Ljudsko delovanje: Najvažnija rasprava o ekonomiji
„Sledeće nedelje ćemo razgovarati o radu velikog učitelja.“ Tako je dr Hans Senholc zaključio jedan od diplomskih seminara tokom moje druge godine studija na Grov siti koledžu. Imao sam primerak Ljudskog delovanja još od prve godine studija, ali je proučavanje te knjige za mene tada bio preveliki zadatak. Više mi se sviđala Ekonomija u jednoj lekciji Henrija Hezlita, Mizesovo Planiranje za slobodu ili Senholčevo Doba inflacije. Sva ova dela sam pažljivo pročitao. Do tada sam već odslušao i dvosemestralni kurs istorije ljudske misli na Grov siti koledžu, tokom kojeg sam čitao klasična dela kao što je Bogatstvo naroda Adama Smita, Rasprava o političkoj ekonomiji Žan-Batist Seja i Principe političke ekonomije Džona Stuarta Mila. Takođe sam pročitao i Mizesov Socijalizam i Hajekov Put u ropstvo. Ali ono što sam shvatio promenilo je moj život.
To iskustvo, mnogo više nego bilo koje drugo, probudilo je moju želju da budem ekonomista a ne samo zagovornik slobodnog tržišta. Godinu dana kasnije konkurisao sam i bio primljen na pravni fakultet, ali sam odlučio da odložim studije prava i da umesto toga pohađam postdiplomske studije ekonomije. Studiranje ekonomije na način koji je Mizes opisao u Ljudskom delovanju bilo je logičan izbor.
Tokom sledeće godine otklonio sam nedoumice čitanjem knjiga Čovek, ekonomija i država Mareja Rotbarda i Pojednostavljeni Mizes Persija Grejvsa. Potom sam u drugom semestru četvrte godine studija ponovo pročitao Ljudsko delovanje u okviru projekta, takođe kod profesora Senholca, o metodološkom sporu (methodenstreit) austrijske ekonomske škole i nemačke istorijske škole o legitimitetu ekonomske teorije i odnosu između Mizesa i Maksa Vebera.
Godinu dana kasnije, kada sam započeo postdiplomske studije na Džordž Mejson Univerzitetu, profesor Don Lavoa impresionirao me je kada je na predavanju podigao knjigu Ljudsko delovanje i rekao studentima: „Ovo je najveća knjiga ikada napisana o ekonomiji. Volim ovu knjigu.“ Potpuno razumem šta je Lavoa mislio. Za proteklih 20 godina imao sam sreću da koristim Ljudsko delovanje za najmanje jedan postdiplomski kurs svake godine.
Nezamenljiva knjiga
Za američkog studenta ekonomije, Rotbardova knjiga Čovek, ekonomija i država možda je jasnija nego Ljudsko delovanje a rasprava u Konkurenciji i preduzetništvu Izraela Kirznera nastavlja se prirodnije na fakultetsko gradivo teorije cena nego Ljudsko delovanje. Ali za ozbiljnog studenta austrijske ekonomije ništa ne može da zameni pažljivo čitanje Ljudskog delovanja. Čak i Hajekov Individualizam i ekonomski poredak je najbolje čitati kao dopunu velikom Mizesovom delu, a svakako ne kao zamenu, ako se trudite da razumete ne samo Hajekovu misao i argumenate, nego i kako tržište zapravo radi i zašto vlada ne može efikasno regulisati, a kamoli planirati, modernu ekonomiju.
Od kada je prvi put objavljeno, Mizesovo veliko delo je pogrešno shvatano. To nije prvenstveno rad o metodologiji; metodološke osnove su postavljene već na početku. To nije prvenstveno rad o neuspehu države i superiornosti tržišta, iako je to logičan zaključak analize intervencionizma i socijalizma. To nije prvenstveno rad o teoriji tržišta i sistemu cena, iako je prioritet stavljen na preduzetništvo i potragu za profitom kao i na disciplinu gubitka. To nije prvenstveno rad koji se bavi novcem, kapitalom i kamatom, ali posvećuje dosta prostora vremenskoj koordinaciji ekonomskih aktivnosti, prirodi novca i kapitala, kao i uloz i koju igra kamata. Konačno, Ljudsko delovanje nije usredsređeno na plate radnika ili međunarodnu trgovinu, ali izlaže ekonomsku teoriju cena faktora proizvodnje, principa komparativne prednosti u raspodeli rada, kao i međunarodnoj podeli rada i dobitima od specijalizacije i razmene.
Ljudsko delovanje nije nijedno od pomenutog upravo zato što je sve to i još mnogo više. Mizesova ekonomija nije niz specijalizovanih tema, već integrisana celina utemeljena u celovitom i upornom proučavanju logike svrsishodnog ljudskog delovanja.
Po mom mišljenju postoje dve važne karakteristike ekonomije koje je definišu kao disciplinu, još od njenog rođenja u 18. veku: samoregulatorni kapacitet tržišne privrede (nevidljiva ruka) i lični interesi (racionalni izbor). Samoregulacija je veliko otkriće sholastika iz Salamanke, francuskih fiziokrata i škotskih filozofa prosvetiteljstva. Austrijska škola ekonomije predstavlja savremenu verziju ove klasične teorije spontanog poretka. Mizes je nastavio delo Smita, Seja, Mengera i Bem-Baverka i argumente razvio dalje. Nesputana tržišna ekonomija samu sebe koriguje kroz podešavanje cena; gubici odstranjuju nesmotrene donosioce odluka a pažljivi donosioci odluka stiču profit. Tržište u ovom procesu usmerava oskudne resurse u aktivnosti koje stvaraju bogatstvo i opšte blagostanje. Preko relativnih cena i računa profita i gubitka, razmene i inovacije usklađuju tehnologiju i dostupnost resursa sa preferencama potrošača.
Koordinacija potrošnje i proizvodnje
Jedan od znakova Mizesove genijalnosti je i to što je jegov prikaz ovog usklađivanja temeljitiji nego ijedan pre njega. On je pokazao kako svrsishodno delovanje u okviru institucije privatne svojine usklađuje potrošačke želje i planove proizvodnje sa ciljem da se postigne proizvodnja sa najmanje troškova. Tržišna privreda zasnovana na privatnoj svojini pokreće individualnu inicijativu i omogućava ljudima da racionalno proračunavaju različite mogućnosti upotrebe oskudnih resursa. Potrošači, kupovinom ili odustajanjem od kupovine, stvaraju profit ili gubitak, koji usmeravaju poslovne odluke i vremenski usklađuju ekonomske planove.
Mizesov rad na racionalnom ekonomskom proračunu predstavlja odlučujući argument protiv socijalizma, ali takođe objašnjava i osnove tržišnog poretka. Slobodno tržište omogućava proračun, socijalizam ga čini nemogućim, a intervencionizam ga otežava. Bez privatne svojine, slobode ugovora, monetarne stabilnosti i fiskalne odgovornosti, proces racionalnog ekonomskog proračuna je onemogućen.
Adam Smit je artikulisao ideju o nevidljivoj ruci ali je tek Mizes objasnio kako tržišna privreda zapravo radi. Ljudsko delovanje je Mizesov najpotpuniji i najjasniji iskaz ovog objašnjenja.
Jednostavno rečeno, Ljudsko delovanje je najveće delo iz oblasti ekonomije u dvadesetom veku.
Peter Betke (Peter Boettke) je profesor na ekonomskom odseku Džordž Mejson univerziteta, zamenik direktora Džejms M. Bjukenen centra i viši stručni saradnik Merkatus centra. Tekst je preveden uz dozvolu izdavača časopisa The Freeman, Fondacije za ekonomsko obrazovanje. Prevod: Andrej Stanimirović
