Veličina zapadne civilizacije

U ovom dobu obožavanja različitosti, smatra se maltene za aksiom da su sve kulture jednake. Zapadna kultura, tvrde intelektualci, nikako nije superiorna nad afričkim tribalima ili eskimskim lovcima na foke. Nema objektivnih standarda, kažu nam oni, koji mogu biti upotrebljeni da se oceni moralne vrednosti različitih grupa. Oni tvrde da je poricanje jednakosti svih kultura najgori od svih intelektualnih grehova: “etnocentrizam.” To ne kršenje svetog principa kulturnog relativizma. Ja se ne slažem sa relativistima – apsolutno.

Postoje tri osnovna elementa po kojima je Zapadna kultura objektivno najbolja. Oni su suštinske vrednosti ili suštinska dostignuća Zapadne civilizacije, i ono što je učinilo Ameriku velikom.

Razum. Grci su bili prvi koji su filozofski otkrili da se znanje stiče putem razuma i logike koji su suprotnost misticiznu (vera, otkrovenje, dogma). Proćiće dva milenijuma, uključujući Srednji vek i Renesansu, pre nego što se ostvari puna implikacija grčke misli. Vladavina razuma je dostigla svoj vrhunac na zapadu tokom 18. veka – Doba Prosvećenosti. “Prvi put u savremenoj istoriji,” pisao je jedan filozof, “stvarno poštovanje prema razumu je postalo odlika cele kulture.” Amerika je proizvod Prosvećenja.

Individualna prava. Nezamenjivo dostignuće koje je stvorilo Prosvećenje je bilo prepoznavanje koncepta individualnih prava. Džon Lok je pokazao da pojedinci ne postoje da služe vlastima, već da vlasti postoje da služe individuama. Individua, kaže Lok, ima neotuđivo pravo na život, slobodu, i potragu za svojoj srećom. Rezultat su bile Sjedinjene Američke Države (Katastrofalne greške su napravljene na zapadu – na primer ropstvo, koje je izmišljeno drugde, i Nacizam – ali one su bile u prevelikom neskladu sa suštinskim zapadnim vrednostima da bi potrajale i bile su popravljene, sve u ime suštinskih principa razuma i prava).

Nauka i tehnologija. Trijumf razuma i prava je omogućio puni razvoj i primenu nauke i tehnologije i time modernog industrijskog društva. Razum i prava su oslobodile čovekov um od tiranije religiozne dogme i oslobodile čovekov proizvodni kapacitet od tiranije državne kontrole. Naučni i tehnološki progres je išao u nekoliko međuzavisnih koraka. Čovečanstvo je počelo razumevati zakone prirode. Ono je stvorilo beskrajan niz novih proizvoda. Bavilo se u proivodnji na veliko, to jest stvaranjem bogatstva, koje je dalje finansiralo i motivisalo dalje izume i proizvodnju. Kao rezultat, konjska zaprega je zamenjena automobilima, kolski putevi čeličnim šinama, sveće strujom. Na kraju, posle milenijuma borbe, čovek je zavladao prirodom.

Rezultat suštinskih postignuća Zapadne civilizacije je bilo uvećanje slobode, bogatstva, zdravlja, udobnosti, i životnog veka, koje nema presedana u istoriji sveta. Ta dostignuća su bila najveća u zemlji u kojoj su principi razuma i prava sprovođeni najdoslednije – Sjedinjenim Američkim Državama. Nasuprot tome, baš u onim istočnim i afričkim zemljama koje nisu prihvatile razum, prava i tehnologiju, su ljudi najviše patili (i pate) od prirodnih i ljudskih katastrofa (glad, siromaštvo, bolest, diktatura) i gde je životni vek bio (i jeste) najkraći. Rečeno je da primitivci žive u “harmoniji sa prirodom,” ali, oni su u stvarnosti prosto žrtve promenjivosti prirode – ako ih neki diktator prvo ne ubije.

Veličina Zapada nije “etnocentrična” predrasuda; to je objektivna činjenica. Ova ocena je zasnovana na jedinom pravom merilu po kojem treba procenjivati vlast ili društvo: stepen u kome su njihove vrednosti prijateljske ili neprijateljske prema ljudskom životu. Prijateljske kulture priznaju i poštuju čovekovu prirodu kao racionalnog bića koje mora da otkrije i stvori uslove koje zahtevaju njegovo preživljavanje i sreća – što znači da one zastupaju razum, prava, slobodu i tehnološki napredak.

Uprkos svojim nespornim trijumfima, Zapadna civilizacija ni u kom slučaju nije sigurna. Njeni suštinski principi su napadnuti iz svih pravaca – od religioznih fanatika, diktatora i najsramotnije, od zapadnjačkih intelektualaca, koji se odriču razuma u korist skeptuicma, prava u korist “specijalnih prava,” i progresa u korist ekološkog pokreta. Mi ubrzano idemo ka ćorsokaku nihilizma.

Suštinske vrednosti i dostignuća Zapada i Amerike moraju se glasno pokazivati i braniti do smrti. Naši životi zavise od njih.

Edvin A. Lok  – preuzeto sa sajta www.CapitalismMagazine.com Prevod: Andreja Vražalić