Birokratija
O autoru knjigeLudvig fon Mizes (Ludwig von Mises), autor ove knjige, rodio se 1881. godine u srcu Evrope, u tom ogromnom multikulturnom i multijezičkom konglomeratu zvanom Austro-Ugarska. U vreme Prvog svetskog rata borio se protiv Rusije na istočnom frontu. Nakon rata Carstvo se raspalo, a Mizes je ostao da živi u Austriji.
Ostatak svog života Mizes je u potpunosti posvetio proučavanju ekonomske nauke i pokušajima da drugima objasni ekonomske principe. Na Bečkom univerzitetu nikada nije dobio stalno profesorsko mesto, već je držao predavanja kao Privatdozent, neslužbeni predavač. Radio je u Austrijskoj privrednoj komori kao savetnik Vlade. Predvidevši skore nevolje i novi rat u Evropi nakon Hitlerovog dolaska na vlast u Nemačkoj, 1934. godine prihvata mesto na Doktorskom institutu za međunarodne odnose (Graduate Institute of International Studies) u Ženevi. Godine 1940. odlazi u Sjedinjene Države, gde nastavlja da predaje i piše knjige. Američko državljanstvo dobija 1946. godine.
Ludvig fon Mizes je bio ozbiljan i savestan student. Tako je usvojio intervencionističke i socijalističke ideje o kojima se u tadašnje vreme predavalo na svim školama i univerzitetima. Prihvatao je preovlađujuće shvatanje prema kome država treba da interveniše, reguliše i upravlja brojnim područjima trgovine i proizvodnje da bi tržište moglo ispravno da funkcioniše. Ipak, još kao mladi student pročitao je knjigu jednog drugog Austrijanca, ekonomiste Karla fon Mengera (Carl von Menger), koji je izneo sasvim drukčiji pogled o funkcionisanju privrede. Menger je objasnio da svako od nas ima svoje lične, subjektivne vrednosti, da na osnovu njih deluje i da, zahvaljujući tržištu, može da iskoristi ono što poseduje – vreme, energiju i ostala sredstva – kako bi ostvario svoje ciljeve i želje. Mi delujemo, planiramo, sarađujemo i trgujemo sa drugim ljudima, a pri tome svako nastoji da poboljša svoje stanje. Neki uzgajaju žito ili pamuk da bi to prodali drugima, te da bi za novac koji su zaradili kupili hranu, odeću i rešili stambeno pitanje. Neki preduzetnici izvoze odeću ili uvoze automobile da bi zaradili novac potreban za preživljavanje. I tako dalje. Država ne treba ljudima govoriti što treba da rade. Svako deluje na način koji smatra najboljim u određenim okolnostima, a posledica bezbrojnih poteza svih ljudi u društvu jeste proizvodnja i nabavka robe i usluga osobama koje ih žele i trebaju. Te ideje, koje je Mises naučio od Mengera, okrenule su njegova razmišljanja i proučavanja u drugom pravcu. Počeo je da piše knjige u kojim je objašnjavao svoja nova shvatanja.
U prvoj velikoj knjizi o ekonomskoj teoriji, Theory of Money and Credit (1. izdanje na nemačkom 1912. godine; engleski prevod 1934.), primenio je Mengerovu teoriju vrednosti na monetarno područje i razvio monetarnu teoriju poslovnih ciklusa. Nadalje, 1919. godine je napisao knjigu Nation, State, and Economy, u kojoj je kritikovao nemački nacizam i pre no što je on dobio svoje današnje ime. Jedna od njegovih najvažnijih knjiga, Die Gemeinschaft (u engleskom prevodu Socialism: An Economic and Sociological Analysis), objavljena 1922. godine, predstavlja žestoku kritiku socijalizma i komunizma u kojoj je opisao razne verzije socijalizma i upozorio na nemogućnost njegovog opstanka. Socijalizam nije priznavao privatno vlasništvo, a bez privatnog vlasništa, tržišta i cena nije moguća ekonomska kalkulacija. Jedini razlog zbog kojeg je SSSR preživeo više od 70 godina, sve do 1989. godine, bilo je kršenje vlastitih načela i oslanjanje na pomoć sa strane. Napisao je 1927. i knjigu Liberalism, u kojoj opisuje ulogu države i tržišta u slobodnom i bogatom društvu. Nakon što se preselio u Švajcarsku, napisao je obimnu knjigu Nationalökonomie (1940.), kojom je obuhvatio celo područje ekonomije, ali se ona pojavila usred rata, pa praktično i nije bila čitana. Kad se preselio u SAD, morao je da je ponovo piše na engleskom jeziku.
Nedugo nakon dolaska u SAD Mizes je dobio mesto u Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja (National Bureau of Economic Research), što mu je omogućilo da 1944. godine napiše Birokratiju (Bureaucracy). U njoj oštro razgraničava dva načina na koja mogu da se uspostave odnosi među ljudima. Prvi način je profitni menedžment, koji omogućava miroljubivu saradnju na tržištu, na korist ili trošak svih neposredno uključenih aktera. Drugi je birokratski menedžment, sistem državnog upravljanja i regulacije koji pomaže jednima na štetu drugih i čini uslove saradnje lošijima nego što bi bili bez njega. Državna vlast koja deluje na birokratski način je neophodna radi zaštite života i vlasništva ljudi nad kojima ima nadležnost, ali u sva ostala područja ne bi smela da se upliće. Miroljubivo delovanje i razmena pojedinaca koji rade, trguju i sarađuju jedni s drugima na dobrovoljnoj osnovi trebalo bi da se ostvaruje unutar sistema profitnog menedžmenta.
Decenijama nakon što je došao u Sjedinjene Države Mises je putovao zemljom i podučavao; predavao je u Meksiku, Peruu i Argentini, a nakon rata posećivao je često i Evropu. Dobio je mesto predavača na Doktorskoj školi poslovne ekonomije na Univerzitetu New York (New York University’s Graduate School of Business). Nastavio je da piše knjige. Preveo je svoju Nationalökonomie na engleski jezik. To je postalo njegovo životno delo, koje je 1949. godine objavljeno je kao Human Action: An Economic Treatise. Napisao je još dve važne knjige u tom periodu: Theory and History, 1957. i The Ultimate Foundations of Economic Science, 1962. Mnoge njegove knjige prevedene su na druge jezike – francuski, španski, portugalski, ruski, japanski, kineski, korejski, italijanski, grčki itd. Na hrvatskom jeziku, u knjizi O slobodnom tržištu, objavljena su četiri poglavlja iz raznih Misesovih knjiga, između ostalog i peto poglavlje Birokratije. Još od vremena kada se kao mladić počeo interesovati za ekonomsku nauku, Mises je uvideo da svet srlja u propast zbog politika koje su provodile državne vlasti. Što više je proučavao i shvatao osnovna načela ljudskog delovanja, više je nastojao da drugima prenese svoje shvatanje ekonomske nauke, pri čemu je davao sve od sebe. Čvrsto je verovao u to da bi vlade mogle, kada bi neko uspeo da ljude navede na spoznaju istine o osnovnim ekonomskim načelima, da usvoje politike slobodnog tržišta i slobodne trgovine. Tada bi prevladala miroljubiva saradnja i ne bi bilo međunarodnih sukoba.
Godine 1922., u doba uspona komunizma, Mizes je napisao: “Svako nosi delić društva na svojim leđima; nikoga se ne može osloboditi njegovog dela odgovornosti. I niko ne može za sebe naći siguran izlaz ako društvo srlja u propast. Zato svako na svom području mora da se odlučno uključi u intelektualnu borbu.” A Mizes se doista odlučno uključio u tu intelektualnu bitku – podučavajući, predajući i pišući. Mizesove ideje o slobodnom tržištu za koje se zalagao bile su u određenim vremenima nadvladane inflacionističkom doktrinom velike države. Danas je, međutim, jasno da je vera u moć uplitanja države na zalasku i da će tržišna rešenja dobiti priliku. Mizes je nedvosmisleno mnogo doprineo takvom trendu.
U godinama između dva svetska rata Mizes je nadahnuo mnoge mlade ljude da slede njegov put proučavanja ekonomske nauke i da pokušaju da unaprede razumevanje ekonomskih problema. Kada je Hitler zauzeo Austriju, ti mladi ljudi su se raselili širom sveta, noseći sa sobom svoje znanje i shvatanje ekonomije. Najuticajniji iz te grupe je bio Fridrih fon Hajek (Friedrich A. von Hayek). Nakon što je Hajek napustio Beč, predavao je u Londonu i Chicagu i napisao brojne knjige, među kojima su najpoznatije Put u ropstvo (The Road to Serfdom) (1944.), razorna kritika nacionalnog socijalizma, i Poredak slobode (The Constitution of Liberty) (1960.). Hajek je 1974. godine dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Nakon dolaska u SAD Mizes se zbližio s brojnim ljudima, a oni su nastavili prenositi njegova učenja. Među najaktivnijim i najplodnijim bili su Izrael Kirzner (Israel Kirsner) sa Sveučilišta New York i Murray N. Rothbard, koji je predavao na Sveučilištu u Nevadi. Zahvaljujući njima i njihovim djelima, sve je više studenata upoznavalo Ludwiga von Misesa i njegove ekonomske teorije. Osnovano je nekoliko organizacija koje su promicale Misesove ideje slobodnog tržišta, npr. Foundation for Economic Education (Irvington-on-Hudson, N.Y.), The Institute for Humane Studies (Fairfax, Virginia), The Universidad Francisco Marriquín (Guatemala), The Ludwig von Mises Institute (Auburn, Alabama), kao i grupe mizesovaca u Argentini, Brazilu i Meksiku.
Mises je ceo svoj život posvetio promociji ekonomskih načela kako ih je on shvatao. Njegova zasluga je da se monetarna teorija poslovnih ciklusa, koju je razvio, danas zove austrijska teorija poslovnih ciklusa, a ekonomske teorije koje je tako uporno dokazivao nazvane su austrijska ekonomija. Umro je 1973. godine, nedugo nakon svog 92. rođendana.
Betina Bjan Grejvs (Bettina Bien Greaves)
