Golubovi glasonoše srpske ekonomije
Jučerašnju vest u dnevnom listu Blic da je formirana „ekonomska diplomatija“ sam primio sa dozom iznenađenja. Naime, kada je pre nekih šest meseci ministar Dinkić najavio mogućnost stvaranja „ekonomske diplomatije“ meni je ta njegova najava izgledala pre kao ispipavanje terena za moguću implementaciju ovakvog projekta nego kao „gotova stvar“ čija realizacija počinje odmah. U medijima je tih dana ova vest propraćena bez nekog posebnog publiciteta, te se činilo da od toga neće biti gotovo ništa. Ministar Dinkić je ipak bio ozbiljan i odlučan da sprovede svoj novi projekat i šest meseci po najavi saznajemo da su izabrane nove „ekonomske diplomate“ koji će raditi „na uspostavljanju privredne i ekonomske saradnje sa inostranstvom”.
Naravno, mediji su i pri provobitnoj najavi (zapravo početku realizacije ove ideje) kao i danas istakli podozrenje povodom namera koje stoje iza sprovođenja ovakvog projekta. Naime, tvrdilo se da se time zapravo prave mesta za ministrove ljude, da je takav projekat potpuno besmislen u jeku ekonomske krize (kao da niko nije slušao a ni verovao ministru da je kriza okončana!), da se gomila nepotrebna administracija i da samo izvođenje neće i biti transparento s obzirom na to ko je “izvođač radova”, da će se birati samo „stranački ljudi“, itd.
Iako se slažem sa većinom ovih prigovora meni je zasmetalo nešto drugo što ove kritike nisu istakle a na šta nisu ukazali ni ekonomisti koji su inače osporavali smislenost ovakvog projekta. Naime, po meni je sama ideja „ekonomske diplomatije“ duboko pogrešna i besmislena jer upućuje na jedno naopako shvatanje ekonomije u kome država ima presudnu ulogu, aktivno nadgleda ekonomske tokove, „usmerava“ ekonomska kretanja i „brine se“ o performansama ekonomskih aktera. U pitanju je koncept „državnog kapitalizma“, zapravo drugog imena za jednu verziju planske ili planirane ekonomije na kome počiva i ideja „ekonomske diplomatije“ koja je u potpunosti u suprotnosti sa idejom slobodnog tržišta
Da, tačno je, i slobodno tržište ima svoje „ekonomske diplomate“, ali te diplomate nisu državne birokrate koje se poput golubova glasonoša šalju u svet ne bi li ukazali na navodno povoljnu investicionu klimu u Srbiji. Atraktivnom tržištu nisu potrebni ovakvi golubovi, naročito ne u svetu u kome informacione tehnologije omogućavaju gotovu trenutno slanje i primanje važnih informacija na bilo kojoj tački planete. Akteri na tržištu samim svojim delovanjem šalju pozitivne/negativne informacije, a dobra vest, kao i loša brzo se pročuje i za nju nisu potrebni golubovi. Da je našem ministru i vladi u kojoj se nalazi imalo stalo do istinskog napretka uekonomiji oni bi gledali kako da olakšaju uslove za poslovanje u samoj zemlji, da smanje poreze, ukinu nepotrebnu administraciju i besmislene propise pri otvaranju firmi kao i da najzad sprovedu denacionalizaciju otete imovine. Jednom rečju, da država podigne svoju ogromnu šapu sa ekonomije i pusti same tržišne aktere da šalju informacije, kako to oni sami žele, pa čak i preko golubova ako smatraju da je tako najbolje.
Aleksandar Novaković
