Obamu izbaciti iz Bele kuće! Ekskluzivni intervju Svetozara-Stevea Pejovića za Katalaksiju

Ekonomska i finansijska kriza koja je zahvatila svet u proteklih više od dvanaest meseci dovela je do značajnih promena ekonomskih politika u zapadnom svetu. Šta mislite o ovim promenama? Kako treba da razumemo često ponavljanu tezu da živimo u vremenu oživljavanja kejnzijanizma?

Ova kriza nije trebala da proizvede promenu ekonomskih politika na Zapadu. Kao i svaka recesija, tako i ova ima svoj početak, svoj život i svoj kraj. Međutim, ovu recesiju koriste Obama u Americi i socijal demokrate u Evropi da bi sproveli promene koje žele. Te promene su pogubne, kako za individualnu slobodu tako i za slobodno tržište. Slabljenjem privatnih vlasničkih prava novi „socijal liberalizam“, kako ga ja zovem, stvara jaz između stvarnih trzišnih i veštački kontrolisanih cena, pogrešno alocirajući resurse na taj način. A što se tiče kejnzijanizma i kejnzijanaca, njihova politika je uvek propadala, poput one socijalista, ali i kejnzijanizm i socijalizam odbijaju da umru. Melcer (Meltzer) i Bruner (Brunner) su još sedamdesetih godina ponudili alternativu kejnzijanskoj paradigmi državnog aktivizma i bahatog odnosa prema novcu. Oni su pokazali da transmisija monetarnih impulsa ne zavisi toliko od osetljivosti tražnje za novcem na promene kamatne stope koliko od kamatonosne elastičnosti tržišta faktora proizvodnje.

Bili ste lični prijatelj Fridrihu Hajeku i Miltonu Fridmanu. Kako biste objasnili najznačajnije teorijske razlike između njih dvojice, i čije je opšte stanovište u ekonomskoj teoriji, naročito u razumevanju finansijskih kriza i uloge monetarne politike, bliže vašem?

Razlike između dva giganta prošlog veka su – što je i za očekivanje kada se imaju u vidu ova dva velika naučnika, veoma značajne i isuviše kompleksne da bih ih ovde elaborirao. A i ne mislim da su razlike između njih toliko važne koliko ključna sličnost: verovanje u individualnu slobodu i slobodno tržište. Ova sličnost nas upućuje na zaključak da su i Fridman i Hajek tragali za odgovorima na isti set pitanja, ali da su pošli od različitih načina u njihovoj analizi. Volim i jednog i drugog i uvek ću ih (podjednako) poštovati.

Kakvo je vaše mišljenje o američkoj politici u prošlom veku i sadašnjoj politici predsednika Obame? U kojoj meri smatrate da je bivši predsednik Buš odgovoran za oblikovanje pravca sadašnje ekonomske politike i ekonomskih rezultata u Americi?

Prošli vek je vek dobrih i loših predsednika. Dva zaista loša su bili Ruzvelt i Karter. Regan je daleko najbolji predsednik prošlog veka. Tako je na primer laž da se Obama suočio sa najvećom recesijom od 1929. godine. Regan je od Kartera nasledio dvocifrenu inflaciju, dvocifrenu nezaposlenost, dvocifrene kamatne stope a o nula rastu i da ne pričam. Umesto „stimulusa“ Regan je smanjio sve poreze ali su jako smanjene marginalne poreske stope dale podsticaj preduzetništvu. A oslanjanje na preduzetništvo je mnogo bolji način oživljavanja ekonomije od politike državne potrošnje. Da li uopšte treba da kažem vašim čitaocima zašto? Samo pogledajte šta se desilo u godini nakon smanjenja poreza. Uz to, Regan je sproveo još jednu važnu izmenu u politici: svi naši predsednici su želeli da naprave kompromis sa SSSR-om. Jedino je Regan rekao dođavola sa tim! Želim da SSSR završi na otpadu istorije. Primorao je Sovjete da troše mnogo na odbranu. To je bilo skupo i za nas ali nepodnošljivo za njih. Danas je SSSR zaista na otpadu istorije. Buš je vodio lošu ekonomsku politiku. A što se tiče njegove spoljne politike sačekajmo na sud istorije. Pod Klintonom su nam bombardovali ambasade, vojne brodove i neuspešno pokušali da bombarduju Svetski trgovinski centar. Takođe, 11. septembar je koncipiran tokom Klintonovog mandata. Za vreme Buša nije bilo terorističkih napada na našoj teritoriji.

Koji su najveći izazovi sa kojima se danas Amerika susreće?

Da se ovaj socijalista istera iz Bele kuće.

Srbija je na putu pridruživnja EU. Kako bi ste poredili osnovne ustavne principe EU i USA, i koja je najviša cena koju Srbija treba da plati za članstvo u EU?

Ustav Sjedinjenih Država je preživeo više od 200 godina. Štaviše, on je stvorio najjaču ekonomsku silu u svetu ikada poznatu. EU već ima probleme. Mora stalno da primorava zemlje članice da uvek iznova glasaju oko osnovnih ugovora. Za mene EU predstavlja lošu vest za individualne slobode i slobodno tržište. Ona je dobra vest za birokrate koji dobijaju više moći i ljude sa univerziteta koji dobijaju grantove. Pogledajte sve te programe (koje finansiraju poreski obveznici EU) koje EU ima za mlade ljude. Od njih se ne traži da objektivno analiziraju učinak EU na individualne slobode i slobodno tržište. Od njih se traži da hvale EU. Kada sam upoznao jednu grupu tih „drugova“ u Torinu (tri meseca sam proveo u istoj zgradi sa njima) podsetio sam se na pesmu koju sam morao da pevam u mladosti: „Mi smo mlada vojska Titova“. Samo što je to malo promenjeno u „Mi smo mlada vojska Evropske Unije“.

Protivili ste se načinu na koji su političari u Istočnoj Evropi razumeli i sprovodili tranziciju. Koji su vaše osnovne teorijske i praktične primedbe sprovođenju tranzicije u Istočnoj Evropi? Koje bi ste slučajeve izdvojili kao uspešne priče a koje kao neuspešne?

Ni jedna bivša komunistička zemlja nije povešala članove politbiroa. Zašto je bilo u redu vešati vodeće naciste a ne i vodeće komuniste? Ovi poslednji su pobili više ljudi. Takođe, danas većinom, ako ne i svim bivšim komunističkim zemaljama, upravljaju ljudi koji su bili komunisti ili koji bi bili komunisti da je partija zadržala moć. Mislim da su Vaclav Klaus i Mart Lar jedini pravi borci za slobodu u Istočnoj Evropi. Mislim takođe da su istočno evropske zemlje napravile grešku kada su dopustile da im „zapadni stručnjaci“, MMF i Svetska banka upravljaju tranzicijom. Ti eksperti nisu snosili troškove svojih savetovanja, već su ih snosili građani Istočne Evrope. Štaviše, većina tih eksperata su kabinetski socijalisti puput Nutija (Nuti), Svejnara (Swejnar), Horvata, Vaneka i drugih.

U teoriji je dobro poznata Pejović-Furbotn teorema. Da li bi ste bili ljubazni da nam je objasnite. Kako treba interpretirati ekonomska iskustva bivše Jugoslavije imajući u vidu ovaj teorijski okvir?

Nije bila potrebna Furbotn-Pejović teorema da bi Titov gangsterski režim bio odbačen. Eirik i ja smo pokušali da pokažemo da je radničko samoupravljanje (i kodeterminacija u Zapadnoj Evropi) ideja koja ima i koja je zaista imala pogubne posledice. Pitanje je jednostavno: ako je radničko samoupravljanje dobra ideja zašto je potrebno da ga vlada primenjuje i zašto je potrebna vlada da ga štiti od konkurencije drugih tipova ekonomskih organizacija?

Prošle godine je izašla vaša novu knjiga Law, Informal Rules and Economic Performance. Koji su osnovni nalazi do kojih ste došli o relaciji između formalnih i neformalnih pravila i ekonomskih učinaka? I kako se ovi nalazi mogu primeniti na tranzicione ekonomije?

Najbolji odgovor je da se knjiga pročita.

Koje su po vašem mišljenju osnovne slabosti tranzicione politike u Srbiji?

Ja već godinama pokušavam da pronađem bar jednu prednost.

Zvaničnici u Srbiji pokušavaju da lociraju mesto na kome je posle egzekucije od strane komunista tajno sahranjen general Draža Mihailović. Kakva je vaša procena istorijske uloge generala Mihailovića?

Mihailović nije bio izdajnik. Izdajnik je bio Tito koji je obećao Nemcima da će se njegova vojska boriti protiv Britanaca ako oni dođu na Balkan. Takođe mislim da je Mihailović bio slab lider što je, kako se pokazalo, narod Balkana veoma skupo platio. Ono što su Tito i komunisti učinili u Jugoslaviji (a komunisti i drugde) prevazilazi zajedničke zločine Nemaca, Italijana, Bugara, ustaša, četnika, ljotićevaca, nedićevaca, plave garde, bele garde i svih ostalih formacija koje su postojale u bivšoj Jugoslaviji.

Zajedno sa Jovanom Džonom Plamencom i Ljubom Sircom vi ste najistaknutiji emigrant antikomunista iz bivše Jugoslavije koji je ostavio tragove u teoriji i političkim tokovima zapadnog sveta. Možete li našim čitaocima preneti neke od vaših prisećanja vezanih za vaš odnos sa Plamencom i Sircom?

Radije bih ocenu svoje uloge prepustio sudu tržišta ideja. Plamenca lično ne poznajem. Ni jedan od nas se ne može porediti sa Sircom. Niko od nas nije morao da plati cenu koju je Ljubo platio. Uprkos svemu što su komunisti učinili njemu i njegovoj porodici, on nikada nije izgubio integritet i ljubav prema slobodi.

Intervju pripremili: Ivan Janković, Aleksandar Novaković