Šarada i parada

U deba­ti koja se tim povo­dom raz­vi­la u jav­no­sti, mišlje­nja su oštro pode­lje­na — posto­ji neka vrsta "dru­štve­ne pri­si­le" da se opre­de­li­te "za" ili "pro­tiv" orga­ni­zo­va­nja gej-para­de i pro­mo­ci­je poseb­nih pra­va za koje se zala­že ova grupa.

Liber­ta­ri­jan­ski odgo­vor na ovu dile­mu, koli­ko sam shva­tio iz raz­go­vo­ra sa nekim mojim pri­ja­te­lji­ma liber­ta­ri­jan­ci­ma, bio bi da se tu ne tre­ba opre­de­lji­va­ti i raspra­vlja­ti oko vred­no­sti za koje se zala­žu ove dve gru­pe, nego se tvr­do insi­sti­ra­ti na tome da sva­ka gru­pa ima pra­vo na orga­ni­zo­va­nje i mir­no pro­mo­vi­sa­nje svo­jih ide­ja. Tre­ba se, dakle, posta­vi­ti vred­no­sno neu­tral­no i zalo­ži­ti se za osnov­no ljud­sko pra­vo slo­bo­de orga­ni­zo­va­nja i izražavanja.

Jasno je da je ovo defan­ziv­na tak­ti­ka i izbe­ga­va­nje odgo­vo­ra, neka vrsta dobro­volj­nog egzi­la iz jed­ne zapa­lji­ve raspra­ve o vred­no­sti­ma. Ali, s dru­ge stra­ne, sva­ka raspra­va je raspra­va o vred­no­sti­ma i ne posto­ji vred­no­sno neu­tral­na ide­o­lo­ška pozi­ci­ja. Pa, dakle, koji bi bio vred­no­sni moral­ni sud liber­ta­ri­ja­na­ca u ovoj stvari?

Mislim da su obe mani­fe­sta­ci­je dubo­ko nemo­ral­ne i štet­ne za srp­sko društvo.

Evo zašto. Iako se sma­tram da vred­no­sti za koje se zala­žu orga­ni­za­to­ri Poro­dič­ne šet­nje, zaslu­žu­ju veli­ku pažnju — zna­čaj i ulo­ga poro­di­ce u dru­štvu — razlo­zi koje oni navo­de u pri­log tome, kao i reše­nja koja zahte­va­ju, čine mi se čistom suprot­no­šću ono­ga što čini stvar­nu vred­nost poro­di­ce i nje­nu neza­me­nji­vu ulo­gu u civi­li­zo­va­nom društvu.

Ako na saj­tu Srp­skih Dve­ri pro­ci­ta­te tekst

10 razlo­ga za izla­zak na poro­dic­nu set­nju, vide­ce­te da je to jedan čisto pro-eta­ti­sa­tič­ki pro­gram, koji za pro­ble­me i ero­zi­ju poro­dič­nih vred­no­sti u srp­skom dru­stvu tra­ze hit­nu i dale­ko­se­žnu inter­ven­ci­ju drža­ve. Pre­ma tom tek­stu, poro­di­ca je u srp­skom dru­štvu više­stru­ko ugro­že­na. Kao uzrok se, pri­lič­no kon­fu­zno i naba­ca­no, u tih 10 tača­ka navo­de — pra­vo na abor­tus, raši­re­na pro­sti­tu­ci­ja, uti­caj novih teh­no­lo­gi­ja (inter­net) na men­tal­no zdra­vlje dece, otpu­šta­nje pro­svet­nih rad­ni­ka i zatva­ra­nje ško­la u malim seo­skim sre­di­na­ma, zele­na­ške ban­ke, masov­na otpu­šta­nja, pove­ća­nje soci­jal­nih razli­ka, štet­nost vak­ci­na pro­tiv "nekog nede­fi­ni­sa­nog gri­pa", itd. I da, narav­no, lega­li­za­ci­ja homo­sek­su­al­nih bra­ko­va.Dakle, eko­lo­ška kata­stro­fa, soci­ja­la, maso­ni, pljac­kas­ška pri­va­ti­za­ci­ja, name­ta­nje zapad­njač­kih vred­no­sti — stan­dard­ni reper­to­ar kolek­ti­vi­stic­ke glu­po­sti i zatu­ca­no­sti (by the way domi­nant­ne ide­lo­ge­me zapad­njač­ke kul­tur­ne ima­gi­na­ci­je, koju auto­ri, ina­če, vide kao još jed­no žari­šte zla koje je spo­pa­lo Srbe) — sve su to, po auto­ri­ma ovog pam­fle­ta, uzro­ci koji dovo­de do ras­pa­da poro­di­ce. Ali, koli­ko god ovo može izgle­da­ti bizar­no i para­no­ič­no, kao sto i jeste, nesum­nji­vo je da, neza­vi­sno od (pogre­šnog) detek­to­va­nja uzro­ka kri­ze, ova gru­pa skre­ce pažnju na veo­ma vaznu stvar, a to je sustin­ška ulo­ga poro­di­ce i poro­dič­nih vred­no­sti u dru­štvu, kao nesum­nji­vo, kako to oni kazu "vec­ne vrednosti".

Sva­ka­ko, usled pogre­šnog pre­po­zna­va­nja uzro­ka pro­ble­ma, nudi se i pogre­šna tera­pi­ja. Reci­mo, za pro­blem "bele kuge" od drža­ve se zahte­va­ju "ozbilj­ne držav­ne mere za obno­vu sta­nov­ni­štva". Auto­ri na drz­žvu, cini se, gle­da­ju kao na nekog pol­no potet­nog muž­ja­ka koji tre­ba da se aktiv­no uklju­ci u bio­lo­šku repro­duk­ci­ju popu­la­ci­je. Ne znam da li auto­ri ima­ju neki kon­kre­tan obra­zac kako bi drža­va zna­čaj­ni­je mogla da uti­če na bio­lo­sku repro­duk­ci­ju? Možda osni­va­nje Mini­star­stva Lju­ba­vi, koje bi "regu­li­sa­lo" i kana­li­sa­lo upo­tre­bu sek­su­al­nih aktiv­no­sti u brač­noj poste­lji? Da li su pred oci­ma ima­li kon­kre­tan pri­mer za spro­vo­đe­nje tih mera — reci­mo Pla­to­no­vu Drža­vu, pra­vo prve brac­ne noći u oto­man­skoj impe­ri­ji, Hitle­rov pro­gram euge­ni­ke (radjen po Drža­vi) ili Pol Poto­ve pri­sil­ne bra­ko­ve radi repro­duk­ci­je (masa­kri­ra­nog) sta­nov­ni­štva (radje­no po Mark­su)… Da ne ula­zim u deta­lje tipa šta ako drža­va, reci­mo, poč­ne da kori­sti seks ne samo radi bio­lo­ške reprodukcije…

Na sli­čan način bi se moglo ići tač­ku po tac­ku ovog Pro­gra­ma i uka­za­ti na manj­ka­vo­sti u nje­go­voj izved­bi. Ali, pogle­daj­mo i dru­gu stra­nu, koja je nepo­sre­dan povod ove mani­fe­sta­ci­je, tako­zva­na gej-para­da. Ova gru­pa se zala­že za vred­no­sti koje može­te vide­ti u nji­ho­voj Plat­for­mi. Nji­hov Pro­glas glasi:

Mi dole potpisane/i,Pozdra­vlja­mo usva­ja­nje Zako­na o zabra­ni dis­kri­mi­na­ci­je kao znak sprem­no­sti držav­nih insti­tu­ci­ja da posta­ve osno­ve zašti­te pra­va manjin­skih dru­štve­nih gru­pa, sa sve­šću o tome da drža­va i svaka/o od nas poje­di­nač­no može i mora da uti­če na sma­nje­nje dis­kri­mi­na­ci­je i izgrad­nju tole­rant­nog dru­štva koje poštu­je uni­ver­zal­na ljud­ska pra­va i vrednosti.

Ukrat­ko, oni tra­že izve­sna "pra­va" za manjin­ske gru­pe, tako­zva­na "pozi­tiv­na pra­va", zahte­va­ju­ći od drža­ve da done­se niz zakon­skih aka­ta koji bi dodat­no regu­li­sa­li ta pra­va. Ajde da zane­ma­ri­mo na tre­nu­tak opsce­nu okol­nost da se i ova gru­pa­ci­ja, poput nji­ho­vih pro­tiv­ni­ka, poda­je drža­vi i od nje tra­ži zašti­tu svo­jih "pra­va". Drža­va sva­ka­ko tre­ba da šti­ti bezbed­nost gra­dja­na, sigur­nost nji­ho­ve imo­vi­ne i sve­ti­nju živo­ta. To su pri­rod­na pra­va sva­kog poje­din­ca, i ulo­ga (libe­ral­ne) drža­ve je da ih šti­ti. Insi­sti­ra­nje na nekim dodat­nim, manjin­skim etc. pra­vi­ma, sma­tram štet­nim i usme­re­nim na podri­va­nje osnov­nih pri­rod­nih pra­va, jer vode nara­sta­nju držav­ne moći i uki­da­ju uni­ver­zal­nost kao prin­cip pra­va. "Pozi­tiv­na dis­kri­mi­na­ci­ja" je možda nekom lepa i huma­na stvar, ali je opet diskriminacija.

Krat­ko, samo jedan pri­mer. U trci na 100 meta­ra, jedan uče­snik svo­jom brzi­nom dale­ko nad­ma­šu­je osta­le i pobe­đu­je. Pra­vi­la su jed­no­stav­na i ista za sve. Pobed­nik je do svo­je pozi­ci­je došao usled raz­nih okol­no­sti — svo­jih fizič­kih pre­di­spo­zi­ci­ja, muko­trp­nog i disci­pli­no­va­nog rada na sebi i usa­vr­ša­va­nju, dugo­go­di­šnjim odri­ca­njem i posve­će­no­sti svom cilju, itd. Dru­gi igra­či se žale, tvr­de­ći da je ishod nepra­ve­dan, te sudi­ja poni­šta­va trku, uspo­sta­vlja­ju­ći nova pra­vi­la, koja će poni­šti­ti sve uti­ca­je koje su dove­li do "nepra­ved­nog" isho­da trke. To čini, reci­mo, tako što sta­vlja ute­ge na noge bržim igra­či­ma, kako bi svi zajed­no sti­gli na cilj i ishod bio "pra­ve­dan". Ali lepo­ta igre je nesta­la, kao što bi nesta­la i sama igra, zarad "pra­ved­nog cilja", naravno.

I upra­vo je to ono što kao temelj­nu dru­štve­nu vred­nost pro­mo­vi­šu ove gru­pe. Oni to i ne kri­ju. Oni tra­že radi­kal­ne dru­štve­ne refor­me, čiji bi glav­ni izvo­djač bila drža­va, a koje tre­ba da uki­nu, da pro­mo­vi­šu, da sti­te, da afir­mi­šu, diskriminišu…

Prva tač­ka nji­ho­ve Plat­for­me tako gla­si: uki­da­nje patri­jar­ha­ta i dekon­struk­ci­ja patri­jar­hal­nih struk­tu­ra u našem dru­štvu.

Pošto je patri­jar­hal­na poro­di­ca, dakle, na dru­štve­noj utak­mi­ci zva­noj isto­ri­ja civi­li­za­ci­je i evo­lu­ci­je čove­čan­stva, poka­za­la da je apso­lut­ni šam­pi­on i neza­men­ljiv uče­snik u igri, sada je tre­ba uki­nu­ti, jer nje­no posto­ja­nje, zami­sli­te, naru­ša­va pra­va manje uspe­šnih, mar­gi­nal­nih gru­pa na tom tak­mi­če­nju. Ako ne baš uki­nu­ti, jer tvrd je to orah, a i drža­va je huma­na i nesklo­na revo­lu­ci­o­nar­nim meto­da­ma, onda možda opo­re­zo­va­ti sve paro­ve koji stu­pa­ju u hete­ro­sek­su­al­ne brač­ne zajed­ni­ce i taj novac pode­li­ti onim manje sreć­nim za nji­ho­vo usrećivanje.

Samo zami­šljam kako će moj novac i novac moje "dekon­stru­i­sa­ne patri­jar­hal­ne struk­tu­re" kroz par godi­na ići za veštač­ku oplod­nju neke neza­po­sle­ne lezbej­ke koja, ne odri­ču­ći se svo­jih navi­ka, želi da posta­ne budu­ća maj­ka da bi joj drža­va omo­gu­ći­la da ostva­ri svo­ja "pra­va". Ili, možda, za pla­stič­nu ope­ra­ci­ju nekog "muškar­ca zaro­blje­nog u telu žene", itd.

I uop­šte, kako oni to misle da spro­ve­du? Da li jed­na­kim meto­da­ma kao i nji­ho­vi supar­ni­ci, koji tra­že "zašti­tu" (patri­jar­hal­ne) poro­di­ce? Omni­po­tent­ni muž­jak (ili mozda ras­pu­sna zen­ka) zva­na drža­va bi i ovde bila glav­ni izvo­djač, samo što bi bila pod­sti­ca­na da pro­me­ni sek­su­al­nu ori­jen­ta­ci­ju (ili, možda, da otkri­je svoj istin­ski "rod­ni" iden­ti­tet). Brak bi bio ne insti­tu­ci­ja koja je u isklju­či­voj funk­ci­ji bio­lo­ške repro­dik­ci­je, kako to tvr­de ovi iz Dve­ri, nego u funk­ci­ji zado­vo­lja­va­nja per­ver­znih želja jed­nog dela sta­nov­ni­štva. A i zašto da ne. Sado-mazo, sodo­mi­ja i slič­ne per­ver­zi­je su neka­ko uvek isto­ri­ji čove­čan­stva išle uz lič­ni opis države.

Moram pri­zna­ti da me je uvek rado­va­la povi­še­na soci­jal­na aktiv­nost "nevla­di­nih orga­ni­za­ci­ja" i šire­nje tako­zva­nog nevlad­nog sek­to­ra. Sma­trao sam to kora­kom ka dee­ta­ti­za­ci­ji dru­štva. Sma­trao sam da je aktiv­nost dru­štva izu­ze­tan meha­ni­zam za ogra­ni­ča­va­nje ulo­ge drža­ve u živo­tu poje­di­na­ca i da nego­va­nje dru­štve­nih vred­no­sti (kao što su tra­di­ci­ja, poro­di­ca, reli­gi­ja, itd.) vodi kao samo­o­sve­šći­va­nju dru­štva a da takvo dru­štvo pred­sta­vlja pra­vi bedem za poku­ša­je drža­ve da poro­bi poje­din­ca. Jer, dru­štvo to i jeste — pri­be­ži­šte od držav­ne moći i glav­ni instru­ment odbra­ne indi­vi­du­al­nih sloboda.

Među­tim, kako poka­zu­ju ove dve mani­fe­sta­ci­je, u Srbi­ji takva aktiv­nost nemi­nov­no vodi zahte­vi­ma za sve većom ulo­gom drža­ve u dru­štvu. Drža­va bi tre­ba­lo, tako, da pre­u­zme ulo­gu dru­štva, tj. da ga, kako kažu "zagovornici/e vred­no­sti" Para­de pono­sa, uki­nu. Zago­vor­ni­ci vred­no­sti poro­di­ce, slič­no tome, govo­re da je poro­di­ca ugro­že­na i pri­zi­va­ju drža­vu da je zašti­ti (oči­gled­no nesve­sni sna­ge insti­tu­ci­je poro­di­ce i nje­nog anti-držav­nog karak­te­ra). Samo je pita­nje čije će se poda­va­nje vla­di uči­ni­ti pri­ma­mlji­vi­je u ovoj opsce­noj i kapi­tu­lant­skoj igri sek­su­a­li­za­ci­je držav­ne moći.

Nei­sko­re­nji­vi eta­ti­stič­ki instinkt vrste homo sapi­ens dobio je, tako, ovih dana u Srbi­ji svo­ju novu meta­sta­zu. Pro­to-tota­li­tar­ne fan­ta­zi­je o omni­po­tent­noj vla­di otkri­le su svo­je libi­di­nal­no pore­klo. Celo­kup­no srp­sko birač­ko telo se sek­su­a­li­zo­va­lo i sada otvo­re­no fler­tu­je sa drža­vom. Kao u Froj­do­voj fan­ta­zi­ji o prvo­bit­noj hor­di, čiji se svi čla­no­vi poko­ra­va­ju fizič­ki i pol­no naj­po­tent­ni­jem čla­nu kao ocu čita­vog ple­me­na — pater tri­ba­lis — tako su pri­sta­li­ce i pro­tiv­ni­ci ove mani­fe­sta­ci­je otvo­re­no iska­za­le svo­ju sek­su­al­nu želju žele­ći da pri­do­bi­ju pažnju drža­ve za svo­je ciljeve.

Zato su obe nemo­ral­ne, i zato pre­ma nji­ma mogu da ose­ćam samo gađe­nje. Uz ovaj moj lič­ni moral­ni pro­test, ura­di­ću, dakle, što i moji pri­ja­te­lji liber­ta­ri­jan­ci sa počet­ka tek­sta i svi dru­gi koji­ma su na srcu indi­vi­du­al­na slo­bo­da i osnov­ne civi­li­za­cij­ske vred­no­sti, kao sto su poro­di­ca, reli­gi­ja, moral — rezig­ni­ra­no i sa gađe­njem ću posma­tra­ti i Šara­du i Paradu.

Bori­slav Ristić