Stanje straha: Majkl Krajton i kraj radikalnog ekološkog pokreta

Majkl Krajton, autor Andromedinog niza, Parka iz doba Jure, i drugih blokbasterskih trilera, napisao je knjigu koja bi mogla drastično promeniti nacionalnu, pa čak i internacionalnu debatu oko globalnog zagrevanja.

Krajnje je vreme.

Krajtonov roman, Stanje straha (State of Fear), štampan u 1.7 miliona primeraka, predstavlja akcioni triler koji je ujedno i naučni priručnik o globalnom zagrevanju i drugim ekološkim temama. Krajtonovi protagonisti – naučnik, advokat, filantrop, i dve izuzetno atletske žene – jure širom sveta i remete zavere ekoloških ekstremista, koji koriste strah ne bi li naterali svet da prihvati njihov radikalni plan. Usput oni objašnjavaju njihovim protivnicima, često iznenađujuće detaljno, koliko su pogrešne i neutemeljene naučne teorije koje govore o globalnom zagrevanju i drugim izmišljenim ekološkim krizama.

Knjige koje kombinuju socijalne komentare i nauku sa fikcijom nisu nove niti retke. Socijalistički klasik u ovom žanru je Džungla Aptona Sinklera, dok su dva kapitalistička klasika Atlas je slegnuo ramenima Ejn Rend i Mesec je stroga ljubavnica (The Moon is a Harsh Mistress) Roberta Henlena. U svakom od ovih primera, likovi koji se bore protiv nejasnih protivnika najednom počinju da govore o ekonomiji, političkim naukama i istoriji. Jedan od Krajtonovih likova iznenada vadi laptop i štampač i štampa liste naučnih članaka koji govore o tome da su modeli o globalnoj klimi suštinski pogrešni, dok drugi pokazuje seriju grafika koji ukazuju da temperatura pada širom sveta. Čitaocima je rečeno da temperature na Antarktiku padaju i da se polarne kape povećavaju, ekstremna vremenska događanja postaju ređa, i da promene u korišćenju zemlje (npr. više puteva i betonskih zgrada) uzrokuju više površinskog zagrevanja nego emisije ugljen dioksida i drugih gasova koje koristi čovek. Da bi ubedio čitaoce da ga shvate ozbiljno, Krajton nudi fusnote, apendiks sa izvorom informacija koje se pojavljuju u grafikonima i bibliografiju.

U “Autorovoj Poruci” na kraju knjige, Krajton rezimira svoje poglede na nauku o globalnom zagrevanju i o drugim ekološkim temama, kao što je iscrpljivanje resursa, princip predostrožnosti, i očuvanje divljine. Njegovi izraženi stavovi uključuju:

• Niko ne zna koliko od trenutnog zagrevanja predstavlja proizvod čoveka.
• Niko ne zna koliko zagrevanja će biti tokom sledećeg veka.
• Trenutna gotovo histerična preokupiranost sa bezbednošću je u najboljem slučaju gubljenje resursa, a u najgorem put u totalitarizam.
• Razmišljanje ekoloških aktivista… izgleda čudno fiksirano na koncepte i retoriku 70-tih.
• Potreban nam je novi ekološki pokret, sa novim ciljevima i organizacijama.

Besumnje, vođi velikih ekoloških lobi organizacija će pokušati da diskredituju Krajtona, kao što su učinili sa S. Fred Singerom, Ričardom Lindzenom, Seli Baliunas, Patrikom Majklsom, Robertom Belingom, Tomom Viglijem, pokojnim Disi Li Rejom. (S. Fred Singer, Richard Lindzen, Sallie Balliunas, Patrick Michaels, Robert Balling, Tom Wigley, Dixy Lee Ray). Dok su svi ovi protivnici ekološkog pokreta bili poznati naučnici poštovani od svojih kolega, ali nepoznati široj javnosti, Krajton nije naučnik, ali je precizno sumarizovao njihova otkrića u knjizi koja će doći do miliona čitalaca u narednim mesecima, i desetinama miliona tokom narednih godina.

Krajton očekuje dolazeći napad i upire prst u motiv njegovih kritičara: danas je ekološki pokret multi-milijarderska industrija koju plaćaju istraživački grantovi od vlasti i levičarskih filantropa i koja zavisi od stalno dolazećeg novca. Otkrivanjem ove prevare, Stanje straha bi moglo da košta ekološke grupe milione, čak i milijarde dolara u godinama koje dolaze.

Stanje straha ne označava početak kraja radikalnog ekološkog pokreta. Javna podrška za pokret je već počela da opada kako se njegova kataklizmična predviđanja nisu obistinila a njegova prevaziđena etatistička ideologija ga stavila daleko od političkog mejnstrima. Ali Krajtonova izuzetna knjiga može označiti kraj početka, i početak “novog ekološkog pokreta” koji stavlja nauku ispred ideologije i legitimni interes svih ispred karijera nekolicine.

Džozef Bast – Preuzeto sa sajta www.capmag.com. Prevod: Andreja Vražalić