Najstarija prevara
Izborne prevare, a i političke prevare uopšte, nisu ništa novo. Najstarija prevara je uverenje da su partije političke levice partije siromašnih i podjarmljenih.
Izborni rezultati u Kaliforniji su samo najveći dokaz za razobličavanje takvog uverenja. Iako je država kao celina glasala za Kerija, 55% nasuprot 44% za Buša, različiti okruzi su išli od 71% za Buša do 83% za Kerija. Najbogatiji okruzi su bili Kerijeva glavna uporišta.
U okrugu Marin, gde je prosečna cena kuće $750.000, 73 procenta glasova je otišlo Keriju. U okrugu Alameda, gde se nalazi Berkli, 74% je bilo za Kerija. San Francisko, gde su više stanarine od bilo kog većeg grada u zemlji, dao je 83 procenta svojih glasova Keriju.
Tamo gde žive obični ljudi je bila potpuno drugačija priča. Buš je pobedio u trideset šest okruga, nasuprot Keriju, koji je pobedio u 22, obično uz izjednačeniji broj glasova, iako je za Buša glasalo više od 70% u manje poznatim mestima kao što su okruzi Lasen i Modok. Ako nikad niste čuli za njih, to je s tobrim razlogom.
Slična je priča sa glasovima za Predlog 66, koji bi ograničio zakon o “tri šanse” koji šalje kriminalce od karijere na doživotnu robiju. Bogati glasači koji žive mirnim životom daleko od kriminalizovanih naselja imaju luksuz da se mogu brinuti o tome da li smo dovoljno fini prema barabama, kriminalcima i teroristima.
Njima se ne dopada zakon o “tri šanse” i žele ga oslabiti. Dok se većina kalifornijskih glasača protivi bilo kakvom razvodnjavanju zakona, većina glasača u gorepomenutim bogatim i ogromnom većinom pro-Kerijevskim okruzima žele da nas spreče da budemo tako loši prema kriminalcima.
Ova šema nije ograničena na Kaliforniju i nije ništa novo. Levičari u limuzinama (limousine liberals) su postojali pre nego što limuzime izumljene. Ista šema je primenljiva i ako odete čak i levlje na političkom spektrumu, do socijalista i komunista.
Lider britanski socijalista (Labour Party) u trenutku kada je njihov socijalistički ekstremizam dostigao njegov vrhunac, bio je Klement Atli, koji je odrastao u velikoj kući sa slugama – a to nije bila jedina kuća koju je njegova porodica posedovala. Istovremeno je porodica Margaret Tačer imala bakalnicu i živela na spratu iznad nje.
Dok je britanska socijalistička partija bila povezana sa sindikatima, najbogatiji i intelektualci unutar stranka su ustvari imali najlevlju ideologiju i krajnje nerealističnu politiku. Pred Drugi svetski rat, socijalistička partija je bila za razoružanje, dok je Hitler preko Kanala naoružavao Nemačku do zuba.
Na kraju je sindikalni deo partije počeo zahtevati malo razuma, da bi Britanija mogla započeti pripreme za svoju vojnu odbranu – ni trenutka prerano.
Kada su Karl Marks i Fridrih Engels pisali svoj Komunistički Manifest, oni su bili samo dva razmažena klinca iz bogatih porodica. Sva njihova priča o radničkoj klasi je bila samo priča, ali se dopala sličnoj mladeži koja volela bombastične priče.
Kako je to sam Engels rekao, kada je komunistička grupa za koju je pisan Manifest birala delegate, “[p]redložen je radnik reda radi, ali je grupa koja ga je predložila glasala za mene.” Ovo je možda bio prvi namešteni izbor u komunističkom pokretu, ali svakako nije bio poslednji.
Svakakvi ekstremistički pokreti, kao Vremenjaci (Weathermen) u SAD ili banda Bader-Majnhof u Nemačkoj, privukli su u neverovatnoj proporciji bogate, pogotovu intelektualce.
Takvi ljudi možda govore u ime podjarmljenih, ali su oni sami često ljudi koji imaju dovoljno slobodnog vremena da razrađuju svoje fiks-ideje o svetu i svoja maštarenja o sebi kao vođama siromašnih, spasiocima okoline ili šta god da je trenutno na tapetu Velike Ideje.
Osama bin Laden nije neko koga je siromaštvo naučilo da mrzi. On dolazi iz veoma bogate porodice, a ima i vremena i novca da neguje svoju mržnju prema Zapadu i da organizuje teroriste, jer je to jedini način kako sebi može pridati bilo kakvu važnost.
Uverenja da “liberalni,” levičarski ili “ekstremistički” pokreti pomažu siromašnima može a i ne mora biti najveća prevara, ali najstarija svakako jeste.
Thomas Sowell, “The Oldest Fraud”, tekst je preuzet sa: www.CapitalismMagazine.com Prevod: Andreja Vražalić
