Umešni profesor Rotbard
Sve u svemu, nisam u potpunosti ubeđen da je velika najezda diskusija o problemima naučnog metoda, koja se pojavila u poslednjih nekoliko decenija – uprkos njihovom visokom kvalitetu – dovela do velikog napretka u budućem naučnom radu. I sam sam posvećeni čitač ove literature koja me je besumnje naučila da se klonim mnogih grešaka. Zahvaljujući njoj postao sam potpuno svestan da je stvaranje korisnih teorija mnogo teže nego što sam to nekoć zamišljao, i da je veoma teško zaobilaziti neretke zamke.
Ipak, dosta ove literature nažalost sugeriše da postoje jednostavne i lako savladile procedure kojih pojedinac samo treba da se pažljivo pridržava da bi ostvario značajne rezultate. Postajem sve manje i manje ubeđen u to. Još uvek mi se čini da prave poteškoće potiču od postupka postavljanja problema, čije rešenje pojedinac želi pronaći. A teško da mi je u tome moj rad na naučnim metodama bio od neke pomoći. Ipak, izgleda da je on ohrabrio veliki broj mladih, kao i onih ne toliko mladih, poznavalaca mog učenja da se prema tim propisima naučnih metoda ophode kao prema “Kuvaru” koji, ako ga se strogo pridržava, sasvim izvesno proizvodi hranljiv obrok.
Međutim, različiti problemi zahtevaju potpuno različite procedure. Ako su u nekoj disciplini ostvareni veliki napreci korisćenjem određenih metoda, to još uvek ne znači da će iste metode biti od istog značaja na drugim poljima. U stvari, specifični fenomeni sa kojima se srećemo u biologiji ili sociologiji, verovatno će zahtevati potpuno drugačiji pristup nego oni sa kojima se srećemo u fizici.
Među modernim misliocima koji su ostvarili značajne napretke u rešavanju problema proisteklih iz nauke o ljudskim postupcima, Ludvig fon Mizes (Ludwig von Mises) je, verovatno, bio najpronicljiviji i najoriginalniji.
Profesor Marej Rotbard (Murray N. Rothbard) je bio pod jakim uticajem njegovog rada na ovom polju. Obojica smo se trudili da dalje razvijemo Mizesov rad, a ako nas je to ponekad vodilo do modifikovanja Mizesovih zaključaka, nekad čak i u potpuno drugom pravcu, siguran sam da je to bilo baš ono što je Mizes očekivao, čak i želeo. Plodnost školskog pristupa reflektuje se u daljem razvoju događaja koji je omogućio, a samo daljnja evolucija će pokazati koja razrada će na kraju biti plodnija.
Manje razlike, čak iako su one koje čine svaki individualni doprinos važnim, nisu ono što ovde želim da naglasim. Dela profesora Rotbarda, bez sumnje, predstavljaju najznačajniji doprinos velikoj tradiciji. Ona predstavljaju današnje stanje ove tradicije, zasnovane na velikim, sistematskim raspravama, koje je Mises zaokružio u razdoblju od treće do sedme decenije ovog veka, a koje bi njegove najpoznatije pristalice trebalo da, u sažetijem obliku, učine pristupačnijim za čitaoce devedesetih.
Prerađena dela, nesumnjivo, ništa ne gube na važnosti. Svaka obrazovana osoba će, u nadolazećim godinama, morati da nauči šta je to prakseologija i koji su njeni metodi. U Mizesovo vreme bilo je neophodno objasniti i pravdati njen karakter tekućim ispitivanjima alternativnih pristupa. Ali, kako se širi svest o ovom novom pristupu, jednostavno i sažeto predstavljanje njenih osnova postaje neizbežno. Profesor Rothbard pokazuje veliku umešnost u sažetim objašnjavanjima na jeziku pristupačnijem današnjim generacijama.
Uprkos onome što sam rekao u uvodnom pasusu, metodologija jeste bitna kao svetionik, nasuprot mnogih modela razmišljanja koji, još uvek, naveliko utiču na političku misao. Za one koji sami ne žele da se upuštaju u filozofske prepirke, eseji profesora Rotbarda, koji se ovde reprintuju, predstavljaju najkorisnije vodiče za shvatanje onih rasprava o politici za koje svaki mislilac mora biti zainteresovan.
Eseji su, naravno, poprilično teški, kao svako štivo takvog kvaliteta. Oni koji su voljni da se potrude izvući će mnogo iz svojih izučavanja, i morali bi biti zahvalni profesoru Rotbardu što im je omogućio da saznaju toliko mnogo na tako malom prostoru.
_______________________________________________________________________________________________________
Fridrih A. fon Hajek. Tekst koji donosimo je Hajekova uvodna reč za dva Rotbardova teksta: The Mantle of Science i Praxeology as the Method of the Social Sciences – koji su objavljeni u izdanju Cato instituta 1979.
_______________________________________________________________________________________________________
