo zašti­te investitora
• zdra­vlje ban­kar­skog sistema
• regu­la­ci­ja trgo­va­nja har­ti­ja­ma od vrijednosti
• posto­ja­nje kapi­tal­nih kontrola
• dostup­nost rizič­nog kapitala
• indeks sna­ge prav­ne zaštite

Kao što se vidi, lako­ća i dostup­nost kre­di­ta je u ovom slu­ča­ju samo jedan od kri­te­ri­ju­ma za ocje­nu slo­že­no­sti finan­sij­skog sistema.

Na isti način na koji smo to uči­ni­li i sa pret­hod­nim izvje­šta­jem i ovde smo izvu­kli tra­že­ne podat­ke i pred­sta­vi­li ih u sle­de­ćoj tabeli:

Ovde je oso­blje Foru­ma dalo BiH ocje­nu 4.0 na osno­vu čega je ran­gi­ra­na kao 86. zemlja među 134 zemlje svi­je­ta, tj. kao 16. među 25 posma­tra­nih tran­zi­ci­o­nih zemalja.

Ovo nas dovo­di do novog dvoj­nog zaklju­ča­ka. Prvi je da je BiH u svjet­skim raz­mje­ra­ma dosta loši­je ran­gi­ra­na po kri­te­ri­ju­mu slo­že­no­sti finan­sij­skog siste­ma nego po lako­ći dobi­ja­nja kre­di­ta. Dru­gi zaklju­čak je da je BiH nešto bolje ran­gi­ra­na među zemlja­ma u tran­zi­ci­ji po ovom kri­te­ri­ju­mu nego po pret­hod­nom. Da se i u BiH moglo uči­ni­ti više na ovom polju vide se po pri­mje­ri­ma Esto­ni­je, Slo­vač­ke i (možda poma­lo izne­na­đu­ju­će) Crne Gore koji­ma su struč­nja­ci Foru­ma dali mno­go više ocjene.

Indeks eko­nom­skih slo­bo­da – finan­sij­ska sloboda

Ovaj indeks sasta­vlja Heri­ta­ge foun­da­ti­on, on se kom­ple­tan sasto­ji od deset poka­za­te­lja (slo­bo­da), ali nama su bile inte­re­sant­ne slo­bo­de u finan­sij­skoj sfe­ri. Nivo finan­sij­skih slo­bo­da je izve­den na osno­vu četi­ri kriterijuma:

• nivoa vla­di­ne regu­la­tiv­ne kon­tro­le finan­sij­skog sektora
• bro­ja inter­ven­ci­ja drža­ve u ban­kar­skom sektoru
• lako­će otva­ra­nja i nesme­ta­nog vođe­nja fir­mi iz finan­sij­skog sektora
• vla­di­nog uti­ca­ja na alo­ka­ci­ju kredita

Ocje­ne su date u raspo­nu od 0 do 100, pri čemu vri­jed­no­sti ima­ju sle­de­ća značenja:

• 100–80 slo­bod­ne
• 79,9–70 uglav­nom slobodne
• 69,9–60 umje­re­no slobodne
• 59,9–50 uglav­nom neslobodne
• 49,9–0 pod pritiskom

Kao i u pret­hod­nim slu­ča­je­vi­ma sasta­vlje­na je sle­de­ća tabela:

Kom­po­no­va­nje zajed­nič­kog pokazatelja

Pri konač­nom ran­gi­ra­nju BiH po nivou finan­sij­ske slo­bo­de posta­vlja se neko­li­ko bit­nih pita­nja. Kako kom­po­no­va­ti zajed­nič­ki poka­za­te­lj? Da li pri­li­kom kom­po­no­va­nja dati veći zna­čaj nekom od poka­za­te­lja, ili sve vrjed­no­va­ti pod­jed­na­ko? Da li je potreb­no čini­ti kom­pa­ra­ci­ju samo sa tran­zi­ci­o­nim zemlja­ma, sa svim zemlja­ma svi­je­ta ili sa razvi­je­nim zemljama?

Način kom­po­no­va­nja zajed­nič­kog (sin­te­tič­kog) poka­za­te­lja za više­di­men­zi­o­nal­nu poja­vu kakva je finan­sij­ska libe­ra­li­za­ci­ja, tj. izbor odgo­va­ra­ju­će meto­de dobi­ja­nja ovog poka­za­te­lja opet zavi­si od defi­ni­sa­nih pret­po­stav­ki. Jed­na od bit­nih pret­po­stav­ki je sva­ka­ko i posto­ja­nje među­za­vi­sno­sti izme­đu razli­či­tih obi­ljež­ja jed­ne te iste posma­tra­ne poja­ve (npr. posto­ja­nje veze izme­đu slo­že­no­sti finan­sij­skih siste­ma i lako­će dobi­ja­nja kre­di­ta). Sma­tra­li smo da bi kori­šte­njem mode­la I‑odstojanja pre­ju­di­ci­ra­li posto­ja­nje ova­kvih veza. Time bismo iza­šli izvan okvi­ra ovo­ga rada, jer izu­ča­va­nje ova­kvih veza zaslu­žu­je da bude pred­met poseb­nog istra­ži­va­nja. Zato smo želje­li da kori­sti­mo model F‑odstojanja. Među­tim, poka­za­lo se da bi i kori­šte­njem ovog meto­da dobi­li iskri­vlje­ne rezul­ta­te zbog spe­ci­fič­no­sti poda­ta­ka na osno­vu kojih tre­ba sasta­vi­ti kraj­nji poka­za­te­lj. Nai­me, pro­blem nam je zada­vao poka­za­te­lj br. 2 (kre­di­ti­ra­nje), jer je dat jedi­no u obli­ku ran­ga (od 1 do 27). Čak i kada smo pri­la­go­di­li podat­ke da bismo zado­vo­lji­li uslov isto­smi­jer­no­sti, i kada smo kori­ste­ći stan­dard­nu devi­ja­ci­ju dobi­li nei­me­no­va­nu veli­či­nu, ovaj poka­za­te­lj je pre­te­zao nad dru­ga dva, jer rang nije uva­ža­vao stvar­nu veli­či­nu razli­ke među zemlja­ma po ovom poka­za­te­lju. Zato smo se odlu­či­li za kori­šte­nje naj­jed­no­stav­ni­jeg model dobi­ja­nja kraj­njeg poka­za­te­lja koji se bazi­ra na svo­đe­nju svih obi­ljež­ja na jed­nu zajed­nič­ku jedi­ni­cu mje­re, a to je rang. Sva­ka zemlja je u sva­kom izvje­šta­ju ran­gi­ra­na među svim osta­lim zemlja­ma svi­je­ta. Tako rang posta­je zajed­nič­ka jedi­ni­ca mje­re i konač­na jedi­ni­ca mje­re posta­je pro­sje­čan rang, mada ni on ne uva­ža­va nivo razli­ke među zemlja­ma (npr, razli­ka izme­đu prvo i dru­go­pla­si­ra­ne po poje­di­nim kri­te­ri­ju­mi­ma može biti mno­go veća nego izme­đu dru­go­pla­si­ra­ne i tre­će­pla­si­ra­ne zemlje, ali rang to ne može da odrazi.)

I na kra­ju bilo je pita­nje sa kojim zemlja­ma pore­di­ti BiH? Mi smo se opre­dje­li­li za zemlje u tran­zi­ci­ji, jer bi pore­đe­nje sa npr. naj­ra­zvi­je­ni­jim zemlja­ma posta­vi­lo pre­te­ške stan­dar­de za BiH, dok bi pore­đe­nje sa naj­za­o­sta­li­jim zemlja­ma svi­je­ta bilo poni­ža­va­ju­će za zemlju i amne­sti­ra­lo vla­sti od odgo­vor­no­sti za sta­nje u zemlji.

Poštu­ju­ći sve gore reče­no, sasta­vi­li smo sle­de­ću tabe­lu (Tabe­la br. 6)

Kao što se iz gor­nje tabe­le može vidje­ti, BiH se, po mišlje­nju zna­čaj­nih među­na­rod­nih finan­sij­skih insti­tu­ci­ja, nala­zi tek na dva­de­se­tom (20.) mje­stu među dva­de­set­pet (25) zema­lja u tran­zi­ci­ji koje su ran­gi­ra­ne u sva tri izvje­šta­ja, čime se na odre­đen način deman­tu­je mišlje­nje jav­no­sti BiH kako se radi o izra­zi­to finan­sij­ski libe­ra­li­zo­va­noj zemlji. Može se reći da se per­cep­ci­ja jav­no­sti o viso­koj libe­ra­li­zo­va­no­sti zasni­va na pore­đe­nju iste sa situ­a­ci­jom pri­je pada komu­ni­zma i sko­ro isklju­či­vo na osno­vu upli­va ban­kar­skog sek­to­ra u život sta­nov­ni­štva i poslo­va­nje pri­vre­de. Time pro­ces finan­sij­ske libra­li­za­ci­je ni izbli­za nije izcr­pljen. Dru­ge zemlje u tran­zi­ci­ji su po ovom pita­nju uči­ni­le više.

Zaklju­čak

Ste­pen finan­sij­skih slo­bo­da u jed­noj zemlji je bitan poda­tak budu­ći da zna­čaj­no uti­če na njen razvoj, ali i pred­sta­vlja svo­je­vr­stan poka­za­te­lj dostig­nu­tog nivoa razvo­ja. Među­tim, zbog slo­že­no­sti finan­sij­skog siste­ma koji uklju­ču­je broj­na trži­šta, insti­tu­ci­je, instru­men­te i regu­la­ti­vu, vrlo je teško izmje­ri­ti stvar­ni ste­pen libe­ra­li­zo­va­no­sti ovog dije­la pri­vred­nog siste­ma. Taj, iona­ko slo­žen zada­tak za razvi­je­ne zemlje, je na odre­đen način i teži za zemlje u tran­zi­ci­ji. Nai­me, iako su nji­ho­vi finan­sij­ski siste­mi dosta jed­no­stav­ni­ji nego kod razvi­je­nih zema­lja koje ima­ju dugu tra­di­ci­ju kapi­ta­li­stič­kog nači­na poslo­va­nja, upra­vo domi­nant­nost poje­di­nih seg­me­na­ta finan­sij­skog siste­ma (ban­ko­cen­trič­nost) se poja­vlju­je kao pro­blem. Tako dola­zi­mo u situ­a­ci­ju da iako je jed­no­stav­ni­je izmje­ri­ti nivo finan­sij­skih slo­bo­da samo u jed­nom (ban­kar­skom) sek­to­ru, nedo­sta­tak dru­gih seg­me­na­ta ovog siste­ma govo­ri o ogra­ni­če­nom izbo­ru (slo­bo­di) inve­sti­to­ra i onih koji tra­že sred­stva u ovim zemlja­ma. Zbog toga smo izlo­ži­li ocje­ne za BiH (i dru­ge zemlje u tran­zi­ci­ji) koje su im dale Svi­jet­ska ban­ka, eko­nom­ski forum u Davo­su i Heri­tidž fon­da­ci­ja, a koje se odno­se na poje­di­ne seg­men­te finan­sij­skog site­ma ovih zema­lja ili čak na ovaj sistem u cje­li­ni. Iz ovih izvje­šta­ja se vidi da je BiH rela­tiv­no viso­ko ran­gi­ra­na u svi­je­tu po lako­ći dobi­ja­nja kre­di­ta (59. mje­sto među 181 zemljom svi­je­ta), ali i da je kre­di­te još lak­še dobi­ti u dru­gim zemlja­ma u tran­zi­ci­ji (BiH je ran­gi­ra­na kao 20. od 25 Zema­lja u tran­zi­ci­ji). Tako­đe smo vidje­li da se po slo­že­no­sti finan­sij­skog site­ma BiH nala­zi tek na 86. mje­stu među 134 posma­tra­ne zemlje svi­je­ta i na 16. mje­stu među 25 zema­lja u tran­zi­ci­ji. Kada smo gor­njim izvje­šta­ji­ma doda­li i onaj Heri­tidž fon­da­ci­je, mogli smo kom­po­no­va­ti konač­ni poka­za­te­lj, koji je BiH smje­stio tek na 20. mje­sto među 25 zema­lja u tran­zi­ci­ji. To poka­zu­je da je uti­sak jav­no­sti u BiH o viso­kom ste­pe­nu finan­sij­skih slo­bo­da u zemlji subjek­ti­van i u stva­ri neta­čan. On je poslje­di­ca upo­re­đi­va­nja sada­šnjeg sta­nja u ovoj obla­sti sa sta­njem u komu­ni­zmu i zasni­va se sko­ro isklju­či­vo na isku­stvu sa ban­kar­skim sek­to­rom. Naj­na­pred­ni­je među zemlja­ma u tranz­ci­ji su uči­ni­le više i samim tim se više pri­bli­ži­le razvi­je­nim zemljama.

Lite­ra­tu­ra

1. Ber­tel­smann, Trans­for­ma­ti­on Index 2008: Poli­ti­cal Mana­ge­ment in Inter­na­ti­o­nal Com­pa­ri­son, Ber­tel­smann Stif­tung, Guter­sloh, 2008. www.bertelsmann-transformation-index.de
2. Bil­ten CBBH 4–1999, 4–2000, 4–2006, 4–2008.
3. Caru­a­na J, Dep­pler M, „Bosnia and Her­ze­go­vi­na, Finan­ci­al System Sta­bi­li­ty Asse­sment“, IMF, 2006.
4. Cot­ta­re­li C, Dell Aric­cia G, Vlad­ko­va-Hol­lar I: "Ear­ly Birds, Late Risers, and Sle­e­ping Bea­u­ti­es: Bank Cre­dit Gro­wth to the Pri­va­te Sec­tor in Cen­tral and Eastern Euro­pe and the Bal­kans" IMF Wor­king Paper wp/03/213/ („Rane pti­ce, kasni spa­va­či i uspa­va­ne lje­po­ti­ce: Rast ban­kar­skih kre­di­ta pri­vat­nom sek­to­ru u Cen­tral­noj, Istoč­noj Evro­pi i Bal­ka­nu“, Rad­ni papir wp/03/213, MMF).
5. Doing Busi­ness 2009, IFC, 2009. dostup­no na: http://www.doingbusiness.org/
6. Eco­no­mic Fre­e­dom of the World 2008, Fra­ser Insti­tu­te, Bra­den­ton, 2008. www.freetheworld.com
7. Index of eco­no­mic fre­e­dom 2009, The Heri­ta­ge Foun­da­ti­on, Was­hing­ton D.C. 2009.
8. Izvje­štaj 3–2008, Agen­ci­ja za ban­kar­stvo Repu­bli­ke Srp­ske, dostup­no na: http://www.abrs.ba/publikacije/Izvjestaj_o_stanju_bankarskog_sistema_RS_30092008.pdf
9. Izvje­štaj 3–2008. godi­ne, FBA, dostup­no na: http://www.fba.ba/novostibin/publikacije_65_2.pdf
10. Izvje­štaj o finan­sij­skoj sta­bil­no­sti BiH za 2008. CBBH www.cbbh.ba/files/financial_stability_report/ fsr_2008_sr.pdf
11. Mišić, Mijo, „Tre­nut­no sta­nje i pro­ble­mi ban­kar­skog sek­to­ra BiH“, Udru­že­nje bana­ka BiH, Sara­je­vo, 27.04. 2006.
12. Novo Pla­ka­lo­vić, Mone­tar­na eko­no­mi­ja, Zavod za udžbe­ni­ke i nastav­na sred­stva Istoč­no Sara­je­vo, I. Sara­je­vo, 2004.
13. Prlen­da, Anto­nio, „Guver­ner Cen­tral­ne ban­ke Bosne i Her­ce­go­vi­ne Nikol pozi­va na nasta­vak refor­mi“, Sout­he­ast Euro­pe­an Times, Sara­je­vo, 27/12/04.
14. „Glo­bal Com­pe­ti­ti­ve­ness Index“, World Eco­no­mic Forum, Gene­va, Swit­zer­land 2008.
15. www.nbs.rs
16. www.imf.org
17. www.worldbank.org

1. Sje­ti­mo se pre­po­ru­ka famo­znog „Vašing­ton­skog kon­sen­zu­sa“. Četvr­ta pre­po­ru­ka je libe­ra­li­za­ci­ja kamat­nih sto­pa, sed­ma je pri­va­ti­za­ci­ja, osma dere­gu­la­ci­ja. [↩]
2. Odsu­stvo zabra­na ne zna­či odsu­stvo regu­la­ti­ve, već isto ili bar slič­no tre­ti­ra­nje doma­ćih i stra­nih inve­sti­to­ra, pri­vat­nog i držav­nog sek­to­ra i slič­no. [↩]
3. Kri­te­ri­ju­mi koje je autor­ka kori­sti­la su slo­bo­de u sle­de­ćim tran­sfe­ri­ma: SDI, ula­ga­nje u nekret­ni­ne, trans­ak­ci­je vred­no­snim papi­ri­ma na trži­štu nov­ca i kapi­ta­la, trans­ak­ci­je sa akci­ja­ma inve­sti­ci­o­nih fon­do­va, teku­ći račun i depo­zi­ti koji se drže kod finan­sij­skih insti­tu­ci­ja, finan­sij­ski kre­di­ti, tran­sfe­ri u izvr­še­nju ugo­vo­ra o osi­gu­ra­nju i fizič­ki pre­nos finan­sij­ske imo­vi­ne. [↩]
4. Tran­zi­ci­ja finan­sij­skog siste­ma pored libe­ra­li­za­ci­je obu­hva­ta i izgrad­nju i fin. insti­tu­ci­ja koje u pret­hod­nom siste­mu nisu posto­ja­le, kao i instru­me­na­ta i pra­vi­la poslo­va­nja. [↩]
5. Izvje­štaj o finan­sij­skoj sta­bil­no­sti za 2008. godi­nu www.cbbh.ba/files/financial_stability_report/fsr_2008_sr.pdf[↩]
6. Lizing orga­ni­za­ci­je i mikro­kre­dit­ne orga­ni­za­ci­je se u savri­je­me­nim udžbe­ni­ci­ma i regu­la­ti­vi sma­tra­ju obli­kom kre­di­ta, npr. u FED/FIDC pre­gle­du kre­di­ta ame­rič­kih bana­ka navo­di se sedam vrsta kre­di­ta od kojih je jed­na lizing, a Agen­ci­ja za ban­kar­stvo Repu­bli­ke Srp­ske je nadle­žna za mikro­kre­dit­ne orga­ni­za­ci­je, baš kao i za komer­ci­jal­ne ban­ke[↩]
7. Više o ovo­me pogle­da­ti u samom izve­šta­ju MMF‑a „Rane pti­ce, kasni spa­va­či i uspa­va­ne lje­po­ti­ce: Rast ban­kar­skih kre­di­ta pri­vat­nom sek­to­ru u Cen­tral­noj, Istoč­noj Evro­pi i Bal­ka­nu" na str 8. [↩]
8. Pre­u­ze­to iz član­ka Anto­nia Prlen­da za Sout­he­ast Euro­pe­an Times iz Sara­je­va – 27/12/04 [↩]
9. Kako su u 2009. godi­ni, zbog glo­bal­ne finan­sij­ske kri­ze, vla­de širom svi­je­ta pre­du­zi­ma­le van­red­ne mje­re u svo­jim finan­sij­skim siste­mi­ma, ovde ćemo i dalje kori­si­ti podat­ke iz 2008. godi­ne, dakle zad­nje godi­ne pred kri­zu.[↩]
10. Narav­no, uz ogra­du, kako ste­pen libe­ra­li­zo­va­no­sti nije jedi­ni fak­tor koji uti­če na slo­že­nost finan­sij­skog siste­ma, već i čitav niz dru­gih fak­to­ra kao što je veli­či­na pri­vre­de jed­ne zemlje, isto­ri­ja itd. [↩]