Tribina: Srbija i tranzicija — Od nade do razočarenja

Dese­to­go­di­šnji tran­zi­ci­o­ni bilans Srbi­je nije nima­lo zado­vo­lja­va­ju­ći. Posle obe­ća­va­ju­ćeg počet­ka, reform­ske poli­ti­ke nisu uspe­le da dove­du do zna­čaj­nog dru­štve­nog razvo­ja, a svet­ska kri­za je samo do kra­ja ogo­li­la suro­vu stvar­nost tran­zi­ci­o­nog neu­spe­ha. Ko je kri­vac za ovu tran­zi­co­nu kata­stro­fu? Da li su kriv­ci pro­ta­go­ni­sti „reform­skih“ poli­ti­ka, nepo­volj­ne dru­štve­ne pri­li­ke, svet­ska kri­za, ili je pro­ble­ma­ti­čan opšti model tran­zi­ci­je kojim se od 2000. godi­ne ruko­vo­de poli­tič­ke elite?

Posto­ji opšta sagla­snost da je jedan seg­ment tran­zi­ci­je spro­ve­den u zado­vo­lja­va­ju­ćoj meri: reč je o pre­la­sku iz poli­tič­ki auto­ri­tar­nog reži­ma u demo­krat­ski pore­dak. Auto­ri­tar­no-soci­ja­li­stič­ko nasle­đe reži­ma Josi­pa Bro­za i Slo­bo­da­na Milo­še­vi­ća je u veli­koj meri stvar pro­šlo­sti. Danas u Srbi­ji ima­mo rela­tiv­no sta­bil­nu demo­kra­ti­ju s redov­nim, fer i slo­bod­nim izbo­ri­ma. Ipak, refor­me u poli­tič­kom seg­men­tu nisu pra­će­ne refor­ma­ma u eko­no­mi­ji, te je nasle­đe­ni eko­nom­ski sistem iz vre­me­na soci­ja­li­zma u naj­zna­čaj­ni­jim seg­men­ti­ma ostao nepro­me­njen. Šta­vi­še, usva­ja­nje “Evrop­skih stan­dar­da” često je maska za sve veću regu­la­ci­ju pri­vre­de, a o dere­gu­la­ci­ji nema ni pome­na. Pri­va­ti­za­ci­ja, ina­če kata­stro­fal­no spo­ra, bez dere­gu­la­ci­je zna­či da se pri­va­ti­zu­ju mono­po­li – taj­ku­ni­za­ci­ja, što se neret­ko kori­sti da se ide­o­lo­ški ocr­ne slo­bod­no trži­šte i pri­vat­no vla­sni­štvo. Pro­ces resti­tu­ci­je i dena­ci­o­na­li­za­ci­je ote­te imo­vi­ne nije spro­ve­den i stal­no se odla­že. Šta­vi­še, i sam kon­cept nago­ve­šte­ne dena­ci­o­na­li­za­ci­je je nepra­ve­dan. Ume­sto da se držav­na biro­kra­ti­ja sma­nju­je, ona je sa sva­kom novom vla­dom sve veća, a jav­na potro­šnja raste. Sve to uka­zu­je da pri­vred­ni sistem u Srbi­ji nije refor­mi­san i da ne može nosi­ti epi­tet trži­šnog. Ume­sto trži­šne demo­kra­ti­je, Srbi­ja se danas, deset godi­na od počet­ka tran­zi­ci­je, i dalje može opi­sa­ti kao zemlja demo­krat­skog socijalizma.

Naše sta­no­vi­šte jeste da je eko­nom­ska libe­ra­li­za­ci­ja (odva­ja­nje pri­vre­de oddr­ža­ve) odlu­ču­ju­ća za uspeh srp­ske tran­zi­ci­je ka slo­bod­nom dru­štvu, i da ona­pred­sta­vlja nužan uslov dugo­roč­ne sta­bil­no­sti i razvo­ja Srbi­je. Ako ova­ko­for­mu­li­še­mo cilj tran­zi­ci­je, pora­zna je, ali i otre­žnju­ju­ća, činje­ni­ca da je pro­ce­stran­zi­ci­je u Srbi­ji obu­sta­vljen i to upra­vo po volji i u skla­du s inte­re­si­ma poli­tič­kih­par­ti­ja. Poli­tič­ka eli­ta se od 2000. godi­ne pa do danas ruko­vo­di­la opštim mode­lom­dr­ža­ve bla­go­sta­nja, što je poli­tič­ki korekt­no i moder­no ime za demo­krat­ski­so­ci­ja­li­zam, te je poku­ša­la da izvr­ši bezbo­lan pre­laz iz jed­nog siste­ma u drugi.Bezbolna poli­ti­ka se, ipak, na kra­ju poka­za­la kao izu­zet­no bol­na. Bilo da je auto­ri­ta­ran ili demo­krat­ski, soci­ja­li­zam je osu­da dru­štva na stag­na­ci­ju. Samo krat­ko­roč­no je mogu­će ovu činje­ni­cu gur­nu­ti pod tepih: povolj­na eko­nom­ska kli­ma u sve­tu, pri­liv ino­stra­nih dona­ci­ja, među­na­rod­na pomoć i zadu­ži­va­nje u ino­stran­stvu mogu za krat­ko vre­me odlo­ži­ti nei­zbe­žno suo­ča­va­nje sa stvarnošću.Životni stan­dard opa­da, inve­sti­ci­je su sta­le, mone­tan­ra poli­ti­ka cen­tral­ne ban­ke (tj. drža­ve) doži­ve­la je neu­speh. Jed­nom reč­ju — tran­zi­ci­ja je zau­sta­vlje­na. Posto­ji li alternativa?

Dosa­da­šnji model tran­zi­ci­je tre­ba iz kore­na pro­me­ni­ti. For­mu­la tran­zi­ci­je tre­ba da bude: resti­tu­ci­ja, dere­gu­la­ci­ja, pri­va­ti­za­ci­ja – odmah! Ishod tran­zi­ci­je tre­ba da bude radi­kal­no odva­ja­nje pri­vre­de od poli­ti­ke: eko­nom­ski libe­ral­na poli­tič­ka demokratija.

Uče­sni­ci debate:

Alek­san­dar Nova­ko­vić – Libe­ral­ni cen­tar Katalaksija

Miro­slav Pro­ko­pi­je­vić – Cen­tar za slo­bod­no tržište

Zoran Živ­ko­vić – biv­ši pre­mi­jer Srbije

Andrej Sta­ni­mi­ro­vić – Libe­ral­ni cen­tar Katalaksija

Orga­ni­za­to­ri:

Libe­ral­ni cen­tar Kata­lak­si­ja, Beograd

Među­na­rod­ni repu­bli­kan­ski insti­tut, Beograd

Mre­ža za poli­tič­ku odgo­vor­nost, Beograd

Vre­me i mesto održavanja:

31. 03. 2010, u 11h;Medija cen­tar, Tera­zi­je 3, I sprat