Kritičari liberalizma

You may also like...

  • Problem ovog teksta je POTPUNA ignoracija stvarnih ekonomskih parametara. Politicke, drzavne granice odvajaju POTPUNO RAZLICITE ekonomije, razlicite produktivnosti, razlicite drustvene interese, pristup kvalitetu robe, razvoju sopstvenog drustva, produkcione odnose…
    Direktan uvoz robe BEZ zastite pojedinacnog trzista u smislu nivelacije (vrednosne, cene) gornjih parametara koroz cenu robe postignutu pravilnim kursom domace valute i carinama, dovodi do sigurnog kolapsa domace privrede.
    Kapitalu je lakse uvesti robu i plasirati je bez ogranicenja a potom izvesti profit nego razvijati domacu proizvodnju sto je riskantniji , dugotrajniji, strucniji i daleko tezi zadatak.
    Razvijanje domaceg trzista, proizvodnje i potrosnje (unutrasnjeg prometa) je zahtev koji ce ispuniti svaka savesna vlada. To je JEDINI SIGURAN put u stabilnu ekonomiju.
    Ekonomski mesetari i nadri-strucnjaci, ici ce teorijom u pravcu popularisanja sistema “pokupi pare i bezi”…
    Oni ce da pobegnu prepuni para sa svojim sponzorima (“investitorima”) a osiromasena drzava ce ostati svojim ojadjenim gradjanima sa novim dugovima kod mmf, banaka i korporacija…

    • ekonomista

      Ko nije socijalista u 19-oj, nema srca. Ko je još uvek socijalista u 30-oj, nema mozga (Bizmark). Koliko imaš godina?

    • logika ispranog mozga

      “Direktan uvoz robe BEZ zastite pojedinacnog trzista u smislu nivelacije
      (vrednosne, cene) gornjih parametara koroz cenu robe postignutu
      pravilnim kursom domace valute i carinama, dovodi do sigurnog kolapsa
      domace privrede.” Znači: do procvata privrede sigurno vodi komandna carinska politika, zabrana uvoza, državna kontrola cena i kursa. Sve to smo imali u socijalizmu i mi i sve ostale socijalističke zemlje i svi su ne procvetali, nego propali u krajnjoj bedi i siromaštvu. Ekonomska nepismenost većine je neprecenjiva, zato će populisti uvek vladati, a socijalizam uvek imati gde da uhvati koren.

    • Malva Rosa

      Тачно сте написали да сваки аутор промовишући своју теорију лукаво игнорише многе важне елементе и аргументе друге стране, а у корист своје теорије. Пошто не претендујем да износим неку тачну теорију, изнећу само своје лично и једнострано мишљење и прећуткивану ,,тајну,, успеха горе поменутих ,,паметних,, система и економија.
      Један добро смишљен ,,добар рат,, увек је обезбеђивао да неки после тога постану успешна и веома развијена економија, а друге је доводио у бесконачне муке.
      Уосталом ако поменути либерални демократи убрзо не поведу неки нови поштени рат и не смажу неку мању земљу, тешко ће још дуго опстати са свим својим теоријама заједно.

  • Inspekcija

    I sam Miroslav Prokopijević pokazuje ideološko slepilo za koje optužuje drugu stranu.

    Srbija ima niže poreze od Švedske, Austrije, Belgije, Finske, Italije itd. i opet nije privukla strane investicije, niti se domaći kapitalisti snalaze iako imaju neverovatne niske cene radne snage na svom terenu. Često se ističe problem politike deviznog kursa, ali Makedonija, Bugarska i BiH imaju fiksni kurs sa isto tako niskim porezima kao i Srbija i takođe ove zemlje nisu procvetale, nego im stanovništvo masovno beži na zapad. I gde je problem? Opet u neiskorenjenim sentimentima prema socijalizmu? Ma daj…

    Sjedinjene Države su 50-tih, 60-tih i 70-tih imale neverovatno visoke korporativne poreze i granične stope za više dohodovne grupe i gle čuda stalno im je rastao BDP i bile i ostale industrijska država broj jedan. Kako to da mešanje države ama uvek vodi u ponor, kad u rasponu od 30 godina imate stalan napredak mnogih evropskih zapadnih zemalja (sa teškim bremenom socijalnih izdvajanja)? Na kraju čak su socijalističke države pokazivale rast, iako skromniji nego kapitalističke ekonomije, ali ipak rast, a ne pad.

    • ober-inspekcija

      Al se nalupeta inspektore, za medalju! Bukvalno SVE što si rekao nije tačno, nego je upravo suprotno. Ali, ljubiteljima socijalizma i ropstva nema pomoći.

      • Inspekcija

        Sad su barem podaci lako dostupni. Evo linka pa pogledajte koliko su enormno velike stope poreza u evropskim zemljama: http://en.wikipedia.org/wiki/Tax_rates_of_Europe

        A bile su 70-tih i 80-tih mnogo više. Ko gubi može samo da se ljuti! :P

        • večni sjaj poremećenog uma

          dakle, i tebe je sramota koliko nam dobro ide, a?

          • Inspekcija

            Vidim tebe nije sramota da se prepucavaš bez osnova.

    • nebanesc

      Znaci ti mislis da je problem sto su Srbija, Makedonija, Bugarska i BiH previse neoliberalne pa im je ekonomska situacija katastrofalna, a Ceska, Poljska, Slovaka…… nisu, nego su vise socijalisticke pa im zato dobro ide?
      Ne pada ti na pamet da bi BDP Sjedinjenih Drzava bio daleko veci da nisu imali tako velike poreze. U stvari Americi se to osvetilo na nacin da imaju veliki drzavni deficit, stagflaciju i da standard stagnira vec nekoliko decenija.

      • Inspekcija

        Ne, nego je očigledno da su Sjedinjene Države i zemlje Zapadne Evrope dobrih 40 godina imale neverovatno velike poreze i opet imali stalan rast BDP. I to veći nego socijalistički blok. U ono vreme to se koristilo kao glavni ideološki argument protiv socijalizma. Sad se to zaboravlja.

        Što se tiče Sjedinjenih Država, činjenica da su i profiti i BDP i plate rasle posle Drugog svetskog rata. Da li je moglo brže? Ronald Regan je skresao poreze i od tada nikada se više nisu vratili na prethodnu visoku razinu. Bilo je napretka, nije da nije. Međutim, otkud sad problemi? Evo nema više visokih poreza. Šta sad nevalja?

        • nebanesc

          U ozbiljnoj ekonomskoj nauci kao sto je Austriska skola ekonomije pojam BDPa ni ne postoji. Zasto se danas desava to sto se desava u Americi i Zapadnoj Evropi dovoljno je pogledati kritiku kejnzijanske ekonomije od strane te iste skole pa da coveku bude sve jasno.

          • Inspekcija

            Dakle, austrijska teorija je nauka, a sve ostalo nije? Kakva nadobudnost!

          • nebanesc

            Ne! Nego sam ja samo svrstao Austrisku skolu u jednu od ozbiljnih ekonomskih nauke gde se mogu svrstati i mnoge druge kao sto su klasicna ekonomija, cikaska skola, public choice school…
            Ocigledno “inspekcija” prvo izvlaci pogresan logicki zakljucak iz moje recenice, drugo barata samo pojmovima marxisticke i kejnzijanske ekonomije (neozbiljnih ekonomija) koje i nisu nauke u pravom smislu reci vec politicki programi koji se lazno pretstavljaju kao nauke.
            Marxisticka “ekonomska nauka” je mrtva vec vise od 100 godina, kejnzijanizam umire pred nasim ocima….

          • Inspekcija

            Sem deklaracija o navodnoj superiornosti austrijske škole, nisam ništa drugo mogao pročitati unazad već nekoliko komentara. Samo neko pozivanje i prokazivanje (uglavnom netačno) ko pripada kojoj doktrini, što je nebitno za raspravu, ali nema veze to je poznata stvar za takozvane libertarijance da nedostatak diskuje kompenzuju proizvoljnim klasifikacijama u neke njihove fioke. I dalje ostaje problem da austro-ugari objasne kako to da visoki porezi nisu privredu SAD-a razorili u rasponu od 40 godina. Naprotiv, profiti su rasli, BDP je rastao, realne nadnice su rasle i padali časovi rada u proizvodnji (dakle povećanje produktivnosti rada), zatim tehnološki napredak se stalno odvijao kroz inovacije itd. I to ne samo u SAD-u, nego i u drugim zemljama zapadne Evrope, a tu treba dodati i Japan.

            Pozivanje na to da BDP nije nikakva mera ne pije vodu. Automobili su stalno unapređivani, pojavili su se mnogobrojni kućni aparati kojih ranije nije bilo, a ovi koji su postojali, omasovili su se u upotrebi. Kuće su se gradile i boljeg su kvaliteta nego što su bile. Hrana se proizvodi mnogo više nego pre 60 godina, pojavili su se grane industrije koje nisu postojale itd. Pričati o tome da je rast mogao da bude brži je već kvalitetnija diskusija ali očigledno da se ovde ne želi pričati o tome nego se sve završava lansiranjem parola o marksizmu i kejnzijanizmu.

            Na kraju postavih pitanje o tome da su porezi današnjice mnogo manji nego oni koji bejahu pre 80-tih ali da fascinantnog privrednog rasta nema. Ali tu se sve završava. Svaki put samo se lansiraju samozadovoljne definicije o “ozbiljnosti” austrijske škole u ekonomiji.

          • nebanesc

            Text gospodina Prokopijevica se vise bavi nacelnim i ideoloskim pitanjima liberalizma i socijalizma. Zato i ne vidim potrebu upustati se u detaljniju ekonomsku analizu.
            Pitanje je sta socijalisti nude umesto slobodnog trzista?
            Trzisnu privredu zasnovanu na visokim porezima!?
            To samo znaci da potrosaci sve manje “glasaju” svojim novcem sta treba da se proizvodi, dok o tome sve vise odlucuju politicari! Tako na posredan nacin dolazimo do planske privrede koja je, valjda je svima jasno, propala.
            Zasto je, i da li je uopste realni dohodak prosecnog Amerikanca rastao zadnjih nekoliko decenija, Da li je za pojavu novih proizvoda zasluzan privatni ili drzavni sektor (posredno receno mali ili veliki porezi), Zasto se pojavila inflacija i nezaposlenost istovremeno, mada je po Kejnzovoj teoriji to nemoguce. Da li je danas Ameriku stigla zasluzena kazna u vidu velikog budzetskog deficita, inflacije i nezaposlenosti bas zbog velikih poreza i drzavnog intervencionizma, ogromne su teme…..

          • Inspekcija

            Idemo redom:

            1) Planska privreda se ne zasniva na visokim porezima. Nego na potpunoj likividaciji privatne svojine (mada ne čak ni ovo nužno) nad sredstvima za proizvodnju i programiranju čitave potrošnje i proizvodnje. Govoriti kako kejnzijanizam vodi u plansku ekonomiju jeste samo oštar politički rečnik i ništa više.

            2) Realne nadnice su rasle. Ako već nećemo da verujemo u ekonomske pokazatelje, onda možemo da se oslonimo na mašinske i tehničke discipline, zatim sociologiju rada i napokon na zdrav razum. Jel može neko da negira da se sa motornom testerom radi više nego sa ručnom?

            3) Za pojavu novih proizvoda zaslužni su inovatori u privatnim korporacijama. Tokom 50-tih i 60-tih veliki automobilski proizvođači ustanovili su praksu da se modeli stalno menjaju, često samo radi markentiškog hira. Ozbiljno se postavlja pitanje kako ih to nisu sprečili toliko veliki porezi da plasiraju toliko veliki broj novih i stalno modifikujućih proizvoda? Ima tu još jedna svar, upravo u tom periodu, marketing i reklama počinju da budu sve značajnije troškovne stavke. Sve se to pretvorilo u posebnu delatnost.

            4) Pogledao sam podatke, 50-tih i 60-tih porezi su bili mali (osim za 1951. godinu) skoro kao i 90-tih (ako ne i manji). Ne vidim korelaciju sa visokim porezima.

            5) Ne znam šta je Ameriku sustiglo. Zato i postavljam pitanja. Uglavnom od 1986. godine porezi se više nisu vraćali na razinu na kojoj su bili punih 30 godina pre Reganove administracije. Govoriti kako su tadašnji porezi krivci za sadašnje stanje, mislim da nema osnove.

            Teme jesu ogromne ali zato podsticajne da se bavimo njima, a upravo je ekonomija interesanta kao nauka zbog takvih problema.

          • nebanesc

            Ekonomija je vrlo interesantna ali zasto se na ekonomskim fakultetima ni ne spominju Austrijanci. U Srbiji diplomirani ekonomista nikad nije cuo za Austrisku skolu, nikad nije cuo za Ludwiga von Misesa, Friedricha von Hayeka, Muraya Rothbarda i hiljade drugih. Nikad nije cuo za Mizesov kalkulacioni problem, za austrisku teoriju privrednih ciklusa, i mnoge druge doprinose ekonomkoj nauci.
            U Srbiji vlada jednoumlje a liberalizam koji se etiketira kao neoliberalizam
            se pretstavlja kao neka babaroga…..

          • Inspekcija

            Pa sad baš ne bih rekao. U udžbeniku Miomira Jakšića i Lazara Pejića, Doktrine velikih ekonomista, posvećeno je poglavlje austrijskoj školi. Ne znam kako je sada na ekonomskom fakultetu ali ova knjiga se koristila na predmetu Razvoj i osnove savremene ekonomske misli. Naravno da ne može da se ide u detalje, na kraju ni druge doktrine nisu predstavljene onoliko koliko bi trebalo. Uzmimo recimo Srafinu neorikardijansku teoriju. Nastavni plan je takav da se studenti osposobljavaju da budu zaposleni u praktičnoj ekonomici. Neće svi biti teoretičari. Koga interesuje sve to ima postdiplomske studije. Osim toga, sve zavisi od invidiualnog interesovanja. Znam jednog koji pisao diplomski o kalkulacionom problemu i pobijanju Mizesovih postavki sa stanovišta Kortela i Kokšota.

          • nebanesc

            “posvećeno je poglavlje austrijskoj školi”
            Zaista vrlo velikodusno.

          • Inspekcija

            Kao što rekoh, nije ni drugim teorijama posvećeno više pažnje.

  • nebanesc

    Kako ljudi ne mogu da shvate samoociglednu cinjenicu da drzava donosenjem raznih zakona ne moze nista da poboljsa u ekonomskoj sferi.

    Podjimo samo od suprotne pretpostavke: Drzava donese zakon i nama su svima skocile plate, skocila zaposlenost, privreda se “pokrenula”? Pa svi problemi covecanstva bi bili reseni…. vlade samo donose dobre zakone, narodu skace standard i ponovo bira tu vladu, koja oped donosi zakone….. Bio bi to raj na zemlji.
    E vidite drugovi socijalisti to tako ne biva. Drzava ne stvara nikakvu vrednost vec samo trosi, a vrednost stvaraju preduzetnici koji deluju na slobodnom trzistu i to samo ako uspeju da dobro posluju. Bez slobodnog trzista koje je samo drugi izraz za suverog potrosaca nema ekonomskog napretka i tacka.

  • Marijana

    Jako lep clanak. Sve cega sam se naslusala na Ekonomskom fakultetu tokom osnovnih i master studija, cast jako retkim izuzecima, moglo bi se svesti na “kako bi mali Perica raspodelio novac i uveo blagostanje u Srbiji samo kada bi mu dopustili da malo bude vlast”. Zao mi je samo sto prof. Prokopijevic nije malo dublje “usao” u stvarne razloge i motive tolikog otpora prema liberalizmu. Zasto su nasim bajnim ekonomskim ekspertima parafraziram “ocito pogresne politike iz doba socijalizma toliko prirasle srcu”?! Bilo bi interesantno da malo pretresemo na kojim su sve platnim spiskovima ti eksperti, da li je imovina koju poseduju predmet restitucije ili je stvarno zaradjena pa da vidimo malo i te naucne radove koje su objavili za vreme profesorskog staza itd itd… Da ne duzim, mislim da sustina otpora prema liberalizmu u Srbiji ne potice iz neke ideoloske ili filozofske ubedjenosti u drugacije ideje vec pretezno iz straha od gubitka prvilegija koje su stekli u prethodnom sistemu (od II sv. rata pa do danas) a koje bi na slobodnom trzistu i u sistemu vladavine prava bile u najmanju ruku dobro preispitane, da ne kazem vrlo brzo oduzete ili preuzete od boljih, sposobnijih i produktivnijih :)

  • Alex_P

    Odlican tekst profesore.
    Ne cudi me zaslepljenost i neznanje ekonomije kako kod nase “elite” tako i kod obicnog naroda. Vecina naseg naroda se uvek ponasa u skladu sa jednom metaforom koju je pre neku godinu u kolumni napisala profesorka Danica Popovic: “Razgovaraju 2 prijatelja. Jedan pita: Jesi li cuo za hleb od 3 dinara? Drugi kaze: Jesam. Ali gde to uopste ima? Prvi odgovara: Pa, nema nigde. Ali jel da da je jeftino.”

    Ciklus mitoloških pesama o Marku Kraljeviću i socijalistički način života imaju sličnosti, nemoguće postaje moguće.