Obamu izbaciti iz Bele kuće! Ekskluzivni intervju Svetozara-Stevea Pejovića za Katalaksiju

Eko­nom­ska i finan­sij­ska kri­za koja je zahva­ti­la svet u pro­te­klih više od dva­na­est mese­ci dove­la je do zna­čaj­nih pro­me­na eko­nom­skih poli­ti­ka u zapad­nom sve­tu. Šta misli­te o ovim pro­me­na­ma? Kako tre­ba da razu­me­mo često pona­vlja­nu tezu da živi­mo u vre­me­nu oži­vlja­va­nja kejnzijanizma?

Ova kri­za nije tre­ba­la da pro­i­zve­de pro­me­nu eko­nom­skih poli­ti­ka na Zapa­du. Kao i sva­ka rece­si­ja, tako i ova ima svoj poče­tak, svoj život i svoj kraj. Među­tim, ovu rece­si­ju kori­ste Oba­ma u Ame­ri­ci i soci­jal demo­kra­te u Evro­pi da bi spro­ve­li pro­me­ne koje žele. Te pro­me­ne su pogub­ne, kako za indi­vi­du­al­nu slo­bo­du tako i za slo­bod­no trži­šte. Sla­blje­njem pri­vat­nih vla­snič­kih pra­va novi „soci­jal libe­ra­li­zam“, kako ga ja zovem, stva­ra jaz izme­đu stvar­nih trzi­šnih i veštač­ki kon­tro­li­sa­nih cena, pogre­šno alo­ci­ra­ju­ći resur­se na taj način. A što se tiče kejn­zi­ja­ni­zma i kejn­zi­ja­na­ca, nji­ho­va poli­ti­ka je uvek pro­pa­da­la, poput one soci­ja­li­sta, ali i kejn­zi­ja­nizm i soci­ja­li­zam odbi­ja­ju da umru. Mel­cer (Melt­zer) i Bru­ner (Brun­ner) su još sedam­de­se­tih godi­na ponu­di­li alter­na­ti­vu kejn­zi­jan­skoj para­dig­mi držav­nog akti­vi­zma i baha­tog odno­sa pre­ma nov­cu. Oni su poka­za­li da trans­mi­si­ja mone­tar­nih impul­sa ne zavi­si toli­ko od ose­tlji­vo­sti tra­žnje za nov­cem na pro­me­ne kamat­ne sto­pe koli­ko od kama­to­no­sne ela­stič­no­sti trži­šta fak­to­ra proizvodnje.

Bili ste lič­ni pri­ja­te­lj Fri­dri­hu Haje­ku i Mil­to­nu Frid­ma­nu. Kako biste obja­sni­li naj­zna­čaj­ni­je teo­rij­ske razli­ke izme­đu njih dvo­ji­ce, i čije je opšte sta­no­vi­šte u eko­nom­skoj teo­ri­ji, naro­či­to u razu­me­va­nju finan­sij­skih kri­za i ulo­ge mone­tar­ne poli­ti­ke, bli­že vašem?

Razli­ke izme­đu dva gigan­ta pro­šlog veka su – što je i za oče­ki­va­nje kada se ima­ju u vidu ova dva veli­ka nauč­ni­ka, veo­ma zna­čaj­ne i isu­vi­še kom­plek­sne da bih ih ovde ela­bo­ri­rao. A i ne mislim da su razli­ke izme­đu njih toli­ko važne koli­ko ključ­na slič­nost: vero­va­nje u indi­vi­du­al­nu slo­bo­du i slo­bod­no trži­šte. Ova slič­nost nas upu­ću­je na zaklju­čak da su i Frid­man i Hajek tra­ga­li za odgo­vo­ri­ma na isti set pita­nja, ali da su pošli od razli­či­tih nači­na u nji­ho­voj ana­li­zi. Volim i jed­nog i dru­gog i uvek ću ih (pod­jed­na­ko) poštovati.

Kakvo je vaše mišlje­nje o ame­rič­koj poli­ti­ci u pro­šlom veku i sada­šnjoj poli­ti­ci pred­sed­ni­ka Oba­me? U kojoj meri sma­tra­te da je biv­ši pred­sed­nik Buš odgo­vo­ran za obli­ko­va­nje prav­ca sada­šnje eko­nom­ske poli­ti­ke i eko­nom­skih rezul­ta­ta u Americi?

Pro­šli vek je vek dobrih i loših pred­sed­ni­ka. Dva zai­sta loša su bili Ruzvelt i Kar­ter. Regan je dale­ko naj­bo­lji pred­sed­nik pro­šlog veka. Tako je na pri­mer laž da se Oba­ma suo­čio sa naj­ve­ćom rece­si­jom od 1929. godi­ne. Regan je od Kar­te­ra nasle­dio dvo­ci­fre­nu infla­ci­ju, dvo­ci­fre­nu neza­po­sle­nost, dvo­ci­fre­ne kamat­ne sto­pe a o nula rastu i da ne pri­čam. Ume­sto „sti­mu­lu­sa“ Regan je sma­njio sve pore­ze ali su jako sma­nje­ne mar­gi­nal­ne pore­ske sto­pe dale pod­sti­caj pre­du­zet­ni­štvu. A osla­nja­nje na pre­du­zet­ni­štvo je mno­go bolji način oži­vlja­va­nja eko­no­mi­je od poli­ti­ke držav­ne potro­šnje. Da li uop­šte tre­ba da kažem vašim čita­o­ci­ma zašto? Samo pogle­daj­te šta se desi­lo u godi­ni nakon sma­nje­nja pore­za. Uz to, Regan je spro­veo još jed­nu važnu izme­nu u poli­ti­ci: svi naši pred­sed­ni­ci su žele­li da napra­ve kom­pro­mis sa SSSR-om. Jedi­no je Regan rekao dođa­vo­la sa tim! Želim da SSSR zavr­ši na otpa­du isto­ri­je. Pri­mo­rao je Sovje­te da tro­še mno­go na odbra­nu. To je bilo sku­po i za nas ali nepod­no­šlji­vo za njih. Danas je SSSR zai­sta na otpa­du isto­ri­je. Buš je vodio lošu eko­nom­sku poli­ti­ku. A što se tiče nje­go­ve spolj­ne poli­ti­ke sače­kaj­mo na sud isto­ri­je. Pod Klin­to­nom su nam bom­bar­do­va­li amba­sa­de, voj­ne bro­do­ve i neu­spe­šno poku­ša­li da bom­bar­du­ju Svet­ski trgo­vin­ski cen­tar. Tako­đe, 11. sep­tem­bar je kon­ci­pi­ran tokom Klin­to­no­vog man­da­ta. Za vre­me Buša nije bilo tero­ri­stič­kih napa­da na našoj teritoriji.

Koji su naj­ve­ći iza­zo­vi sa koji­ma se danas Ame­ri­ka susreće?

Da se ovaj soci­ja­li­sta iste­ra iz Bele kuće.

Srbi­ja je na putu pri­dru­živ­nja EU. Kako bi ste pore­di­li osnov­ne ustav­ne prin­ci­pe EU i USA, i koja je naj­vi­ša cena koju Srbi­ja tre­ba da pla­ti za član­stvo u EU?

Ustav Sje­di­nje­nih Drža­va je pre­ži­veo više od 200 godi­na. Šta­vi­še, on je stvo­rio naj­ja­ču eko­nom­sku silu u sve­tu ika­da pozna­tu. EU već ima pro­ble­me. Mora stal­no da pri­mo­ra­va zemlje čla­ni­ce da uvek izno­va gla­sa­ju oko osnov­nih ugo­vo­ra. Za mene EU pred­sta­vlja lošu vest za indi­vi­du­al­ne slo­bo­de i slo­bod­no trži­šte. Ona je dobra vest za biro­kra­te koji dobi­ja­ju više moći i lju­de sa uni­ver­zi­te­ta koji dobi­ja­ju gran­to­ve. Pogle­daj­te sve te pro­gra­me (koje finan­si­ra­ju pore­ski obve­zni­ci EU) koje EU ima za mla­de lju­de. Od njih se ne tra­ži da objek­tiv­no ana­li­zi­ra­ju uči­nak EU na indi­vi­du­al­ne slo­bo­de i slo­bod­no trži­šte. Od njih se tra­ži da hva­le EU. Kada sam upo­znao jed­nu gru­pu tih „dru­go­va“ u Tori­nu (tri mese­ca sam pro­veo u istoj zgra­di sa nji­ma) pod­se­tio sam se na pesmu koju sam morao da pevam u mla­do­sti: „Mi smo mla­da voj­ska Tito­va“. Samo što je to malo pro­me­nje­no u „Mi smo mla­da voj­ska Evrop­ske Unije“.

Pro­ti­vi­li ste se nači­nu na koji su poli­ti­ča­ri u Istoč­noj Evro­pi razu­me­li i spro­vo­di­li tran­zi­ci­ju. Koji su vaše osnov­ne teo­rij­ske i prak­tič­ne pri­med­be spro­vo­đe­nju tran­zi­ci­je u Istoč­noj Evro­pi? Koje bi ste slu­ča­je­ve izdvo­ji­li kao uspe­šne pri­če a koje kao neuspešne?

Ni jed­na biv­ša komu­ni­stič­ka zemlja nije pove­ša­la čla­no­ve polit­bi­roa. Zašto je bilo u redu veša­ti vode­će naci­ste a ne i vode­će komu­ni­ste? Ovi posled­nji su pobi­li više lju­di. Tako­đe, danas veći­nom, ako ne i svim biv­šim komu­ni­stič­kim zema­lja­ma, upra­vlja­ju lju­di koji su bili komu­ni­sti ili koji bi bili komu­ni­sti da je par­ti­ja zadr­ža­la moć. Mislim da su Vac­lav Kla­us i Mart Lar jedi­ni pra­vi bor­ci za slo­bo­du u Istoč­noj Evro­pi. Mislim tako­đe da su istoč­no evrop­ske zemlje napra­vi­le gre­šku kada su dopu­sti­le da im „zapad­ni struč­nja­ci“, MMF i Svet­ska ban­ka upra­vlja­ju tran­zi­ci­jom. Ti eksper­ti nisu sno­si­li tro­ško­ve svo­jih save­to­va­nja, već su ih sno­si­li gra­đa­ni Istoč­ne Evro­pe. Šta­vi­še, veći­na tih ekspe­ra­ta su kabi­net­ski soci­ja­li­sti puput Nuti­ja (Nuti), Svej­na­ra (Swej­nar), Hor­va­ta, Vane­ka i drugih.

U teo­ri­ji je dobro pozna­ta Pejo­vić-Fur­botn teo­re­ma. Da li bi ste bili lju­ba­zni da nam je obja­sni­te. Kako tre­ba inter­pre­ti­ra­ti eko­nom­ska isku­stva biv­še Jugo­sla­vi­je ima­ju­ći u vidu ovaj teo­rij­ski okvir?

Nije bila potreb­na Fur­botn-Pejo­vić teo­re­ma da bi Titov gang­ster­ski režim bio odba­čen. Eirik i ja smo poku­ša­li da poka­že­mo da je rad­nič­ko samo­u­pra­vlja­nje (i kode­ter­mi­na­ci­ja u Zapad­noj Evro­pi) ide­ja koja ima i koja je zai­sta ima­la pogub­ne posle­di­ce. Pita­nje je jed­no­stav­no: ako je rad­nič­ko samo­u­pra­vlja­nje dobra ide­ja zašto je potreb­no da ga vla­da pri­me­nju­je i zašto je potreb­na vla­da da ga šti­ti od kon­ku­ren­ci­je dru­gih tipo­va eko­nom­skih organizacija?

Pro­šle godi­ne je iza­šla vaša novu knji­ga Law, Infor­mal Rules and Eco­no­mic Per­for­man­ce. Koji su osnov­ni nala­zi do kojih ste došli o rela­ci­ji izme­đu for­mal­nih i nefor­mal­nih pra­vi­la i eko­nom­skih uči­na­ka? I kako se ovi nala­zi mogu pri­me­ni­ti na tran­zi­ci­o­ne ekonomije?

Naj­bo­lji odgo­vor je da se knji­ga pročita.

Koje su po vašem mišlje­nju osnov­ne sla­bo­sti tran­zi­ci­o­ne poli­ti­ke u Srbiji?

Ja već godi­na­ma poku­ša­vam da pro­na­đem bar jed­nu prednost.

Zva­nič­ni­ci u Srbi­ji poku­ša­va­ju da loci­ra­ju mesto na kome je posle egze­ku­ci­je od stra­ne komu­ni­sta taj­no sahra­njen gene­ral Dra­ža Miha­i­lo­vić. Kakva je vaša pro­ce­na isto­rij­ske ulo­ge gene­ra­la Mihailovića?

Miha­i­lo­vić nije bio izdaj­nik. Izdaj­nik je bio Tito koji je obe­ćao Nem­ci­ma da će se nje­go­va voj­ska bori­ti pro­tiv Bri­ta­na­ca ako oni dođu na Bal­kan. Tako­đe mislim da je Miha­i­lo­vić bio slab lider što je, kako se poka­za­lo, narod Bal­ka­na veo­ma sku­po pla­tio. Ono što su Tito i komu­ni­sti uči­ni­li u Jugo­sla­vi­ji (a komu­ni­sti i drug­de) pre­va­zi­la­zi zajed­nič­ke zlo­či­ne Nema­ca, Ita­li­ja­na, Buga­ra, usta­ša, čet­ni­ka, ljo­ti­će­va­ca, nedi­će­va­ca, pla­ve gar­de, bele gar­de i svih osta­lih for­ma­ci­ja koje su posto­ja­le u biv­šoj Jugoslaviji.

Zajed­no sa Jova­nom Džo­nom Pla­men­com i Lju­bom Sir­com vi ste naj­i­stak­nu­ti­ji emi­grant anti­ko­mu­ni­sta iz biv­še Jugo­sla­vi­je koji je osta­vio tra­go­ve u teo­ri­ji i poli­tič­kim toko­vi­ma zapad­nog sve­ta. Može­te li našim čita­o­ci­ma pre­ne­ti neke od vaših pri­se­ća­nja veza­nih za vaš odnos sa Pla­men­com i Sircom?

Radi­je bih oce­nu svo­je ulo­ge pre­pu­stio sudu trži­šta ide­ja. Pla­men­ca lič­no ne pozna­jem. Ni jedan od nas se ne može pore­di­ti sa Sir­com. Niko od nas nije morao da pla­ti cenu koju je Lju­bo pla­tio. Upr­kos sve­mu što su komu­ni­sti uči­ni­li nje­mu i nje­go­voj poro­di­ci, on nika­da nije izgu­bio inte­gri­tet i lju­bav pre­ma slobodi.

Inter­vju pri­pre­mi­li: Ivan Jan­ko­vić, Alek­san­dar Novaković