Američki san
Hvala vam.
Kakva dobrodošlica!
Ovo je kao da sam dobio Oskara! …Kao da znam nešto o tome! Govoreći o glumi, jedan od mojih filmova je nosio naziv “Istinite laži.” Tako su Demokrate trebale nazvati svoju konvenciju.
Moji dragi Amerikanci, ovo je neverovatan trenutak za mene. Nikad ne bih ni pomislio da je moguće da jedan mršavi dečko iz Austrije uspe da postane guverner Kalifornije i da stoji u Medison Skver Gardenu i da drži govor za predsednika Sjedinjenih Država. To je san svakog imigranta. To je američki san.
Rođen sam u Evropi …i proputovao sam ceo svet. Mogu vam reći da ne postoji mesto, ni zemlja, koja je tako saosećajna, velikodušna, otvorena i gostoljubiva kao što su to Sjedinjene Američke Države.
Dok sam živ neću zaboraviti taj dan kada sam pre 21 godine podigao svoju ruku i položio zakletvu državljanstva.
Znate li koliko sam bio ponosan? Bio sam toliko ponosan da sam po ceo dan hodao naokolo pokriven američkom zastavom.
Večeras želim da vam govorim o tome zašto se još više ponosim zato što sam Amerikanac – zašto se ponosim što sam republikanac i zašto verujem da je zemlja u dobrim rukama.
Kada sam bio dečak, Sovjeti su okupirali deo Austrije. Video sam njihove tenkove na ulicama. Video sam komunizam sopstvenim očima. Sećam se straha kada smo morali da pređemo u sovjetski sektor. Kada smo odrastali, rečeno nam je: “Nemojte gledati sovjetske vojnike u oči. Gledajte pravo napred.” Bilo je to uvreženo verovanje da sovjetski vojnici mogu da izvuku čoveka iz njegovih kola i odvuku ga u Sovjetski Savez na robovski rad.
Moja porodica nije imala auto – ali jednog dana smo bili u ujkinom autu. Bio je skoro mrak kada smo naišli na sovjetsku kontrolu. Tada sam bio mali dečak, a ne akcioni heroj, i sećam se kako sam bio uplašen da će vojnici izvući moga oca ili ujaka iz kola i da ih više nikada neću videti. Moja i mnoge druge porodice živele su u strahu od sovjetske čizme. Danas se svet više ne plaši Sovjetskog Saveza i to zahvaljujući Sjedinjenim Američkim Državama!
Kao dete sam video socijalističku zemlju u koju je pretvorena Austrija kada su Sovjeti otišli. Volim Austriju i volim njen narod – ali sam oduvek znao da je Amerika mesto za mene. U školi, kada bi učitelj pričao o Americi, maštario bih kako dolazim ovde. Sedeo bih i satima gledao američke filmove očaran mojim herojima kao što je Džon Vejn. Sve američko je meni izgledalo tako veliko i tako otvoreno, tako moguće.
Konačno sam ovde stigao 1968. Imao sam prazne džepove, ali sam bio pun snova. Predsednička kampanja je bila u punom jeku. Sećam se kako sam gledao duel Niksona i Hemfrija na TV-u. Prijatelj koji je govorio nemački i engleski mi je prevodio. Čuo sam Hemfrija kako govori stvari koje su zvučale kao socijalizam, od koga sam upravo pobegao. Ali, onda sam čuo Niksona kako govori. Govorio je o slobodnom preduzetništvu, skidanju vlasti sa naše grbače, smanjenju poreza i jačanju vojske. Slušati Niksona kako govori je bilo kao dašak svežeg vetra.
Pitao sam svog prijatelja: “Iz koje je on partije?” Prijatelj je rekao: “On je republikanac.” Tada sam rekao: “Onda sam i ja republikanac!”. I republikanac sam od tada! I verujte mi, to je priličan podvig u porodici moje žene! Ponosim se što pripadam stranci Abrahama Linkolna, stranci Tedija Ruzvelta, stranci Ronalda Regana i stranci Džordža V. Buša.
Moji dragi imigranti koji večeras ovo slušate, želim da vam poručim koliko ste dobrodošli u ovu stranku. Mi republikanci se divimo vašoj ambiciji. Ohrabrujemo vaše snove. Verujemo u vašu budućnost. Jedna stvar koju sam naučio o Americi jeste da će ova zemlja, ako naporno radite i igrate po pravilima, biti istinski otvorena za vas. Možete postići sve. Sve što imam – karijeru, uspeh, porodicu – dugujem Americi. U ovoj zemlji nije bitno gde ste rođeni. Nije bitno ko su vam bili roditelji. Nije bitno ako, kao ja, pre dvadesete niste znali da govorite engleski.
Amerika mi je pružila prilike i moji imigrantski snovi su se ostvarili. Želim da i drugi ljudi imaju iste šanse kao ja, iste prilike. I verujem da mogu. Zato verujem u ovu zemlju, zato verujem u ovu stranku i zato verujem u Predsednika.
Večeras su mnogi od vas u svojim srcima i po svojim ubeđenjima “republikaci” kao ja. Možda ste iz Gvatemale. Možda ste sa Filipina. Možda iz Evrope ili Obale Slonovače. Možda živite u Ohaju, Pensilvaniji ili Novom Meksiku. I možda se, samo možda, ne slažete sa ovom strankom baš po svakom pitanju. Večeras vam kažem da to nije samo u redu, nego da je to ono što je sjajno u ovoj zemlji. Ovde možemo da se ne slažemo a da i dalje budemo patriote, da i dalje budemo Amerikanci i da i dalje budemo dobri republikanci.
Moji dragi imigranti, moji dragi Amerikanci, kako da znate da ste republikanci? Rećiću vam kako.
Ako verujete da vlast treba da odgovara narodu a ne narod vlasti, onda ste republikanci! Ako verujete da se prema osobi treba odnositi kao prema individui a ne kao članu interesne grupe, onda ste republikanci! Ako verujete da vaša porodica zna kako da potroši svoj novac bolje od vlasti, onda ste republikanci! Ako verujete da naš sistem obrazovanja treba da bude odgovoran za napredovanje naše dece, onda ste republikanci! Ako verujete da je ova zemlja a ne Ujedinjene Nacije, najbolja nada demokratije u svetu, onda ste republikanci! I, dame i gospodo, ako mislite da trebamo biti hrabri i odlučni i uništimo terorizam, onda ste republikanci!
Postoji još jedan način da utvrdite da li ste republikanci. Ako imate veru u slobodno preduzetništvo, veru u snalažljivost američkog naroda i veru u ekonomiju SAD. Kritičarima koji su takvi pesimisti prema našoj ekonomiji, poručujem: “Ne budite ekonomske šonje!”
Ekonomska snaga SAD pobuđuje zavist celog sveta. Imamo najveći ekonomski rast od svih velikih industrijskih zemalja. Sećate li se pesimizma od pre 20 godina, kada su kritičari govorili da će Japan i Nemačka prestići SAD? Smejurija!
Sada govore da nas stižu Kina i Indija. Ne verujte u to! Možemo imati par krizica – ali Amerika uvek ide napred! Tako rade Amerikanci!
Mi ostvarujemo prosperitet. Mi unapređujemo slobodu. Mi podstičemo ljude. Pod predsednikom Bušom i potpredsednikom Čejnijem, američka ekonomija je napredovala, uprkos nasleđenoj recesiji i uprkos napadu na otadžbinu.
Druga stranka kaže da postoje dve Amerike. Ne verujte ni u to. Posetio sam naše trupe u Iraku, Kuvajtu, Bosni, Nemačkoj i širom sveta. I posetio sam naše vojne bolnice. I mogu vam reći ovo: naši mladići i devojke u uniformi ne veruju da postoje dve Amerike!
Oni veruju da smo mi jedna Amerika za koju se oni bore! Mi smo jedna Amerika – i predsednik Buš je brani celim svojim srcem i dušom!
To je ono čemu se najviše divim kod predsednika. On je odlučan čovek. On je čovek koji ima unutrašnju snagu. On je vođa koji se ne plaši, ne koleba i ne odustaje. Moji dragi Amerikanci, nemojte grešiti oko ovoga. Terorizam je zlokobniji od komunizma, jer ne želi da uništi samo pojednica, već ceo međunarodni poredak. Predsednik nije išao u Irak jer je javno mnjenje bilo za to. U stvari, javno mnjenje je bilo protiv toga. Ali vođstvo nije pitanje javnog mnjenja. To je pitanje donošenja odluka za koje mislite da su ispravne i stajanja iza tih odluka. Zato je Amerika sigurnija sa Džordžom V. Bušom kao predsednikom.
On zna da je teroriste nemoguće urazumiti. Njih morate pobediti. On zna da je nemoguće urazumiti ljude zaslepljene mržnjom. Oni mrze snagu pojedinca. Oni mrze napredak žena. Oni mrze versku slobodu drugih. Oni mrze oslobađajući dašak demokratije. Ali, dame i gospodo, njihova mržnja nije ravna američkoj vrlini.
Mi smo Amerika koja šalje dobrovoljce iz Mirovnog korpusa da podučavaju seosku decu. Mi smo Amerika koja šalje misionare i doktore da pomognu siromašnima i bolesnima. Mi smo Amerika koja daje više od bilo koje druge zemlje za borbu protiv SIDE u Africi i zemljama u razvoju. Mi smo Amerika koja se ne bori zbog imperijalizma, nego radi ljudskih prava i demokratije.
Znate, kada su Nemci obarali Berlinski zid, američka odlučnost je pomogla udarcima čekića. Kada je onaj usamljeni, mladi Kinez, stojao pred onim tenkovima na Tjenanmenu, američke nade su bile uz njega. A kada se Nelson Mandela nasmešio zbog pobede na izborima posle tolikih godina u zatvoru, Amerika je takođe slavila.
Mi smo i dalje svetionik sveta, pogotovu za one koji i dalje pate. Nije bitno u kakvom radnom logoru robuju, nije bitno u kakvoj su nepravdi zatvoreni, oni čuju naš zov, oni vide naše svetlo, oni osećaju privlačnost naše slobode. Oni dolaze ovamo, kao ja, zato što veruju. Oni veruju u nas.
Oni dolaze zato što im srce govori, kao moje meni: “Samo da stignem u Ameriku.” Neko je jednom napisao: “Postoje neki koji kažu da je sloboda samo san.”
U pravu su. To je američki san.
Bez obzira na naciju, bez obzira na veru, bez obzira na etničko poreklo, Amerika izaziva ono najbolje kod ljudi. I kao guverner velike države Kalifornije, ja vidim ono najbolje kod Amerikanaca svaki dan – našu policiju, naše vatrogasce, naše doktore, naše učitelje i naše roditelje.
Šta reći o izuzetnim muškarcima i ženama koji su se dobrovoljno javili da se bore za Ameriku! Imam tako veliko poštovanje prema njima i njihovim herojskim porodicama. Dopustite da vam opišem žrtvovanje i posvećenost koje sam lično video. U jednoj od vojnih bolnica koje sam posetio, sreo sam jednog mladića u prilično lošem stanju. Izgubio je nogu i imao je rupu u stomaku, a njegovo rame je bilo prostreljeno.
Video sam da nema šanse da se on ikada vrati u borbu. Ali kada sam ga pitao: “Kada misliš da ćeš izaći iz bolnice?” on je odgovorio: “Za tri nedelje, gospodine.” Znate li šta mi je tada rekao? Rekao je da će dobiti novu nogu, ići na neku terapiju, i da će se vratiti u Irak da služi uz svoje prijatelje! Nasmejao mi se i rekao: “Arnolde, vratiću se!” ((“I’ll be back”: citat iz Terminatora (prim. prev.) ))
Dame i gospodo, Amerika se vraća! Vraća se posle napada na našu teritoriju, vraća se posle napada na našu ekonomiju, vraća se posle napada na naš način života. Vraćamo se zbog upornosti, karaktera i vođstva 43. predsednika Sjedinjenih Država, Džordža V. Buša!
Moji dragi Amerikanci, želim da znate da ja verujem svim srcem da Amerika ostaje “velika ideja” koja nadahnjuje svet. Privilegija je biti rođen ovde. Čast je postati građanin ovde. Blagoslov je uzgajati decu ovde, glasati ovde i živeti ovde.
Naš predsednik Džordž V. Buš je naporno radio da zaštiti i očuva naš američki san. Zato kažem, vratite ga u Vašington za još četiri godine!
Hvala ti Ameriko, i Bog vas blagoslovio!
Arnold Švarceneger
Prevod: Andreja Vražalić
