Destruktivni mit o "uspehu" slovenačke tranzicije

U sko­ro svim drža­va­ma biv­še Jugo­sla­vi­je u veli­koj meri je još uvek pri­su­tan mit o „uspe­šno­sti“ slo­ve­nač­ke tran­zi­ci­je. Po ovom mitu Slo­ve­ni­ja pred­sta­vlja uzor poli­tič­ke, eko­nom­ske i insti­tu­ci­o­nal­ne tran­zi­ci­je za sve zemlje u regi­o­nu. Pri­stu­pa­nje EU 2004. godi­ne i EMU 2007. godi­ne pred­sta­vlja konač­ni dokaz da je Slo­ve­ni­ja jed­na pri­ča o uspe­hu iz čega sle­di, da bi bilo pamet­no, da osta­le drža­ve neka­da­šnje fede­ra­ci­je sle­de slo­ve­nač­ki put i usvo­je slič­ne meha­ni­zme transformacije.

Ovde želim da poka­žem, da taj mit baš i nije oprav­dan i da Slo­ve­ni­ja, ako se pore­di sa osta­li­ma zemlja­ma u tran­zi­ci­ji teško može da odbra­ni pozi­ci­ju pri­če o uspe­hu, te da su meha­ni­zmi na poli­tič­kom i eko­nom­skom trži­štu (zajed­no sa nači­nom po kojem funk­ci­o­ni­še prav­ni sistem) jako slič­ni oni­ma u Srbi­ji i Hrvat­skoj. Jedi­na je razli­ka u tome što je u Slo­ve­ni­ji način zlo­u­po­tre­be insti­tu­ci­ja prefinjeniji.

O čemu je reč? Mit je nastao na pogre­šnim postu­la­ti­ma. Zašto? Kao prvo, Slo­ve­ni­ju nije mogu­će upo­re­đi­va­ti sa osta­li­ma drža­va­ma biv­še Jugo­sla­vi­je, ne samo zbog počet­ne razli­ke u nivou eko­nom­ske razvi­je­no­sti, nego i zbog činje­ni­ce da Slo­ve­ni­ja nije bila raza­ra­na ratom na način kao osta­le zemlje. I dru­go, Slo­ve­ni­ja je poče­la sa trans­for­mi­sa­njem svog eko­nom­skog i poli­tič­kog siste­ma rani­je nego osta­le drža­ve sa teri­to­ri­je biv­še zajed­nič­ke drža­ve. Sto­ga, da bismo kon­sta­to­va­li uspe­šnost slo­ve­nač­ke tran­zi­ci­je, mora­mo upo­re­di­ti pro­ce­se u Slo­ve­ni­ji sa oni­ma u drža­va­ma sred­nje i istoč­ne Euro­pe, koje su u ranim deve­de­se­tim godi­na­ma pro­šlog veka bile manje razvi­je­ne nego Slo­ve­ni­ja ali su ušle u tran­zi­ci­ju pri­bli­žno u isto vre­me. Pro­ve­ri­mo gde se, u pore­đe­nju sa tim drža­va­ma nala­zi Slo­ve­ni­ja danas.

Rojec et al. (2004) navo­de zani­mlji­ve podat­ke o dubi­ni struk­tur­nih refor­mi u tran­zi­ci­o­nim zemlja­ma koji indi­kret­no uka­zu­ju na inte­zi­tet trans­for­ma­ci­je pro­i­zvod­nje, odno­sno pre­o­ri­jet­ni­sa­nja na zahtev­ni­ja trži­šta. U vre­me „hard­co­re tran­zi­ci­je“ (1993 – 2000) udeo sred­njih i viso­kih teh­no­lo­gi­ja u celo­kup­nom pro­i­zvo­du uve­ća­li su se naj­vi­še u Mađar­skoj (sa 16.70% celo­kup­nog pro­i­zvo­da u 1993. na 56.80% u 2000.), sle­di Slo­vač­ka (sa 18.10% na 32.90%), Češka (sa 25.60% na 36.35%), a tek onda Slo­ve­ni­ja (sa 25.29 na 29.61%). Zao­sta­tak u restruk­tu­i­ra­nju pro­i­zvod­nje se tako­đe može posma­tra­ti uz pomoć indi­ka­to­ra pro­cen­ta high-tech izvo­za u celo­kup­nom izvo­zu drža­ve (zna­či uslu­ga i pro­i­zvo­da, koji na svet­skom trži­štu dosti­žu naj­ve­ću dodat­nu vred­nost). Pre­ma poda­ci­ma Evrop­ske komi­si­je (Key figu­res 2003 – 2004), malo pre ulaz­ka u EU, 5% celo­kup­nog slo­ve­nač­kog izvo­za pred­sta­vljao je high-tech izvoz, u istom vre­men­skom peri­o­du za Esto­ni­ju je vred­nost tog indi­ka­to­ra izno­si­la 16%, za Češku 14%, Mađar­sku 22% i Slo­vač­ku 5%.

Sad dola­zi­mo do jed­nog vrlo zna­čaj­nog pita­nja. Kako to da Slo­ve­ni­ja ima pro­i­zvod­nju, koja oči­gled­no zao­sta­je za osta­lim tran­zi­ci­o­nim zemlja­ma i kako to, da se struk­tu­ra pro­i­zvo­da tako spo­ro menja i pri­la­go­đa­va? Deo odgo­vo­ra može­mo pro­na­ći u nači­ni­ma pri­va­ti­za­ci­je i otva­ra­nju trži­šta, što je zajed­no uti­ca­lo na restruk­tu­i­ra­nje pre­du­ze­ća. Spo­rost trans­for­ma­ci­je slo­ve­nač­ke eko­no­mi­je doku­men­to­van je i EBRD indek­som refor­mi­sa­nja pre­du­ze­ća (EBRD, 2007). Na vrhu tabe­le nala­ze se zemlje koje su se brzo trans­for­mi­sa­le, poput Esto­ni­je i Mađar­ske dok se Slo­ve­ni­ja nala­zi na samom dnu u dru­štvu Litva­ni­je i Leto­ni­je. Nešto slič­no se može uoči­ti u ana­li­zi Heri­ta­ge­o­vog indek­sa eko­nom­skih slo­bo­da u sve­tu. U godi­ni ula­ska u EU (2004) Slo­ve­ni­ja je bila na naj­ni­žem nivou u pogle­du eko­nom­skih slo­bo­da u regi­o­nu. Slo­ve­nač­ko trži­šte rada bilo je u peri­o­du naj­in­te­ziv­ni­je tran­zi­ci­je naj­ma­nje flek­si­bil­no u regi­o­nu (Cazes, 2000), poseb­no zbog jake regu­la­ci­je rad­nih ugo­vo­ra i nemo­guć­no­sti otpu­šta­nja. Do 2000. godi­ne u Slo­ve­ni­ji je trži­šte kapi­ta­la bilo prak­tič­no zatvo­re­no za stra­ne inve­sti­to­re te su na unu­tra­šnjem trži­štu naj­a­či igra­či bili mono­po­li­sti u deli­mič­nom ili pot­pu­nom vlast­ni­štvu drža­ve. Slo­ve­nač­ka pre­du­ze­ća su ima­la jaku kon­ku­ren­ci­ju u držav­nim pre­du­ze­ći­ma i zbog vrlo rigid­nog trži­šta rada nisu ima­li instru­men­te za pri­la­ga­đa­va­nje poslov­nim ciklu­si­ma. Šta­vi­še, po poda­ci­ma Evrop­ske komi­si­je (EU Sco­re­bo­ard 2004) ste­pen otva­ra­nja novih pre­du­ze­ća u Slo­ve­ni­ji je vrlo skro­man (niži nego u Mađar­skoj, Polj­skoj, Esto­ni­ji i Litva­ni­ji, i tek nešto veći nego u Češkoj, Slo­vač­koj i Letoniji).

Zaklju­čak? Ako upo­re­di­mo Slo­ve­ni­ju sa osta­li­ma drža­va­ma, koje su poče­le da refor­mi­šu eko­no­mi­ju i insti­tu­ci­je u isto vre­me, mit o uspe­šnoj Slo­ve­ni­ji nema više nika­kvih real­nih teme­lja. Da je Slo­ve­ni­ja nepri­pre­mlje­na za brži rast i pri­la­go­đa­va­nje poslov­nim ciklu­si­ma poka­zu­ju i kata­stro­fal­ni rezul­ta­ti eko­no­mi­je te drža­ve u sada­šnjoj pri­vred­noj eko­mom­skoj kri­zi. Sma­nje­nje BDP‑a u posled­njom kvar­ta­lu u pro­se­ku je bilo dva puta veće nego u osta­lim drža­va­ma euro područ­ja; uz to, kon­trak­ci­ja slo­ve­nač­kog BDP je sko­ro naj­ve­ća u celo­kup­noj EU. ¹ Sve to je »posle­di­ca« čuve­ne slo­ve­nač­ke eko­nom­ske poli­ti­ke gra­du­a­li­zma ili spo­re trans­for­ma­ci­je, poli­ti­ke favo­ri­zi­ra­nja naci­o­nal­nih šam­pi­o­na (pre­du­ze­ća, koja mora­ju da osta­nu pod držav­nom kon­tro­lom i vla­sni­štvom, jer pred­sta­vlja­ju naj­zna­čaj­ni­ji ele­ment slo­ve­nač­ke eko­no­mi­je) i izo­la­ci­o­ni­zma (zatva­ra­nje trži­šta za stra­ne investitore).

Kon­tra­ar­gu­ment upra­vo izlo­že­nom argu­men­tu sko­ro uvek je isti: „dobro, Slo­ve­ni­ja ima svo­jih pro­ble­ma, ali se barem u njoj ne doga­đa­ju prav­ne opstruk­ci­je koje iza­zi­va­ju inte­re­sne gru­pe, kao u osta­lim drža­va­ma ex Jugo­sla­vi­je“. Odgo­vor na ovo je zapa­nju­ju­ći — meha­ni­zam reme­će­nja prav­nog siste­ma i meša­nja inte­re­se­nih gru­pa pot­pu­no je isti u Slo­ve­ni­ji, sa jedi­nom razli­kom što je način rea­li­za­ci­je mno­go sofi­sti­ci­ra­ni­ji i manje direktan.

Kao pri­mer rada inte­re­snih gru­pa u Slo­ve­ni­ji uzmi­mo sad već čuve­ni pri­mer "Pivo­var­ne Laško", odno­sno naj­ve­će slo­ve­nač­ke pivare.

Pre­u­zi­ma­njem piva­re „Uni­on“ od stra­ne Pivo­var­ne Laško uspo­sta­vljen je de fac­to mono­pol na tom trži­štu, a u isto vre­me je uz pomoć pove­zi­va­nja kapi­ta­la ova piva­ra posta­la naj­ja­či igrač na trži­štu pro­i­zvod­nje bez­al­ko­hol­nih pića (što je pri­rod­no sta­nje na našim trži­šti­ma zbog dog­me o naci­o­nal­nim šam­pi­o­ni­ma, zatva­ra­nju drža­ve za stra­ne inve­sti­to­re i nači­na privatizacije).

Sve to je posta­lo mogu­će uz pomoć »tova­ri­ških kre­di­ta« (dobi­ja­nih od stra­ne većin­ski držav­ne Nove lju­bljan­ske ban­ke) i uz total­nu apsti­nen­ci­ju držav­nih insti­tu­ci­ja, koje bi mora­le da se bave pro­ble­mi­ma ome­ta­nja kon­ku­ren­ci­je, raz­bi­ja­nja mono­po­la, trans­pa­rent­no­sti postup­ka pre­u­zi­ma­nja i poli­tič­kih akci­ja (reci­mo peti­ci­je posla­ni­ka slo­ve­nač­kog par­la­men­ta kojom je tra­že­no da se Pivo­var­na Uni­on ne pro­da stran­ci­ma odno­sno da osta­ne u slo­ve­nač­kim ruka­ma). Tome je dopri­ne­la pot­pu­na netran­spa­rent­nost pre­u­zi­ma­nja (taj­ne pro­da­je deo­ni­ca Pivo­var­ne Uni­on Pivo­var­ni Laško od stra­ne para­dr­žav­nog "Slo­ve­nač­kog fon­da za odšte­te"), aka­dem­skog delo­va­nja nekih od slo­ve­nač­kih eko­no­mi­sta i medij­ske ofan­zi­ve (naro­či­to dnev­nog lista „Delo“, koji je barem del­mič­no u ruka­ma Pivo­var­ne Laško i koji je vodio agi­ta­ci­ju pro­tiv mogu­ćih stra­nih vla­sni­ka i zago­va­rao "naci­o­nal­ni interes").

Sle­de­ći korak tog finan­sij­skog gigan­ta bio je otkup zna­čaj­nog dela „Mer­ca­to­ra“ (time je Piva­ra Laško uz ver­ti­kal­nu mono­po­li­za­ci­ju na trži­štu pića stvo­ri­la i ver­ti­kal­nu kon­cen­tra­ci­ju na trži­štu distri­bu­ci­je i medi­ja pre­ko pre­u­zi­ma­nja dvo­je od tro­je naj­ve­ćih dnev­nih novi­na – „Delo“ i „Večer“. Tako se stvo­ri­la vrlo nepri­jat­na situ­a­ci­ja u kojoj je jed­no podu­ze­će posta­lo domi­nant­no na veći­ni trži­šta i dobi­ja­lo sve veći ute­caj na dnev­nu poli­ti­ku. Rat za vla­sni­štvo nad naj­u­ti­caj­ni­jim slo­ve­nač­kim medi­ji­ma vodi se još od 1991. godi­ne, zbog nepi­sa­nog pra­vi­la da onaj koji kon­tro­li­še npr. „Delo“, kon­tro­li­še i dobar deo poli­tič­kog trži­šta i birača.

Na tom mestu u igru ula­ze "bra­ća Šrot", Boško, Bojan i Sreć­ko. Boško Šrot je do sre­di­ne ove godi­ne bio direk­tor upra­ve Piva­re Laško, koji je pre­ko pira­mid­ne struk­tu­re fir­mi i finan­sij­skih hol­din­ga pola­ko posta­jao sve veći vla­snik te fir­me. Kad su slo­ve­nač­ke prav­ne insti­tu­ci­je rea­go­va­le to je već bilo pre­ka­sno – postao je uti­caj­ni vlasnik.

Dru­gi brat, Bojan Šrot, gra­do­na­čel­nik Celja, bio je pred­sed­nik par­ti­je SLS (Slo­ve­nač­ka narod­na par­ti­ja), koja je bila koa­li­ci­o­ni part­ner u svim vla­da­ma do zad­nje, i kao takva ima­la odlu­ču­ju­či uti­caj u zako­no­dav­nom postup­ku, na imple­men­ta­ci­ju zako­na i regu­la­ci­ju Nove Lju­bljan­ske banke.

Tre­ći od "Bra­će Šrot" — Sreć­ko Šrot, kon­tro­li­še lokal­ne medi­je u Šta­jer­skoj, delu Slo­ve­ni­je gde se nala­zi Laško i Celje. Zna­či poli­ti­ka, medi­ji i kapi­tal u ruka­ma jed­ne fami­li­je. Da li vas to na nešto podseća?

Dakle, krši­li su se zako­ni o kon­ku­ren­ci­ji, krši­li su se zako­ne o pre­u­zi­ma­nju i konač­no krši­la se dobra prak­sa dava­nja kre­di­ta (kre­di­ti NLB u mno­gim pri­me­ri­ma nisu dobi­ja­ni u skla­du sa nor­mal­nom prak­som, a ni danas se ne zna na kakav način su podi­za­ni). Zašto? Jer su poli­ti­ča­ri­ma tre­ba­li medi­ji, jer su se zbog aver­zi­je od stra­nog kapi­ta­la zatva­ra­ne gra­ni­ce i stva­ra­li naci­o­nal­ni šam­pi­o­ni-mono­po­li­sti i to sve zbog sulu­de ide­je da nam tre­ba jaka eko­no­mi­ja, izgra­đe­na na naci­o­na­li­stič­kom sen­ti­men­tu, koja će pro­spe­ri­ra­ti i eko­nom­ski savla­da­ti bal­kan­ske zemlje.

Na žalost "Pivo­var­na Laško" je samo jed­na od mno­gih pri­ča ome­ta­nja meha­ni­zma poli­tič­kog i eko­nom­skog trži­šta i same prav­ne prža­ve od stra­ne koa­li­ci­je inte­re­snih gru­pa i poli­ti­ča­ra. Iden­tič­ne su pri­če o „Istra­ben­zu“, „Auto­com­mer­cu“, „BTC“-ju, „Mer­ku­ru“ itd. Neke od njih su bile pred­met istra­ga ali kod svih je epi­log bio više manje isti – pred­met je zasta­reo i sud nije doneo nika­kvu odluku.

Epi­log? Narav­no, Slo­ve­ni­ja je razvi­je­ni­ja od Hrvat­ske i Srbi­je, ali ako uzme­mo u obzir okol­no­sti (kašnje­nje tran­zi­ci­je u tim drža­va­ma i rat­ne nepri­li­ke) to nije izne­na­đu­ju­će. Ali u pore­đe­nju sa osta­lim zemlja­ma u tran­zi­ci­ji Slo­ve­ni­ja je dale­ko od ispu­nja­va­nja svog doma­ćeg zadat­ka, struk­tu­ra eko­no­mi­je se jako spo­ro menja i bli­ža je onoj iz 1990. nego nekoj savre­me­noj tržišt­noj eko­no­mi­ji. To da smo čla­no­vi EU i da smo deo evro zone ne zna­či mno­go, jer se insti­tu­ci­je ne shva­ta­ju kao ozbilj­na pre­pre­ka za nele­gal­ne ili polu­le­gal­ne poslo­ve. I tre­će, ima li kod nas taj­ku­na? Da, Slo­ve­ni­ja je puna taj­ku­na. Lek­ci­ja? Pri­ča o uspe­šnoj Slo­ve­ni­ji je samo jedan mit i ako vam je Slo­ve­ni­ja uzor za vođe­nje eko­nom­ske poli­ti­ke neće­te dale­ko stići!

Lite­ra­tu­ra

• Bench­mar­king enter­pri­se poli­cy: Results from the 2004 sco­re­bo­ard, Comis­si­on staff wor­king docu­ment. Brus­sels. 2004. 94 str.
• Cazes S.: Do labor mar­ket insti­tu­ti­ons mat­ter in tran­si­ti­on eco­no­mi­es? An ana­lysis of labor mar­ket fle­xi­bi­li­ty in the late nine­ti­es. Inter­na­ti­o­nal Insti­tu­te for Labor Stu­di­es, Gene­va. 2002. 28 str.
• Euro­pe­an Com­mis­si­on: Towards Euro­pe­an rese­arch area sci­en­ce, tech­no­lo­gy and inno­va­ti­on. Key figu­res 2003 – 2004. Brus­sels. 2003. 100 str.
• Euro­pe­an Com­mis­si­on: Euro­pe­an Eco­no­my. Direc­to­ra­te gene­ral for eco­no­mic and finan­ci­al affa­irs. Enlar­ge­ment papers. no. 20 (novem­ber 2003). Brus­sels. 2003. 137 str.
• Euro­pe­an Com­mis­si­on: Euro­pe­an Eco­no­my. Direc­to­ra­te gene­ral for eco­no­mic and finan­ci­al affa­irs, no. 4/2004 : The 2004 upda­te of the bro­ad eco­no­mic poli­cy gui­dli­nes (for the 2003–2005) peri­od. Brus­sels. 2004. 65 str.
• Rojec M., Šušter­šič J., Vasle B., Bed­naš M., Juran­čič S.: The rise and fall of gra­du­a­lism in Slo­ve­nia, Post – com­mu­nist econ., vol. 16, No. 4. Lon­don, 2004. str. 459 – 483.
• Tran­si­ti­on Report: Ener­gy in Tran­si­ti­on, Lon­don : EBRD, 2001. 216 str.

_______________________________________________________________________________________________________
Rado Pezdir je magi­star eko­nom­skih nau­ka i asi­stent mikro­e­ko­no­mi­je, makro­e­ko­no­mi­je i finan­sij­ske mate­ma­ti­ke na Među­na­rod­nom fakul­te­tu za dru­štve­ne i poslov­ne stu­di­je u Celju kao i na Fakul­te­tu za mate­ma­ti­ku, pri­rod­ne nau­ke i infor­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je. Autor je knji­ge o slo­ve­nač­koj tran­zi­ci­ji (Slo­ve­nač­ka tran­zi­ci­ja izme­đu Kar­de­lja i Taj­ku­na, Finan­ce 2008.) i vodi kolum­nu u poslov­nom dnev­ni­ku Finance.
_______________________________________________________________________________________________________

1. Indu­strij­ska pro­i­zvod­nja se sma­nji­la čak za nešto više od 20% što uop­šte nije za čuđe­nje kada se uzme u obzir pome­nu­ta struk­tu­ra slo­ve­nač­kog BDP‑a. [↩]