Dijalogom kroz naš mentalitet

 Knji­ga naslo­vlje­na kao Psi­ho­fi­lo­zo­fi­ja bizni­sa, dija­lo­gom kroz naš men­ta­li­tet obu­hva­ta, suče­lja­va i u dija­lo­škoj for­mi pred­sta­vlja obje­di­nja­va­nje siner­gič­ne dimen­zi­je filo­zof­skog i dimen­zi­je psi­ho­lo­škog. Dija­lo­ška, više­sloj­na potra­ga ne samo kroz lin­gvi­stič­ku, i ne samo ovla­šnu, spo­lja­šnju sim­pli­fi­ka­ci­ju pojma/pojave/procesa bizni­sa, ogle­da se u težnji da se poku­ša doći do odgo­vo­ra: šta je biznis? Na kra­ju, raz­ma­tra se u kojoj meri sve­u­kup­nost obli­ka raz­me­ne, (raz­me­na duhov­nih doba­ra, emo­ci­ja, kul­tu­ro­lo­ških matri­ca…) ute­me­lju­je pojam biznisa.

Biznis je veo­ma popu­lar­na reč, ali su lju­di koji se nji­me bave veo­ma nepo­pu­lar­ni. Kod nas se pod pre­du­zet­ni­kom pod­ra­zu­me­va neko ko je u sta­nju da sebi pri­gra­bi korist grle­ći drža­vu, naj­če­šće uz naci­o­nal­ne pokli­če, kva­li­fi­ku­ju­ći se na taj način za čove­ka koji je podo­ban za ras­po­de­lu. Autor ove knji­ge ne govo­ri o toj vrsti pre­du­zet­ni­ka, već o kre­a­ti­vo­sti i stva­ra­la­štvu u biznisu.

Naslov­na stra­na knji­ge pro­fe­so­ra Vuko­ti­ća Psi­ho­fi­lo­zo­fi­ja bizni­sa – Dija­lo­gom kroz naš men­ta­li­tet, pro­mo­vi­še: Novi sao­bra­ćaj­ni znak: Crna Gora sa odro­nje­nim kame­njem na putu. Posled­nja stra­na knji­ge vizu­e­li­zu­je pro­me­ne neop­hod­ne sva­kom od nas pona­o­sob da bismo izme­ni­li usvo­je­ne nor­me pona­ša­nja i rezo­no­va­nja. Izme­đu ova dva likov­na reše­nja nala­zi se niz jasnih pita­nja, sa isto tako jasnim odgo­vo­ri­ma stu­den­ta i profesora.

U knji­zi nema ili goto­vo da uop­šte nema cita­ta eko­no­mi­sta. To ne zna­či da je autor neo­ba­ve­šten i nein­for­mi­san čovek. O sušti­ni eko­nom­skih slo­bo­da i slo­bo­da u širem smi­slu, o slo­bo­di da se čovek menja, mno­gi su ugled­ni i veli­ki, eko­no­mi­sti i filo­zo­fi, izre­kli veo­ma mudre i dra­go­ce­ne misli, inte­re­sant­na opa­ža­nja i kori­sne upu­te. Pro­fe­sor Vuko­tić ovom knji­gom daje tome svoj doprinos.

Knji­ga pro­fe­so­ra Vuko­ti­ća ne daje odgo­vor na pita­nje u kom to poslu, u kom to bizni­su leži zara­da. Moguć­nost zara­de kri­je se u našem zna­nju, našim spo­sob­no­sti­ma i našim rukama.

Autor se, opre­de­lju­ju­ći se za for­mu raz­go­vo­ra sa stu­den­tom, odre­dio i pre­ma mla­dim gene­ra­ci­ja­ma, shva­ta­ju­ći da je pro­me­na men­ta­li­te­ta, taj vrlo deli­ka­tan mome­nat u pro­ce­su tran­zi­ci­je, i gene­ra­cij­sko pitanje.

Kada sam dobio tekst knji­ge, još u ruko­pi­su, na pri­be­le­šci mi se oteo komen­tar da mi je žao što nisam napi­sao ovu knji­gu. Autor mi je odgo­vo­rio da je i nje­mu žao što nije napi­sao Gor­ski Vije­nac ali eto, Nje­goš je to uči­nio pre njega.

U čemu je stvar?

Knji­ga pro­fe­so­ra Vuko­ti­ća obja­šnja­va sušti­nu pre­du­zet­nič­ke aktiv­no­sti. Iako sam rad­ni vek posve­tio pre­du­zet­ni­štvu, nisam pret­po­sta­vljao da se o tome može napi­sa­ti ova­ko ozbilj­na knji­ga. Ushi­ćen sam činje­ni­com da sam se prvi put susreo sa knji­gom koja na izu­zet­no pre­ci­zan način, veo­ma širo­ko i temelj­no, u sre­di­šte sta­vlja onu vrstu delat­no­sti koja pokre­će sve pri­vred­ne i soci­jal­ne aktivnosti.

Pored ana­li­ze aktiv­no­sti pre­du­zet­ni­ka koji delu­ju na trži­štu i pre­ko trži­šta, autor ana­li­zi­ra pre­du­zet­nič­ku igru na trži­štu, ljud­sku potre­bu za kre­a­ci­jom i stva­ra­njem. No, nije zabo­ra­vio ni na pre­pre­ke sa koji­ma se suo­ča­va pre­du­zet­nik na našim pro­sto­ri­ma – sa men­ta­li­te­tom koji izvi­re iz pala­nač­kog duha, sa nepo­zna­va­njem pro­ce­sa stva­ra­nja novca .

U knji­zi autor, pola­ze­ći od nači­na na koji sti­ču novac za život, deli lju­de na one koji su u odre­đe­noj trans­ak­ci­ji zara­di­li $ 1000 i na one koji su u ras­po­de­li uvek od neko­ga dobi­ja­li novac. Iz ovog ugla autor posta­vlja i pita­nje zašto su, na pri­mer, Petro­vi­ći dina­sti­ja u CG, a ne Vuko­ti­ći? Zašto su poje­di­na dru­štva i zajed­ni­ce boga­ti­je od dru­gih? Zašto se naši lju­di u dru­gim kra­je­vi­ma sna­la­ze bolje nego u sop­stve­noj zemlji?

U prvi plan sta­vlja moral kao osnov bizni­sa i uspe­ha, a time i boga­tog društva.

Pro­fe­sor Vuko­tić sagle­da­va kom­plek­snu ulo­gu i pozi­ci­ju pre­du­zet­ni­ka, govo­re­ći ne samo o pre­du­zet­ni­ku u bizni­su, već uka­zu­ju­ći na zna­čaj soci­jal­nog pre­du­zet­ni­štva, kao neop­ho­da­nog ele­men­ta uspe­šnog bizni­sa i uspe­šnog društva.

Pri­ja­te­lj, veo­ma talen­to­van pre­du­zet­nik mi je jed­nom pri­li­kom rekao: Kada bih o svo­joj ide­ji u bizni­su morao da napi­šem ela­bo­rat, ja bih odu­stao od ideje.
Stvar­nu pre­du­zet­nič­ku ide­ju je veo­ma teško defi­ni­sa­ti – “U bizni­su mora­te biti spo­sob­ni da vidi­te nevi­dlji­vo“, kaže autor.

Želim da istak­nem neko­li­ko poj­mo­va koji su ela­bo­ri­ra­ni u poseb­nim pogla­vlji­ma knji­ge, a koji su po mom mišlje­nju važni:

Siner­gi­ja – nese­bič­na sebičnost

Kao čove­ku koji ni sam nije pone­kad znao defi­ni­sa­ti sop­stve­ne postup­ke, način na koji autor defi­ni­še pojam siner­gi­je otva­ra posve nove pro­sto­re razu­me­va­nja i defi­ni­sa­nja mesta i ulo­ge indi­vi­du­u­ma. Apo­stro­fi­ra­ju­ći mno­štvo rela­ci­ja i mno­štvo među­od­no­sa delo­va­nja i pona­ša­nja indi­vi­dua, na način kako je defi­ni­še pro­fe­sor Vuko­tić, sa nagla­skom na među­od­nos indi­vi­du­al­nih pona­ša­nja i neop­hod­ni i pret­po­sta­vlje­ni mini­mum pove­re­nja uče­sni­ka u trans­ak­ci­ja­ma, siner­gi­ja sa jed­ne stra­ne uzro­ku­je a sa dru­ge je fak­ti­ci­tet i plod delo­va­nja poje­din­ca, a ne kolektiva.

Kre­a­li­zam ili kreativnost

Kroz ana­li­zu četi­ri prav­ca u umet­no­sti: rea­li­zam, moder­ni­zam, post­mo­der­ni­zam i kre­a­li­zam, autor dola­zi do istog sazna­nja kao i knji­žev­nik Alek­san­dar Tišma: da jedi­ni način da se bude auten­ti­čan, jeste okre­nu­tost sop­stve­nom isku­stvu i stvaranju.Veliki pisci su život shva­ta­li kao stva­ra­nje a odsu­stvo stva­ra­nja pret­po­sta­vlja odsu­stvo novog živo­ta, odsu­stvo tra­ga­nja i nesta­nak kreacija.

Sto­ga kao pre­du­zet­nik koji apso­lut­no zna da je pre­du­zet­nič­ka ide­ja ta koja iz posto­je­ćih resur­sa stva­ra novu vred­nost, isto kao što umet­nik i bilo koji dru­gi stva­ra­lac stva­ra­ju­ći stva­ra umet­nič­ko delo, razu­mem u pot­pu­no­sti stva­ra­la­štvo kao tra­ga­nje bez kraja.

Ono što bih na kra­ju želeo da nagla­sim je da sam čita­ju­ći knji­gu, razu­meo da je autor pre sve­ga izvan­re­dan pre­du­zet­nik, kako u polju bizni­sa a još više kao soci­jal­ni preduzetnik.

Čita­ju­ći knji­gu, kao osnov­ni moto sam pre­po­znao sen­ten­cu koja poja­šnja­va mno­štvo dilema:

Sva­ki neu­speh je moj i sam sam za nje­ga odgo­vo­ran, a uspeh moram pode­li­ti sa dru­gi­ma da bih bio uspešan.

Pod­stak­nut mno­štvom pita­nja koja se u knji­zi otva­ra­ju, u nje­nom auto­ru sam pre­po­znao soci­jal­nog pre­du­zet­ni­ka i igra­ča, izraz koji kori­sti autor, te sto­ga otva­ram pro­stor novom dija­lo­škom kru­gu: zašto je Pro­fe­sor Vuko­tić napi­sao ova­kvu knjigu?

Dušan Mijić