Očevi videli bolje

U član­ku obja­vlje­nom u vikend izda­nju Dana­sa od 16–17. jula pod naslo­vom "Bit­ka Kon­zer­va­ti­va­ca za Vrhov­ni sud," biv­ši amba­sa­dor Vili­jem Mont­go­me­ri je pokre­nuo jed­no od naj­va­žni­jih pro­ble­ma u Ame­ri­ci, ali nije dao obja­šnje­nje koje bi pomo­glo Vašim čita­o­ci­ma da razu­me­ju nje­go­vu suštinu.

Svr­ha član­ka je ana­li­za posle­di­ca koje izbor novog sudi­je Vrhov­nog suda sa poli­tič­kim pogle­di­ma ekstrem­ne desni­ce može da ima i na unu­tra­šnji razvoj Ame­ri­ke i na odnos izme­đu Ame­ri­ke i Evro­pe. Kroz ceo čla­nak Mont­go­me­ri pona­vlja istu tezu: Vrhov­ni sud je posled­nja instan­ca u Ame­ri­ci za inter­pre­ta­ci­ju usta­va, tj. pra­vi­la igre. Desni­ca želi sudi­ju koji se drži paro­le: sudi ona­ko kako ustav piše. Levi­ca želi sudi­ju koji sudi ona­ko kako bi ustav tre­ba­lo da piše. Na kra­ju član­ka, ako je desni­čar iza­bran za novog sudi­ju, pre­ma Mont­go­me­ri­ju, "…Vrhov­ni sud Sje­di­nje­nih Drža­va će biti kon­zer­va­tiv­ni­ji nego što je sada i sto­ga više nakljo­njen Bušo­vom pro­gra­mu a samim tim i pro­gra­mu evan­ge­li­stič­ke i kon­zer­va­tiv­ne baze koja ga podržava."

Kao i svi biro­kra­ti, Mont­go­me­ri je slo­bo­dan sa reči­ma ali škrt na sadr­ža­ju. Ključ­ni pro­blem u ovom suko­bu, koji Mont­go­me­ri tač­no opi­su­je ali ne izvla­či kon­se­kven­ce, je bor­ba izme­đu levi­ce koja želi više vla­sti u Vašing­to­nu i desni­ce koja želi da drža­ve ima­ju veću vlast. Pita­nje je onda šta o tome kaže ustav.

Po ame­rič­kom usta­vu (10. amand­man) sva pita­nja dru­štve­nog, poli­tič­kog i eko­nom­skog živo­ta koja nisu ekspli­cit­no data fede­ral­noj vla­di pri­pa­da­ju državama.

Pošto ustav ne kaže da je fede­ral­na vla­da odgo­vor­na za zako­ne o abor­tu­su, afir­ma­tiv­nim akci­ja­ma, zaga­đi­va­nju vazdu­ha, soci­jal­noj zašti­ti, itd., sudi­je koje se drže usta­va kao pijan plo­ta i pre­se­le reša­va­nje ovih pro­ble­ma na drža­ve poma­žu, pre­ma Mont­go­me­ri­ju, Bušov pro­gram. Dva zaključ­ka se logič­no name­ću. Prvo, Buš veru­je u drža­vu kakvu su je nje­ni oče­vi stvo­ri­li. Dru­go, oče­vi Ame­ri­ke su bili ekstrem­ni desničari.

Pro­blem zaga­đi­va­nja vazdu­ha nije isti u Vajo­min­gu i Nju­jor­ku. Pro­ble­mi soci­jal­ne zašti­te su razli­či­ti u Juti i Kali­for­ni­ja. Etnič­ki i rasni pro­ble­mi veza­ni za pri­jem stu­de­na­ta na uni­ver­zi­te­te se razli­ku­ju izme­đu Kan­za­sa i Nju Džer­si­ja. Pre­ma tome, fede­ral­ni zako­ni bi ili pre-regu­li­sa­li poje­di­ne drža­ve ili nedo­volj­no regu­li­sa­li dru­ge. Oče­vi Ame­ri­ke pre dve­sta godi­na su izgle­da ima­li bolje per­cep­ci­je buduć­no­sti nego što Mont­go­me­ri i ame­rič­ka levi­ca ima­ju danas.

Izme­đu osta­lih pra­va, Ustav nije pre­neo na fede­ra­ci­ju vlast da dono­si zako­ne o obra­zo­va­nju, lokal­nim pore­zi­ma i upra­vlja­nju pre­du­ze­ći­ma. Tako mi ima­mo pede­set zako­na o škol­stvu, pede­set zako­na o lokal­nim pore­zi­ma i pede­set zako­na o fir­ma­ma. Kom­pe­ti­ci­ja ima posle­di­ce koje su mno­go više uči­ni­le za Ame­ri­ku nego što bi to bio slu­čaj da je levi­ca uspe­la da pre­ne­se te oba­ve­ze na cen­tral­nu vlast. Za Evro­pu, kom­pe­ti­ci­ja bi isto tako mno­go više uči­ni­la nego har­mo­ni­za­ci­ja zako­na kroz Brisel.

Naši uni­ver­zi­te­ti se tak­mi­če među­sob­no da dobi­ju što bolje pro­fe­so­re i što bolje stu­den­te. Broj stra­nih stu­de­na­ta je u pora­stu. Kroz tak­se­nu poli­ti­ku, drža­ve se bore da dobi­ju što više fir­mi. Rezul­tat su rela­tiv­no niske tak­se. Da se otvo­ri novo pre­du­ze­će u Ame­ri­ci tre­ba oko pet dana. U zapad­noj Evro­pi više od mesec dana. Kada je Buš sma­njio tak­se, više od 400.000 novih pre­du­ze­ća je otvo­re­no. Reći da zapo­sle­ni rad­ni­ci ima­ju veću sigur­nost u Evro­pi ne obja­šnja­va razli­ku u sto­pi neza­po­sle­no­sti koja je mno­go manja u Ame­ri­ci nego u Fran­cu­skoj i Nemač­koj. U pore­đe­nju sa Zapad­nom Evro­pom, sto­pa eko­nom­skog rasta u Ame­ri­ci je sta­bil­na i pozi­tiv­na. Sve ovo uka­zu­je da je dosled­na inter­pre­ta­ci­ja našeg usta­va za dve­sta godi­na pre­tvo­ri­la jed­nu engle­sku kolo­ni­ju u naj­ve­ću svet­sku eko­nom­sku silu. Ne tre­ba zabo­ra­vi­ti da je Zapad­na Evro­pa za više od 40 godi­na ima­la "free ride" na ame­rič­kom voj­nom budže­tu. Ako sma­nji­va­nje jaza izme­đu Evro­pe i Ame­ri­ke zahte­va pro­me­nu našeg legal­nog i dru­štve­nog ure­đe­nja a samim tim i naše spolj­ne poli­ti­ke, jaz sa Evro­pom slu­ži Ame­ri­ku dobro.

Ame­rič­ki ustav i dekla­ra­ci­ja neza­vi­sno­sti su dva kame­na temelj­ca ove zemlje. Ta dva doku­men­ta nisu stvo­ri­li jaku cen­tral­nu vla­du. Oni su stvo­ri­li repu­bli­ku koja je savez neza­vi­snih drža­va. Per­cep­ci­ja pode­le vla­sti u korist drža­va (kao što je 10. amand­man) je izvor sta­bil­no­sti i eko­nom­ske moći Ame­ri­ke. Sto­ga, Ame­ri­ci tre­ba Vrhov­ni sud koji shva­ta i odr­ža­va neve­ro­vat­ne per­cep­ci­je buduć­no­sti koju su oče­vi ove zemlje ima­li kra­jem 18. veka.

Sve­to­zar Stiv Pejo­vić je Pro­fes­sor Eme­ri­tus, Texas A&M Uni­ver­si­ty, a odne­dav­no je i poča­sni dok­tor Prav­nog Fakul­te­ta u Beogradu.