Beograd pamti ubistva, silovanja i mučenja
Spot započinje vijorenjem sovjetske zastave koja „krči“ put „slobode“ Beograda. “Veštim” rediteljskim manevrom radnja se brzo premešta ispred jednog kamiona, oko koga razdragane beogradske lepotice igraju sa „oslobodiocima“. Zatim sledi interesantna scena. Jedna devojka trčećim korakom prelazi preko celog ekrana noseći nešto za šta se samo veoma pažljivim gledanjem može konstatovati da predstavlja srpsku zastava ali bez ikakvih obeležja (!), da bi se odmah potom preko celog kadra pojavile jugoslovenske zastave sa petokrakama i dobro poznate sovjetske zastave. Sada sledi ono pravo. U krupnom planu se pojavljuje devojka za koju dolazak slobode ima i lični značaj, i ona, bacajući buket cveća u prikolicu kamiona, poletnim korakom hrli u zagrljaj svome ličnom oslobodiocu. Holivudski momenat. Kršni drug, partizan ili Sovjet (što nije sasvim jasno iz scene, a zar je bitno?) prilazi i grli beogradsku lepoticu dok u pozadini udara takt ruske romanse. Dobro poznati spikerski glas “efektno” okončava ovu melodramu porukom da „Beograd pamti“, podsećajući da je prošlo 65. godina od takozvanog oslobođenja.
Svaka čast autorima spota! Toliko kiča, neukusa i gluposti na malom prostoru nije bilo lako postići. Po atmosferi ovaj spot podseća na najbolja izdanja produkcije Jugoslovenske udružene levice. Ipak, niije poznato da je čak i za vreme vladavine JUL-a i SPS-a bilo ovakve partizanske patetike. U spotu se ne vidi ko je autor, što je namerno urađeno da bi se veštački predstavilo jedno, navodno „opštenarodno“ osećanje i “veselje”. Ipak, u pitanju je čista podvala i provokacija. Podvala jer dobar deo „Beograda“ pamti upravo suprotno onome što je u ovom filmu prikazano. Beograd pamti ubistva, silovanja i mučenja od strane „oslobodioca“, a provokacija za sve normalne ljude kojima se ovim spotom vređa zdrava pamet i osećaj za realnost. O estetskom ukusu deplasirano je govoriti.
Ipak, van sve patetike dočarane ingenioznom rediteljskom palicom, besmislenog i bolesnog pokušaja da se vrati, bar na nivou doživljaja, jedno strašno vreme, ostaje sledeće pitanje: da li je bilo koja zvanična služba, organizacija, Grad Beograd ili neki deo republičke vlasti odgovoran za pravljenje ove blamaže? Jednostavno, da li su građani Srbije neznajući finansirali iz svojih džepova ovu besmislicu?
