Ljudsko delovanje: 60. godišnjica
Proslavljamo 60. godišnjicu publikovanja važne knjige, Ljudsko delovanje: Rasprava o ekonomiji naučnika i mislioca, austrijskog ekonomiste Ludviga fon Mizesa. Knjiga iznosi Mizesovo shvatanje – formulisano nakon dugih studiranja i razmišljanja – kako funkcioniše tržišna ekonomija. Ova knjiga predstavlja ogroman doprinos ljudskom znanju.
Intervencionističke ideje dominirale su u Evropi u vreme Mizesove mladosti. U kasnijim godinama napisao je da je 1900. godine, kada se upisao na univerzitet, bio „potpuni etatista (intervencionista)“. Za razliku od većine kolega studenata, Mizes nije bio marksista; proučio je dela Marksa, Engelsa i Lasala, smatrao ih je nerazumljivim i bio „svestan protivnik marksizma“.
U to vreme, Istorijska škola ekonomije Gustava Šmolera bila je vodeća na nemačkim univerzitetima. Prema Šmoleru, jedini naučni metod saznanja o ljudskom delovanju bila je istorija — proučavanje prošlosti na osnovu kojeg je trebalo formulisati ekonomsku teoriju. Zapravo, Šmolerova škola nije se zaista bavila naučnim problemima, već je bila posvećena glorifikaciji i nalaženju opravdanja za prusku politiku i autoritarnu vlast. Zahvaljujući velikom poznavanju istorije, Mizes nikada nije prihvatio istoricizam; ovaj pogled na ekonomiju odbacio je još kao srednjoškolac.
Tokom božićnog raspusta 1903. godine Mizes, tada student četvrte godine, je pročitao Principe ekonomije Karla Mengera (Grundsätze der Volkswirtschaftslehre). Knjiga je otvorila njegov um za novi način razmišljanja, jedan potpuno drugačiji pristup ekonomiji i od marksizma i od istoricizma. Kasnije je napisao: „Ta knjiga je od mene napravila ekonomistu“.
U Mengerovoj interpretaciji, ekonomija je nauka razuma i logike; proučava postupke ljudi, njihove ideje i sredstva koja koriste da ostvare svoje izabrane ciljeve. Mengerova knjiga bavila se delatnim pojedincem kao univerzalnim fenomenom — to znači da njegovi principi važe za sve i u svakom trenutku. Svi delujemo na osnovu sopstvenih subjektivnih vrednosti u nastojanju da steknemo stvari koje smatramo važnim za „nastavljanje našeg postojanja i razvoja (života i dobrobiti)“. Pokušavamo da koristimo ono što imamo, da steknemo ono što želimo na najbrži i najekonomičniji mogući način, imajući u vidu vreme i okolnosti. Kada je Mizes shvatio da je ekonomija nauka i da subjektivna vrednost i marginalna korisnost predstavljaju osnovu ekonomske teorije, njegovo interesovanje okrenulo se od istorije ka ekonomiji.
Karl Menger
Mizes je rezonovao da u društvu slobodnog tržišta, gde preovlađuje miroljubiva društvena saradnja, dobrovoljne akcije i izbori pojedinaca imaju tendenciju da usklađuju aktivnosti svih učesnika na tržištu, poboljšavaju proizvodnju i doprinose miru i prosperitetu, dok mešanje silom ili pretnjom sile koči i remeti taj proces. Bio je ozbiljan i savestan student. Što je više je učio i razmišljao, sve je bio sigurniji da budući mir i prosperitet zavise od razumevanja dobrih ideja slobodnog tržišta i suprotstavljanja lošim idejama intervencionističke vlade. Kao srednjoškolac, kao svoj moto usvojio je frazu latinskog pesnika Vergilija: „Ne potčinjavaj se zlu, već mu se uvek hrabro odupri“. Stoga je odlučio ne samo da unapređuje svoje razumevanje ekonomije, već i da se bori protiv intervencionističkih ideja objašnjavajući njihove štetne posledice, da podučava zdravim ekonomskim idejama u učionici, na predavanjima, na seminarima, u knjigama i člancima.
Rani razvoj
U knjizi Socijalizam iz 1922. godine, Mizes sledi Mengerova objašnjenja kako je novac razvijen kroz naturalnu razmenu (trampu) kao roba i postao društveni medijum razmene. Bez takvog zajedničkog imenitelja, trgovci ne bi mogli da izračunaju potražnju potrošača, troškove proizvodnje i prodajne cene. Mizes je istakao da u socijalističkom društvu bez privatne svojine ne može biti tržišnih cena, a bez tržišnih cena, zadatak planera centralne vlasti bi bio kao pokušaj da se upravlja brodom bez kormila – haos!
U svojoj ranijoj knjizi, Teorija novca i kredita (1912), Mizes je istakao da smanjenjem kamatnih stopa banke mogu napumpati kredite, proizvesti više „novca“ za pozajmljivanje, olakšati uzimanje pozajmica i time veštački stimulisati privredu. Kasnije je objasnio da je upravo nemačka vlada izazvala hiperinflaciju iz 1923. godine, kroz štampanje novca za potrošnju i za pozajmice. A još kasnije je shvatio da neobjašnjive ekonomske krize nisu bile defekt tržišta, već posledice veštačkog smanjenja kamatnih stopa – od strane banaka i vlade — koje je uzrokovalo „procvat“ kroz podsticanje preduzeća da pozajmljuju više nego što bi inače pozajmili, a kasnije „propast“, kada se za projekte ispostavi da su loše investicije i da prave gubitke.
Sveobuhvatna rasprava
Mizes je napisao knjige o novcu, inflaciji, ekonomskom ciklusu i socijalizmu, kao i članke o gotovo svim aspektima ekonomije. Ipak, osetio je potrebu da integriše sva učenja austrijske školske – o subjektivizmu, podeli rada, monetarnoj teoriji, međunarodnoj trgovini, cenama, konkurenciji, monopolu, štednji, investicijama i drugom — u sveobuhvatnu raspravu o ekonomiji. Rad u Privrednoj komori Austrije u Beču zahtevao je gotovo potpuno Mizesovo angažovanje. Međutim, očekujući uspon socijalizma u Austriji i Hitlera u Nemačkoj, Mizes prihvata poziciju nastavnika na Institutu za postdiplomske međunarodne studije u Ženevi, 1934. godine. Njegov raspored predavanja u Švajcarskoj nije previše naporan i on konačno ima vremena da se posveti pisanju knjige o ekonomskoj teoriji o kojoj je već razmišljao izvesno vreme. Pisanje je započeo ubrzo nakon dolaska u Ženevu i nastavljao uprkos drugim obavezama — predavanjima, ženidbi (njegova buduća supruga uspela je izađe iz Beča ubrzo nakon dolaska nacista 1938. godine) i izlaganjima na međunarodnim skupovima. Rukopis je davao stranicu po stranicu da bude otkucan. Konačno, u proleće 1940. godine, zahvaljujući Mizesovoj odlučnosti i upornosti, Nationalökonomie, knjiga na sveobuhvatnih 756 stranica, bila je u rukama izdavača.
Do tada, Drugi svetski rat je već počeo. Nemačka je pregazila i okupirala Austriju, Poljsku, Holandiju, Belgiju, Norvešku i Francusku i napala Rusiju. Mizesov položaj u Švajcarskoj, kao „građanina bez državljanstva“, nakon što su nacisti okupirali Austriju postao je nesiguran. Uz pomoć prijatelja, Mizes je obezbedio američku vizu i planira da napusti Švajcarsku. Publikovanje knjige Nationalökonomie je objavljeno u listu Tribune de Geneve 16.–17. juna 1940. godine. 1940. godina kada nacisti kontrolišu veći deo Evrope, nije bila najsrećnije vreme da se u Evropi objavi knjiga o slobodnom tržištu na nemačkom jeziku. Iako depresivan zbog rata i tužan što napušta Švajcarsku, Mizes je bez sumnje bio ponosan i zadovoljan što u Sjedinjene Države nosi kopiju svoje upravo objavljene rasprave o ekonomiji.
Mizes i njegova supruga stigli u Njujork 2. avgusta 1940. Bilo je potrebno da prođe neko vreme da Mizes počne da oseća Sjedinjene Države kao svoju zemlju. Ali do 1944. godine napisao je i objavio dve knjige na engleskom jeziku (Svemoćna vlada i Birokratija). 1946. godine postao je ekonomski savetnik Fondacije za ekonomsko obrazovanje (FEE).
Hezlitov predlog
U to vreme, Henri Hezlit, poverenik FEE i ekonomski analitičar, autor popularne Ekonomije u jednoj lekciji i Mizesov blizak prijatelj i pristalica, predložio je da se Nationalökonomie prevede na engleski jezik. Mizes se nije složio, rekavši da bi knjiga trebalo da bude prerađena za američku publiku. Odmah je na tome počeo da radi. Osnivač i predsednik FEE, Leonard E. Rid, podržo je njegov rad. Sekretar FEE pomogao je u kucanju konačnog teksta, a Ridovim zalaganjem FEE se obavezao da kupi 500 primeraka knjige da bi se osiguralo objavljivanje kod izdavačke kuće Univerziteta Jejl.
Knjigа Ljudsko delovanje (1949) je slično orgаnizovаnа kаo Nationalökonomie. Ali, to je vrlo rаzličitа knjigа, dužа nego izvornа verzijа nа nemаčkom jeziku (889 strаnа) i sа mаnje pozivаnjа nа evropsku istoriju. Umesto togа, Ljudsko delovanje je ilustrovаno dogаđаjimа od interesа zа аmeričke čitаoce. Nа primer, on citirа knjigu Mаrgаret Mičel Prohujalo sa vihorom, аmerički eksperiment sа prohibicijom u 1920-im i 1930-im, kаo i generаlа Bilijа Mičelа, upornog zаstupnikа vojne аvijаcije u 1930-im, koji je degrаdirаn i osuđen zа kritiku vojske i posthumno rehаbilitovаn.
Nationalökonomie
Početi od početka
Mizes u Ljudskom delovanju počinje na samom početku. Ljudska bića deluju. Zašto? Jer nisu neutralna u pogledu svog položaja; oni su nezadovoljni, u nekim aspektima nestrpljivi, a imaju i ideje o tome kako da poboljšaju svoje stanje. Svako delovanje je, po definiciji, svrhovito – to jest, usmereno ka cilju. To je predmet ekonomije. Ekonomija nije proučavanje fizičke proizvodnje materijalnih stvari; to je fizika, mehanika ili tehnologija. Ekonomija nije nauka o tome šta su ljudi radili u prošlosti; to je istorija. Ekonomija nije istraživanje zašto ljudi deluju to je psihologija ili timologija (Mizesov termin). Ekonomija nije istraživanje nesvesnih telesnih funkcija (varenje, disanje, kucanje srca, nevoljne refleksne reakcije ljudskog organizma na podsticaje); to je fiziologija.
Hazlitt i Mises
Ljudi deluju na osnovu subjektivnih procena, tako da je teorija subjektivnih vrednosti ključna za razumevanje svih ekonomskih pojava. Ljudi imaju vrednosti, želje i sklonosti. Neke stvari su za njih važnije nego druge. Oni žele da razmene stvari koje poseduju i koje vrednuju manje, za stvari koje vrednuju više. Oni su nestrpljivi, nezadovoljni i zato nastoje da zamene svoj sadašnji ekonomski položaj za neki drugi. Mizes je objasnio da su cene pokazatelji koji odražavaju relativne subjektivne vrednosti kupca i prodavca izražene u novčanom obliku u trenutku razmene. Prema tome, ekonomija ne proučava materijalne stvari ili monetarnu statistiku, nego odluke, ideje, izbore, vrednosti i svrsishodno delovanje ljudskih bića. Mizes opisuje funkcionisanje tržišta sa te tačke gledišta. Proizvodnja, podela rada, razmena, plate, novac, štednja, trgovina, sve proističe iz odluka, izbora, svrsishodnog delovanja, ideja i ličnih subjektivnih vrednosti delujućih pojedinaca koji trguju i takmiče se jedni sa drugima da bi poboljšali svoj ekonomski položaj. Slično tome, Mizes je objasnio ponudu, potražnju, konkurenciju, nezaposlenost, monopol, domaću i međunarodnu trgovinu i drugo, kao rezultate aktivnosti i interakcija pojedinaca, gde svako radi najbolje što može pod datim okolnostima da bi dostigao svoje ciljeve.
U Ljudskom delovanju Mizes takođe analizira intervencije vlade na tržištu — poreze, kontrolu cena, ograničavanje cena, inflaciju i kreditnu ekspanziju, posebne privilegije i subvencije za neke, a posebne troškove za druge, restrikcije u trgovini, monetarnu ekspanziju i kontrakciju, rat, itd. Intervencije vlade neminovno imaju neželjene posledice, kao što su povećanje troškova, iskrivljena truktura proizvodnje, veće cene, neaktivni resursi i nezaposlenost.
Ljudsko delovanje
Ljudsko delovanje: Rasprava o ekonomiji predstavlja vrhunac Mizesovog životnog nastojanja da prikaže sveobuhvatnu ekonomsku teoriju poslovanja na nesputanom tržištu i da opiše kako vlada ometa i sprečava društvenu saradnju i aktivnosti na tržištu. To je trezvena, naučna knjiga, a ne bučna kritika.
Naše delimično slobodno tržište proizvelo je izobilje dobara i usluga koje danas uživamo; proširilo je naše znanje o svetu, poboljšalo životni standard, i podržava sve veći broj stanovnika. Opisujući u Ljudskom delovanju društva zasnovanog na društvenoj saradnji, podeli rada i privatnoj svojini, Mizes je verovao da prezentira putokaz za održavanje slobodne tržišne ekonomije. Takođe je verovao da je objasnio kako ovaj trend ka izobilju, miru i prosperitetu može biti prekinut vladinim intervencijama. Zaključio je:
Ekonomska znanja su bitan element u strukturi ljudske civilizacije; to je temelj na kome su izgrađeni moderni industrijalizam i sva moralna, intelektualna, tehnološka i medicinska dostignuća u poslednjim vekovima. Od ljudi zavisi da li će pravilno koristiti bogate riznice koje im nudi ovo znanje ili će ga ostaviti neiskorišćenog. Ali ako ga ne iskoriste na najbolji način i ako ne poštuju njegova učenja i upozorenja, oni neće uništiti ekonomiju; uništiće društvo i čovečanstvo.
Betina Bjan Grejvs (Bettina Bien Greaves) je bila dugogodišnji član, gostujući profesor i poverenik Fondacije za ekonomsko obrazovanje. Tokom mnogih godina bila je učesnik Mizesovog seminara na njujorškom univerzitetu a takođe je i prevodilac, izdavač i bibliograf njegovih knjiga. Tekst je preveden uz dozvolu izdavača časopisa The Freeman, Fondacije za ekonomsko obrazovanje. Prevod: Andrej Stanimirović
