Intelektualni imbecili

U svo­joj novoj knji­zi, Inte­lek­tu­al­ni imbe­ci­li, Dani­jel Flin (Dani­el J. Flynn) obja­šnja­va šta zna­či biti eta­ti­sta u dana­šnjoj Ame­ri­ci, izno­se­ći detalj­ne ana­li­ze osnov­nih eta­ti­stič­kih ide­ja “inte­lek­tu­al­nih gurua” levi­ce – kao i desni­ce. (Što, narav­no, uklju­ču­je i kom­plet­no pogla­vlje o posve neo­bič­nom pro­fe­so­ru Leu Štra­u­su (Leo Stra­uss), i nje­go­vim sled­be­ni­ci­ma i savre­me­ni­ci­ma.) Kao što je i oče­ki­va­no, mate­ri­jal za knji­gu je podrob­no pro­u­čen i doku­men­to­van sa 985 fusno­ta za 246 stranica.

Među guru­i­ma eta­ti­zma (“inte­lek­tu­al­nim imbe­ci­li­ma”) o koji­ma raspra­vlja Flin nala­ze se: Alfred Kin­si (Alfred Kin­sey), Mar­ga­ret Sen­džer (Mar­ga­ret San­ger), Mišel Fuko (Mic­hel Fou­ca­ult), Beti Fri­den (Bet­ty Fri­e­dan), Pol Erlih (Paul Ehr­lich), W.E.B. Di Boa (W.E.B. Du Bois), Žak Deri­da (Jacqu­es Der­ri­da), Her­bert Mar­ku­ze (Her­bert Mar­cu­se) i Leo Štra­us (Leo Stra­uss), da pome­ne­mo neke od njih. Ovo su lju­di čiji su spi­si ima­li zna­ča­jan – a u poje­di­nim slu­ča­je­vi­ma i revo­lu­ci­o­na­ran – uti­caj na ame­rič­ko dru­štvo; a, opet, pro­se­čan odra­sli Ame­ri­ka­nac nika­da nije čuo za njih.

Guru “nove levice”

Šta, dakle, zna­či u dana­šnjoj Ame­ri­ci biti “libe­ral” ili eta­ti­sta? Pa, bar u aka­dem­skom sve­tu, to zna­či pri­hva­ti­ti ide­je nemač­kog komu­ni­ste Her­ber­ta Mar­ku­zea, “pop fili­o­zo­fa nove levi­ce” i aka­dem­skog men­to­ra Anđe­le Dej­vis (Ange­la Davis). Mar­ku­ze je bio “slav­ni” inte­lek­tu­a­lac koji je pre­da­vao na Har­var­du, Jej­lu (Yale) i na Kolum­bi­ji (Colum­bia). Nije se supro­sta­vljao samo izra­blji­va­nju rad­nič­ke kla­se, po čemu je Karl Marx postao poznat, nego i samom radu! “Ne radi­te, vodi­te lju­bav” je bila tema nje­go­ve knji­ge iz 1955. Eros i civi­li­za­ci­ja.

Mar­ku­ze je u nau­ci i nauč­nom meto­du video ”nepri­ja­te­lje”, zbog toga što ”pori­ču real­nost uto­pi­je”, tj. komu­ni­zma. Pod­stre­ki­vao je svo­je kole­ge nauč­ni­ke da se supro­sta­ve slo­bo­di govo­ra unu­tar aka­dem­skog sve­ta, jer je ta slo­bo­da pro­u­zro­ko­va­la pre­vi­še kri­ti­ke na račun komu­ni­zma. Aka­dem­ski svet je obe­ruč­ke pri­hva­tio ovaj pre­dlog, što se može vide­ti u voka­bu­la­ru poli­tič­ke korekt­no­sti koji posto­ji doslov­no na svim uni­ver­zi­te­ti­ma. U Mar­ku­ze­o­vom ide­al­nom sve­tu bi svim pro­tiv­ni­ci­ma soci­ja­li­zma bilo odu­ze­to pra­vo slo­bod­nog izjašnjavanja.

Nema potre­be za logi­kom, raspra­va­ma I slo­bod­nom raz­me­nom ide­ja, rekao je Mar­ku­ze, jer mark­si­zam ras­po­la­že svim “pra­vim” odgo­vo­ri­ma. Ovo je i ide­o­lo­gi­ja štra­u­so­va­ca (o koji­ma ću raspra­vlja­ti u nastav­ku), koji, tako­đe, veru­ju da oni ras­po­la­žu jedin­stve­nom ISTINOM.

Ugle­da­ju­ći se na Mar­ku­zea, poli­tič­ki korekt­ni eta­ti­sti unu­tar aka­dem­skog sve­ta, veru­ju da tota­li­ta­ri­stič­ko dru­štvo pred­sta­vlja “slo­bo­du” i da lju­di unu­tar nje­ga “mora­ju biti pri­mo­ra­ni da budu slo­bod­ni”, tj., da se ute­ra­ju u soci­ja­li­zam. Tre­ba­lo bi da budu sle­pi sled­be­ni­ci čove­ka koga Flin opi­su­je kao “kul­tu­ro­lo­škog evan­đe­li­stu marksizma”.

Ame­rič­ka sek­su­al­na revolucija

U naše “inte­lek­tu­al­ne gurue” ubra­ja se, tako­đe, i istra­ži­vač na polju sek­sa, Alfred Kin­si (Alfred Kin­sey), pio­nir ame­rič­kog “oslo­ba­đa­nja od sek­su­al­nih tabua”. Kin­si je inter­vju­i­sao zatvo­re­ni­ke osu­đe­ne zbog pedo­fi­li­je i došao do zaključ­ka da su čak i bebe “sek­su­al­na bića”. Pisao je knji­ge u koji­ma tvr­di da su “čak i odoj­čad spo­sob­na da doži­ve orga­zam”, nagla­ša­va­ju­ći da je morao doći u kon­takt sa njag­nu­sni­jim obli­kom kri­mi­nal­nog pona­ša­nja da bi došao do ovih “nauč­nih rezul­ta­ta”. Ipak, kada je Kin­sli obja­vio svo­ja “istra­ži­va­nja”, “reakcija…je bila izne­na­đu­ju­će pozi­tiv­na”, piše Flin. “Ana­li­ze svih vode­ćih časo­pi­sa su bile pozitivne…”

Moder­ni ame­rič­ki eta­ti­sta guta udi­cu, sve sa stru­nom i olo­vom, da para­fra­zi­ram “bor­ca za pri­ro­du“ Pola Erli­ha (Paul Ehr­lich), koji u svom best­se­le­ru iz 1968. Pre­na­se­lje­nost (The Popu­la­ti­on Bomb), pred­vi­đa da će se usko­ro odvrat­ni naci­o­nal­ni doho­dak Ame­ri­ke pri­bli­ži­ti nuli, da nam pred­sto­ji novo lede­no doba, da će iscr­plji­va­nje zemlji­šta dove­sti do izba­ci­va­nja mesa iz ame­rič­ke ishra­ne i da će jed­na tre­ći­na svet­ske popu­la­ci­je umre­ti od gla­di, dok će po ame­rič­kim gra­do­vim hara­ti “nemi­ri zbog hra­ne“. Deve­de­se­tih je pred­vi­deo da će do 2050-te “civi­li­za­ci­ja dobrim delom nestati“.

Nijed­na od Erli­ho­vih sulu­dih pro­gno­za nije se ostva­ri­la, a opet je on pra­va iko­na levi­ce: Šved­ska aka­de­mi­ja nau­ka ga je nagra­di­la pre­sti­žnom Kra­ford nagra­dom (Cra­fo­ord Pri­ze); Fon­da­ci­ja MekAr­tur (MacArt­hur Foun­da­ti­on) mu je dala 345 000 dola­ra kao “potvr­du geni­jal­no­sti“; osvo­jio je Svet­sku nagra­du na polju eko­lo­gi­je (World Eco­lo­gy Award); dobio je 200 000 dola­ra u sklo­pu Taj­le­ro­ve nagra­de za dostignu}a u oču­va­nju oko­li­ne (Tyler Pri­ze for Envi­ro­men­tal Achi­e­ve­ment), zajed­no sa 422 000 dola­ra uz nagra­du Pla­va pla­ne­ta (Blue Pla­net Pri­ze) od jed­ne dru­ge levi­čar­ske fon­da­ci­je, da nave­de­mo samo neke od nagra­da. Narav­no, dode­lje­no mu je i poča­sno mesto na Uni­ver­zi­te­tu Sten­ford (Stan­ford University).

Glo­ri­fi­ko­va­nje deceubistva

Da ne bi bio zao­sta­jao za Sten­for­dom, Prin­ston (Prin­ce­ton) je uka­zao poča­sti i novac još jed­noj iko­ni eta­ti­zma, Pite­ru Sin­ge­ru (Peter Sin­ger), “ocu“ pokre­ta za živo­tinj­ska pra­va. Poša­lji­te decu na Prin­ston da uče pod Sin­ge­ro­vom juris­dik­ci­jom i biće nau­če­na da je March of Dimes zla insti­tu­ci­ja, ubi­ca dizaj­ne­ra Đani­ja Ver­sa­ći­ja (Gian­ni Ver­sa­ce) heroj, jer je Ver­sa­ći kori­stio krzno u svo­jim kre­a­ci­ja­ma; da je glo­bal­no zagre­va­nje uzro­ko­va­no “nadi­ma­njem sto­ke“, da je ubi­ja­nje osa­ka­će­ne dece “isprav­no”; da je pri­hva­tlji­vo ubi­ja­nje čak i zdra­ve dece, ali do mesec dana sta­ro­sti; da pol­no meša­nje vrsta ne bi tre­ba­lo osu­đi­va­ti, te da je abor­tus pri­hva­tljiv sve dok pri­ho­di pre­ma­šu­ju ras­ho­de. Na ovim pri­me­ri­ma je lako uoči­ti zašto je Prin­ston posta­vio Sin­ge­ra kao prvog pre­da­va­ča iz bio­e­ti­ke, pla­tio mu suvim zla­tom i osno­vao i dao mu na upra­vlja­nje fond ”Cen­tar za ljud­ske vrednosti“(“Center for Human Values“).

Menja­nje istorije

Pri­o­ri­tet svih tota­li­ta­ri­sta je da pono­vo ispi­šu isto­ri­ju svo­je zemlje u cilju isti­ca­nja nji­ho­vog “vođ­stva“ kao neop­hod­nog za opsta­nak naci­je. Danas je naj­ko­ri­šće­ni­ji udžbe­nik iz ame­rič­ke isto­ri­je na fakul­te­ti­ma širom zemlje knji­ga Naci­o­nal­na isto­ri­ja Sje­di­nje­nih Drža­va (“A people’s histo­ry of Uni­ted Sta­tes“) Hovar­da Zina (Howard Zinn). Obja­vlju­ju­ći bez ika­kvog navo­đe­nja poda­ta­ka, Zin pre­da­je dana­šnjim stu­den­ti­ma kako je mao­i­stič­ka Kina, gde su ubi­je­ne dese­ti­ne mili­o­na nedu­žnih civi­la od stra­ne nji­ho­ve drža­ve, “naj­bli­ži pri­mer“ u celoj isto­ri­je “narod­ne vla­da­vi­ne, neza­vi­sne od stra­nog uti­ca­ja“. Kastro­va (Castro) Kuba “nema krva­vih tra­go­va repre­si­je“, piše Zin u dru­goj svo­joj fan­ta­stič­noj laži. Nasu­prot tome, spi­si Dže­fer­so­na (Jaf­fer­son) i Medi­so­na (Madi­son) su, navo­do­no, bili “dija­bo­lič­no kre­a­ti­van način za osi­gu­ra­va­nje tla­če­nja“. “Pred­sed­nič­ko obra­ća­nje” (“Fare­well address“) Džor­dža Vašing­to­na (Geor­ge Was­hing­ton) i Lin­kol­no­vo (Lyn­coln) “Getis­ber­ško obra­ća­nje” (“Get­tys­burg Address“), nisu čak ni pome­nu­ti, kao ni Alek­san­dar Hemil­ton (Ale­xan­dre Hamil­ton), Doli­na Fordž (Val­ley For­ge) i Dan odlu­ke (D‑Day). Zin otvo­re­no pri­zna­je da je sti­li­zo­va­na ver­zi­ja ame­rič­ke isto­ri­je napi­sa­na sa hit­nom potre­bom da se uka­lja kla­sič­ni libe­ra­li­zam i pro­mo­vi­še soci­ja­li­zam. Malo čudo koje se toli­ko često kori­sti po fakul­te­ta učionicama.

Insti­tu­ci­o­na­li­zo­va­nje laganja

Flin tako­đe ispi­tu­je ide­je desni­čar­skog gurua Lea Štra­u­sa, “idej­nog kuma“ ame­rič­kog upli­ta­nja u poli­ti­ke dru­gih zema­lja i težnje za impe­ri­jom. Posle disku­si­je o tome kako je Ame­ri­ka laži­ma nave­de­na na uklju­či­va­nje u rat u Ira­ku, on optu­žu­je Štra­u­so­ve uče­ni­ke, odno­sno, uče­ni­ke nji­ho­vih uče­ni­ka, kao što su Pol Vol­fo­vic (Paul Wol­fo­witz), Abram Šul­ski (Abram Shul­sky), Sti­ven Kam­bo­ne (Step­hen Cam­bo­ne) i dru­gi štra­u­sov­ci. Napo­mi­nje da su ”sle­de­be­ni­ci tajan­stve­ne aka­de­mi­je među inte­lek­tu­a­ci­ma” i naj­ču­ve­ni­je lič­no­sti, uklju­ču­ju­ći Heri­ja Dže­fa (Har­ry Jaff), Har­vi­ja Mens­fil­da (Har­vey Mans­fi­eld), Irvin­ga Kri­sto­la (Irving Kri­stol), nje­go­vog sina Vili­ja­ma (Wil­li­am) i Ale­na Blu­ma (Allan Blo­om). Pažlji­vo pro­u­ča­va­ju­ći Štra­u­so­ve rado­ve, Flin pri­me­ću­je da je, iako je bio ate­i­sta i ”sa pod­sme­hom gle­dao na ide­ju Boga”, ipak mislio da bi pozi­va­nje na veru bilo od kori­sti za isko­ri­šća­va­nje naiv­nih Hri­šća­na, pogo­to­vo uko­li­ko se ono sla­že sa nje­go­vom inter­ven­ci­o­ni­stič­kom spolj­no­po­li­tič­kom agen­dom. Izgle­da da je imao uspe­ha, jer su, danas, ''evan­ge­li­stič­ki hri­šća­ni­a­ni'' među naj­kr­vo­loč­ni­jim rat­nim huška­či­ma u Americi.

Flin je štra­u­si­jan­ce pri­ka­zao kao biza­ran kult čiji čla­no­vi veru­ju da zna­ju isti­nu ''koju obič­ni smrt­ni­ci nisu mogli doku­či­ti'', raz­go­va­ra­ju ''izve­snom vrstom koda'' i ''kla­nja­ju se svom veli­kom guruu, a opet, dozvo­lja­va­ju među­sob­ne deba­te'', tj., među sled­be­ni­ci­ma Dže­fa i Mensfilda.

Štra­u­sov­ci su isme­va­ni od veli­kog bro­ja nauč­ni­ka, ne toli­ko zbog nji­ho­vih poli­tič­kih ide­ja, koli­ko zbog nji­ho­vog izra­zi­to nena­uč­nog meto­da. Kao i aka­dem­ski mark­si­sti, oni veru­ju da je nji­hov guru otkrio sve ISTINE o sve­tu, i da svi disi­den­ti mora­ju biti ili slo­mlje­ni ili eli­mi­ni­sa­ni, a ne da se sa nji­ma disku­tu­je. I dru­gi nauč­ni­ci su mišlje­nja da su štra­u­sov­ci bole­sni hipo­kri­ti. Ate­i­sta Štra­us je pro­po­ve­dao o bit­no­sti vere (u korist pro­go­na drža­ve), dok je ''nje­gov evan­đe­li­sta Alen Blum pro­po­ve­dao o poro­dič­nim vred­no­sti­ma, a prak­ti­ko­vao seks sa nepo­zna­tim oso­ba­ma sve dok nije zau­sta­vljen SIDOM''.

Kamen teme­ljac ''štra­u­sov­ske meto­de'' je kre­a­tiv­no laga­nje ili stva­ra­nje ''ple­me­ni­te laži'' kao oslon­ca za naci­o­na­li­zam, auto­ri­ti­zam i svet­sku impe­ri­ju. Sve ove laži se nala­ze u Štra­u­so­voj knji­zi iz 1952. Pro­ga­nja­nje i umet­nost pisa­nja. Pre­ma Štra­u­su, gene­ra­ci­je ško­la­ra­ca su pot­pu­no obma­nu­te rado­vi­ma Pla­to­na (Pla­to), Spi­no­ze (Spi­no­za), Maki­ja­ve­li­ja (Mac­hi­a­vel­li), Loka (Loc­ke), Hob­sa (Hob­bes) i osta­lih, jer nisu ume­li da čita­ju izme­đu redo­va, kao što je on činio.

Veći­na lju­di uvi­đa da se izme­đu redo­va knji­ge nala­zi pra­zan pro­stor. Ipak, Štra­us i štra­u­sov­ci ne misle tako. Oni izmi­šlja­ju stva­ri. Oni fabri­ku­ju. Oni lažu. Kori­ste mrač­nu umet­nost nume­ro­lo­gi­je (!) za stva­ra­nje svo­jih izmi­šljo­ti­na. Pre­ma Štra­u­su, prva i posled­nja reč knji­ge ima­ju, na neki način, pose­ban zna­čaj. ''Pone­ki bro­je­vi, kao što su 7 i 13, alar­mi­ra­ju Štra­u­sa na skri­ve­nu poru­ku''. ''Vla­da­lac se sasto­ji od 26 pogla­vlja'', pri­me­ću­je Štra­us o Maki­ja­ve­li­je­voj knji­zi. ''Dva­de­set­šest je nume­rič­ka ozna­ka za slo­va crkve­nog ime­na jevrej­skog Boga, Tetra­gra­ma­to­na (Tetra­gram­ma­ton). Da li je Maki­ja­ve­li znao ovo? Ja, stvar­no, ne znam. Dva­de­set­šest je dva puta tri­na­est. Tri­na­est se danas, i neko vre­me una­zad, sma­tra za nesre­ćan broj, ali je u dav­na vre­me­na, čak pri­mar­no, shva­tan kao sre­ćan broj. Ispa­da da ''dva puta tri­na­est'' ima i nesreć­nu i sreć­nu sim­bo­li­ku, a sve u sve­mu je: igra sre­će. ''Da li je ovaj čovek bio lud?''

Nao­ru­ža­ni ovom ''filo­zo­fi­jom tarot-kara­ta'', Štra­us ( ''prvo­ste­pe­ni ludak'', kako piše Flin) i štra­u­si­jan­ci raspra­vlja­ju o tome da je Lok taj­no pod­ko­pa­vao Hri­šćan­stvo, iako on nika­da nije nago­ve­šta­vao takvo nešto; da Pla­to­no­va Drža­va ima pot­pu­no suprot­no zna­če­nje od ono­ga kako je nauč­ni­ci shva­ta­ju; da Lok nika­da nije pošto­vao pri­rod­ne zako­ne; i, narav­no, da je zago­vor­nik rasne supre­ma­ci­je Abra­ham Lin­koln (Abra­ham Lin­coln) bio sve­tac u pogle­du rasi­zma, da je suspen­zi­jom habe­as corpus‑a, zabra­nom opo­zi­ci­o­ne štam­pe i masov­nim hap­še­njem poli­tič­kih disi­de­na­ta bio dosle­dan Usta­vu, te da je vođe­njem rata pro­tiv nedu­žnih civi­la postao ''veli­ki huma­ni­sta''. Ovo je, narav­no, samo neko­li­ko apsur­da Dže­fa i nje­go­vih kole­ga, tarot-kar­ta filozofa.

Igno­ri­šu­ći izu­ča­va­nje stvar­ne isto­ri­je, kao i dru­gih disci­pli­na, i osla­nja­ju­ći se, isklju­či­vo, na bizar­ne inter­pre­ta­ci­je ble­sa­vog Štra­u­sa i nje­go­vih uče­ni­ka i sled­be­ni­ka, ''posta­li su neu­ki i takvi osta­li sve do izla­ska na vide­lo Štra­u­so­vog men­tal­nog sta­nja'', piše Flin.

Štra­u­si­jan­stvo je vrsta ''dekon­struk­ti­vi­zma'', kako ga prak­ti­ku­ju levi­čar­ski pro­sve­ti­te­lji, poput Žak Deri­da (Jacqu­es Der­ri­da), Pol DeMan (Paul DeMan) i Mišel Fuko. Ovim dekon­struk­ti­vi­sti­ma, kao i štra­u­sov­ci­ma, ''[n]ije toli­ko važno šta je autor rekao, nego šta je čita­lac želeo da čuje'', pri­me­ću­je Flin. Levi­čar­ski dekon­struk­ti­vi­sti ''pro­i­zvo­de sop­stve­ni smisao…korišćenjem seman­tič­ke 'slo­bod­ne igre' ''. Poput štra­u­si­jan­ci, i dekon­struk­ti­vi­zam ''želi da insti­tu­ci­o­na­li­zu­je nepo­šte­nje kao legi­tim­nu ško­lu mišlja­nja''. I jed­ni i dru­gi ''uzdi­žu nepo­šte­nje u slu­žbu, navod­no, ple­me­ni­tih ciljeva…''

Flin doku­men­tu­je i to da Mar­ga­ret Sen­džer (Mar­ga­ret San­ger), osni­vač fon­da­ci­je Pla­ni­ra­no rodi­telj­stvo (Plan­ned Parent­ho­od) i još jed­na od levi­čar­skih iko­na nazi­va Jevre­je i Ita­li­ja­ne ''ljud­skim koro­vom'', podr`avaju naci­zam, bra­ni gru­pu pro­pa­li­ca koje su pla­ni­ra­le ubi­stvo Džo­na D. Rok­fe­le­ra mla­đeg (John D. Roc­ke­fel­ler Jr.) a potom otvo­re­no pozi­va­le na nje­go­vo ubi­stvo, aktiv­no podr­ža­va euge­ni­ku, drža­vlja­ne crne puti sva­kod­nev­no nazi­va crn­ču­ga­ma i zago­va­ra abor­tus kako bi se sma­njio nji­hov broj, govo­ri na oku­plja­nju Kju Kluks Kla­na (Ku Klux Klan) u Novoj Engle­skoj i ”dece­ni­ja­ma” “vode­ći pro­tiv­nik kato­li­ka širom Ame­ri­ke”. Ne izne­na­đu­je to što je ''Svet­ska orga­ni­za­ci­ja žena'' ( Nati­o­nal Orga­ni­za­ti­on of Women), kla­si­fi­ku­je kao ''jed­nu od pet naj­ve­ćih “žen­skih hero­ja” u isto­ri­ji'', a maga­zin Tajm (Time) je nazi­va ''jed­nom od sto naj­va­žni­jih oso­ba dva­de­se­tog veka''.

Flin upu­ću­je i da je iko­na ''ljud­skih pra­va'' W.E.B. DuBoa (W.E.B. DuBo­is) bio komu­ni­sta, rasi­sta, sim­pa­ti­zer naci­zma i da je aktiv­nost Beti Fri­dan (Bet­ty Fri­e­dan) ''femi­ni­stič­kom pokre­tu'' vezan za nje­nu komu­ni­stič­ku pro­šlost i pokre­ta­nje levi­čar­skih pobu­na. (''Uki­da­nje poro­di­ce'' je bilo osnov­no nače­lo Komu­ni­stič­kog mani­fe­sta).

Sve u sve­mu teško je odre­di­ti ko su veći imbe­ci­li: ''inte­lek­tu­al­ci'' čije izo­pa­če­ne ide­je Dani­jel Flin tako jasno i opšir­no doku­men­tu­je ili oni koji su te ih pri­hva­ti­li kao nespor­ne isti­ne o moder­nom svetu.