Dijalogom kroz naš mentalitet

 Knjiga naslovljena kao Psihofilozofija biznisa, dijalogom kroz naš mentalitet obuhvata, sučeljava i u dijaloškoj formi predstavlja objedinjavanje sinergične dimenzije filozofskog i dimenzije psihološkog. Dijaloška, višeslojna potraga ne samo kroz lingvističku, i ne samo ovlašnu, spoljašnju simplifikaciju pojma/pojave/procesa biznisa, ogleda se u težnji da se pokuša doći do odgovora: šta je biznis? Na kraju, razmatra se u kojoj meri sveukupnost oblika razmene, (razmena duhovnih dobara, emocija, kulturoloških matrica…) utemeljuje pojam biznisa.

Biznis je veoma popularna reč, ali su ljudi koji se njime bave veoma nepopularni. Kod nas se pod preduzetnikom podrazumeva neko ko je u stanju da sebi prigrabi korist grleći državu, najčešće uz nacionalne pokliče, kvalifikujući se na taj način za čoveka koji je podoban za raspodelu. Autor ove knjige ne govori o toj vrsti preduzetnika, već o kreativosti i stvaralaštvu u biznisu.

Naslovna strana knjige profesora Vukotića Psihofilozofija biznisa – Dijalogom kroz naš mentalitet, promoviše: Novi saobraćajni znak: Crna Gora sa odronjenim kamenjem na putu. Poslednja strana knjige vizuelizuje promene neophodne svakom od nas ponaosob da bismo izmenili usvojene norme ponašanja i rezonovanja. Između ova dva likovna rešenja nalazi se niz jasnih pitanja, sa isto tako jasnim odgovorima studenta i profesora.

U knjizi nema ili gotovo da uopšte nema citata ekonomista. To ne znači da je autor neobavešten i neinformisan čovek. O suštini ekonomskih sloboda i sloboda u širem smislu, o slobodi da se čovek menja, mnogi su ugledni i veliki, ekonomisti i filozofi, izrekli veoma mudre i dragocene misli, interesantna opažanja i korisne upute. Profesor Vukotić ovom knjigom daje tome svoj doprinos.

Knjiga profesora Vukotića ne daje odgovor na pitanje u kom to poslu, u kom to biznisu leži zarada. Mogućnost zarade krije se u našem znanju, našim sposobnostima i našim rukama.

Autor se, opredeljujući se za formu razgovora sa studentom, odredio i prema mladim generacijama, shvatajući da je promena mentaliteta, taj vrlo delikatan momenat u procesu tranzicije, i generacijsko pitanje.

Kada sam dobio tekst knjige, još u rukopisu, na pribelešci mi se oteo komentar da mi je žao što nisam napisao ovu knjigu. Autor mi je odgovorio da je i njemu žao što nije napisao Gorski Vijenac ali eto, Njegoš je to učinio pre njega.

U čemu je stvar?

Knjiga profesora Vukotića objašnjava suštinu preduzetničke aktivnosti. Iako sam radni vek posvetio preduzetništvu, nisam pretpostavljao da se o tome može napisati ovako ozbiljna knjiga. Ushićen sam činjenicom da sam se prvi put susreo sa knjigom koja na izuzetno precizan način, veoma široko i temeljno, u središte stavlja onu vrstu delatnosti koja pokreće sve privredne i socijalne aktivnosti.

Pored analize aktivnosti preduzetnika koji deluju na tržištu i preko tržišta, autor analizira preduzetničku igru na tržištu, ljudsku potrebu za kreacijom i stvaranjem. No, nije zaboravio ni na prepreke sa kojima se suočava preduzetnik na našim prostorima – sa mentalitetom koji izvire iz palanačkog duha, sa nepoznavanjem procesa stvaranja novca .

U knjizi autor, polazeći od načina na koji stiču novac za život, deli ljude na one koji su u određenoj transakciji zaradili $ 1000 i na one koji su u raspodeli uvek od nekoga dobijali novac. Iz ovog ugla autor postavlja i pitanje zašto su, na primer, Petrovići dinastija u CG, a ne Vukotići? Zašto su pojedina društva i zajednice bogatije od drugih? Zašto se naši ljudi u drugim krajevima snalaze bolje nego u sopstvenoj zemlji?

U prvi plan stavlja moral kao osnov biznisa i uspeha, a time i bogatog društva.

Profesor Vukotić sagledava kompleksnu ulogu i poziciju preduzetnika, govoreći ne samo o preduzetniku u biznisu, već ukazujući na značaj socijalnog preduzetništva, kao neophodanog elementa uspešnog biznisa i uspešnog društva.

Prijatelj, veoma talentovan preduzetnik mi je jednom prilikom rekao: Kada bih o svojoj ideji u biznisu morao da napišem elaborat, ja bih odustao od ideje.
Stvarnu preduzetničku ideju je veoma teško definisati – “U biznisu morate biti sposobni da vidite nevidljivo“, kaže autor.

Želim da istaknem nekoliko pojmova koji su elaborirani u posebnim poglavljima knjige, a koji su po mom mišljenju važni:

Sinergija – nesebična sebičnost

Kao čoveku koji ni sam nije ponekad znao definisati sopstvene postupke, način na koji autor definiše pojam sinergije otvara posve nove prostore razumevanja i definisanja mesta i uloge individuuma. Apostrofirajući mnoštvo relacija i mnoštvo međuodnosa delovanja i ponašanja individua, na način kako je definiše profesor Vukotić, sa naglaskom na međuodnos individualnih ponašanja i neophodni i pretpostavljeni minimum poverenja učesnika u transakcijama, sinergija sa jedne strane uzrokuje a sa druge je fakticitet i plod delovanja pojedinca, a ne kolektiva.

Krealizam ili kreativnost

Kroz analizu četiri pravca u umetnosti: realizam, modernizam, postmodernizam i krealizam, autor dolazi do istog saznanja kao i književnik Aleksandar Tišma: da jedini način da se bude autentičan, jeste okrenutost sopstvenom iskustvu i stvaranju.Veliki pisci su život shvatali kao stvaranje a odsustvo stvaranja pretpostavlja odsustvo novog života, odsustvo traganja i nestanak kreacija.

Stoga kao preduzetnik koji apsolutno zna da je preduzetnička ideja ta koja iz postojećih resursa stvara novu vrednost, isto kao što umetnik i bilo koji drugi stvaralac stvarajući stvara umetničko delo, razumem u potpunosti stvaralaštvo kao traganje bez kraja.

Ono što bih na kraju želeo da naglasim je da sam čitajući knjigu, razumeo da je autor pre svega izvanredan preduzetnik, kako u polju biznisa a još više kao socijalni preduzetnik.

Čitajući knjigu, kao osnovni moto sam prepoznao sentencu koja pojašnjava mnoštvo dilema:

Svaki neuspeh je moj i sam sam za njega odgovoran, a uspeh moram podeliti sa drugima da bih bio uspešan.

Podstaknut mnoštvom pitanja koja se u knjizi otvaraju, u njenom autoru sam prepoznao socijalnog preduzetnika i igrača, izraz koji koristi autor, te stoga otvaram prostor novom dijaloškom krugu: zašto je Profesor Vukotić napisao ovakvu knjigu?

Dušan Mijić