Zašto sam tržišni fundamentalista

Sloboda je često vodila bitke za priznanje i uvažavanje, a ta istina još dobija na snazi u svetlosti nedavnih korporativnih skandala. Dok smo ranije slušali mnogo priča o tome kako sloboda i slobodno tržište promovišu pohlepu, hedonizam i “ja-generaciju”, sada neki denunciraju slobodu zbog njenog fundamentalizma, čistunstva i odbijanja da pravi kompromise ili da se razvodni sa drugim sistemima, kao što su nekontrolisana demokratija ili snažan vladin nadzor.

I zaista, na Kongres SAD se nedavno apelovalo sa mnogih strana da se otpočne sa novim talasom vladinih regulacija koje bi služile tome da se ukroti navodno neobuzdani kapitalizam slobodnog tržišta koji smo nasledili iz ere Ronalda Regana (Ronald Reagan) i Margaret Tačer (Margaret Thatcher). (Bez obzira na to što takav kapitalizam nikada i nigde nije ni postojao.)

Ali, o čemu se ovde zapravo radi? Biti fundamentalista, nepokolebljiv i beskompromisan u stvari slobode, da se poslužim poznatom frazom Berija Goldvotera (Barry Goldwater), nije porok. Abolicionisti su u vreme robovlasništva zasigurno bili fundamentalisti u svom odbijanju da prave kompromis u vezi sa svojim zahtevom da robovi treba da budu potpuno oslobođeni, da nije dovoljno da im se da malo odmora ili na neki drugi način ublaže ekstremi ropstva. Ne, institucija ropstva mora da se ukine, i tačka.

Nije bilo ništa drukčije ni sa zahtevima zagovornika slobode štampe, umetničkog izražavanja ili religioznog fundamentalizma. Nikakav sistem povremene, blage kontrole nije bio prihvatljiv. Sloboda mora biti apsolutna – samo ukoliko je neko optužen da je počinio zločin kojim je povredio prava drugih, njemu sloboda može biti oduzela ili ograničena.

Ja sam tržišni fundametalista zato što verujem da je svaki pojedinac moralno, a trebalo bi da bude i politički, suverena osoba čiji posao (kao i druge njegove aktivnosti) mora biti oslobođen od mešanja sa strane, sve dok se uzdržava od kriminalnih radnji. Svako drugo mešanje sa strane bi trebalo da izazove žestoke reakcije ljudi u novinama, koji bi trebalo da budu fundamentalisti kakvi su, naime, povodom drugih pomenutih ograničenja.

Činjenica je da tržišni fundamentalizam predstavlja ni manje ni više nego samo konzistentan zahtev za individualnom slobodom čoveka. Sada se označava kao nešto loše zbog toga što se “fundamentalizam” asocira sa terorizmom i bezumljem. Ali, zbog čega ne biti fundamentalista u ovoj stvari? Zbog čega bi, na primer, demokratiji bilo dozvoljeno da ograniči našu ekonomsku slobodu? Ko je ta većina koja ima neku vrstu misterioznog moralnog autoriteta da prisili druge da pristanu na različita uslovljavanja, umesto da ih puste da se bave svojim trgovinskim ili ekonomskim delatnostima. Nije li poenta poznatog primera linča razularene rulje ta da pojedince ne možemo poslati na vešala ili na neki drugi način ograničiti njihovu slobodu, sve dok, putem sudskog procesa, ne bude dokazano da su izgubili svoje pravo na slobodu?

Nebrojene vladine regulacije koje već postoje u knjigama a koje se sada predlažu ne samo da po svemu sudeći nisu sposobne da iskorene povremene poslovne zloupotrebe, već sačinjavaju neku vrstu demokratskog linča, ovaj put kao uzaludne mere predostrožnosti i prevencije. Na taj način može da se odbaci bilo kakva ideja o nevinosti dok se ne dokaže suprotno i da se oslobodi puzajući totalitarizam policijske države. (Štaviše, zastupnici ove ideje su naivni u svom shvatanju da su regulatori imuni od korupcije!)

Ukoliko je sistem u osnovi podesan za zajednički život ljudi, kao što je to slučaj sa kapitalizmom slobodnog tržišta, onda zauzimanje fundamentalističkog stanovišta u toj stvari, odbijajući da se prave kompromisi u vezi sa njegovim principima, čak i iz razloga nužnosti prevencije rđavog ponašanja, predstavlja ispravon pristup. Samo je nepromišljeni, glupi fundamentalizam taj koji je izložen prigovorima, kada su principi prihvaćeni na osnovu slepe vere. Ali, iz istorije ekonomskog života ljudi je očigledno ne samo da je sloboda mnogo produktivnija i efikasnija od alternativnog sistema regulacije i planiranja, već i da više odgovara ljudskoj prirodi, koja je kreativna i produktivna kada nije ugušena tiranijom, bilo demokratskog, monarhijskog ili jednopartijskog tipa.

U sferi morala mi cenimo integritet i doslednost, a one koji prave kompromise s pravom smatramo, u najmanju ruku, moralno neizgrađenim ličnostima. Zašto bismo, onda, od tog stava odstupili pred ovom vrstom fudamentalizma – potpune, neumoljive lojalnosti racionalnim principima – u sferi političke ekonomije. Ne postoji — po uverenju profesora Benjamina Barbera sa Univerziteta u Merilendu, koji sa toliko upornosti nastoji da vladavinu jake demokratije zameni vladavinom individualne slobode — nijedan valjan razlog za to, osim što ljudi koji žele da vladaju nastoje da nas ubede da je naše prihvatanje i zalaganje za principijelni politički sistem dogmatično, odnosno fleksibilno, zavisno od ideologije o kojoj se radi. Možemo pretpostaviti da to rade u nadi da mogu da ubede većinu u to da se oni bore za njihovo dobro i da nas učine nemoćnima pred tom vrstom demokratske tiranije.

Principi pomažu ljudima da steknu saznanje o tome kako bi trebalo da žive i da li bi i koje alternativne predloge trebalo prihvatiti, odnosno, odbaciti. To je razlog zbog kojeg oni koji žele da vladaju nad drugim ljudima ne vole mnogo principe.

Elem, to je prilično otrcan trik i treba ga raskrinkati. Tržišni fundamentalizam je naprosto drugo ime za lojalnost principima slobodnog društva, posebno onima koji se tiču ekonomije. Oni koji žele da ga ocrne zalažu se za neku vrstu političkog elitizma u kojem izvesni ljudi, možda većina ili demagozi, dolaze u poziciju da nama ostalima određuju da sledimo onaj put koji se njima čini ispravnim.

Zalažem se za to da ova prevara bude odbačena u prilog – da! – neskrivenog tržišnog fundamentalizma.

Tibor Mahan – Tibor R. Machan, ”Why I Am a Free Market Fundamentalist”. Tekst je preuzet sa sajta The Laissez Faire Electronic Times, Vol. 1, br. 25, 5. VIII, 2002. Mahan je predavač na Univerzitetu Chapman u Orangeu, Kalifornija. Pored ostalih, objavio je knjige: Liberty & Culture, Essays on the Idea of a Free Society (Hoover Institution Press, 2000), Initiative — Human Agency and Society, kao i monografiju Ayn Rand. Prevod: Borislav Ristić