Ljudsko delovanje: Najvažnija rasprava o ekonomiji

To isku­stvo, mno­go više nego bilo koje dru­go, pro­bu­di­lo je moju želju da budem eko­no­mi­sta a ne samo zago­vor­nik slo­bod­nog trži­šta. Godi­nu dana kasni­je kon­ku­ri­sao sam i bio pri­mljen na prav­ni fakul­tet, ali sam odlu­čio da odlo­žim stu­di­je pra­va i da ume­sto toga poha­đam post­di­plom­ske stu­di­je eko­no­mi­je. Stu­di­ra­nje eko­no­mi­je na način koji je Mizes opi­sao u Ljud­skom delo­va­nju bilo je logi­čan izbor.

Tokom sle­de­će godi­ne otklo­nio sam nedo­u­mi­ce čita­njem knji­ga Čovek, eko­no­mi­ja i drža­va Mare­ja Rot­bar­da i Pojed­no­sta­vlje­ni Mizes Per­si­ja Grejv­sa. Potom sam u dru­gom seme­stru četvr­te godi­ne stu­di­ja pono­vo pro­či­tao Ljud­sko delo­va­nje u okvi­ru pro­jek­ta, tako­đe kod pro­fe­so­ra Sen­hol­ca, o meto­do­lo­škom spo­ru (met­ho­den­stre­it) austrij­ske eko­nom­ske ško­le i nemač­ke isto­rij­ske ško­le o legi­ti­mi­te­tu eko­nom­ske teo­ri­je i odno­su izme­đu Mize­sa i Mak­sa Vebera.

Godi­nu dana kasni­je, kada sam zapo­čeo post­di­plom­ske stu­di­je na Džordž Mej­son Uni­ver­zi­te­tu, pro­fe­sor Don Lavoa impre­si­o­ni­rao me je kada je na pre­da­va­nju podi­gao knji­gu Ljud­sko delo­va­nje i rekao stu­den­ti­ma: „Ovo je naj­ve­ća knji­ga ika­da napi­sa­na o eko­no­mi­ji. Volim ovu knji­gu.“ Pot­pu­no razu­mem šta je Lavoa mislio. Za pro­te­klih 20 godi­na imao sam sre­ću da kori­stim Ljud­sko delo­va­nje za naj­ma­nje jedan post­di­plom­ski kurs sva­ke godine.

Neza­men­lji­va knjiga

Za ame­rič­kog stu­den­ta eko­no­mi­je, Rot­bar­do­va knji­ga Čovek, eko­no­mi­ja i drža­va možda je jasni­ja nego Ljud­sko delo­va­nje a raspra­va u Kon­ku­ren­ci­ji i pre­du­zet­ni­štvu Izra­e­la Kir­zne­ra nasta­vlja se pri­rod­ni­je na fakul­tet­sko gra­di­vo teo­ri­je cena nego Ljud­sko delo­va­nje. Ali za ozbilj­nog stu­den­ta austrij­ske eko­no­mi­je ništa ne može da zame­ni pažlji­vo čita­nje Ljud­skog delo­va­nja. Čak i Haje­kov Indi­vi­du­a­li­zam i eko­nom­ski pore­dak je naj­bo­lje čita­ti kao dopu­nu veli­kom Mize­so­vom delu, a sva­ka­ko ne kao zame­nu, ako se tru­di­te da razu­me­te ne samo Haje­ko­vu misao i argu­me­na­te, nego i kako trži­šte zapra­vo radi i zašto vla­da ne može efi­ka­sno regu­li­sa­ti, a kamo­li pla­ni­ra­ti, moder­nu ekonomiju.

Od kada je prvi put obja­vlje­no, Mize­so­vo veli­ko delo je pogre­šno shva­ta­no. To nije prven­stve­no rad o meto­do­lo­gi­ji; meto­do­lo­ške osno­ve su posta­vlje­ne već na počet­ku. To nije prven­stve­no rad o neu­spe­hu drža­ve i supe­ri­or­no­sti trži­šta, iako je to logi­čan zaklju­čak ana­li­ze inter­ven­ci­o­ni­zma i soci­ja­li­zma. To nije prven­stve­no rad o teo­ri­ji trži­šta i siste­mu cena, iako je pri­o­ri­tet sta­vljen na pre­du­zet­ni­štvo i potra­gu za pro­fi­tom kao i na disci­pli­nu gubit­ka. To nije prven­stve­no rad koji se bavi nov­cem, kapi­ta­lom i kama­tom, ali posve­ću­je dosta pro­sto­ra vre­men­skoj koor­di­na­ci­ji eko­nom­skih aktiv­no­sti, pri­ro­di nov­ca i kapi­ta­la, kao i uloz i koju igra kama­ta. Konač­no, Ljud­sko delo­va­nje nije usred­sre­đe­no na pla­te rad­ni­ka ili među­na­rod­nu trgo­vi­nu, ali izla­že eko­nom­sku teo­ri­ju cena fak­to­ra pro­i­zvod­nje, prin­ci­pa kom­pa­ra­tiv­ne pred­no­sti u ras­po­de­li rada, kao i među­na­rod­noj pode­li rada i dobi­ti­ma od spe­ci­ja­li­za­ci­je i razmene.

Ljud­sko delo­va­nje nije nijed­no od pome­nu­tog upra­vo zato što je sve to i još mno­go više. Mize­so­va eko­no­mi­ja nije niz spe­ci­ja­li­zo­va­nih tema, već inte­gri­sa­na celi­na ute­me­lje­na u celo­vi­tom i upor­nom pro­u­ča­va­nju logi­ke svr­sis­hod­nog ljud­skog delovanja.

Po mom mišlje­nju posto­je dve važne karak­te­ri­sti­ke eko­no­mi­je koje je defi­ni­šu kao disci­pli­nu, još od nje­nog rođe­nja u 18. veku: samo­re­gu­la­tor­ni kapa­ci­tet trži­šne pri­vre­de (nevi­dlji­va ruka) i lič­ni inte­re­si (raci­o­nal­ni izbor). Samo­re­gu­la­ci­ja je veli­ko otkri­će sho­la­sti­ka iz Sala­man­ke, fran­cu­skih fizi­o­kra­ta i škot­skih filo­zo­fa pro­sve­ti­telj­stva. Austrij­ska ško­la eko­no­mi­je pred­sta­vlja savre­me­nu ver­zi­ju ove kla­sič­ne teo­ri­je spon­ta­nog poret­ka. Mizes je nasta­vio delo Smi­ta, Seja, Men­ge­ra i Bem-Baver­ka i argu­men­te raz­vio dalje. Nespu­ta­na trži­šna eko­no­mi­ja samu sebe kori­gu­je kroz pode­ša­va­nje cena; gubi­ci odstra­nju­ju nesmo­tre­ne dono­si­o­ce odlu­ka a pažlji­vi dono­si­o­ci odlu­ka sti­ču pro­fit. Trži­šte u ovom pro­ce­su usme­ra­va oskud­ne resur­se u aktiv­no­sti koje stva­ra­ju bogat­stvo i opšte bla­go­sta­nje. Pre­ko rela­tiv­nih cena i raču­na pro­fi­ta i gubit­ka, raz­me­ne i ino­va­ci­je uskla­đu­ju teh­no­lo­gi­ju i dostup­nost resur­sa sa pre­fe­ren­ca­ma potrošača.

Koor­di­na­ci­ja potro­šnje i proizvodnje

Jedan od zna­ko­va Mize­so­ve geni­jal­no­sti je i to što je jegov pri­kaz ovog uskla­đi­va­nja teme­lji­ti­ji nego ije­dan pre nje­ga. On je poka­zao kako svr­sis­hod­no delo­va­nje u okvi­ru insti­tu­ci­je pri­vat­ne svo­ji­ne uskla­đu­je potro­šač­ke želje i pla­no­ve pro­i­zvod­nje sa ciljem da se postig­ne pro­i­zvod­nja sa naj­ma­nje tro­ško­va. Trži­šna pri­vre­da zasno­va­na na pri­vat­noj svo­ji­ni pokre­će indi­vi­du­al­nu ini­ci­ja­ti­vu i omo­gu­ća­va lju­di­ma da raci­o­nal­no pro­ra­ču­na­va­ju razli­či­te moguć­no­sti upo­tre­be oskud­nih resur­sa. Potro­ša­či, kupo­vi­nom ili odu­sta­ja­njem od kupo­vi­ne, stva­ra­ju pro­fit ili gubi­tak, koji usme­ra­va­ju poslov­ne odlu­ke i vre­men­ski uskla­đu­ju eko­nom­ske planove.

Mize­sov rad na raci­o­nal­nom eko­nom­skom pro­ra­ču­nu pred­sta­vlja odlu­ču­ju­ći argu­ment pro­tiv soci­ja­li­zma, ali tako­đe obja­šnja­va i osno­ve trži­šnog poret­ka. Slo­bod­no trži­šte omo­gu­ća­va pro­ra­čun, soci­ja­li­zam ga čini nemo­gu­ćim, a inter­ven­ci­o­ni­zam ga ote­ža­va. Bez pri­vat­ne svo­ji­ne, slo­bo­de ugo­vo­ra, mone­tar­ne sta­bil­no­sti i fiskal­ne odgo­vor­no­sti, pro­ces raci­o­nal­nog eko­nom­skog pro­ra­ču­na je onemogućen.

Adam Smit je arti­ku­li­sao ide­ju o nevi­dlji­voj ruci ali je tek Mizes obja­snio kako trži­šna pri­vre­da zapra­vo radi. Ljud­sko delo­va­nje je Mize­sov naj­pot­pu­ni­ji i naj­ja­sni­ji iskaz ovog objašnjenja.

Jed­no­stav­no reče­no, Ljud­sko delo­va­nje je naj­ve­će delo iz obla­sti eko­no­mi­je u dva­de­se­tom veku.

Peter Bet­ke (Peter Boett­ke) je pro­fe­sor na eko­nom­skom odse­ku Džordž Mej­son uni­ver­zi­te­ta, zame­nik direk­to­ra Džejms M. Bju­ke­nen cen­tra i viši struč­ni sarad­nik Mer­ka­tus cen­tra. Tekst je pre­ve­den uz dozvo­lu izda­va­ča časo­pi­sa The Fre­e­man, Fon­da­ci­je za eko­nom­sko obra­zo­va­nje. Pre­vod: Andrej Sta­ni­mi­ro­vić