Barijere ulasku

U slu­ča­ju World­Com-Sprint, Fede­ral­na trgo­vin­ska komi­si­ja izve­sti­la je da bi spa­ja­nje dugo­roč­no pove­ća­lo kon­cen­tra­ci­ju u daljin­skoj tele­ko­mu­ni­ka­ci­ji i stvo­ri­lo "bari­je­re ula­sku" koje bi mogle isklju­či­ti kon­ku­ren­te, kao sto je Baby Bells, koji je i sam žesto­ko lobi­rao pro­tiv ove inte­gra­ci­je. U Micro­sof­to­vom slu­ča­ju, sudi­ja Tho­mas Pen­fi­eld Jack­son sma­trao je da je Micro­soft vezao pre­tra­ži­vač i svo­ju veli­ku kolek­ci­ju apli­ka­ci­ja čine­ći sko­ro nemo­gu­ćim za kon­ku­ren­te da napad­nu Micro­sof­tov mono­pol na ope­ra­tiv­ni sistem. Nul­ta cena pre­tra­ži­va­ča i više hilja­da apli­ka­ci­ja delo­va­li su kao "bari­je­ra ula­sku" koja je ogra­ni­či­la kon­ku­ren­ci­ju ope­ra­tiv­nih siste­ma i dove­la do krše­nja anti­trust­nih zako­na. U toku je žal­be­ni postu­pak na ovu odluku.

Može li domi­nant­na fir­ma da podig­ne bari­je­re ula­sku koje ce ogra­ni­či­ti kon­ku­ren­ci­ju i ošte­ti­ti potro­ša­če? Anti­trust­ni regu­la­to­ri uvek su misli­li da može. Pot­por­ni stub anti­trust­ne eko­no­mi­je je sada upa­vo ide­ja pri­me­ne vla­di­nih mera na poslov­ne prak­se domi­nant­nih fir­mi i inte­gra­ci­je, tako da kon­ku­ren­ti ili poten­ci­jal­ni kon­ku­ren­ti ne budu isklju­če­ni iz suštin­skih trži­šnih moguć­no­sti. A osnov­ni zlo­čin u ovom pro­ce­su isklju­či­va­nja su navod­ne bari­je­re ulasku.

Zakon­ske bari­je­re ulasku

Bilo koja ana­li­za ovog pita­nja mora da razli­ku­je zakon­ske bari­je­re od eko­nom­skih bari­je­ra. Teku­će disku­si­je meša­ju ova dva kon­cep­ta, stva­ra­ju­ći opštu kon­fu­zi­ju. Istin­ski štet­ne bari­je­re su prav­ne bari­je­re koje spre­ča­va­ju fir­me da ula­ze na trži­šta i kon­ku­ri­šu. Na pri­mer, lokal­ne vla­de mogu da ogra­ni­če pri­stup lokal­noj tele­fon­skoj mre­zi, i tako sma­nje kon­ku­ren­ci­ju reci­mo u obla­sti kablov­skih tele­vi­zi­ja ili odno­še­nja sme­ća, licen­ci­ra­njem odre­đe­nih fir­mi i isklju­či­va­njem dru­gih. Fede­ral­na vla­da je prav­no isklju­či­la sve zain­te­re­so­va­ne za ula­zak na trži­šte vazdu­šno-trans­port­nih uslu­ga izme­đu 1938 i 1978, a ovog tre­nut­ka isklju­ču­je pri­vat­ne fir­me iz prve kla­se dosta­vlja­nja pošte.

Eko­no­mi­sti su sko­ro jed­no­gla­sni da ove regu­la­tor­ne zabra­ne ogra­ni­ča­va­ju pro­i­zvod­nju i šte­te potro­ša­či­ma. Fir­me koje poka­žu sprem­nost da uđu na neko trži­šte su uve­re­ne da su nji­ho­vi tro­ško­vi niži od onih posto­je­ćih ponu­đa­ča, ili da su u sta­nju da ponu­de bolje pro­i­zvo­de od onih koji su tre­nut­no dostup­ni. Ako se nji­ho­va oce­ki­va­nja poka­žu netač­nim, one ce kao novi ponu­đa­či biti nepro­fi­ta­bil­ne i brzo ce otpa­sti, a bla­go­sta­nje potro­ša­ča ce osta­ti nedirnuto.

S dru­ge stra­ne, ako su novi kon­ku­ren­ti u pra­vu, nova ponu­da ce pove­ća­ti obo­stra­no kori­snu raz­me­nu koja ce podi­ći ukup­no eko­nom­sko blagostanje.Tako prav­ne bari­je­re uvek stva­ra­ju krat­ki spoj u pro­ce­su kon­ku­ren­ci­je i osta­vlja­ju potro­ša­če sa manje izbo­ra ili bla­go­sta­nja. Prav­ne bari­je­re šti­te nee­fi­ka­snost i pro­fit­ne mar­gi­ne posto­je­cih ponu­đa­ča — sto je vero­vat­no i osnov­ni razlog nji­ho­vog postojanja.

Prav­ne bari­je­re su štet­ne, ali one nisu pred­met anti­tru­sta. U stva­ri, mno­ge prav­ne restrik­ci­je uve­de­ne od drža­ve su imu­ne na anti­trust­ni nad­zor, kao deo prav­ne dok­tri­ne pozna­te kao Par­ker v. Bro­wn (1943). Sto­ga, direk­tan put u otvo­re­na kon­ku­rent­ska trži­šta vodi pre­ko uki­da­nja svih vla­di­nih bari­je­ra ula­sku, bez ika­kve vrste anti­trust­ne regulacije.

Eko­nom­ske bari­je­re ulasku

Bari­je­re ula­sku koje su naj­ce­šće navo­dje­ne u slu­ča­je­vi­ma Micro­sof­ta i WorldCom‑a, među­tim, pred­sta­vlja­ju pot­pu­no dru­gu vrstu bari­je­ra. Ove bari­je­re u stva­ri pred­sta­vlja­ju zna­caj­ne kori­sti potro­ša­ča koje im domi­nant­ne fir­me obez­be­đu­ju, a koje bi manji kon­ku­ren­ti teško mogli da dostig­nu. Ovo je razlog zašto su i u World­Com i u Micro­soft slu­ča­ju kon­ku­ren­ti sna­žno podr­ža­li vla­di­ne anti­trust­ne inicijative.

Uzmi­mo slu­čaj Micro­sof­to­vog inter­net pre­tra­ži­va­ča. Ako je Micro­soft vezao jedan neu­po­tre­bljiv ili skup pre­tra­ži­vac za Win­do­ws, kon­ku­ren­ti ce ima­ti lak­ši posao da kon­ku­ri­šu i pove­ća­ju svoj udeo na trži­štu, i neće biti potre­be ni za kakvom anti­trust­nom tužbom. Napro­tiv, Micro­soft je inte­gri­sao viso­ko kva­li­te­tan pre­tra­ži­vač u Win­do­ws i ponu­dio ga OEM i potro­ša­či­ma bes­plat­no. Stvar­na "bari­je­ra" ula­sku kon­ku­re­na­ta NIJE bilo vezi­va­nje pre­tra­ži­va­ča za ope­ra­tiv­ni sistem samo po sebi, već činje­ni­ca da su potro­ša­či dobi­li kva­li­te­tan pre­tra­ži­vač bes­plat­no. Sto­ga je uve­ća­no bla­go­sta­nje potro­ša­ča bilo ono što je isklju­či­lo kon­ku­ren­te iz igre, a sudi­ja Jack­son je (pogre­šno) doneo odlu­ku da to naru­ša­va anti­trust­ne zakone.

Jack­son nije prvi sudi­ja koji je utvr­dio da uve­ća­no bla­go­sta­nje potro­ša­ča ogra­ni­ča­va pro­i­zvod­nju — napro­tiv. Anti­trust­na isto­ri­ja je ispu­nje­na slu­ča­je­vi­ma gde su supe­ri­or­ni eko­nom­ski rezul­ta­ti posta­ja­li pred­met tužbe (vide­ti slu­ča­je­ve poput Alcoa (1945), Ame­ri­can Can (1949), Uni­ted Shoe Mac­hi­ne­ry (1953), Bro­wn Shoe (1962), ili Proc­ter Clo­rox (1967). U svim ovim slu­ča­je­vi­ma, korist za potro­ša­če koju su obez­be­di­le tuže­ne kom­pa­ni­je bila je sma­tra­na "isklju­ču­ju­ćom" za manje efi­ka­sne pro­i­zvo­đa­če, i ile­gal­nom bari­je­rom efi­ka­snoj kon­ku­ren­ci­ji. Ta prak­sa se nasta­vlja i u teku­ćim slu­ča­je­vi­ma. Pogle­daj­mo teku­ću listu lažnih teo­ri­ja o "bari­je­ra­ma" koje sada para­di­ra­ju kao anti­trust­na mudrost.

• Mre­žni efek­ti: Ako pro­i­zvod posta­je sve vred­ni­ji sto ga više lju­di kori­sti, tada fir­me sa većom pro­i­zvod­njom (mre­žom) mogu ima­ti pred­nost nad manjim fir­ma­ma. Tač­no, ali izvor ove pred­no­sti je uve­ća­na vred­nost koju potro­ša­či dobi­ja­ju od uče­šća u mre­ži. Korist koju uži­va­ju potro­ša­či od uče­šća u mre­ži je ista korist koja ogra­ni­ča­va ula­zak novih ponuđača.

Nema ničeg neo­bič­nog ili štet­nog u vezi ovo­ga. Potro­ša­či uvek mogu, iz bilo kog razlo­ga, da odlu­če da nagra­de neke pro­i­zvo­đa­če i isklju­če dru­ge. Osim toga, tro­ško­vi uče­šća u bilo kojoj mre­ži uvek pre­va­zi­la­ze kori­sti, što pru­ža moguć­nost novim pro­i­zvo­đa­či­ma da se uklju­če. Dru­gim reči­ma, uve­ća­no bla­go­sta­nje potro­ša­ča i nji­hov slo­bod­ni izbor nisu opa­sne "bari­je­re" koje "raz­bi­ja­či tru­sto­va" tre­ba da unište.

• Eko­no­mi­ja obi­ma: Veća pro­i­zvod­nja (poseb­no sof­tve­ra) može omo­gu­ći­ti jef­ti­ni­ju pro­i­zvod­nju i pro­da­ju od manje pro­i­zvod­nje, i niži tro­ško­vi sva­ka­ko mogu pred­sta­vlja­ti bari­je­ru ula­sku fir­ma­ma sa višim tro­ško­vi­ma. Ali, ovo nije anti­trust­ni pro­blem. Sasvim je oprav­da­no da efi­ka­sni­je fir­me isti­sku­ju manje efi­ka­sne fir­me iz pro­i­zvod­nje i kori­šće­nja ret­kih resursa.

Zai­sta, veće fir­me koje uži­va­ju pred­no­sti eko­no­mi­je obi­ma mogu sni­zi­ti cene koje ce dodat­no ote­ža­ti ulaz dru­gi­ma. Ali, niske cene su kori­sne za potro­ša­če, i anti­trust tu nema šta da tra­ži. Potro­ša­či mogu da ima­ju sve "kon­ku­ren­te" koje žele tako što će iska­za­ti sprem­nost da pla­te više cene koje ce pokri­ti tro­ško­ve manje efi­ka­snih fir­mi. To što su potro­ša­či gene­ral­no nesprem­ni da to uči­ne nije nika­kva "trži­šna gre­ška", već eko­nomm­ski raci­o­nal­no ponašanje.

• Bari­je­re ula­sku koje stva­ra­ju apli­ka­ci­je: Sudi­ja Jack­son je utvr­dio da 70 000 apli­ka­ci­ja pisa­nih za Win­do­ws čini nemo­gu­ćim da bilo koji novi ope­ra­tiv­ni sistem ugro­zi domi­na­ci­ju Windows‑a. Na kra­ju kra­je­va, ko će iza­bra­ti da piše apli­ka­ci­ju za ope­ra­tiv­ni sitem sa samo minor­nim ude­lom na trži­štu? I ko će bez dovolj­no apli­ka­ci­ja podr­ža­ti bilo koji novi ope­ra­tiv­ni sistem? Sto­ga Win­do­ws mora biti sma­tran mono­po­lom koji ogra­ni­ča­va proizvodnju.

Win­do­wso­ve apli­ka­ci­je sva­ka­ko pred­sta­vlja­ju zna­ča­jan dobi­tak za kori­sni­ke i sna­žno sred­stvo odvra­ća­nja od zame­ne ope­ra­tiv­nog siste­ma. Ali sva­ka korist stva­ra pod­sti­ca­je za odu­sta­ja­nje od zame­ne pro­i­zvo­da ili pro­i­zvo­đa­ča; nema ničeg stvar­no jedin­stve­nog u Micro­sof­to­vom aran­žma­nu (osim vla­di­nog dubi­o­znog tvr­đe­nja o mono­pol­skom ude­lu na tržištu).

Šta­vi­še, pošto posto­ji bar tuce tre­nut­no dostup­nih alter­na­tiv­nih ope­ra­tiv­nih siste­ma za per­so­nal­ne raču­na­re, apli­ka­ci­je koje su pisa­ne za Win­do­ws teško da i bli­zu mogu biti nepre­mo­sti­va bari­je­ra ula­sku. Apple i Linux, da pome­ne­mo samo dve alter­na­ti­ve, ima­ju mili­o­ne potro­ša­ča čiji broj stal­no raste, i koji nasta­vlja­ju da bez pote­ško­ća pre­ska­ču čuve­ne bari­je­re ula­sku sudi­je Jackson‑a. Sumi­ra­ju­ći pret­hod­no rece­no, može se reći da eko­nom­ske bari­je­re (kori­sti) mogu biti pre­va­zi­đe­ne od stra­ne fir­mi koje nude bolje eko­nom­ske pogod­no­sti potrošačima.

Vla­da moze da pro­mo­vi­še kon­ku­ren­ci­ju ukla­nja­njem prav­nih bari­je­ra ula­sku i raz­me­ni. Ali, nje­na teo­ri­ja eko­nom­skih bari­je­ra , pre­la­zi dozvo­lje­ne gra­ni­ce i vodi štet­noj jav­noj poli­ti­ci. U kraj­njoj lini­ji, sva­ka eko­nom­ska korist koja podi­že trži­šni udeo uspe­šne fir­me biće pro­gla­še­na bari­je­rom, i što je veća korist, to je veća kri­vi­ca fir­me po anti­trust­nom zako­no­dav­stvu. U takvom sve­tu, anti­trust će biti kori­šćen za napad na efi­ka­snost domi­nant­ne fir­me, i zašti­tu nje­nih manje efi­ka­snih pro­tiv­ni­ka od kon­ku­ren­ci­je. Na nesre­ću, odlu­ke o Micro­sof­tu i WorldCom‑u nazna­ču­ju da je svet ka kome se kre­će­mo upra­vo taj svet regulacije.

Domi­nik T. Armen­ta­no je pen­zi­o­ni­sa­ni pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta Hart­ford, i sarad­nik Mizes insti­tu­ta. Glav­na dela su mu "Ati­trust, The Case For Repe­al", i "Mono­po­ly and Anti­trust, Ana­to­my of Poli­cy Fai­lu­re". Pro­fe­sor Armen­ta­no je poznat kao mar­kant­ni pred­stav­nik Austrij­ske eko­nom­ske ško­le i jedan od vode­ćih zago­vor­ni­ka uki­da­nja anti­tru­sta u Ame­ri­ci. Pre­vod: Ivan Janković