Zašto su porezi stvarno loša stvar
Ovo je jedna od mojih omiljenih tema zato što volim da kažem kako stvari stoje čak i kada toliko mnogo običnog sveta misli da sam u zabludi. Siguran sam da ste već čuli da su porezi cena koju plaćamo za civilizaciju. Koješta – to je podmetačina nekoga ko voli veliku vladu i kojom pokušava i, avaj, kojom je uspeo da nasamari priličan broj ljudi. Milioni još uvek veruju da su porezi potrebni da bismo živeli u pristojnoj zajednici.
Pa, evo šta nije u redu u vezi s tim. Funkcionisanje čak i najvitalnijih državnih službi može se obezbediti kupovinom umesto otimanjem od nas. Ne postoji problem slepog putnika (free rider problem) – što znači da, budući da neki plaćaju za nešto što drugi mogu da koriste, ti drugi će uporno odbijati da daju svoj udeo – pa čak i kad bi postojao, to još uvek ne bi opravdavalo iznuđivanje.
Ono što ljudi izgleda ne razumeju jeste da je istinski pravedno društvo ono mesto gde ljudi mogu živeti bez potrebe da poriču svoju osnovnu ljudsku suštinu. A naša suština se pre svega sastoji u potrebi da budemo slobodni od prinude drugih ljudi. To je razlog zbog kojeg je ropstvo bilo toliko nemoralna institucija. Zbog toga je prinuda toliko užasna stvar, bilo da je sprovodi jedan čovek, jedna partija ili većina. To je razlog zbog kojeg bilo kakva vrsta prinude mora biti isključena. Ljudima je zbog njihovog razvoja potrebno da imaju slobodu izbora, a kad je ta sloboda, čak i u maloj meri, ometena, njihova ljudska suština je oštećena.
Činjenica da su ljudi tokom istorije uglavnom živeli pod prinudom ni najmanje ne podriva moralnu poentu koju sam izvukao. Tokom istorije je takođe bilo lopovluka, silovanja, pljačke, ubistava, ranjavanja i svih vrsta sličnih zala, pa ipak niko neće ozbiljno tvrditi da je to naprosto bila cena koju smo platili za civilizaciju. To je zato što je dovoljno očito da su te prakse zlo.
Šta je, međutim, oporezivanje ako ne nametanje trajnog, teškog tereta ljudima bez njihovog pristanka, navodno zato da bi im se dozvolilo da žive, poseduju svojinu i kupuju i prodaju dobra na tržištu.
Zaista, postoje usluge koje u velikoj meri omogućuju da radimo bez prinude, a te usluge koštaju. Ali, mi samo treba da platimo da bismo dobili te usluge, ako tako odlučimo. To je ono što zahteva civilizovan život. Mi treba da imamo mogućnost da pokušamo da radimo bez bez tih usluga i da snosimo konsekvence toga.
Ali, većina nas ne bi pokušala da živi bez pandura, sudova i vojske, bez svega onoga što rad, posedovanje svojine, trgovinu stvarima i slično čini udobnijim. A mi možemo da obezbedimo ove usluge bez angažovanja bilo koje vrste prinudnog aparata, nasuprot tvdnjama onih koji pokušavaju da nam podmetnu shvatanje da su iznuda i prinuda potrebne da bi se suzbile, pa…iznuda i prinuda. To je naprosto besmislica.
OK, dakle, nije se tako često pokušavalo sa obezbeđivanjem legalnih usluga koje nam nudi država bez prinudnog, u smislu pretnje oružjem, iznuđivanja njihovog finansiranja. Porezi su uobičajena stvar, pa je rasprostranjeno mišljenje da su oni nužni; ali, upravo tu leži veoma velika laž.
Zašto bi, ipak, toliko mnogo prilično pametnih ljudi insistiralo na tome da je oporezivanje nužno i moralno?
U svom prvom romanu, We The Living, Ejn Rend daje jednom od svojih likova da postavi pitanje: "Šta je država nego sluga i pogodnost za veliki broj ljudi, baš kao električna svetiljka ili vodovodni sistem? I zar ne bi bilo besmisleno tvrditi da ljudi moraju da postoje zbog vodovoda a ne vodovod zbog ljudi."
Da, bilo bi, ali postoji mnogo, mnogo ljudi kojima se sviđa ideja da nasamare ostale kako bi ostvarili veću kontrolu nad svetom koji ih okružuje, uključujući i druge ljude. A ti ljudi žele da podmetnu ideju da neko mora biti ovlašćen da od nas ostalih iznuđuje finansije, radno vreme, dobra i usluge, da bi nam omogućio neke dobre stvari.
Oni počinju tako što kažu: "Pa, mi moramo imati takvo iznuđivanje kako bismo obezbedili policiju, vojsku i sudove." Ali, oni se nikada tu ne zaustavljaju. Kada jednom postignu da milioni nas kažu: "O, da, te stvari su od vitalnog značaja, samo napred sa korišćenjem prinude da biste ih obezbedili", oni nastavljaju, "Pa, sada kada smo ovlašćeni da koristimo prinudu, zašto je ne bismo upotrebili i za sve druge ciljeve različite od obezbeđivanja bezbednosti?" I tada država postaje sve veće i veća i veća, a moralni argument za prvobitnu iznudu se gubi.
Kao što sam rekao, čitava stvar je jedna podmetačina i samo je pitanje vremena kada će je ljudi shvatiti. Glavni razlog zbog kojeg argument u prilog oporezivanju još uvek odnosi prevagu leži u tome što još uvek nismo u potpunosti shvatili implikacije prihvatanja individualnih prava i odbacivanja božanskih prava kraljeva i nadređenosti države. Potrebno je, drugim rečima, da principe Američke revolucije izvedemo do njihovih logičkih zaključaka.
Tibor Mahan — Izvor: "Why Taxes Really Are a Bad Thing", The Laissez Faire Electronic Times, Vol 2, No 37, 22. septembar, 2003. Tibor Mahan je profesor na Chapman University u Orange‑u, California. Pored ostalih, objavio je knjige Liberty & Culture, Essays on the Idea of a Free Society (Hoover Institution Press, 2000), The Passion for Liberty (Rowman & Littlefield, 2003), Initiative — Human Agency and Society, kao i monografiju o Ejn Rend Ayn Rand (2004). Prevod: Borislav Ristić
