Anarhokapitalizam: kritička bibliografija

Ovde su pred­sta­vlje­ni glav­ni spi­si o anar­ho­ka­pi­ta­li­zmu, koji se još može zva­ti i pri­rod­nim poret­kom, pri­vat­no-vla­snič­kom anar­hi­jom, ure­đe­nom anar­hi­jom, radi­kal­nim kapi­ta­li­zmom, pri­vat­no-prav­no dru­štvo ili dru­štvo bez drža­ve. Name­ra auto­ra nije bila da pru­ži sve­o­bu­hva­tan spi­sak. U stva­ri, uklju­če­ni su samo rado­vi sa engle­skog govor­nog područ­ja koji su nedav­no obja­vlje­ni i oni koji su u štampi.

I Marej Rot­bard i libertarijanizam

Na vrhu bilo kojeg spi­ska o anar­ho­ka­pi­tli­zmu mora sta­ja­ti ime Mare­ja Rot­bar­da (Mur­ray N. Roth­bard). Bez Rot­bar­da ne bi ni bilo anar­ho­ka­pi­ta­li­stič­kog pokre­ta o kojem bismo mogli govo­ri­ti. Nje­go­vo delo je inspi­ri­sa­lo i odre­di­lo mišlje­nje čak i onih liber­ta­ri­ja­na­ca, poput Nozi­ka (Robert Nozick), na pri­mer, koji su se u zna­čaj­noj meri, bilo meto­do­lo­ški, bilo sadr­žin­ski, razli­ko­va­li od Rot­bar­da. Čita­vo Rot­bar­do­vo delo je zna­čaj­no za pro­blem anar­ho­ka­pi­ta­li­zma, ali su od suštin­skog zna­ča­ja sle­de­ći spisi:

Eti­ka slo­bo­de (The Ethics of Liber­ty) pred­sta­vlja dosad naj­o­bu­hvat­ni­je izla­ga­nje i odbra­nu liber­ta­ri­jan­skog prav­nog poret­ka. Osla­nja­ju­ći se na tra­di­ci­ju pri­rod­nog pra­va, Rot­bard, u svom aksi­o­mat­sko-deduk­tiv­nom sti­lu, obja­šnja­va poj­mo­ve ljud­skih pra­va, vla­sni­štva nad sobom (self-owners­hip), prvo­bit­nog pri­sva­ja­nja, ugo­vo­ra, nasi­lja i kazne. Poka­zu­je moral­nu neo­prav­da­nost posto­ja­nja drža­ve i nudi raza­ra­ju­ća opo­vr­ga­va­nja argu­me­na­ta istak­nu­tih liber­ta­ri­jan­skih zastup­ni­ka mini­mal­ne drža­ve, kao što su Ludvig fon Mizes (Ludwig von Mises), Fri­drih A. Hajek (Fri­e­drich August von Hayek), Isa­i­ja Ber­lin (Isa­i­ah Ber­lin) i Robert Nozik.

U knji­zi Za novu slo­bo­du (For A New Liber­ty) Rot­bard pri­me­nju­je apstrakt­ne liber­ta­ri­jan­ske prin­ci­pe da bi rešio aktu­el­ne pro­ble­me drža­ve bla­go­sta­nja (wel­fa­re-sta­te). Kako bi dru­štvo bez drža­ve obez­be­di­lo dobra kao što su obra­zo­va­nje, novac, uli­ce, poli­ci­ja, sudo­vi, naci­o­nal­na odbra­na, system osi­gu­ra­nja, zašti­ta oko­li­ne, itd? Ovde se nala­ze odgovori.

Moć i trži­šte (Power and Mar­ket) je naj­o­bu­hvat­ni­ja teo­rij­ska ana­li­za nee­fi­ka­sno­sti i kon­tra­pro­duk­tiv­nih uči­na­ka bilo kog zami­sli­vog obli­ka upli­ta­nja drža­ve u trži­šte, od kon­tro­le cena, pri­nud­nih kar­te­la, anti­mo­no­pol­skih zako­na, izda­va­nja licen­ci, tari­fa, zako­na o deči­jem radu, pate­na­ta, do bilo kakvog opo­re­zi­va­nja (uklju­ču­ju­ći i “jedin­stve­ni porez” na zemlji­šte Hen­ri­ja Džor­dža (Hen­ry Geor­ge).

Ega­li­ta­ri­zam kao revolt pro­tiv pri­ro­de (Ega­li­ta­ri­a­nism As a Revolt Aga­inst Natu­re) je čude­sna zbir­ka Rot­bar­do­vih ogle­da o filo­zof­skim, eko­nom­skim i isto­rij­skim aspek­ti­ma liber­ta­ri­ja­ni­zma, kojom su obu­hva­će­ne teme kao što su pita­nja rata i revo­lu­ci­je do pokre­ta za oslo­bo­đe­nje dece i žena. Rot­bard poka­zu­je svo­ja inte­lek­tu­al­na dugo­va­nja kako pre­ma Ludvi­gu fon Mize­su i austrij­skoj ško­li eko­no­mi­je (prak­se­o­lo­gi­ji), tako i Lisen­de­ru Spu­ne­ru (Lysan­der Spo­o­ner), Ben­dža­me­nu Take­ru (Benja­min Tuc­ker) i indi­vi­du­a­li­stič­ko-anar­hi­stič­koj poli­tič­koj filo­zo­fi­ji. Ova zbir­ka pred­sta­vlja naj­bo­lji poje­di­nač­ni uvod u Rot­bar­da i nje­gov liber­ta­ri­jan­ski istra­ži­vač­ki program.

Četvo­rotm­na knji­ga Zače­ti u slo­bo­di (Con­ce­i­ved in Liber­ty) pred­sta­vlja obim­nu nara­tiv­nu isto­ri­ju kolo­ni­jal­ne Ame­ri­ke i ulo­gu liber­ta­ri­jan­skih ide­ja i pokre­ta u njoj. Rot­bar­dov maj­stor­ski dvo­tom­ni rad Austrij­sko viđe­nje isto­ri­je eko­nom­ske misli (An Austri­an Per­spec­ti­ve on the Histo­ry of Eco­no­mic Tho­ught) poka­zu­je razvoj liber­ta­ri­jan­ske eko­nom­ske i filo­zof­ske misli kroz celo­kup­nu inte­lek­tu­al­nu isto­ri­ju čove­čan­stva. Juro­di­vi Rot­bard (The Irre­pres­si­ble Roth­bard), pisa­na tokom posled­nje dece­ni­je Rot­bar­do­vog živo­ta, nudi pre­div­ne liber­ta­ri­jan­ske komen­ta­re o poli­tič­kim, dru­štve­nim i kul­tur­nim pitanjima.

Dža­stin Rej­mon­do (Justin Rai­mon­do) je napi­sao pro­nic­lji­vu bio­gra­fi­ju: Marej Rot­bard: Nepri­ja­te­lj drža­ve (Murray N. Roth­bard: An Ene­my of the Sta­te).

Austro-liber­ta­ri­jan­sku tra­di­ci­ju, čiji je začet­nik Rot­bard, nasta­vio je Hans-Her­man Hope (Hans-Her­mann Hop­pe). U knji­zi Demo­kra­ti­ja – lažni Bog (Demo­cra­cy – The God That Fai­led), Hope, pore­de­ći monar­hi­ju i demo­kra­ti­ju daje pred­nost monar­hi­ji, ali kri­ti­ku­je oba ure­đe­nja kao eko­nom­ski nee­fi­ka­sna, zala­žu­ći se za pri­rod­ni pore­dak sa kon­ku­ren­ci­jom zaštit­nih agen­ci­ja i ponu­đa­ča osi­gu­ra­nja. On vrši revi­zi­ju temelj­nih orto­dok­snih isto­rij­skih tuma­če­nja i pono­vo raz­ma­tra glav­na pita­nja liber­ta­ri­jan­ske stra­te­gi­je. Eko­no­mi­ja i eti­ka pri­vat­nog vla­sni­štva (The Eco­no­mics and Ethics of Pri­va­te Pro­per­ty – dru­go, pro­ši­re­no izda­nje izla­zi usko­ro) sadr­ži Hope­o­vu aksi­o­mat­sku odbra­nu prin­ci­pa vla­sni­štva nad sobom i prvo­bit­nog pri­sva­ja­nja: bilo ko ko bi nudio argu­men­ta­ci­ju pro­tiv tih prin­ci­pa, biće uvu­čen u per­for­ma­tiv­ne ili prak­tič­ke kontradikcije.

Mit o naci­o­nal­noj odbra­ni (The Myth of Nati­o­nal Defen­se – u štam­pi) pred­sta­vlja zbir­ku ese­ja sa među­na­rod­nog nauč­nog sku­pa o odno­su izme­đu drža­ve i rata i moguć­no­sti ne-držav­ne odbra­ne vla­sni­štva: gra­đan­ska mili­ci­ja, najam­nič­ka voj­ska, geri­la, zaštit­ne-osi­gu­ra­va­ju­će agen­ci­je, itd.

II Alter­na­tiv­ni pri­stu­pi anarhokapitalizmu

Sle­de­ći auto­ri dola­ze do slič­nih zaklju­ča­ka, ali na razli­či­te nači­ne i u druk­či­jem sti­lu. Pored Rot­bar­da i Hopea, koji su svo­je­vr­sni zago­vor­ni­ci pri­rod­nog pra­va i prak­se­o­lo­gi­sti, posto­je tako­đe uti­li­ta­ri­stič­ki, deon­tič­ki, empi­ri­stič­ki, isto­ri­ci­stič­ki, pozi­ti­vi­stič­ki i napro­sto eklek­tič­ki zastup­ni­ci anarhokapitalizma.

Struk­tu­ra slo­bo­de (The Struc­tu­re of Liber­ty) Ren­di­ja Bar­ne­ta (Ran­dy E. Bar­nett) je izvr­sna raspra­va o uslo­vi­ma libe­ral­no-liber­ta­ri­jan­skog dru­štva sa sta­no­vi­šta prav­ni­ka i prav­nog teo­re­ti­ča­ra. Bar­net, sto­je­ći pod jakim uti­ca­jem F.A. Haje­ka, za anar­ho­ka­pi­ta­li­zam korist ter­min “poli­cen­trič­ni kon­sti­tu­ci­o­nal­ni poredak”.

Dostig­nu­ća zako­na (The Enter­pri­se of Law) Bru­sa Ben­so­na (Bru­ce L. Ben­son) je naj­o­bu­hvat­ni­ja empi­rij­sko-isto­rij­ska stu­di­ja o anarh­ka­pi­ta­li­zmu. Ben­son nudi obil­nu empi­rij­sku evi­den­ci­ju za delo­tvor­no funk­ci­o­ni­sa­nje zako­na i poret­ka stvo­re­nih trži­šnom utak­mi­com. Ben­so­nov nasta­vak ove stu­di­je Slu­ži­ti i šti­ti­ti (To Ser­ve and Pro­tect) tako­đe zavre­đu­je našu preporuku.

Maši­ne­ri­ja slo­bo­de (The Mac­hi­ne­ry of Fre­e­dom) Dej­vi­da Frid­ma­na (David D. Fri­ed­man) pred­sta­vlja pri­mer uti­li­ta­ri­stič­kog zastu­pa­nja anar­ho­ka­pi­ta­li­zma: oštra, laka za čita­nje i sa mno­go­broj­nim pri­me­ri­ma od obla­sti obra­zo­va­nja do zašti­te svojine.

Ento­ni de Džej­si (Ant­ho­ny de Jasay) kori­sti deon­tič­ki pri­laz etič­kim pro­ble­mi­ma. Nje­go­vo pisa­nje – u knji­ga­ma Drža­va (The Sta­te), Izbor, ugo­vor i pri­sta­nak (Cho­i­ce, Con­tract, Con­sent) i u izu­zet­noj zbir­ci ese­ja Pro­tiv poli­ti­ke (Aga­inst Poli­tics) – je teo­rij­sko, sa neo­kla­sič­nom aro­mom i uku­som teo­ri­je iga­ra. Sja­jan kri­ti­čar teo­ri­je jav­nog izbo­ra (public cho­i­ce) i kon­sti­tu­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je – kao i poj­ma minar­hi­zma (minarc­hism).

Trži­šte za slo­bo­du (The Mar­ket for Liber­ty) Mori­sa i Lin­de Tene­hil (Mor­ris and Lin­da Tan­ne­hill) ima pose­ban ren­di­jan­ski ukus. Među­tim, auto­ri argu­ment Ajn Rend (Ayn Rand) u pri­log drža­vi kori­ste da bi podr­ža­li supro­tan, anar­hi­stič­ki zaklju­čak. Izu­zet­na je i nji­ho­va ana­li­za pri­lič­no zane­ma­re­nog pita­nja funk­ci­o­ni­sa­nja kon­ku­rent­skih ponu­đa­ča zaštit­nih uslu­ga (osi­gu­ra­va­ju­ćih zavo­da, sudi­ja, itd).

III Pre­te­če moder­nog anarho-kapitalizma

Savre­me­ni anar­ho­ka­pi­ta­li­stič­ki inte­lek­tu­al­ni pokret ima neko­li­ko izvan­red­nih pret­hod­ni­ka u 19. i ranom 20. veku. Iako sa pone­kim mana­ma – kao što je pita­nje zemlji­šnog vla­sni­štva u tra­di­ci­ji Her­ber­ta Spen­se­ra i teo­ri­ja nov­ca i kama­te u tra­di­ci­ji Spu­ne­ra i Take­ra – sle­de­ći naslo­vi su neza­o­bi­la­zni i umno­go­me nenad­ma­šni. (Spi­sak je hro­no­lo­ški i siste­ma­ti­čan a ne alfabetski.)

Pre­kret­nič­ki čla­nak Gista­va de Moli­na­ri­ja (Gusta­ve de Moli­na­ri) iz 1849, "Pro­i­zvod­nja bezbed­no­sti" ("The Pro­duc­ti­on of Secu­ri­ty"), pred­sta­vlja vero­vat­no poje­di­nač­no naj­va­žni­ji dopri­nos moder­noj teo­ri­ji anar­ho­ka­pi­ta­li­zma. Moli­na­ri doka­zu­je da je mono­pol loš za potro­ša­če, a da to isto važi i za slu­čaj mono­po­la na bezbed­nost. On zahte­va kon­ku­ren­ci­ju u obla­sti pro­i­zvod­nje bezbed­no­sti kao što to vre­di i za sva­ki dru­gi oblik proizvodnje.

Dru­štve­na sta­ti­ka (Soci­al Sta­tics) Her­ber­ta Spen­se­ra (Her­bert Spen­cer) je izvan­red­na filo­zof­ska raspra­va o pri­rod­nom pra­vu u tra­di­ci­ji Džo­na Loka (John Loc­ke). Spen­ser bra­ni pra­vo da se igno­ri­še drža­va. Nje­go­vi Prin­ci­pi eti­ke (Prin­ci­ples of Ethics) tako­đe zavre­đu­ju naj­ve­ću pažnju.

Obe­ron Her­bert (Aube­ron Her­bert) je Spen­se­rov uče­nik. U knji­zi Isprav­no i pogre­šno u držav­noj pri­nu­di (The Right and Wrong of Com­pul­si­on by the Sta­te, Her­bert spen­se­rov­sku ide­ju jed­na­ke slo­bo­de razvi­ja do nje­nog logič­ki kon­zi­stent­nog anar­ho­ka­pi­ta­li­stič­kog zaključ­ka. Her­bert je otac voluntarizma.

Lisen­der Spu­ner je bio devet­na­e­sto­ve­kov­ni ame­rič­ki prav­nik i teo­re­ti­čar pra­va. Niko ko je čitao spis Bez izda­je ("No Tre­a­son"), koji je uklju­čen u Čita­nje Lisen­de­ra Spu­ne­ra (The Lysan­der Spo­o­ner Rea­der) više neće na vla­du gle­da­ti istim oči­ma. Spu­ner je ide­ju dru­štve­nog ugo­vo­ra raz­bio u prah i pepeo.

Saže­tu isto­ri­ju indi­vi­du­a­li­stič­ko-anar­hi­stič­ke misli i bli­skih pokre­ta u devet­na­e­sto­ve­kov­noj Ame­ri­ci, sa poseb­nom pažnjom na Spu­ne­ra i Ben­dža­me­na Take­ra, nudi knji­ga Džejm­sa Mar­ti­na (James J. Mar­tin) Lju­di pro­tiv drža­ve (Men Aga­inst the Sta­te).

Franc Open­haj­mer (Franz Oppen­he­i­mer) je levo-anar­hi­stič­ki nemač­ki soci­o­log. U knji­zi Drža­va (The Sta­te) on pra­vi razli­ku izme­đu eko­nom­skih (miro­lju­bi­vih i pro­duk­tiv­nih) i poli­tič­kih (pri­nud­nih i para­zit­skih) sred­sta­va za sti­ca­nje bogat­stva, i obja­šnja­va da je drža­va instru­ment domi­na­ci­je i eksploatacije.

Albert Nok (Albert J. Nock) je pod uti­ca­jem Fran­ca Open­haj­me­ra. U knji­zi Drža­va, naš nepri­ja­te­lj (Our Ene­my, the Sta­te), on oba­šnja­va anti­dru­štve­nu, pre­da­tor­sku pri­ro­du drža­ve, i povla­či oštru lini­ju vla­de kao dobro­volj­no pri­hva­će­nog auto­ri­te­ta i drža­ve. Nok je zatim uti­cao na Fren­ka Kodro­va (Frank Cho­do­rov), koji će izvr­ši­ti uti­caj na mla­dog Mare­ja Rot­bar­da. U svo­jim Izbe­glič­kim ese­ji­ma (Fugi­ti­ve Essa­ys), zbir­ci pro­tr­ži­šnih, anti­dr­žav­nih poli­tič­kih i eko­nom­skih komen­ta­ra, Kodrov napa­da opo­re­zi­va­nje kao pljačku.

IV Srod­ni spisi

Iako se direkt­no ne bave pro­ble­mom anar­ho-kapi­ta­li­zma a nji­ho­vi auto­ri nisu radi­kal­ni liber­ta­ri­jan­ci ili su čak ne-liber­ta­ri­jan­ci, sle­de­ći spi­si su od nepro­ce­nji­vog zna­ča­ja za pro­du­blje­no razu­me­va­nje slo­bo­de, pri­rod­nog poret­ka i države.

Knji­ga Tro­ško­vi rata (The Costs of War) Džo­na Den­so­na (John V. Den­son) je zbir­ka ese­ja oda­bra­ne gru­pe liber­ta­ri­jan­skih i paleo-kon­zer­va­tiv­nih nauč­ni­ka iz razli­či­tih bran­ši. Raz­ot­kri­va agre­siv­nu pri­ro­du drža­ve. Vero­vat­no naj­sna­žni­ja anti­rat­na knji­ga ikad napi­sa­na. Tako­đe pre­po­ru­ču­je­mo Den­so­no­vu zbir­ku pod nazi­vom Pre­i­spi­ti­va­nje pred­sed­nič­ke funk­ci­je (Reas­ses­sing the Pre­si­den­cy) o rastu držav­ne moći.

Knji­ga Dej­vi­da Gor­do­na (David Gor­don) Sece­si­ja, drža­va i slo­bo­da (Seces­si­on, Sta­te, and Liber­ty) pred­sta­vlja zbir­ku ese­ja savre­me­nih filo­zo­fa, eko­no­mi­sta i isto­ri­ča­ra u odbra­nu pra­va na secesiju.

Fri­e­drih A. Hajek, Pra­vo, zako­no­dav­stvo i slo­bo­da (Law, Legi­sla­ti­on, and Liber­ty, I tom, je zna­čaj­na stu­di­ja o “spon­ta­noj” evo­lu­ci­ji pra­va, koja povla­či razli­ku izme­đu pra­va nasu­prot zako­no­dav­stvu i izme­đu pri­vat­nog i jav­nog prava.

Knji­ga O moći (On Power) Ber­na­ra de Žuve­ne­la (Ber­trand de Jou­ve­nel) na izvan­re­dan način obja­šnja­va rast držav­ne moći, sa mno­gim zna­čaj­nim uvi­di­ma u vezi ulo­ge ari­sto­kra­ti­je kao bra­ni­o­ca slo­bo­de i masov­ne demo­kra­ti­je kao pro­mo­te­ra držav­ne moći. U vezi s tim je, i iz istih razlo­ga je pre­po­ru­ču­je­mo, i nje­go­va knji­ga Suvre­ni­tet (Sove­re­ign­ty).

Raspra­va o dobro­volj­nom rop­stvu (The Poli­tics of Obe­di­en­ce) Eti­je­na de La Boe­si­ja (Eti­en­ne de La Boe­tie) pred­sta­vlja kla­sič­ni šesna­e­sto­ve­kov­ni uvid u pore­klo držav­ne moći. La Boe­si poka­zu­je da moć drža­ve poči­va isklju­či­vo na jav­nom “mne­nju”. Shod­no tome, sva­ka drža­va može da se sru­ši u para­mar­čad – nepo­sred­no i bez ika­kvog nasi­lja – napro­sto putem vešti­ne pro­me­ne jav­nog mnenja.

Slo­bo­da i pra­vo (Fre­e­dom and the Law) Bru­na Leo­ni­ja (Bru­no Leo­ni), je rani­ji i po nekim mišlje­nji­ma supe­ri­or­ni­ji poku­šaj bavlje­nja slič­nim pro­ble­mi­ma o koji­ma je raspra­vljao Hajek. Leo­ni daje sli­ku rim­skog pra­va kao stva­ri koju su otkri­le neza­vi­sne sudi­je a nije namet­nu­ta i oza­ko­nje­na od stra­ne cen­tral­nog auto­ri­te­ta – a slič­no je i sa engle­skim obi­čaj­nim pra­vom (com­mon law).

Tra­ga­nje za zajed­ni­com (The Quest for Com­mu­ni­ty) Rober­ta Nizbe­ta (Robert Nis­bet – pret­hod­no obja­vlje­no pod jasni­jim naslo­vom Zajed­ni­ca i moć) obja­šnja­va zaštit­nu funk­ci­ju posred­nih dru­štve­nih insti­tu­ci­ja i sklo­nost drža­ve da osla­bi i uni­šti ove insti­tu­ci­je kako bi ostva­ri­la pot­pu­nu kon­tro­lu nad izo­lo­va­nim pojedincem.

Časo­pis za liber­ta­ri­jan­ske stu­di­je – Inter­di­sci­pli­nar­na tro­me­seč­na revi­ja (The Jour­nal of Liber­ta­ri­an Stu­di­es. An Inter­di­sci­pli­na­ry Quar­ter­ly Revi­ew), koji je osno­vao Marej Rot­bard a sada ure­đu­je Hans-Her­man Hope, pred­sta­vlja neza­men­ljiv izvor za ozbilj­no pro­u­ča­va­nje anar­ho­ka­pi­ta­li­zma i liber­ta­ri­jan­sko obrazovanje.

Sle­de­ći član­ci obja­vlje­ni u JLS su u naj­bli­žoj vezi sa anar­ho-kapi­ta­li­zmom. (Svi se mogu naći na adre­si ovog časo­pi­sa)

• Ander­son, Ter­ry, and P.J. Hill, The Ame­ri­can Expe­ri­ment in Anarc­ho-Capi­ta­lism, 3, 1.
• Bar­nett, Ran­dy E., Whit­her "Anarc­hy? Has Robert Nozick Justi­fi­ed the Sta­te?", 1,1. (Dostup­no na Kata­lak­si­ji)
• ——, "Toward a The­o­ry of Legal Natu­ra­lism", 2, 2.
• Ben­son, Bru­ce L., "Enfor­ce­ment of Pri­va­te Pro­per­ty Rights in Pri­mi­ti­ve Soci­e­ti­es", 9,1.
• —–, "Custo­ma­ry Law with Pri­va­te Means of Resol­ving Dispu­tes and Dispen­sing Justi­ce", 9,2.
• —–, "Reci­pro­cal Exc­han­ge as the Basis for Recog­ni­ti­on of Law", 10, 1.
• —–, "Resti­tu­ti­on in The­o­ry and Prac­ti­ce", 12, 1.
• Block, Wal­ter, "Free Mar­ket Trans­por­ta­ti­on: Dena­ti­o­na­li­zing the Roads", 3, 2.
• —–, "Hayek's Road to Serf­dom", 12, 2. (Dostup­no na “Kata­lak­si­ji”)
• Childs, Roy A. Jr., "The Invi­si­ble Hand Stri­kes Back", 1,1. (Dostup­no na Kata­lak­si­ji)
• Cuzan, Alfred G., "Do We Ever Real­ly Get Out Of Anarc­hy?", 3, 2.
• David­son, James D., "Note on Anarc­hy, Sta­te, and Uto­pia", 1, 4.
• Eshel­man, Lar­ry, "Might ver­sus Right", 12, 1.
• Evers, Wil­li­am­son M., "Toward a Refor­mu­la­ti­on of the Law of Con­tracts", 1, 1.
• ——, "The Law of Omis­si­ons and Neglect of Chil­dren", 2, 1.
• Fer­ra­ra, Peter J., "Retri­bu­ti­on and Resti­tu­ti­on: A Synt­he­sis", 6, 2.
• Fiel­ding, Karl T., "The Role of Per­so­nal Justi­ce in Anarc­ho-Capi­ta­lism", 2, 3.
• Grin­der, Wal­ter E., and John Hagel, III., "Toward a The­o­ry of Sta­te Capi­ta­lism", 1, 1.
• Hart, David M., "Gusta­ve de Moli­na­ri and the Anti-Sta­tist Libe­ral Tra­di­ti­on", 3 parts, 5, 3 to 6, 1.
• Hop­pe, Hans-Her­mann, "Fal­la­ci­es of Public Goods The­o­ry and the Pro­duc­ti­on of Secu­ri­ty", 9, 1.
• ——, "Marxist and Austri­an Class Ana­lysis", 9, 2.
• ——, "The Pri­va­te Pro­duc­ti­on of Defen­se", 14, 1.
• Kin­sel­la, N. Step­han, "Punish­ment and Pro­por­ti­o­na­li­ty", 12, 1.
• ——, "New Rati­o­na­list Direc­ti­ons in Liber­ta­ri­an Rights The­o­ry", 12, 2.
• ——, "Ina­li­e­na­bi­li­ty and Punish­ment", 14, 1.
• Lig­gio, Leo­nard P., "Char­les Duno­yer and French Clas­si­cal Libe­ra­lism", 1, 3.
• Mack, Eric, "Volun­ta­ryism: The Poli­ti­cal Tho­ught of Aube­ron Her­bert", 2, 4.
• McEl­roy, Wen­dy, "The Cul­tu­re of Indi­vi­du­a­list Anarc­hism in Late 19th-Cen­tu­ry Ame­ri­ca", 5, 3.
• McGee, Robert W., "Seces­si­on Recon­si­de­red", 11, 1.
• Oster­feld, David, "Inter­nal Incon­si­sten­ci­es in Argu­ments for Govern­ment: Nozick, Rand, Hospers", 4, 3.
• ——, "Anarc­hism and the Public Goods Issue: Law, Courts, and the Poli­ce", 9, 1.
• Paul, Jef­frey, "Nozick, Anarc­hism, and Pro­ce­du­ral Rights", 1, 4.
• Peden, Joseph R., "Pro­per­ty Rights in Cel­tic Irish Law", 1, 2.
• Peter­son, Ste­ven A., "Moral Deve­lop­ment and Cri­ti­qu­es of Anarc­hism", 8, 2.
• Rai­co, Ralph, "Clas­si­cal Libe­ral Explo­i­ta­ti­on The­o­ry", 1, 3.
• Roth­bard, Mur­ray N., "Robert Nozick and the Imma­cu­la­te Con­cep­ti­on of the Sta­te", 1, 1. (Dostup­no na Kata­lak­si­ji)
• ——, "Con­cepts of the Role of Intel­lec­tu­als in Soci­al Chan­ge Toward Lais­sez Fai­re", 9, 2.
• ——, "Nati­ons by Con­sent: Decom­po­sing the Nati­on-Sta­te", 11, 1.
• San­ders, John T., "The Free Mar­ket Model ver­sus Govern­ment: A Reply to Nozick", 1, 1.
• Smith, Geor­ge H., "Justi­ce Entre­pre­ne­urs­hip in a Free Mar­ket", 3, 4 (sa komen­ta­ri­ma Sti­ve­na Stre­sni­ka (Ste­ven Stra­snick), Rober­ta For­ma­ni­ja (Robert For­ma­ni), Ran­di­ja Bar­ne­ta i Smi­to­vim odgo­vo­rom u istom broju)
• Sne­ed, John D., "Order wit­ho­ut Law: Whe­re will Anarc­hists Keep the Mad­men?", 1, 2.
• String­ham, Edward, "Mar­ket Cho­sen Law", 14, 1.
• Tin­sley, Patrick, "Pri­va­te Poli­ce: A Note", 14,1.
• Wat­ner, Carl, "The Pro­pri­e­ta­ry The­o­ry of Justi­ce in the Liber­ta­ri­an Tra­di­ti­on", 6, 3–4.