Konzervativna baština Martina Lutera Kinga
Došlo je vreme da konzervativci priznaju da su oni naslednici baštine sveštenika Martina Lutera Kinga. Mada King nije sebe smatrao konzervativcem, ipak su njegova suštinska verovanja, kao npr. da snaga i neophodnost društva počivaju na veri i da je samouprava (self-government) zasnovana na apsolutnoj istini i moralnom zakonu, sasvim konzervativna. Moderni liberalizam je odbacio ove ideje, dok su ih konzervativci stavili u sam koren svoje filozofije. Uprkos decenijama koje je provela svojatana od strane liberala, Martinova poruka je u korenu bila konzervativna.
Slučaj montgomerijevske magistrale, protest Rose Parks povodom lokalnog zakona o rasnoj podeli, posredno je izazvao Kingov uspon od mesta sveštenika u maloj crkvi u Montgomeriju do nacionalne slave. Njegov glavni cilj nije bio da promeni zakone, već da promeni ljude – da od neprijatelja stvori komšije i naciju bez diskriminisanih rasa. Predvodio je ljubavlju, a ne nacionalnom mržnjom. Od zatvorske ćelije u Birmingemu, u Alabami, do Linkolnovog memorijala, njegova poruka je sve vreme inspirisala celu naciju. Ta poruka i svi njegovi podvizi, i dan-danas predstavljaju inspitaciju.
Doktor King je verovao u zakone koje su postavili oni koji su osnovali Ameriku. Govorio je: „Dostići ćemo cilj slobode u Birmingemu i u celoj naciji, jer je cilj Amerike sloboda.“ Kroz čitavu američku istoriju, rasizam je izazivao neobične probleme u ostvarivanju tog cilja. Međutim, dr King je verovao da su sami očevi-osnivači Amerike postavili naciju na ispravan put. Nije odbacio principe tadašnje države zbog suprotnosti koje su u to vreme vladale u njoj; umesto toga, nadao se da će rasne grupe ostaviti po strani svoje razlike, i da će prihvatiti principe koji će ujediniti sve Amerikance. Danas je konzervativan onaj ko teži ujedinjenju. U naciji koja je bila izdeljena prema kulturnim razlikama, konzervativci su branili i slavili one karakteristike kojima danas opisujemo Amerikanca. Kako je Amerika skretala od ideja i ideala svojih osnivača, konzervativci su stajali uz Kinga verujući da su principi američkih očeva-osnivača relevantni danas, kao i 1776.
Doktor King je verovao u čvrst moralni zakon, koji predstavlja anatemu za moralne relativiste koji zastupaju vrednosni subjektivizam. Po Kingu, sam zakon je „pravilo koje je stvorio čovek, usklađeno sa moralnim ili Božjim pravilima“. Insistirao je da se oni koji ga slede vode moralnim zakonima i naglašavao značaj vere čak i pred samom nesrećom. Moderni liberalizam je odbacio ovo učenje, posvetivši velike napore ućutkivanju religije i morala. Ponovo su kontervativci bili glavni nosioci tih standarda.
Po dr Kingu, individualna sloboda je zavisila od odgovornosti građana. Govorio je: „Sanjam o tome da će moje četvoro male dece jednog dana živeti u zemlji u kojoj ih neće ceniti po boji kože, već po njihovom karakteru“. Rasna razdvajanja su nesporno nepravedna, jer čoveka treba ceniti po njegovom karakteru i moralu. King je želeo da njegova deca žive u društvu koje je slepo za boju kože, ali ne i u društvu koje ne poštuje prave vrednosti, i pritom ih još i odbacuje.
Danas ovo predstavlja konzervativnu poruku. Moralni karakter izražen kroz naše društvene interakcije, centar je naše tradicije samouprave, koja je, opet, noseća snaga američke demokratije. Konzervativci znaju da bismo bez moralnog osećaja za društvenu odgovornost predstavljali puku gomilu.
U današnjem svakodnevnom govoru, Kingov pokret bi bio nazvan ’religioznim’. Za razliku od današnjih navalentnih laičkih grupa, koje svoje kampanje za vladinu akciju zasnivaju na apelima za ''društvenu pravdu'', koalicija dr Kinga je bila eksplicitno religiozna, sa crkvenim korenima i bazirana na hrišćanskoj filozofiji morala. Kingov narastajući verski savez radio je na reformama u Montgomeriju, u Alabami, a onda i u celoj zemlji. Slučaj montgomerijevske magistrale dokazao je da snaga crkve i lokalnih institucija može da promeni stvari. Srce konzervatizma je uvek bilo pokret koji je radije išao odozdo ka vrhu (bottom-up), fokusiran na društvenu zajednicu koja se bazirala na veri. Dok su liberali, koji su polagali pravo na Kingovu baštinu, nastojali da ovlaste socijalne promene iz same nacionalne prestonice, konzervativci su se trudili da animiraju omanje opštine, zajednice i verske skupine da radi ostvarenja moralnih ciljeva.
King je ciljao na ujedinjenje podeljene Amerike u ime ciljeva koje su postavili očevi-osnivači, a ne na fundamentalnu promenu nepravednog državnog ustrojstva u ime favorizovanja određenih društvenih grupa. Afirmativne akcije ne pripadaju Kingovoj baštini, zato što iziskuju od vlade da Amerikance tretira kao članove privilegovanih i ne baš omiljenih rasnih grupa, a ne kao jednake pojedince. Ovo je takođe konzervativno gledište.
Nije slučajnost što su konzervativci delili Kingove krucijalne principe, kao da su principi američkih osnivača, koji nam i danas predstavljaju vodilju. Kingov san predstavlja eho reči očeva-osnivača: ''svi ljudi su stvoreni jednaki, i od strane Tvorca obdareni neotuđivim pravima, među kojima su pravo život, sloboda i traganje za srećom''. Kingov san ima korene u idejama o ljudskoj jednakosti, individualnoj slobodi i ugovoru između građana. Ove ideje su zavisile od apsolutne istine i moralnih zakona, a podržane su i afirmisane religijom i verskim udruženjima. Taj san, konzervativna poruka dr Kinga, zamalo se izgubila usled obožavanja kulturnih raznolikosti i moralnog relativizma. To san za koji je još uvek vredno boriti se.
Reči sveštenika Martina Lutera Kinga
Ako je čoveku dato da bude čistač ulica, trebalo bi da čisti ulice onako kako je Mikelanđelo slikao, kako je Betoven komponovao, kako je Šekspir pisao. Trebalo bi da čisti ulice tako dobro, da svi na nebu i na zemlji zastanu da kažu da ovde živi veliki čistač ulica, koji dobro radi svoj posao.
Suočavanje sa izazovima Novog doba (obraćanje Insitutu za borbu protiv nasilja i za socijalne promene, Montgomeri, Alabama, Decembar 1954.)
Onaj ko prihvata zlo, a da mu se ne usprotivi, zaista sarađuje sa njim.
Korak prema slobodi, 1958.
Sanjam o tome da će moje četvoro male dece jednog dana živeti u zemlji u kojoj ih neće ceniti po boji kože, već po karakteru.
Moj san, govor u Linkolnovom Memorijalnom cemtru u Vašingtonu, 28. avgust 1963.
Sada je vreme da se ostvare demokratska obećanja. Sada je vreme da se iz tamne i puste doline segregacije uspne na brdo rasne pravde. Sada je vreme da se vrata mogućnosti otvore svoj božjoj deci. Sada je vreme da se naša nacija od živog peska rasne nepravde pretvori u jaku stenu bratstva.
Moj san, govor u Linkolnovom Memorijalnom centru u Vašingtonu, 28. avgust 1963.
Snaga je, u svom najboljem obliku – ljubav koja se implementira u zahtevu za pravdom. Najbolji oblik pravde je ljubav koja pokosi sve što je protiv ljubavi.
Snaga ljubavi, 1963.
Onaj ko nije otkrio za šta bi umro, nije dostojan da živi.
Govor u Detroitu, april 1963.
Kad vas dobri ljudi površno shvataju, to je mnogo gore nego apsolutno nerazumevanje od strane loših ljudi. Ravnodušno prihvatanje mnogo više zbunjuje nego otvoreno odbacivanje.
“Pismo iz birmingenškog zatvora”, april 1963.
Neobično je iracionalna ideja da postoji nešto u samom toku vremena, što će zasigurno očistiti svako zlo. Istina je da je vreme neutralno. Može biti i destruktivno i konstruktivno upotrebljeno. Počinjem da se plašim da će zli ljudi bolje iskoristiti vreme nego dobri… uvek je vreme da se čini dobro.
“Pismo iz birmingenškog zatvora”, april 1963.
Dostići ćemo cilj slobode u Birmingemu i u celoj naciji, jer je cilj Amerike sloboda.
„Pismo iz birmingenškog zatvora“, april 1963.
Promene nisu neizbežne, nego dolaze kroz kontinuiranu borbu. Moramo ispraviti kičmu i činiti sve za svoju slobodu. Mogu vas jahati samo ako su vam leđa povijena.
Vidim obećanu zemlju, govor u Memfisu, Tenesi, 3. april 1968.
O svešteniku Martinu Luteru Kingu
Svake godine na Dan Martina Lutera Kinga, ne treba samo da prizivamo njegovo ime, već da se posvetimo zakonima u koje je verovao i kroz koje je svakoga dana živeo: treba voleti svog Boga svim srcem, i voleti svoje susede kao sebe same. Ja samo mogu da verujem da svi mi – stari i mladi, republikanci i demokrate, činimo sve što možemo da ostvarimo te zakone, i da ćemo jednog dana videti kako se Luterov san ostvaruje.
Ronald Regan, govor na godišnjici rođenja M. L. Kinga, 2. novembar 1983.
(Komentar Kingove krilatice: Sanjam o tome da će moje četvoro male dece jednog dana živeti u zemlji u kojoj ih neće znati po boji kože, već po karakteru)
Ako je Kingova tvrdnja tačna, nije bitno ko je zastupa. Istina je istina, i prema tome, svi bi trebalo da je izgovaraju. Svaki pojedinac svake rase bi trebalo da je zna.
Bil Benet, „Konzervativna snaga Martina Lutera Kinga“, 5. novembar 1993.
King je verovao da su svi sposobni da upiju Gospodnju snagu pročišćenja. Nije napadao svoje neprijatelje. Kao i Abraham Linkoln, verovao je da je najbolji način da uništiš neprijatelja – da ga učiniš svojim prijateljem.
Robert Vudson, „Konzervativna snaga Martina Lutera Kinga“, 5. novembar 1993.
Još uvek postoji potreba da čujemo reči Martina Lutera Kinga, da se uverimo da se nada Amerike pruža kroz svako dvorište u zemlji. Tako dolikuje da budemo ovde u crkvi koja ima sveštenika čije namere gotovo leče baš one koji povređuju, bore se protiv loših navika, i govore o ljubavi i bliskosti. Dolikuje da se okupimo baš oko crkve, jer naše društvo mora da razume da vlada može da pomogne, vlada može da stvara zakone – ali ne može da usadi nadu u ljudska srca ili osećanje odgovornosti u ljudske živote.
Džordž Buš, obraćanje u Prvoj baptističku crkvu u Glenardenu, Landover, Merilend, 20. januar 2003.
_______________________________________________________________________________________________________
Karolin Garis (Carolyn Garris) je koordinator programa u Centru za američke studije pri Heritadž fondaciji (Heritage Foundation). Prevod: Jelena Novaković
_______________________________________________________________________________________________________
