Ekstremizam u odbrani slobode nije porok

Obeležavajući stogodišnjicu rođenja Berija Goldvotera (1909-1998). Katalaksija objavljuje njegov slavni govor iz 1964. godine povodom nominacije za predsedničkog kandidata Republikanske partije. Na žalost, Goldvoter nije pobedio na ovim izborima ali je ovim govorom i čitavom predsedničkom kampanjom napravio zaokret u politici Republikanske partije, vraćajući je idejama i vrednostima Očeva osnivača. Možda Goldvoter nije promenio svet te 1964, ali je zahvaljući njemu i ostalim lučonošama slobode započeta libertarijanska revolucija čiji će uspeh biti krunisan Tačer/Regan epohom.

                                                                                             *

Mom dobrom prijatelju i velikom republikancu, Diku Niksonu i njegovoj šarmantnoj supruzi, Pet; mom kolegi u kampanji, divnom republikancu koji je za nas toliko dugo i tako dobro radio, Bilu Mileru i njegovoj supruzi Sefani, Tarstonu Mortonu koji je učinio posao vredan hvale presedavajući ovom konvencijom, gospodinu Herbertu Huveru za koga se nadam da nas gleda; i njemu, tom velikom Amerikancu i njegovoj supruzi, generalu i gospođi Ajzenhauer; mojoj ženi, mojoj porodici i svim mojim ovde okupljenim republikancima i Amerikancima širom ove velike nacije.

Od ovoga trenutka zajedno ćemo ići napred, ujedinjeni i odlučni, posvećeni apsolutnoj i neporecivoj veličini celine ljudskog. Zajedno – zajedno ćemo pobediti. Prihvatam vašu nominaciju s osećajem duboke poniznosti. Prihvatam, takođe odgovornost koja dolazi sa njom, i tražim vašu stalnu pomoć i kontinuirano vođenje. Moji republikanski prijatelji, naš cilj je tako veliki da nema čoveka koji se može osećati njemu doličnim. Naš bi zadatak bio pretežak za bilo kog čoveka koji nema srce i ruke velike Republikanske partije, i ja vam večeras obećavam da će svaki delić moga bića biti posvećen našem cilju; da ništa neće nedostajati u borbi a što neće u nju biti uneto s entuzijazmom, posvećenošću, čistim i teškim radom.

Na ovome svetu nema osobe ili partije koja može garantovati bilo šta, ali ono što možemo uraditi i što ćemo uraditi jeste da zaslužimo pobedu, i pobeda će biti naša.

Dobri Gospod je podigao ovu moćnu Republiku da bude dom za hrabre i da cveta kao zemlja slobodnih – a ne da stagnira u močvari kolektivizma, ne da savija leđa pred komunističkim zastrašivanjem.

Danas su se, dragi moji zemljaci, struje okrenule protiv slobode. Naš narod sledi lažne proroke. Mi hoćemo i mi moramo da se vratimo dokazanim stazama – ne zato što su one stare, već zato što su ispravne. Mi hoćemo i mi moramo da okrenemo struje u pravcu slobode. A ova partija, svakom svojom akcijom, svakom rečju, svakim dahom i svakim otkucajem srca ima samo jednu odluku, a to je sloboda – sloboda koja je stavljena u službu ovom narodu našom ustavnom vladom; sloboda pod vladom ograničenom prirodnim i božanskim zakonima; sloboda tako izbalansirana da se poredak bez slobode neće pretvoriti u ropstvo zatvorske ćelije; izbalansirana tako da sloboda bez poretka neće postati zakon džungle i dozvola za haos.

Sada, mi Amerikanci znamo šta je sloboda. Mi smo je zaslužili; živeli smo za nju, i umirali za nju. Ova zemlja i njen narod predstavljaju model za svet koji joj teži. Možemo biti misionari slobode u svetu okruženom sumnjom. Ali, dame i gospodo, prvo moramo obnoviti misiju slobode u našim sopstvenim srcima i u našim sopstvenim domovima.

Tokom četiri uzaludne godine, administracija koju ćemo zameniti iskrivila je i izgubila tu viziju. Govorila je, govorila, govorila i govorila rečima slobode ali je omanula, omanula i omanula u poslovima slobode.

Sada su neuspesi zacementirali zid srama u Berlinu. Neuspesi su zaprljali pesak srama u Zalivu svinja. Neuspesi znače polagano umiranje slobode u Laosu. Neuspesi su opustošili vijetnamske džungle. I neuspesi proganjaju domove naših, nekada velikih saveznika i potkopavaju najveći bedem ikad podignut od strane slobodnih naroda – NATO zajednicu. Neuspesi objavaljuju propast liderstva, mračne ciljeve, slabljenje volje, i rizik od podsticanja naših zakletih neprijatelja na nove agresije i nove ekcese. Zbog ove administracije mi smo večeras jedan podvojeni svet; mi smo umrtvljena nacija. Izgubili smo živahan ritam raznovrsnosti i duh individualne kreativnosti. Teturamo se uz ritam koji nam diktira centralno planiranje, crvena traka, pravila bez odgovornosti, ustrojavanja bez prava na odštetu.

Umesto pravih poslova, našim ljudima se nude birokratska fiktivna „radna mesta“; umesto moralnog liderstva oni dobijaju bijaju hleba i igara. Dobili su spektakle i da, takođe, skandale.

Na našim se ulicama večeras događa nasilje, korupcija u najvišim organima, besciljnost kod omladine, nervoza kod starih, i pravi očaj kod onih koji gledaju dalje od materijalnog uspeha kao unutrašnjeg smisla života. A tamo gde treba da budu primeri moralnosti nailazi se na suprotno. Mali ljudi su u potrazi za velikim bogastvom ili moći, prečesto i predugo pretvarali i najviše nivoe javne službe u šanse za puku ličnu korist.

Sada, sigurno da obično poštenje nije nešto što je previše zahtevati od ljudi na vlasti. Jer ga većina njih ima. Republikanci ga traže od svih. Oni ga zahtevaju od svakog, bez obzira na zaštićenost i visinu položaja. Stoga je problem povećane opasnosti u našoj zemlji večeras, po ličnu sigurnost, život, telo i vlasništvo, u kućama, crkvama, na igralištima i poslovnim mestima, naročito u našim velikim gradovima, nešto od najveće važnosti, ili bi trebalo da bude, za svakog zabrinutog građanina Sjedinjenih Država.

Zaštita od domaćeg nasilja, ne manje od inostrane agresije, predstavlja najelementarniju i fundamentalnu svrhu svake vlasti, a vlada koja ne može da ispuni ovaj zadatak ne može više zahtevati lojalnost svojih građana.

Istorija nam pokazuje – demonstrira, da ništa, da ništa više ne vodi u tiraniju nego neuspeh javnih zvaničnika da očuvaju ulice bezbednim od napasnika i ubica.

Sada, za nas republikance je sve ovo više, mnogo više od rezultata prostih političkih razlika ili pukih političkih grešaka. Mi sve to vidimo kao rezultat dubinski pogrešne i apsolutno netačne predstave o čoveku, njegovoj prirodi i njegovoj sudbini. Oni koji žele da žive vaš život umesto vas, da vam oduzmu slobodu u zamenu za to da vas od nje izbave, oni koji uzdižu državu i unižavaju građanina moraju, na kraju, razumeti svet kao mesto na kome je moguće zameniti Božju volju ovozemaljskom silom, a ova nacija je zasnovana na odbacivanju ovakvogshvatanja i na prihvatanju Boga za kreatora slobode.

Sada, oni koji teže apsolutnoj moći, čak i da joj teže da bi radili ono što smatraju ispravnim, prosto polažu pravo da nametnu svoju verziju zemaljskog raja. To su – dopustite da vas podsetim, upravo oni koji uvek stvaraju najpaklenije tiranije. Apsolutna moć kvari, a oni koji joj teže moraju biti sumnjivi i mora im se suprostaviti. Njihov pogrešan put dolazi od lažnih ideja, dame i gospodo, od ideje jednakosti. Jednakost, pravilno razumevano, onako kako su je shatili naši Očevi utemeljivači, vodi slobodi i oslobađanju kreativnih razlika. Pogrešno shvaćena, što je tragičan slučaj naših dana, ona vodi u snishodljivost a potom u despotizam.

Moji republikanci, cilj je republikanizma da se odupre koncentrisanju moći, privatne ili javne, koja – koja prisiljava na snishodljivost i nameće despostizam. Cilj republikanizma je da se postara da moć ostane u rukama ljudi. I, Bog nam pomogao, to će biti upravo ono što će republikanski Predsednik učiniti uz pomoć republikanskog Kongresa.

Dalji cilj republikanizma jeste da uspostavi jasno razumevanja toga šta znači tiranija čoveka nad čovekom u svetu, generalno. Naš je cilj da odagnamo mutne misli koje izbegavaju teške odluke u zabludi da će se svet sukoba sam od sebe misteriozno pretvoriti u svet harmonije, samo ukoliko se ne talasa ili se ne provociraju snage agresije – a to je čisto naklapanje.

Sledeći cilj republikanizma je da se podsetimo, ali da takođe podsetimo i ceo svet na činjenicu da samo jaki mogu ostati slobodni, da samo snažni mogu održati mir.

Sada, ja vas ipak podsećam, moji dragi Amerikanci, da su bez obzira na partijsko pripadništvo, ovu tešku odgovornost na svojim plećima izneli upravo republikanci marširajući u pravcu ovog cilja. Republikansko vođstvo pod Dvajtom Ajzenhauerom održalo je mir, i prenelo sadašnjoj administraciji najmoćniji odbrambeni arsenal koji je svet ikada video. A ne treba da vas podsećam da su upravo snaga i neverovatna volja za vreme Ajzenhauera ono što je održalo mir upotrebom naše moći, njenim korišćenjem u Formoza moreuzu i Libanu i njenim odlučnom demonstracijom u svakom trenutku.

Upravo tokom tih republikanskih godina izbledelo je poverenje u komunistički imperijalizam. Tokom tih godina republikanskog vođstva ovaj svet se, više nego što je to bio slučaj bilo kada tokom protekle tri decenije, primakao bliže, ne ratu, već miru.

A ne treba da vas podsećam (ali ipak hoću) da je naša obrambena moć za vreme demokrata ostala na istom, pa čak i planirano stagnirala. Tokom vladavine demokrata nemoćno smo se upleli u sukob, bojažljivo odbijajući da povučemo crtu agresiji, obmanjujući i odbijajući da čak i sopstvenom narodu priznamo punu umešanost, i tragično, dopuštajući da naši najbolji ljudi ginu na bojištima, bez ikakve svrhe, bez ikakvog ponosa ili nade u pobedu.

Juče je to bila Koreja. Večeras je to Vijetnam. Govorimo o ovome otvoreno. Ne pokušavajmo da celu priču gurnemo pod tepih. Mi smo u ratu sa Vijetnamom. A ipak Predsednik, koji je glavnokomandujući naših snaga, odbija da kaže, zamislite, da li je tamo naš cilj pobeda ili nije. A njegov ministar odbrane nastavlja da obmanjuje i dezinformiše američki narod, i to umnogome prolazi.

I ne treba da vas podsećam (ali ipak hoću) da je tokom vladavine demokrata milijardu osoba stavljeno u komunističko zatočeništvo a njihova sudbina cinično zapečaćena.

Danas – danas naša voljena zemlja ima administraciju koja je izgleda nestrpljiva da trguje sa komunizmom i to u bilo kojoj znanoj valuti, od zlata do žita, od konzulata do konferencije, čak i u samoj ljudskoj slobodi.

Republikanski cilj zahteva da kažemo da je komunizam danas osnovni remetilac mira u svetu. Zaista, treba da ga označimo kao jedinog važnog remetioca mira, i moramo jasno staviti do znanja da sve dok on apsolutno ne odbaci osvajačke ciljeve i ne omeška u odnosima prema drugim zemljama, komunizam i vlade koje su pod njegovom kontrolom predstavljaće neprijatelja za svakog slobodnog čoveku na zemlji ili onoga ko želi biti slobodan.

Sada, mi ovde u Americi možemo očuvati mir samo ako ostanemo budni i ukoliko ostanemo jaki. Samo ukoliko držimo oči otvorene i podignut gard možemo sprečiti rat. I ja sledeće želim da učinim svima jasnim: neću dozvoliti da nam mir ili slobodu istrgnu iz naručja zbog nedostatka snage ili pomanjkanja volje. I to vam Amerikanci, obećavam.

Verujem da moramo gledati dalje od sadašnje odbrane slobode ka njenom sutrašnjem širenju. Verujem da će komunizam koji se hvališe da će nas sahraniti, na kraju ustuknuti pred snagama slobode. I vidim u dalekoj ali ipak prepoznatljivoj budućnosti crte jednog sveta dostojnog naše posvećenosti, svakog našeg rizika, svakog našeg napora, svake naše žrtve na tom putu. Da, sveta koji će nadoknaditi patnje onih koji će biti oslobođeni tiranije. I ja vidim – i ja predlažem da svi misleći ljudi moraju misliti o procvatu Atlanske civilizacije, o celoj Evropi ujedinjenoj i slobodnoj, koja slobodno trguje preko svojih ganica, koja otvoreno komunicira duž celog sveta.

Da, ovaj cilj je mnogo, mnogo više smisleniji od cilja od putovanja na Mesec.

To je – to je zaista inspirativan cilj kome svi slobodni ljudi treba da teže u drugoj polovini dvadesetog veka.

Takođe vidim – i svi slobodni ljudi treba da budu radosni zbog toga – događaje u ovoj atlanskoj civilizaciji povezane velikim okeanskim putem koji ide preko Sjedinjenih Država. Kakva sudbina! Kakva može biti naša sudbina, da budemo osnovni stub koji povezuje Evropu, Ameriku, i časne, vitalne narode i kulture Pacifika. Vidim dan kada će svi Amerikanci, severni i južni, biti povezani u jedan moćni poredak; sistem u kome će nadolazeća plima napretka i međuzavisnosti potopiti jednu po jednu svaku grešku i svako nerazumeavanje iz prošlosti. Znamo da se vekovna nerazumevanje ne mogu otkloniti za dan ili počistiti za jedan čas. Ali mi se zavetujemo – zavetujemo se da će nas k tome voditi ljudska saosećajnost – ono što naše komšije sa juga zovu stavom simpatico – ne manje nego prosvećeni samointeres.

I ja vidim kako se ova atlanska civilizacija uvećava i kome usmerava sve nove nacije.

Sada, znam da sloboda nije voće za svačiji ukus. Znam da se za našu slobodu borilo vekovima, istrajnim naporima hrabrih i mudrih ljudi. I znam da je put do slobode dug i izazovan. Takođe znam da se sa njega može skrenuti, da se neki odupiru promenama, prihvatajući lažnu sigurnost paternalizma vlasti.

I ja – i ja se zavetujem da će Amerika koju priželjkujem u budućnosti, pružiti ruke zdravstvu, škosltvu i poljoprivredi, tako da će sve nove nacije biti bar ohrabrene – ohrabrene! – da krenu našim putem, da neće lutati tamnim alejama tiranije ili ćorsokacima kolektivizma. Moji dragi republikanci, ljudima ne činimo uslugu zaklanjajući baklju slobode koprenom pogrešne poniznosti.

Regan i Goldvoter

Želim Ameriku ponosnu na svoju prošlost, ponosnu na svoj način života, na svoje snove, i odlučnu da ih obznanjuje. Ali naš primer svetu mora, poput dobročinstva, početi kod kuće.

U našoj viziji ispravnog i pristojnog života, slobodnog i mirnog, mora biti mesta – mesta za oslobađanje energije i talenata pojedinaca; u suprotnom bi naša vizija od početka bila slepa.

Moramo stvoriti društvo koje – nikada ne napuštajući one kojima je pomoć potrebna ili zaboravljajući bespomoćne, oslobađa inicijative i mogućnosti za kreativnost i produktivnost. Moramo znati da je opšte dobro proizvod mnogih pojedinačnih doprinosa.

Žudim za danom kada će naša deca još jednom obnoviti heroje, onaj tip muškaraca i žena koji bez straha i neustrašivo tragaju za istinom, bore se protiv bolesti, pokoravaju i čine naše prirodno okruženje plodnim, i proizvode stvaralačke pogone priozvodnje, nauke i tehnologije.

Ova nacija, čiji su kreativni ljudi unapredili čitav istorijski tok, treba ponovo da se razvije uz pomoć veličine svega onoga što mi, kao individualni građani možemo i treba da činimo. A tokom republikanske vladavine ova nacija će biti ponovo nacija muškaraca i žena, porodica ponosnih na svoju ulogu, ljubomornih zbog svojih odgovornosti, neograničenih u težnjama – nacija u kojoj će se svako ko to može, oslanjati na sebe samog.

Mi republikanci u našem ustavnom tipu vlade vidimo grandiozan okvir koji osigurava uređeno ali dinamično ispunjenje celog čoveka, a celinu čoveka na prvom mestu vidimo kao najznačajniji razlog za stvaranje uređene vladavine.

Za nas – za nas je privatno vlasništvo i ekonomija zasnovana na podsticanju privatnog vlasništva način da od vlade, umesto unapred zadatog neprijatelja, napravimo pouzdanog sveznika celoga čoveka. Za nas je svetinja privatne svojine jedina postojana osnova ustavne vladavine slobodnog društva. I dalje od ovoga, mi smo za životne različitosti, različitosti u mišljenju, motivima i postupcima. Mi nikome ne želimo upravljamo životom – želimo samo to da svakom obezbedimo pravo i garanciju za mogućnost da se bori, i vladu koja obavlja samo one neophodne i ustavno propisane zadatke koji se drugačije ne mogu obaviti.

Mi republikanci želimo vladu koja se bavi svojim prirodnim odgovornostima: održavanjem stabilne monetarne i fiskalne klime, ohrabrivanjem slobodne i konkurentne ekonomije i obezbeđivanjem reda i poretka. Mi stoga želimo inventivnost, različitost i kreativnost u okviru stabilnog poretka, jer po nama repulikancima, za vladu ima posla na više, više nivoa, po mogućnosti na nivou najbližem narodu.

Prvo naša mesta i gradovi, naši okruzi, onda naše države, pa regionalni nivo, pa tek onda nacionalna vlada. To je, da vas podsetim, nužni stepenik ka slobodi koja počiva na decentralizovanoj moći. Stepenik je takođe i balans grana vlasti na svim nivoima.

Balans, različitost, kreativnost – to su elementi u republikanskoj jednačini. Republikanci se slažu, republikanci se zdušno slažu da se ne slažu povodom mnogih, mnogih tekućih mera, ali smo uvek bili složni po pitanju osnovnog – toga zašto smo vi i ja republikanci.

Ova stranka, Republikanska partija, stranka je slobodnih ljudi, ne slepih sledbenika i nije za konformiste.

Još je 1858. godine Abraham Linkoln rekao sledeće o Republikanskoj partiji a navešću ga jer bi to isto mogao reći i tokom prošle nedelje ili nedavno: „Sastavljena je od nategnutih, nesložnih čak neprijateljskih elemenata“. Ipak, svi ovi elementi se slažu oko najvažnijeg cilja: da se zaustavi razvoj ropstva i da se upravi ka konačnom kraju.

Danas, kao i onda, ali mnogo urgentnije nego onda, zadatak očuvanja i proširenja slobode kod kuće i njena odbrana od tiranskih snaga u svetu dovoljno je velik da prizove sve naše resurse i svu našu snagu. Svako ko nam se sa potpunom iskrenošću pridruži dobrodošao je. Ne očekujemo da nam se u bilo kom smislu pridruže oni kojima nije stalo do našeg cilja. I neka se naši repubulikanci, tako usredsređeni i posvećeni, ne zbunjuju i ne postanu beskorisni zbog nepromišljenosti i glupog prozivanja.

Podsetiću vas da ekstremizam u odbrani slobode nije porok. I takođe ću vas podsetiti da umerenost u ostvarivanju pravde nije vrlina.

Lepota sistema za koji smo se mi republikanci zavetovali da ćemo ga obnoviti i oživeti, lepota našeg federalnog sistema sastoji se u pomirenju različitosti i jedinstvu. Ne smemo u iskrenim razlikama u mišljenju videti zlu nameru, sve dotle dok one nisu u nesaglasnosti sa zavetom koji smo dali jedni drugima i kroz naš Ustav. Naš republikanski cilj nije da poravnamo zemaljsku kuglu ili da ljude koji na njoj žive prilagodimo kompjuterski ustrojenoj jednoličnosti. Naš republikanski cilj je da oslobodimo naš narod i da osvetlimo put slobode za ceo svet.

Naš cilj je veoma human i to zbog veoma ljudskih razloga.

Ova stranka, njen dobar svet, i njena bespogovorna posvećenost slobodi, neće ispuniti svrhe ove kampanje koju sada i ovde započinjemo dok ne pobedi naš cilj, ne podstakne ceo svet i ne pokaže put ka budućnosti koja će biti vredna naše prošlosti.

Ponavljam, prihvatam vašu nominaciju sa poniznošću, ponosom i vi i ja ćemo se boriti za dobro naše zemlje. Hvala vam.

_______________________________________________________________________________________________________
Bari Goldvoter – Ovaj govor je održan na Dvadesetosmoj republikanskoj nacionalnoj konvenciji. Izvor: Washington post. Pogledajte takođe govor Ronalda Regana na istoj konvenciji. Preveo Aleksandar Novaković
_______________________________________________________________________________________________________