Majkl Mur: prava “bela gluperda”

Majk Mur nije obi­čan mili­o­ner. Nje­go­va alj­ka­va, neu­red­na spo­lja­šnjost je i fizič­ki i inte­lek­tu­al­no odboj­na, toli­ko da ga ne shva­ti­te za ozbilj­no. A tre­ba­li biste! Na prvi pogled, Mur u svo­jim fil­mo­vi­ma, TV emi­si­ja­ma i knji­ga­ma otkri­va hipo­kri­zi­ju i rđa­ve postup­ke pri­pad­ni­ka esta­bli­šmen­ta. Uisti­nu, Mur, čija je poli­tič­ka pozi­ci­ja pot­pu­no pore­me­će­na, sulu­da i neo­zbilj­na, kori­sti kami­ka­za-novi­nar­stvo radi gura­nja jasne i opa­sne ideje.

Da bi se izdvo­jio iz jata pri­vi­le­go­va­nih levi­čar­skih oba­da koji oble­ću pro­gre­siv­ne cilje­ve, Mur voli da isti­če svo­je pore­klo iz Miči­gen­ske rad­nič­ke kla­se. (Iako nema nika­kve indi­ka­ci­je da je ika­da sam nešto radio, sem jed­nog dana na Bju­i­ko­voj fabrič­koj tra­ci.) Upr­kos svo­joj otvo­re­noj mržnji pre­ma boga­ti­ma, Mur se ne uzru­ja­va zato što kopi­ra auten­tič­nog kapi­ta­li­stu, tru­be­ći o svo­joj knji­zi, Bele Gluperde…i osta­li bed­ni izgo­vo­ri za Sta­nje Naci­je, na sko­ro sva­kim posto­je­ćim vesti­ma, zabav­nim i radio emi­si­ja­ma koje posto­je. Nje­gov trud se i te kako ispla­tio, jer su Bele Glu­per­de do pre nekog vre­me­na bile knji­ga broj 1 na Amazon.com‑u.

Mur je postao zve­zda kao reži­ser fil­ma Rodžer i ja, napor­nog doku­men­tar­ca, kojeg kri­ti­ča­ri nepre­sta­no glo­ri­fi­ku­ju zbog nje­go­vog popu­li­stič­kog eto­sa i brit­ke iskre­no­sti. U nje­mu Majl Mur pro­ga­nja biv­šeg CEO Gene­ral Motors‑a, Rodže­ra Smi­ta, nakon što je on zatvo­rio GM-ovu fabri­ku u Flin­tu, Muro­vom rod­nom gra­du. Film, koji se zavr­ša­va eksplo­a­ta­ci­jom pat­nje rad­nič­kog sta­nov­ni­štva Flin­ta, uči­nio je Mura boga­tim i u tre­nut­ku od nje­ga napra­vio zve­zdu nakon godi­na poli­tič­kog akti­vi­zma. Potom je Mur reži­rao film, pro­du­ci­rao dve TV seri­je pro­ma­še­nog istra­ži­vač­kog novi­nar­stva i napi­sao neko­li­ko bestselera.

Ono što je naj­za­ni­mlji­vi­je povo­dom Muro­ve sko­ra­šnje popu­lar­no­sti je nedo­sta­tak pita­nja od stra­ne medi­ja o nje­go­vom radi­kal­nom poli­tič­kom sta­vu. Uz nje­go­ve bizar­ne teo­ri­je zave­re, Mur slo­bod­no napa­da vred­no­sti slo­bod­nog trži­šta i dru­ge kapi­ta­li­stič­ke insti­tu­ci­je, uz ekstrem­nu poli­tič­ku pozi­ci­ju koja eksplo­a­ti­še rasne ten­zi­je, kla­snu zavist i istkri­vlje­no tuma­če­nje isto­ri­je. Sva­ki spo­sob­ni novi­nar bi pre­ma Muru postu­pao kao pre­ma poli­tič­kom koman­do­su, a ne kao pre­ma zaba­vlja­ču koji pro­da­je svo­ju knji­gu. To, među­tim, nije bio slu­čaj. Mur je sa sim­pa­ti­ja­ma pri­mljen od novi­na­ra; nje­go­vo pre­da­va­nje ret­ko biva ome­te­no pra­vim pitanjima.

Naro­či­to odvrat­no je Muro­vo bla­će­nje pred­sed­ni­ka Buša. Na pri­mer, dan posle 11. sep­tem­bra, on piše: “Mno­ge poro­di­ce su veče­ras bile razo­re­ne. Ovo napro­sto nije u redu. Oni nisu zaslu­ži­li smrt. Ako je neko ovo ura­dio da se osve­ti Bušu, uči­ni­li su to ubi­stvom hilja­da lju­di koji NISU GLASALI za nje­ga! Boston, Nju­jork, DC (Vašing­ton), i Kali­for­ni­ja, desti­na­ci­ja avi­o­na – ovo su mesta koja su gla­sa­la PROTIV Buša!” Kri­vi­ti pred­sed­ni­ka, koji je na vla­sti manje od godi­nu dana, za čin kojem je bilo potreb­no puno vre­me­na za pla­ni­ra­nje, zahte­va puno spret­no­sti. Navod­no, po Muru, da su tero­ri­sti napa­li Ame­ri­kan­ce u bilo kojoj od “crve­nih” drža­va (crve­no je boja Repu­bli­kan­ske stran­ke), to bi bilo oprav­da­no. Može se samo pret­po­sta­vi­ti zgra­ža­va­nje koje bi bilo izra­že­no da je ovaj komen­tar bio obra­tan. Pret­po­sta­vljam da bi bes bio zaglu­šu­juć da je neko napi­sao knji­gu “Crne gluperde.”

“Za samo osam mese­ci,” piše Mur, “Buš je nate­rao ceo svet da nas pono­vo zamr­zi. On povla­či podr­šku za Kjo­to i odla­zi sa kon­fe­ren­ci­je o rasi­zmu u Dur­ba­nu, insi­sti­ra na nasta­vlja­nju trke u nao­ru­ža­nju – šta god vam pad­ne na pamet, Bej­bi Buš će i to uni­šti­ti.” Teško je pove­ro­va­ti da ona kel­ne­ri­ca u Lon­do­nu mrzi Ame­ri­kan­ce zato što nismo pot­pi­sa­li samo­u­bi­lač­ki Pro­to­kol iz Kjo­ta. Ili da je špan­ski tek­sti­lac besan zato što SAD nisu pri­su­stvo­va­le kon­fe­ren­ci­ji o rasi­zmu u Dur­ba­nu, koja je bila mesto otrov­nog anti­se­mi­ti­zma i anti-amerikanizma.

G. Mur, toli­ko zalu­đen da pove­ru­je da su nje­go­va baza “rad­nič­ki teška­ši,” zastu­pa pore­sku sto­pu od 70 posto, ber­gra­nič­no jače­nje vla­sti i regu­la­ci­je, čak više i od Ral­fa Nej­de­ra – za koga je vred­no radio kam­pa­nju 2000. Iz pri­vi­le­go­va­nog uto­či­šta u Upper West Side‑u na Men­het­nu, ovaj pro­gre­si­vac, koga pro­go­ni ose­ća­nje kri­vi­ce, bez i trun­ke sar­ka­zma pre­dla­že da se ame­rič­koj rad­nič­koj kla­si udvo­stru­či pore­ski teret.

U svom pismu Eli­ja­nu Gon­za­le­su, Mur dalje odsli­ka­va svo­ju ver­nost “rad­nič­koj kla­si,” ovaj put kuban­skim Ame­ri­kan­ci­ma iz Maja­mi­ja, bra­ne­ći Kastrov komu­ni­stič­ki režim. Kuba je, piše Mur, raj gde su deca samo u opa­sno­sti od “pri­ma­nja bes­plat­nog zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja… izvr­snog obra­zo­va­nja u jed­noj od ret­kih zema­lja koja ima sto­pu pisme­no­sti od 100%, i bolju šan­su da se nje­go­va sestra rodi i doži­vi svoj prvi rođen­dan nego da je rođe­na u Vašing­to­nu DC.” (Pa zašto se onda on ne pre­se­li tamo? – Čak ćemo mu dati bes­plat­nu kar­tu u jed­nom prav­cu, ako obe­ća da se neće vra­ća­ti! – Urednik)

Murov entu­zi­ja­zam za komu­ni­zam ide i do polu­par­ne kul­tu­re. Reži­rao je video-spot za više nepo­sto­je­ći komu­ni­stič­ki bend, “Rage Aga­inst the Mac­hi­ne”. Rejdž – koji su mora­li da pri­to­me svo­je levi­čar­ske vred­no­sti dovolj­no dugo da bi pot­pi­sa­li mul­ti-mili­on­ski ugo­vor sa Soni­jem – na svom saj­tu ima­ju listu za čita­nje, na kojoj se nala­ze neki od novi­jih šam­pi­o­na kon­tra­kul­tu­re: Noam Čom­ski, Hau­ard Zin i Suzan Falu­di. Sajt sadr­ži još neka pozna­ta “šti­va” poput Lenji­i­no­ve Drža­ve i revo­lu­ci­je, Če Geva­ri­nog Geril­skog rato­va­nja, i prvog toma Kapi­ta­la Kar­la Marksa.

No, pet stra­na Mark­so­vog Kapi­ta­la mogu biti dovolj­ne da bilo koga odvra­te od komu­ni­zma, a pogo­to­vo “rad­nič­ke teška­še” za koje Majkl Mur misli da su nje­go­vi glav­ni fano­vi. Među­tim, veći­na medi­ja nije uspe­la da tač­no defi­ni­še pri­ro­du Muro­ve name­re. Bli­sta­ve kri­ti­ke udvo­rič­kih novi­na­ra mora­ju biti pro­me­nje­ne u ozbilj­no pre­i­spi­ti­va­nje lič­no­sti koja bi pre tre­ba­la biti sta­vlje­na među čuda­ke na šou Dže­ri­ja Sprin­ge­ra nego u ozbilj­ne medije.

Dej­vid Har­ša­nji (David Har­sa­nyi) piše o kul­tu­ri, poli­ti­ci i spor­tu za Capi­ta­lism Maga­zi­ne, Nati­o­nal Revi­ew, Wee­kly Stan­dard, New York Press, Asso­ci­a­ted Press, CNN-Sports Illu­stra­ted, Front­Pa­ge Maga­zi­ne, Tech Cen­tral Sta­ti­on, Isra­el Nati­o­nal News i broj­ne dru­ge publi­ka­ci­je. Pose­ti­te nje­gov web­si­te (http://dharsanyi.blogspot.com/).Tekst je pre­u­zet sa saj­ta www.capmag.com. Pre­vod: Andre­ja Vražalić