Šta je meni značilo Ljudsko delovanje: Osvrt jednog mladog ekonomiste

Dobro se sećam kako sam otkrio Ljudsko delovanje. Sećam se pošto je to imalo prelomni uticaj na moje formiranje kao ekonomiste, ne samo do tog trenutka, nego i nadalje.

Prvih nekoliko dana išlo je, blago rečeno, teško. Bili su mi potrebni rečnik i filozofska enciklopedija nadohvat ruke da bih rastumačio prvih nekoliko poglavlja u kojima se raspravlja o Mizesovom metodu. Probio sam se kroz metodološku raspravu, ali malo šta sam razumeo. Srećom, nisam dopustio da me to odbije od daljeg čitanja, te sam ostatak nešto lakše svario.

U danima i  nedeljama  koji  su  usledili  čitao  sam Ljudsko  delovanje  s  prilježnošću  kakvu prethodno nisam posvetio ni jednoj knjizi. Pažljivo sam vodio beleške na marginama i dosledno sledio fusnote. Svaka rečenica mi je bila prosvetljenje i prosto nisam mogao da dočekam sledeću koja bi me vodila daljem prosvetljivanju. Nadam se da će svako u toku svog života iskusiti onakvo intelektualno ushićenje kakvo sam sam osetio pri prvom čitanju ove knjige.

Naišao sam na nekoliko izuzetno teško razumljivih pasusa, a bilo je još više onih koje uopšte nisam razumeo. Ali, ono što sam pokupio učinilo mi se toliko značajnim i pronicljivim da sam posegao za nečim što sam u to vreme retko činio: otvorio sam početnu stranu i počeo ponovo da čitam.

Tokom  sledeće   godine   pročitao   sam Ljudsko  delovanje  sijaset   puta  –  koliko tačno, ne sećam se. Ali došlo je dotle da sam mogao, u roku od nekoliko sekundi, da pronađem bilo koji duži pasus koji sam tražio, bez gledanja u sadržaj ili indeks. Narednih godina čitao sam iznova i iznova Ljudsko delovanje. Što sam više saznavao o ekonomiji – iz drugih Mizesovih dela, kao i iz dela drugih ekonomista – i kako sam uvećavao svoje opšte znanje, počinjao sam bolje da razumem one delove Ljudskog delovanja koji su mi ranije bili nepristupačni, produbio svoje poimanje onih delova koje sam ranije jedva razumeo.

Kao  što  se  verovatno  vidi  iz  mog  opisa,  nalazio  sam,  a  nalazim  i  dalje,  da jeLjudsko delovanje neizmerno vredna i prosvetljujuća knjiga. Po mom mišljenju, to je najvažnije delo iz ekonomije u XX veku, a vrlo verovatno i najvažnije delo iz ekonomije uopšte. Zbog toga sam ga proučavao pažljivije nego bilo koje drugo delo, i verujem da me je, kao ekonomistu kakav jesam i po svom pristupu ekonomiji, Ljudsko delovanje oblikovalo više nego ijedna druga knjiga.

Ako broj primeraka Ljudskog delovanja u mojoj biblioteci išta govori, ovo je svakako istina. Moj prvi primerak bio je plavih korica, u mekom povezu, treće izdanje. Od tada sam pribavio preko tuce drugih primeraka – dovoljno da otvorim biblioteku različitih izdanja – uključujući moj najvredniji posed: prvo izdanje s Mizesovim svojeručnim potpisom, a koje mi je poklonio moj mentor Peter Betke (Peter Boettke) kada sam doktorirao. Možda neuobičajeno, Ljudsko delovanje je bilo moja ,,ulaznica” za preostala Mizesova dela. Nakon Ljudskog delovanja pročitao sam Socijalizam, Teoriju novca i kredita, Liberalizam, a onda i ostala. Zavoleo sam ih i mnogo naučio iz svakog od njih, ali ni iz jednog toliko koliko iz Mizesovog magnum opus-a.

Trasiranje jednog obrazovnog toka

Toliko sam, kroz Ljudsko delovanje, postao zanesen Mizesovim idejama, da sam izbor ustanove gde ću započeti svoje osnovne studije zasnovao na tome gde će mi omogućiti da budem što bliže ovim idejama i da naučim više o njima. U tom smislu Ljudsko delovanje je trasiralo tok mog formalnog obrazovanja.

Koledž  Hilsdejl,  moja alma  mater,   udomio je  Mizesovu  ličnu  biblioteku.  (Proveo sam nezdravo mnogo vremena sedeći za Mizesovim radnim stolom u Mizesovoj sobi u biblioteci Hilsdejla u uzaludnom pokušaju da upijem nešto njegove brilijantnosti.) U vreme kad sam ja birao koledž, Hilsdejl je bio dom i jednom od najistaknutijih svetskih stručnjaka za Mizesa i Ljudsko delovanje, bivšem predsedniku FEE, Ričardu  Ebelingu  (Richard  Ebeling),   koji je  držao  katedru  Ludviga  fon  Mizesa. Negde između Mizesove lične biblioteke i profesora Ebelinga Hilsdejl me je kupio. I nisam se razočarao. Prilika da naučim nešto više o Mizesu, austrijskoj ekonomiji, a naročito o Ljudskom delovanju, pod mentorstvom Ričarda Ebelinga, pokazala se u svakom pogledu dostojna mojih očekivanja.

Isto   kao što je jedino   odlazak na Hilsdejl imao smisla za mene, imajući u vidu moj zanos Mizesom i Ljudskim delovanjem, tako mi je i doktorski program na Džordž Mejson univerzitetu bio jedini smisleni izbor. Džordž Mejson je bio (a i dalje jeste) dom čoveku koji, zajedno sa Izraelom Kirznerom (Israel Kirzner), određuje modernu austrijsku ekonomiju i koji je vodeći ekonomista austrijske orijentacije u svetu, Peter Betke. Prilika da unapredim svoje proučavanje Ljudskog delovanja i Mizesovog rada uopšte, i to sa Pitom kao tutorom, učinilo je Džordž Mejson neodoljivim. I, slično iskustvu koje sam imao proučavajući Ljudsko delovanje kod profesora Ebelinga, moje proučavanje tog dela pod Pitovim tutorstvom ne samo da je ispunilo nego je zapravo i prevazišlo moja najluđa nadanja.

Imam izuzetnu sreću da predajem austrijsku ekonomiju na osnovim i doktorskim studijama na Džordž Mejson univerzitetu. (Ove akademske godine sam gostujući profesor na Čikaškom univerzitetu.) Na mom predmetu na osnovnim studijama Ljudsko delovanje je jedini tekst koji se proučava. Iz semestra u semester nadam se da će neko od studenata ,,otkriti” Mizesovu obimnu raspravu onako kao što sam je ja otkrio pre toliko godina, i da će Ljudsko delovanje imati isti prekretnički uticaj na njega ili nju kao što je na mene.

Moj kurs za diplomce je fokusiran na članke iz časopisa van van austrijske ekonomije, ali ipak uključuje i Ljudsko delovanje. Čak i kad ovo delo ne igra glavnu ulogu u nekom predavanju, ono se pomalja indiektno kroz uticaj koji ima na moj način razmišljanja bez obzira o čemu se raspravlja.

Neprestani uticaj

Moja karijera ekonomiste tek što je otpočela. Ipak, ne bi bilo preterano reći da sam dospeo tu gde sam zahvaljujući Mizesovom Ljudskom delovanju. Iz godine u godinu sam iznova čitao Ljudsko delovanje i svaki put naučio nešto novo. Neka od mojih istraživanja direktno počivaju na i tiču se ovog dela. (Videti, na primer, “Was Mises Right?”, napisano sa Peteom Betkeom u Review  of  Social  Economy,  2006)  Većina  nije. No,  to  ne  znači  da Ljudsko  delovanje nema delatni uticaj na moj rad. Njegov uticaj je živ i zdrav u svim mojim radovima na bar dva načina.

Kao prvo, pošto je moje razmišljanje kao ekonomiste  prožeto Ljudskim delovanjem, u nekom smislu svaki rad koji napišem posledica je ove knjige. Kao drugo, određene teme na koje sam usredsređen, najizrazitije među njima privatne institucije vlasti i samoregulisane razmene, predstavljaju, po mom sudu, pokušaj da se nadovežem na i proširim austrijski istraživački program koji Mizes identifikuje i obrazlaže u Ljudskom delovanju. Pišući drugde, preuzimam međusobno povezane teme spontanog poretka i društvene saradnje u okviru podele rada kao centralne za Mizesov projekat u Ljudskom delovanju, i te teme motivišu moj rad.

U Ljudskom delovanju, Mizes ističe ono što naziva ,,rikardijanskim zakonom udruživanja”, što je srž ove motivacije. Kao što to Mizes opisuje (poglavlje 8, odeljak 4):

“Zakon udruživanja nagoni nas da shvatimo tendencije koje su prouzrokovale progresivno intenziviranje saradnje među ljudima. Mi uviđamo koji je to podsticaj nagnao ljude da ne posmatraju jedni druge isključivo kao rivale u borbi za prisvajanje ograničenih sredstava za opstanak koje nam je pružila priroda. Shvatamo šta ih je ponukalo i šta ih neprestano nagoni da se udružuju zarad saradnje. Svaki iskorak na putu ka razvijenijem modelu podele rada služi interesima svih učesnika. Da bismo razumeli zašto čovek nije ostao usamljenik, u animalnoj potrazi za hranom i skloništem isključivo za sebe ili u najboljem slučaju za svoju družbenicu i bespomoćno potomstvo, nema potrebe da pribegavamo čudesnom uplivu božanstva ili ispraznoj hipotezi o urođenoj potrebi za udruživanjem. A nismo ni primorani da pretpostavimo kako su se izolovani pojedinci ili primitivne horde jednog dana obavezale ugovorom na uspostavljanje društvenih veza. Činilac koji je doveo do primitivnog društva i koji svakodnevno radi na svom progresivnom intenziviranju jeste ljudsko delovanje koje je nadahnuto uvidom da se veća radna produktivnost ostvaruje u okviru podele rada.”

Crpeći inspiraciju iz ovog glavnog uvida, moj rad istražuje institucionalne mehanizme koji društvenu saradnju u okviru podele rada, prema rikardijanskom zakonu udruživanja, čine stvarnošću. Suočeni s preprekama u ostvarivanju uzajamne koristi od razmene – šta individue, kojima njihov razum ukazuje na potencijal za ogromnu dobit od društvene saradnje, čine kako bi sebi omogućili da u praksi iskoriste ovaj potencijal? Ako smo u stanju da odgovorimo na ovo pitanje koje je Mizes postavio u Ljudskom delovanju, moći ćemo da unapredimo naše shvatanje ne samo toga kako pojedinci u stvari postižu društvenu saradnju kroz podelu rada, nego i kako to rade a da im nije zapoveđeno.

Luča vodilja

Dakle, Ljudsko delovanje mi nudi neku vrstu luče vodilje u daljim ekonomskim istraživanjima. Ono predlaže čistu logiku izbora i smešta tu logiku u kontekst alternativnih institucionalnih aranžmana kako bi osvetlilo ekonomske posledice ovih aranžmana i rasvetlilo njihovo iskrsavanje. Po meni, ekonomija se upravo time i bavi. Gledajući u budućnost pred sobom vidim da će Ljudsko delovanje imati isto onako istaknutu ulogu u mom životu i mišljenju kakvu je imalo kada sam bio tinejdžer. Zasigurno se moja strast prema njemu ne smanjuje. Nemam nikakve sumnje da će moj um odvesti na nova i uzbudljiva mesta, kao što je činilo od kada sam ga pre mnogo godina otkrio. S nestrpljenjem iščekujem nova intelektualna iskustva koja ću imati, oblasti proučavanja u kojima ću uživati, mislioce s kojima ću razmenjivati ideje i od kojih ću učiti, akademske veze koje ću izgraditi. I sve to dugujem Ljudskom delovanju Ludviga fon Mizesa.

Piter Lison je gostujući profesor ekonomije u Becker Center on Chicago Price Theory na Čikaškom univerzitetu  i autor  Nevidljive udice. Tekst je preveden uz dozvolu izdavača časopisa The Freeman, Fondacije za ekonomsko obrazovanje. Prevela Tanja Mitrić