Praška deklaracija o zločinima komunizma

Ima­ju­ći u vidu dosto­jan­stve­nu i demo­krat­sku buduć­nost našeg Evrop­skog doma, i činje­ni­ce da:

• dru­štva koja zane­ma­ru­ju pro­šlost nema­ju budućnost,
• Evro­pa neće biti uje­di­nje­na, osim ako ne bude spo­sob­na da uje­di­ni isto­ri­ju, i pre­po­zna naci­zam i komu­ni­zam kao zajed­nič­ko nasle­đe i pokre­ne pošte­nu i temelj­nu raspra­vu o svim zlo­či­ni­ma tota­li­tar­nih ide­o­lo­gi­ja pro­šlog veka,
• je komu­ni­stič­ka ide­o­lo­gi­ja direkt­no odgo­vor­na za zlo­či­ne pro­tiv čovečnosti,
• loša savest pro­i­ste­kla iz komu­ni­stič­ke pro­šlo­sti teško opte­re­će­nje za buduć­nost Evro­pe i za našu decu,
• razli­či­te oce­ne komu­ni­stič­ke pro­šlo­sti mogu i dalje deli­ti Evro­pu na "Zapad" i "Istok",
• su evrop­ske inte­gra­ci­je bile direk­tan odgo­vor na nasi­lje i rato­ve iza­zva­ne od stra­ne tota­li­tar­nih siste­ma na kontinentu,
• je svest o zlo­či­ni­ma pro­tiv čoveč­no­sti poči­nje­nim od stra­ne komu­ni­stič­kog reži­ma širom kon­ti­nen­ta da mora­ju oba­ve­sti­ti svi Evrop­ski umo­vi da su komu­ni­sti čini­li zlo­či­ne kao i naci­stič­ki režim,
• posto­je zna­čaj­ne slič­no­sti izme­đu naci­zma i komu­ni­zma u smi­slu nji­ho­vog stra­šnog i zapa­nju­ju­ćeg karak­te­ra i nji­ho­vih zlo­či­na pro­tiv čovečnosti,
• zlo­či­ne komu­ni­zma još tre­ba oce­nji­va­ti i sudi­ti o nji­ma sa prav­ne, moral­ne, poli­tič­ke i isto­rij­ske tač­ke gledišta,
• su zlo­či­ni prav­da­ni u ime teo­ri­je kla­sne bor­be i prin­ci­pa dik­ta­tu­re "pro­le­ta­ri­ja­ta" kori­sti­li teror kao meto­du za oču­va­nje diktature,
• su komu­ni­stič­ke ide­o­lo­gi­je kori­šće­ne kao alat u ruka­ma gra­di­te­lja car­stva u Evro­pi i Azi­ji da bi se posti­gli ekspan­zi­o­ni­stič­ki ciljevi,
• mno­gi poči­ni­o­ci zlo­či­na u ime komu­ni­zma nisu bili izve­de­ni pred sud prav­de i da nji­ho­ve žrtve još nisu priznate,
• je cilj pru­ži­ti sve­o­bu­hvat­ne infor­ma­ci­je o komu­ni­stič­koj tota­li­tar­noj pro­šlo­sti koje će vodi­ti ka dubljem razu­me­va­nju i raspra­vi kao neop­ho­dan uslov zdra­vih budu­ćih inte­gra­ci­ja svih evrop­skih naroda,
• kraj­nje pomi­re­nje svih evrop­skih naro­da nije mogu­će bez kon­cen­tri­sa­nja na napor da se utvr­di isti­na i obno­vi sećanje,
• se komu­ni­stič­kom pro­šlo­šću Evro­pe mora temelj­no bavi­ti aka­dem­ska i opšta jav­nost a budu­ćim gene­ra­ci­ja­ma tre­ba obez­be­di­ti slo­bo­dan pri­stup infor­ma­ci­ja­ma o komunizmu,
• je u razli­či­tim delo­vi­ma sve­ta samo neko­li­ko tota­li­tar­nih komu­ni­stič­kih reži­ma pre­ži­ve­lo, ali da ipak oni kon­tro­li­šu oko peti­nu svet­ske popu­la­ci­je, i u bor­bi za opsta­nak na vla­sti čine zlo­či­ne i name­ću viso­ku cenu dobro­bi­ti svo­jih naroda,
• se mno­ge zemlje, iako Komu­ni­stič­ke par­ti­je nisu na vla­sti, nisu jav­no distan­ci­ra­le od zlo­či­na komu­ni­stič­kih reži­ma, niti ih osudile,
• je Prag jedan od gra­do­va koji je pro­šao kroz vla­da­vi­nu i naci­zma i komunizma,

veru­ju­ći da mili­o­ni žrta­va komu­ni­zma i nji­ho­ve poro­di­ce, ima­ju pra­vo na prav­du, sau­če­šće, razu­me­va­nje i pre­po­zna­va­nje nji­ho­vih pat­nji na isti način kao što su i žrtve naci­zma moral­no i poli­tič­ki pri­zna­te, Mi, uče­sni­ci Pra­ške Kon­fe­ren­ci­je "Evrop­ska savest i komunizam",

• s obzi­rom na rezo­lu­ci­ju Evrop­skog par­la­men­ta na šezde­se­tu godi­šnji­cu zavr­šet­ka Dru­gog svet­skog rata u Evro­pi, 8. maja 1945, 12. maja 2005,
• uzev­ši u obzir Rezo­lu­ci­ju 1481. Par­la­men­tar­ne Skup­šti­ne Save­ta Evro­pe od 26. janu­a­ra, 2006,
• s obzi­rom na rezo­lu­ci­ju sa 16. kon­gre­sa Evrop­ske narod­ne par­ti­je od 5. febru­a­ra, 2004, koji pozi­va na stva­ra­nje stva­ra­nje neza­vi­snog struč­nog tela za pri­ku­plja­nje i pro­ce­nu poda­ta­ka o krše­nji­ma ljud­skih pra­va pod tota­li­tar­nim komu­ni­zmom i pozi­va­mo na osni­va­nje spo­men muze­ja žrtva­ma komunizma,
• s obzi­rom na to su rezo­lu­ci­je o komu­ni­stič­kim zlo­či­ni­ma usvo­je­ne u nizu naci­o­nal­nih parlamenata,
• s obzi­rom na isku­stvo Komi­si­je za isti­nu i pomi­re­nje u Južnoj Africi,
• s obzi­rom na isku­stvo Usta­no­ve seća­nja i spo­me­ni­ka u Polj­skoj, Nemač­koj, Slo­vač­koj, Češkoj, Sje­di­nje­nim Drža­va­ma i muze­je u Litva­ni­ji, Leto­ni­ji i Esto­ni­ji, i Kuću tero­ra u Mađarskoj,
• uzev­ši u obzir sada­šnje i sle­de­će pred­se­da­va­ju­će u EU i Save­tu Evrope
• s obzi­rom na činje­ni­cu da 2009 je 20-ogo­di­šnji­ca slo­ma komu­ni­zma u Istoč­noj i Sred­njoj Evro­pi, kao i masa­kra na trgu Tje­nan­men u Pekingu,

pozi­va­mo da se postigne:

1. sve­e­vrop­sko razu­me­va­nje da i naci­stič­kim i komu­ni­stič­ki tota­li­tar­nim reži­mi­ma bude suđe­no po meri stra­šne destruk­tiv­no­sti poli­ti­ka koje su siste­mat­ski pri­me­nji­va­le ekstrem­ne obli­ka tero­ra, suzbi­ja­le sva­ku gra­đan­sku i ljud­sku slo­bo­du, poči­nja­le agre­siv­ne rato­ve i, kao neo­dvo­jiv deo nji­ho­ve ide­o­lo­gi­je, uni­šta­va­le i depor­to­va­le cele naro­de i gru­pe sta­nov­ni­štva, te da kao takve ih tre­ba sma­tra­ti glav­nim nesre­ća­ma, koje su pogo­di­le 20. vek,
2. pri­zna­nje da su mno­gi zlo­či­ni poči­nje­ni u ime komu­ni­zma tre­ba­lo da budu oce­nje­ni kao zlo­či­ni pro­tiv čoveč­no­sti i upo­zo­re­nje za budu­će gene­ra­ci­je, na isti način kako su naci­stič­ke zlo­či­ne pro­ce­ni­li u Nirn­ber­škom sudu,
3. for­mu­li­sa­nje zajed­nič­kog pri­stu­pa pre­ma zlo­či­ni­ma tota­li­tar­nih reži­ma, uklju­ču­ju­ći komu­ni­stič­ke reži­me, i podi­za­nje Evrop­ske sve­sti o komu­ni­stič­kim zlo­či­ni­ma kako bi se jasno defi­ni­sao zajed­nič­ki stav pre­ma zlo­či­ni­ma komu­ni­stič­kih režima,
4. uvo­đe­nje zako­no­dav­stva koje bi omo­gu­ći­lo sudo­vi­ma da sude i osu­đu­ju poči­ni­o­ce komu­ni­stič­kih zlo­či­na i obez­be­de kom­pen­za­ci­ju žrtva­ma komunizma,
5. obez­be­đe­nje prin­ci­pa jed­na­kog tret­ma­na i nedi­skri­mi­na­ci­je žrta­va svih tota­li­tar­nih režima,
6. Evrop­ski i među­na­rod­ni pri­ti­sak za osu­du pro­šlih komu­ni­stič­kih zlo­či­na i efi­ka­snu bor­bu pro­tiv posto­je­ćih komu­ni­stič­kih zločina,
7. pre­po­zna­va­nje komu­ni­zma kao sastav­nog i stra­šnog dela evrop­ske zajed­nič­ke istorije,
8. pri­hva­ta­nje sve­e­vrop­ske odgo­vor­no­sti za zlo­či­ne poči­nje­ne od stra­ne komunizma,
9. usta­no­vlje­nje 23. avgu­sta, dana pot­pi­si­va­nja Pak­ta Hitler-Sta­ljin, pozna­tog kao "Pakt Riben­trop-Molo­tov, kao dana seća­nja na žrtve oba tota­li­tar­na reži­ma, kako naci­stič­kog tako i komu­ni­stič­kog, na isti način kao što Evro­pa pam­ti žrtve Holo­ka­u­sta na dan 27. januara,
10. odgo­vo­ra­ju­će sta­vo­ve naci­o­nal­nih par­la­me­na­ta koji se tiču pri­zna­nja komu­ni­stič­kih zlo­či­na kao zlo­či­na pro­tiv čoveč­no­sti, što tre­ba da dove­de do odgo­va­ra­ju­ćeg zako­no­dav­stva, i par­la­men­tar­nog pra­će­nja takvog zakonodavstva,
11. efi­ka­sne jav­ne raspra­ve o komer­ci­jal­nim i poli­tič­kim zlo­u­po­tre­ba­ma komu­ni­stič­kih simbola,
12. nasta­vak saslu­ša­nja Evrop­ske komi­si­je u vezi sa žrtva­ma tota­li­tar­nih reži­ma, sa pri­ku­plja­njem te komu­ni­ka­ci­je od stra­ne Komisije,
13. uspo­sta­va u evrop­skim zemlja­ma, gde su na vla­sti bili tota­li­tar­ni komu­ni­stič­ki reži­mi, odbo­ra sasta­vlje­nih od neza­vi­snih struč­nja­ka sa zadat­kom saku­plja­nja i pro­ce­nji­va­nja poda­ta­ka o krše­nji­ma ljud­skih pra­va pod tota­li­tar­nim komu­ni­stič­kim reži­mom na naci­o­nal­nom nivou sa ciljem da se usko sara­đu­je sa komi­si­jom ekspe­ra­ta Save­ta Evrope;
14. obez­be­đi­va­nje jasnih među­na­rod­nih prav­nih okvi­ra u vezi sa slo­bod­nim i neo­gra­ni­če­nim pri­stu­pom arhi­va­ma koje sadr­že infor­ma­ci­je o zlo­či­ni­ma komunizma,
15. osni­va­nje Insti­tu­ta Evrop­skog Seća­nja i Save­sti koji bi bio — a) Evrop­ski insti­tut za stu­di­je o tota­li­ta­ri­zmu, razvoj nauč­nih i obra­zov­nih pro­je­ka­ta i pru­ža­nje podr­ške umre­ža­va­nja naci­o­nal­nih istra­ži­vač­kih insti­tu­ta spe­ci­ja­li­zo­va­nih za tota­li­tar­na isku­stva, B) i Sve­e­vrop­ski muzej / spo­men svim žrtva­ma tota­li­tar­nih reži­ma, s ciljem seća­nja na žrtve ovih reži­ma i podi­za­nja sve­sti o zlo­či­ni­ma poči­nje­nim od stra­ne komunista,
16. orga­ni­zo­va­nje među­na­rod­ne kon­fe­ren­ci­je o zlo­či­ni­ma poči­nje­nim od stra­ne tota­li­tar­nih komu­ni­stič­kih reži­ma sa uče­šćem pred­stav­ni­ka vla­da, posla­ni­ka, aka­de­mi­ka, struč­nja­ka i nevla­di­nih orga­ni­za­ci­ja, čiji će se rezul­ta­ti obja­vi­ti širom sveta,
17. pri­la­go­đa­va­nje i isprav­ka evrop­skih udžbe­ni­ka isto­ri­je kako bi deca mogla da nau­če i da budu upo­zna­ta sa zlo­či­ni­ma komu­ni­zma na isti način kao što su pre­da­je o naci­stič­kim zločinima,
18. Sve­e­vrop­ska, obim­na i temelj­na raspra­va o komu­ni­stič­koj isto­ri­ji i nasleđu,
19. zajed­nič­ka kome­mo­ra­ci­ja 20. godi­šnji­ce od pada Ber­lin­skog zida i masa­kra na trgu Tjenanmen.

Mi, uče­sni­ci Pra­ške Kon­fe­ren­ci­je "Evrop­ska savest i komu­ni­zam", pozi­va­mo sve naro­de Evro­pe, sve evrop­ske poli­tič­ke insti­tu­ci­je uklju­ču­ju­ći i vla­de, par­la­men­te, Evrop­ski par­la­ment, Evrop­sku komi­si­ju, Savet Evro­pe i dru­ga rele­vant­na među­na­rod­na tela da pri­hva­te ide­je i pozi­ve iska­za­ne u ovoj Pra­škoj Dekla­ra­ci­ji i spro­ve­du ih u prak­tič­ne kora­ke i politike.

Pre­vod: Rado­slav Ralević

Pra­šku dekla­ra­ci­ju može­te pot­pi­sa­ti na sle­de­ćoj adre­si: www.praguedeclaration.eu. Redak­ci­ja Kata­lak­si­je se toplo zahva­lju­je ured­ni­štvu časo­pi­sa Slo­bod­na misao na ustu­pa­nju pra­va na publi­ko­va­nje srp­skog pre­vo­da deklaracije.