Fašizam (2)

You may also like...

  • PSL

    Ovaj očajan članak pokušava da napravi neku vezu između fašizma i socijalizma i uz to državu predstavi kao neko zlo. Totalno besmisleno. To je kao da kažemo da je robovlasničko društvo zaslužno za rađanje ideje demokratije i svih velikih filozofa stare Grčke. Što se tiče države, ona mora da postoji i mora biti monopol jer ona štiti prirodne monopole i javna dobra i to tako mora ostati. Na šta bi ličilo društvo koje ima privatno sudstvo ili privatnu policiju? Javna i opšta dobra moraju ostati u nadležnosti i pod kontrolom države, sve ostalo je besmisleno. Zamislite da privatnici poseduju puteve, vodovod, zdravstvo, školstvo, sudstvo, policiju… Da li zaista želite živeti u takvoj državi? Narod bira svoje predstavnike vlasti, da bi ti predstavnici vlasti donosili zakone koji štite male od samovolje velikih, to je cilj države, da stvori uređen i pravedan sistem i da stvori mogućnost i malima da opstanu. Društvo nije džungla, a krupni kapitalisti upravo žele da od države naprave džunglu u kojoj će jači pojesti slabijeg, s tim što su (pogađate) oni najveći dinosaurusi. To što su političari korumpirani i prodaju interese društva za pare krupnih kapitalista pa donose zakone koji su u interesu prebogatih pojedinaca je problem same demokratije i ljudske prirode, ali to nije problem države same po sebi. Isto je i sa korupcijom, organizovanim kriminalom pod patronatom državnih institucija i sl. Za to su krivi kriminalci koji prisvajaju državu za svoje interese i interese svoje grupe, a ne država kao takva. Uostalom ovo što danas imamo je čist neoliberalizam i on je uzrok poslednje svetske ekonomske krize. Ono što donosi je čisto zlo. Klasno raslojavanje, siromašenje 99% stanovništva i enormno bogaćenje 1% najbogatijih izaziva sve veću nestabilnost i probleme. SAD kao glavni zagovarači neoliberalizma srljaju uveliko u probleme i propast, mada su previše jaka ekonomija da bi se to videlo za kratko vreme. EU dobro razume kako stoje stvari i već uveliko smišlja strategiju izlaza i način na koji uraditi zaokret. Koji put će izabrati zavisi od mnogo faktora i verovatno nije uopšte ili je vrlo teško predvidivo . Istorijski gledano dva su načina, jedan je socijaldemokratija, drugi je fašizam, pa birajte!

    P.S A mi ćemo još dugo da se kunemo u neoliberalizam i srljamo u propast, mnogo duže od samih najvećih ekonomija EU. Nama će, kao i uvek, doći pamet u glavu tek kad totalno propadnemo, sve rasprodamo i postanemo bedno, nesposobno društvo budala i jeftine radne snage. Tada će početi i kod nas da duvaju drugi vetrovi (po uzoru na tadašnje Evropske), ali će kao i uvek biti kasno, a Nemačka, Francuska, UK… će pretrpeti udarac, shvatiti grešku i izvući se, možda i još jači, jer stvari uviđaju na vreme, za razliku od nas.

    • Radivoje Ognjanović

      @ PSL

      Da ste pažljivije čitali tekst onda biste shvatili da on ne pokušava da napravi “neku vezu” između fašizma i socijalizma, već da dokaže da je fašizam ništa drugo do socijalizam, tj. samo jedan od dva osnovna modela socijalizma.

      U tekstu ne pokušavam da državu predstavim kao “neko zlo” jer je država samo jedan apstraktan koncept. Država je vlast, a vlast nije neka apstrakcija već živi ljudi. Dakle, možemo govoriti samo o dobrim ili zlim ljudima, ali ne o dobroj ili zloj državi. Ideja da smo država “svi mi”, a da u isto vreme postoji i neka druga država (fikcija država) koja misli za sve nas i odlučuje o svemu, je u stvari nesposobnost logičkog rasuđivanja.

      Socijalisti stalno govore o nekoj demokratiji ali kada im postavite pitanje: šta je demokratija? onda oni ili izbegavaju dalji razgovor na tu temu ili odgovaraju starom i milion puta ponovljenom floskulom “demokratija je vladavina naroda”. Međutim, šta je narod? Narod nije neka amorfna masa već skup pojedinaca sa različitim mislima, željama i idejama. Sasvim suprotno od onoga što socijalisti nazivaju demokratijom, demokratija je
      ništa drugo do sloboda svakog pojedinca da misli, uči i radi onako kako on sam misli da je za njega najbolje, a sve uz uslov poštovanja principa nenasilja. Kada demokratiju shvatite kao sinonim za većinu – onda je to u stvari totalitarizam a ne demokratija.

      Kažete da “država mora postojati” i to na takav način kao da je taj vaš stav u suprotnosti sa onim o čemu sam pisao, ali to nije tako jer ja u ovom tekstu, kao i u svim ranijim tekstovima, govorim o zlu etatizma a ne o državi per se. Dakle, kada govorite o javnim dobrima, prirodnim resursima, insfrastrukturi, sudstvu, vojsci, policiji – vi u stvari ne
      diskutujete sa mnom već sami sa sobom. Ako vas interesuje moje mišljenje – sve
      to treba da ostane u državnom vlasništvu. Sa druge strane, najveće zlo koje jedno društvo može da snađe je tzv. “državni sistem obrazovanja” jer se tu radi o najefikasnijem instrumentu za razaranje ljudske logike i najefikasnijem sredstvu manipulacije ljudima.

      Kada govorite o izborima onda treba reći da narod ne bira ništa, već samo misli da bira. Ako imate nekoliko desetina socijalistickih stranaka koje se onda formalno podele na “demokrate”, “naprednjake”, “neoliberale” i slično, onda je potpuno jasno da tu nikakvog pravog izbora nema jer ko god da pobedi na vlasti će uvek biti socijalisti. O tome šta je demokratija, parlamentarizam i o mnogim besmislenim kritikama na račun liberalizma možete više pročitati u tekstu “Liberalizam”.

      Ako biste malo dublje razmislili o onome o čemu ste pisali, videli biste da nijedan problem koji ste naveli nije posledica slobodnog tržista već isključivo etatizma. To što socijalisti nazivaju “neoliberalizmom” je ništa drugo do etatizam. Ono što imate u SAD nije liberalizam već etatizam. Ono što imate u EU nije liberalizam već etatizam. Sve sisteme možemo podeliti na samo dva osnovna sistema: liberalizam i etatizam. Ili ćete imate slobodno tržiste i prosperitet, ili ćete imati diktaturu. Treći sistem ne postoji.

      Nijedan zakon u Srbiji nije liberalni zakon. Nijedna tzv. “institucija sistema” nije liberalna institucija. Sve je pod direktnom ili indirektnom kontrolom države. Dakle, ako je sve pod direktnom ili indirektnom kontrolom države, gde je onda tu liberalizam? Zašto krivite nešto
      čega u Srbiji nema?

      • nebanesc

        Zasto drzavu ne pretstaviti kao zlo?
        Drzava je institucija i kao takva utice na zivote ljudi vec samim svojim postojanjem. Taj uticaj moze biti pozitivan ili negativan, dobar ili los. Kao sto recimo to radi i slobodno trziste, ciji je uticaj blagotvoran ne samo na ekonomski prosperitet vec i na eticke i civilizaciske vrednosti, Sa druge strane uticaj drzave je katastrofalan. Nije tesko dokazati da su usluge koje ona pruza preskupe i da je steta daleko veca od koristi.

        Samo jedna opsta napomena; Mada je drzava nastala pre 5000 godina, skoro celokupno stanovnistvo je nastavilo da zivi na ivici egzistencijalnog minimuma… Slobodno trziste je za samo 200 godina diglo standard svih ljudi na do tada nezamislive visine, ono je 10 puta vise uradilo za tih 200 godina nego drzava za 5000.

        • Radivoje Ognjanović

          @ nebanesc,

          Država ne može biti ni dobra ni zla jer država nije živo biće. Država, ako je posmatramo kao “društvo”, je čista fikcija.

          U tekstu “Liberalizam” smo rekli sledeće:

          Za jedne je država “apsolutno dobro”, a za druge “apsolutno zlo”. Za Rusoa je država “otelotvorenje apsolutnog morala”, za Hegela “otelotvorenje apsolutnog razuma”, a za Ničea je država “najhladnije od svih hladnih čudovišta”. Međutim, za Mizesa država nije ništa od svega toga. Država nije ni apsolutno dobro, ni apsolutno zlo; država nije ni otelotvorenje morala, ni otelotvorenje razuma; država nije ni hladna, ni topla. Država ne može biti ništa od svega toga iz prostog razloga jer je država samo jedan apstraktan koncept u čije ime deluju živi ljudi. Sve tzv. “državne aktivnosti” su ništa drugo do ljudsko delovanje. Zlo koje država čini ljudima je ništa drugo do zlo koje jedni ljudi čine drugim ljudima.”

          Dakle, država je vlast, a vlast su ljudi na vlasti. Ljudi na vlasti zaista mogu biti zli ali je problem daleko veći. U tekstu “Ekonomija i pseudoekonomija” je jasno rečeno da nijedna vlast ne može opstati bez podrške većinskog dela stanovništva. Kome je to jasno – mora mu biti jasno i šta je Mizes mislio kada je rekao: “vrhovna vlast javnog mnjenja”.

          U tekstu “Država i birokratija” imamo sledeći Mizesov citat:

          “Konflikt između kapitalizma i totalitarizma, od čijeg ishoda zavisi sudbina
          celog čovečanstva, neće biti odlučen ni u građanskim ratovima ni u
          revolucijama, već u ratu ideja. Javno mnjenje je to koje će odlučiti o tome ko je pobednik, i zato je bitka za javno mnjenje bitka svih bitaka.”

          U istom tekstu se kaže da je “svaki društveni poredak unapred promišljen i dizajniran…svaka postojeća društvena politika je proizvod prethodno promišljene ideologije….iza svakog delovanja uvek stoje ideje. Dakle, ovde se radi o ratu ideja.

          Zatim, u prethodnom tekstu možemo naći sledeći citat:

          “Istorija ljudskog roda je ništa drugo do istorija ideja. Ideje, teorije i doktrine usmeravaju ljudsko delovanje. One određuju krajnje ljudske ciljeve, kao i izbor sredstava koje će koristiti za ostvarenje tih ciljeva.”

          Dakle, jasno je da su ideje te koje su najače oružje, a protiv naopake ideologije se možemo boriti samo zdravom ideologijom i zato Mizes kaže:

          “Protiv sve te frenetične agitacije možemo se boriti samo jednim jedinim mogućim oružjem – razumom. Samo zdrav razum može sprečiti nekog čoveka da postane žrtva fantazije, praznih reči, parola i slogana. Razum, i samo razum, nam može omogućiti da učinimo pravi izbor. Nema drugog načina borbe protiv logičke greške osim zdravog razuma.”

          Kao krunu naopake ideologije imamo ono o čemu govori ovaj tekst:

          “Nacizam je osvojio Nemačku jer nije naišao ni na kakav intelektualni otpor. Ko god je hteo da se suprotstavi nacizmu – prvo je morao promeniti umove nemačkog naroda. Umove nemačkog naroda je mogla promeniti samo zdrava liberalna ideologija – ali liberala u Nemačkoj više nije bilo.”

          Svi moji tekstovi su ništa drugo do borba za slobodno tržiste, ali ne samo zbog “većeg životnog standarda”, već zbog toga što je liberalizam JEDINI MOGUĆI funkcionalni sistem. Socijalizam je ekonomski nemoguć sistem. On je moguć samo kao privremeni sistem jer dovodi do tehnološke stagnacije, drastičnog osiromašenja naroda i depopulacije.

          Upravo zbog toga Mizes kaže da kada se radi o pitanjima koja odlučuju o samom opstanku društva, kao i tome da li će milioni ljudi živeti u prosperitetu ili će nestati – onda tu kompromisa ne sme biti.

          Dakle, tu se ne radi o tome da čovek bira između “poštenog i manje poštenog sistema”, niti između “sistema sa manjim ili većim životnim
          standardom”, već je izbor samo jedan: slobodno tržište i haos?

          • nebanesc

            Mizesovu teoriju, ili dokaz da je socijalizam nemoguc ja licno smatram jednim od najvecih dostignuca nauke kao sto su Ajnstajnova teprija relativiteta ili Darviniva teorija evolucije. Ona ne samo da nam kaze da je socijalizam nemoguc vec nam govori da je kapitalizam najbolji moguci oblik ekonomske organizacije drustva. Ako drustvo, odnosno politicka elita, zele da im drustvo ekonomski prosperira moraju da usvoje kapitalizam.
            Oni to naravno ne moraju zeleti. Od ekonomskog prosperiteta moze im biti vazniji neki drugi cilj, neka eticka vrednost, recimo bozija drzava (jezuiti) ili hoce da zavladaju svetom (nacisti, boljsevici, islamski totalitarizam) ili da ostvare drustvo socijalne pravde, onako kako je oni shvataju (socijalisti,socijaldemokrate, fasisti).
            Ali ako se ogluse o principe slobodnog trzista (privatna svojina + sloboda ugovaranja) i nasilno intervenisu u ekonomske odnose, tzv intervencionizam, ekonomski prosperitet je automatski ugrozen, zaustavljen pa cak postaje i negativan…
            Po mom shvatanju Mizesova podela drustava na kapitalisticka, socijalisticka i intervencionisticka (kao prelazni oblik, koji neizostavno vodi u socijalizam) unosi pomutnju i nje bas najsretnija. Hans-Hermann Hope je rascistio teren tvrdnjom da su kapitalizam i socijalizam idealni tipovi a da su sva realna, istoriska drustva mesavina oba tipa. Negde ima vise, negde manje socijalizma koji nije nista drugo nego agresija na privatnu svojinu ili slobodu ugovaranja. Sad mozemo reci da je ekonomski prosperitet proporcionalan kolicini kapitalizma a obrnuto proporcionalan kolicini socijalizma na kvadrat u datom drustvu. Drugacije receno svako drustvo moze da poboljsa svoje ekonomsko blagostanje uvodeci vise kapitalizma. Neverovatno jednostavan lek za sve nase probleme, a zasto ga pacijent ne uzima je posebna prica.
            Trenutnu rang listu zemalja poredjanih po kolicini ekonomskih sloboda moze se videti na sajtu;
            http://www.heritage.org/index/ranking
            Tu se jasno vidi da su ekonomski najslobodnije ujedno i ekonomski najprosperitetnije zemlje.
            Po pitanju drzave kao institucije ja sam anarhokapitalista, jer smatram da ona nije nista drugo nego “institucionalizovani socijalizam”, Drzava ne moze da postoji bez poreza a porezi su nasilna intervencija na slobodnom trzistu. Smatram da je bila greska klasicnih liberala sto su mislili da se drzavna vlast moze ograniciti, kontrolisati i obuzdati i da se ona moze zadrzati u minimalnom obliku tzv. nocobdijska drzava u marksistickoj terminologiji. Iskustvo zadnjih 200 g. pokazalo je da je to nemoguce. Sa druge strane ne postoje razlozi zasto sve one servise i usluge koje danas obavlja drzava ne bi moglo da obavlja slobodno trziste daleko kvalitetnije i jeftinije..

          • Radivoje Ognjanović

            @ nebanesc,

            Činjenica je da mnogi ljudi veruju u teoriju evolucije i teoriju relativiteta, ali je isto tako činjenica da mnogi ljudi ne veruju u te teorije.

            Liberalni stav po tom pitanju je jasan: potpuno je svejedno u šta ćete vi verovati, bitno je samo da se u pogledu nametanja svojih stavova drugim ljudima služite argumentima a ne nasiljem.

            U slobodnom tržišnom sistemu ljudi kupuju ili ne kupuju neki proizvod i na taj način odlučuju šta je nauka a šta ne, a samim tim i ko je naučnik a ko ne. U totalitarnim sistemima nauka je samo ono što kaže klika na vlasti, što znači da je princip dobrovoljnosti zamenjen principom nasilja.

            Koliko država u svetu – toliko i mogućih intervencionizama, a pošto svaka intervencionistička mera izaziva probleme i zahteva dodatnu intervenciju onda je potpuno jasno da svaki intervencionizam neminovno vodi u socijalizam. Ne vidim šta je to što uvodi pometnju niti u tom pogledu vidim
            neki poseban doprinos Hans-Herman Hopea.

            Po pitanju anarho-kapitalizma Mizesov stav je više nego jasan – cista utopija.

          • nebanesc

            Pojam intervencionizma je suvisan i nepotreban.
            Prvo, cini se da tako imamo tri sistema; kapitalizam, socijalizam i intervencionizam, Sta ce nam tri pojma kad pojave mozemo opisati samo sa dva na Hoppeov nacin.
            Drugo, intervencionizam izgleda kao neka zlatna sredina izmedju ekstrema kapitalizma i socijalizma (komunizma), sto je socijaldemokratama i fasistima vrlo zgodno u njihovoj ideoloskoj propagandi…
            Trece, danas u svetu, prakticno ne bi mogli naci ni jednu kapitalisticku i ni jednu socijalisticku drzavu vec bi sve bile intervencionisticke.

            Daleko je probitacnije sve ekonomske sisteme podeliti u dve grupe: Na jednoj strani libertarijanizam (anarho-kapitalizam) a na drugoj ogromna porodica razlicitih varijanti socijalizama, koji ne priznaju non-agresion axiom, i koji se svi bore, ne prezajuci od nasilja, kako protiv libertarijanizma tako i medjusobno.
            Sama “intervencija” je po definiciji nasilno uplitanje u ekonomske odnose, a to nije nista drugo nego socijalizam shvacen dinamicki.
            Ako je anarhokapitalizam utopija onda smo osudjeni da krenemo Hayekovim putem u ropstvo i varvarizam.

          • Radivoje Ognjanović

            Socijalizam (sistem u kome o svemu odlučuje vlast) ne dolazi sam od sebe već se do njega dolazi ili revolucijom ili postepenom transformacijom. Ta postepena transformacija, tj. put koji neminovno vodi u socijalizam – to je intervencionizam. Ne postoji drugi izraz koji može zameniti reč intervencionizam.

            Ako u jednom slobodnom tržišnom sistemu uvedete samo neke mere – npr. kontrolu nekih cena ili nešto slično tome – potpuno je jasno da to nije socijalizam. U toj početnoj fazi sistem ostavlja utisak i efikasnog i humanog društva, što je dovelo do toga da narod da podršku tom sistemu. Naravno, u pitanju je bio trik, ali da bi se taj trik shvatio potrebno je učiniti jedan misaoni poduhvat, u glavi konstruisati socijalisticki sistem i teorijski dokazati:

            1) da je socijalistički
            sistem funkcionalno nemoguć sistem, i

            2) da svaki
            intervencionizam neminovno vodi u socijalizam.

            Kome je to jasno mora izvesti zaključak da je liberalizam (kapitalizam) jedini mogući sistem društvenog organizovanja.

            Dakle, Mizes je tačno znao i šta radi i zašto to radi, samo je problem u tome što ljudi ne čitaju Mizesa već svoja saznanja o njegovom radu stiču iz druge ruke.

            Socijalisti intervencionizam zaista mogu predstavljati kao “zlatnu sredinu”, ali to sa naukom nema nikakve veze. Čitavo socijalističko “učenje” je ništa drugo do borba protiv nauke i logike i zato ga Mizes naziva sistemom beskonačnog fantaziranja.

            Šta je Manifest komunisticke partije ako ne lista intervencionističkih mera koje će dovesti do socijalizma? Nije Mizes izmislio intervencionizam već je samo konstatovao činjenice i ljudima objasnio o čemu se tu stvarno radi.

            Hope je napisao dosta pametnih stvari ali je, suštinski posmatrano, ono što on govori poslednjih godina ništa drugo do takođe čisto fantaziranje.

            Ako Hope prihvata Openhajmerov model nastanka države, a morao bi, onda je valjda jasno da će vlast uvek postojati. Dakle, to je realnost. Vlast ne postoji zbog toga što je vlast narodu potrebna, već zbog toga jer je se narod ne može rešiti. Pljačkaši ne postoje zbog toga što narod želi da ih neko pljačka, već zbog toga što narod ne može uticati na njihovo postojanje.

            Anarho-liberali, iliti libertarijanci, se koriste istim metodama kao i socijalisti jer rešenje problema ne traže u stvarnosti, već u bežanju od stvarnosti. Oni znaju da ljudi traže bajke i onda u svom obraćanju javnosti socijalističke bajke samo zamenjuju “bezdržavnim” bajkama. Uostalom, i socijalisti su se za vlast borili tako što su obećavali ukidanje države.

            Mizesu je to potpuno jasno i zato se ne bavi fantaziranjem o nekom “perfektnom sistemu” već svu pažnju posvećuje problemu OBIMA vlasti, tj. ograničenoj državi.

            Ako problem shvatimo na pravilan način, onda je jako bitno shvatiti Mizesovu rečenicu da je “u svakoj državi prava vlast narod”.
            Hope može fantazirati o bezdržavnom društvu, ali pre toga mora
            odgovoriti na sledeće pitanje: Šta se dogadja kada ogromna većina naroda podržava socijalizam? Šta činiti ako sam narod daje podršku naopakoj ideologiji? Kako fantazije zameniti realnošću? Kako iz glava naroda izbaciti socijalističku pseudoreligiju da je fantomska-država: dobra, poštena, humana, svemoguća i sveznajuća? Kako ljudima objasniti da država nema ništa drugo osim onoga što uspe da otme od naroda? Kako ljudima objasniti da država nije bog već samo sredstvo prisile?

            Dakle, ključni problem je kako naopaku ideologiju zameniti zdravom ideologijom. Onoga trenutka kada ljudi umesto sistema nasilja odaberu sistem nenasilja – sve ostalo je samo stvar tehnike.

            Anarhokapitalizam jeste utopija i zato ne treba tugovati zbog toga što ga nikada neće biti. Tugovanje za fikcijom anarholiberalizma je isto što i tugovanje za fikcijom “pravog” komunizma u kome će svega biti u izobilju. Tu se radi samo o perfidnoj manipulaciji ljudskom slabošću u utopističkoj potrazi za “perfektnim uređenjem potpune slobode”.

            Za razliku od iluzionista i manipilanata svih boja, čitavo Mizesovo učenje je čista NAUKA. Dakle, umesto fantaziranja i lažnih obečanja, čitava Mizesova ideologija je okrenuta ka stvarnosti, tj. istini. Svi oni kojima je na srcu istina – nemaju drugu alterantivu nego da šire tu istinu. Drugim rečima rečeno, jedina opcija je Mizesov liberalizam.

          • nebanesc

            “Šta je Manifest komunisticke partije ako ne lista intervencionističkih mera koje će dovesti do socijalizma?”
            Ja bih rekao da je to lista komunistickih mera, zato se i zove komunisticki manifest a ne intervencionisticki manifest.

            ” Ako u jednom slobodnom tržišnom sistemu uvedete samo neke mere – npr.
            kontrolu nekih cena ili nešto slično tome – potpuno je jasno da to nije
            socijalizam.”
            U sustini taj sistem vise ne mozemo zvati slobodno trzisnim jer su cene
            svih stvari medjusobno zavisne. Regulisane cene uticu na sve druge cene.
            Ali ako kazemo da u sistemu postoje elementi socijalizma nismo pogresili. Ako socijalisti mogu da jedan ekonomski odnos nazivaju kapitalistickim; kad npr vlasnik fabrike zaposli radnike, oni ce reci da je to kapitalisticki odnos, zasto mi kontrolu cena ne mozemo nazvati socijalistickim odnosom vec moramo intervencionistickim? Zasto da se pojam socijalizam mora primenjivati samo na sistem a ne i na njegove elemente?
            U sustini postoji samo jedan sistem a to je kapitalisticki. Bez slobodnog trzista ne moze ni postojati sistem, jer svaki sistem je skup MEDJUSOBNO ZAVISNIH (u ovom slucaju ponuda i potraznja) elemenata. Socijalizam nije nista drugo nego skup VOLUNTARISTICKIH INTERVENCIJA te stoga ni ne moze biti sistem. On je u stvari podrivanje sistema. Sta je drugo kontrola cena nego podrivanje ponude i potraznje.

            Postojanje drzave je strani elemenat u sistemu slobodnog trzista, to nije samo Hopeov zakljucak vec prvenstveno Rotbardov koga su sledili i mnogi drugi. Da li drzava mora nuzno nastati ili ne to ne utice na gornji stav…
            Anarhokapitalizam je u sustini cisti, savrseni, socijalizmom ne osteceni trzisni sistem i stoga je on ideal kojem se tezi, bez obzira da li se on moze potpuno ostvariti ili mu se mozemo samo priblizavati… Pogresno je reci da je to utopija za kojom ne vredi tugovati.

          • Radivoje Ognjanović

            Primera radi, ako u slobodnom tržišnom sistemu zamrznemo cenu mleka ispod tržišne cene – onda će takva mera neminovno dovesti do nestašice
            mleka. Takav sistem bi mogao i dalje da funkcioniše, čak i da se razvija, a jedina razlika između sistema pre i posle intervencije bi bila u tome što bi u ovom drugom slučaju imali nestašicu mleka.

            Tačno je da takav sistem više ne možemo zvati slobodnim tržištem, ali ga zato možemo zvati narušenim tržištem.

            Socijalizam je sistem totalne kontrole i potpune ekonomske destrukcije.
            Ako bismo prethodni sistem nazvali socijalizmom onda bismo na taj način samo relativizovali štetnost socijalizma.

            Rodbard je svakako jedan od najvećih ekonomista koje je svet imao, ali je i u njegovom radu lako uočiti neka lutanja. Prvo je odlutao u objektivizam,
            zatim u anarholiberalizam, a kasnije i po nekim drugim pitanjima. Najkraće rečeno, kad god je odstupio od Mizesovog učenja – uvek je napravio grešku. To isto važi i za Hajeka, i za Maklupa i za mnoge druge.

            Anarhokapitalizam je čista utopija. Za čisti, savršeni i ničim neoštećeni tržišni sistem potrebno je imati čiste, savršene i ničim neoštećene ljude, ali kako ljudi nisu savršeni onda je jasno da ne može biti ni savršenog sistema.

          • nebanesc

            Koji sistem postoji po vama u Srbiji?

          • Radivoje Ognjanović

            Na to pitanje sam donekle odgovorio u tekstovima “Mehanizam destrukcije” i “Blokirani trzisni mehanizam, kada sam rekao da je ovo sto sada imamo u Srbiji jedan frankestajnski model do sada nezabelezen ni u teoriji ni u praksi.

            Skoro da ne postoji neka antiekonomska mera a da ona u poslednjih 70 godina nije primenjena u Srbiji. Konfiskacija, eksproprijacija, nacionalizacija, centralisticko planiranje, sindikalizam, inflacionizam, drzavno zaduzivanje, vestacki valutni kurs, razorena poljoprivreda, razoreno preduzetnistvo, nepostojanje pravne drzave, tajni centri moci, birokratija, institucionalizovani kriminal, potpuna kontrola tzv. “obrazovanja”, “nauke”, “kulture”, “sporta” i svega ostalog.

            Sustinski posmatrano, svaki intervencionizam, kao i svaki socijalizam, je nista drugo do pljacka, i zato Mizes kaze “da se tu ne radi o idealistickom, vec pljackaskom mentalitetu.”

            Medjutim, ovde se ne radi samo o pljacki, vec o necemu mnogo gorem. Ako imate pljacku onda se tu radi samo o prisilnoj promeni vlasnistva neke
            imovine. U sistemu pljacke pljackasu je cilj da imovinu opljacka, a ne da je unisti.

            Medjutim, ovde na delu imamo namerno razaranje i unistavanje ono malo
            preostalog kapitala, tj. potpuno razaranje ekonomije. Kada nemate privatnu imovinu onda imate sistem u kome partijski aparatcici zarad neke minimalne koristi postaju ekonomske ubice i unistavaju sve oko sebe.

            Jednostavno, ako je ovo neki sistem, onda se tu moze govoriti samo o sistemu destrukcije.

          • nebanesc

            Potpuno se slazem sa ekonomskom i socioloskom analizom, jedino bih ja upotrebio drugaciju terminiologiju i “sistem” u Srbiji nazvao pretezno socijalistickim sa malo elemenata kapitalizma tek toliko da drzava ne dozivi kolaps. Tacnije receno najvise podseca na Lenjinov NEP, donekle i na Libermanizam.
            Uzrok krize nije lopovluk vec intervencionizam, odnosno u mojoj terminologiji (i ne samo mojoj) socijalizam. To je politicka laz.

            Tranzicija (prelaz od socijalizma ka kapitalizmu) je u Srbiji zaustavljena pod izgovorom da je ekonomska kriza i da nije trenutak!! Krizu i jeste izazvao socijalizam, a zustavljanje tranzicije samo produzava trajanje krize. To je jos jedna politicka laz.

            Fasizam je samo jedna varijanta socijalizma, pokusaj da se pronadje socijalizam koji bi bio uspesan…. Svi takvi poikusaji moraju zavrsiti neuspehom kao sto je to dokazao Mizes i ostali iz Austriske Ekonomske Skole, a cenu toga placaju narodi koji su podvrgnuti socijalistickim eksperimentima.

          • Radivoje Ognjanović

            Terminologija je jako bitna stvar i zato su se socijalisti potrudili da naprave potpunu terminološku konfuziju. Situacija je takva da sada skoro svaki termin ima suprotno značenje.

            Za socijaliste demokratija nije sloboda pojedinaca da sami upravljaju svojim životima, već neka imaginarna “opšta volja”, a do te opšte volje se dolazi putem farse zvanim “izbori”. Kada Hope govori o “demokratiji kao o
            palom bogu” – on time u stvari ide na ruku socijalistima jer prihvata njihovu
            naopaku definiciju demokratije.

            Etatizam se javlja u dva oblika: intervencionizam i socijalizam, i zato ako nismo sigurni da li je neki sistem jedno ili drugo onda možemo upotrebiti reč “etatizam”. I tu se Hope potrudio da uvede konfuziju pa je otišao tako daleko da je najvećeg borca protiv etatizma – Mizesa – nazvao etatistom. Možda neki misle da je to slučajno ali oni koji malo dublje analizaraju stvari veoma dobro znaju da to nije slučajno.

            Nisam rekao da je “uzrok krize lopovluk”, već samo to da je etatizam (intervencionizam ili socijalizam) sistem pljačke. Šta je etatizam ako ne sistem redistribucije? Šta je redistribucija ako ne sistem u kome se od jednih otima da bi se drugima dalo? Šta je otimanje ako ne pljačka?
            Niko nije toliko naivan da misli da stvarno ima nešto što je besplatno, već svi veoma dobro znaju da se uvek od nekoga mora uzeti da bi se drugome dalo. Dakle, ljudi se sami zalažu za sistem nasilja i sistem pljačke, a sve zbog toga što misle da će i oni sami od te pljačke imati koristi.

            Navodna tranzicije iz socijalizma ka kapitalizmu je ništa drugo do još jedan socijalistički spin. Tu se ne radi o tranziciji iz socijalizma u kapitalizam, već o tranziciji iz “socijalizma ruskog tipa” u “socijalizam nemačkog tipa”.

            Analizirajući taj “zapadni kapitalizam” Mizes kaže kako se njihova kritika ruske komunističke diktature ne odnosi na njen socijalistički karakter, već samo na njene imperijalističke težnje. Dakle, svi ze zalažu za socijalizam ali samo pod uslovom da su oni na vlasti. “Globalizam”, “Novi svetski poredak”, “Komunizam” itd. – to su različiti nazivi za jednu istu stvar – Svetsku diktaturu.

            Možemo reći da je krizu izazvao socijalizam, ali se onda postavlja dodatno pitanje: šta je izazvalo socijalizam? Ako znamo da socijalizam nije vlast, već naopaka ideologija, onda moramo znati ko je tvorac te naopake ideologije? Tvorci naopake ideologije su intelektualci, što ne znači ništa drugo do to da su upravo intelektualci uzrok krize.

            Tačno je i da su narodi podvrgnuti socijalističkim eksperimentima, ali opet dodatno pitanje: ko su eksperimentatori? Mizes nije želeo da se ulazi u tu vrstu priče ali je jasno da rečenice: “oni sa Istoka donose” i “u svojim ezotericnim krugovima” nisu rečene napamet.

          • nebanesc

            Socijalizam je nemoguc bez etatizma, nemoguca je redistribucija, (koja je po definiciji nasilje), bez drzave. Socijalizam i etatizam su jedna te ista stvar posmatrana iz razlicitih uglova.
            Hope je Mizesa nazvao etatistom zato sto je on zadrzao drzavu kao prakticnu nuznost u svom sistemu, mada je ona tu strani element po logici sistema, ako mogu tako da kazem.

          • Radivoje Ognjanović

            Etatizam se javlja u dva osnovna oblika:1) intervencionizam i 2) socijalizam.

            Oblici i inteziteti intervencionizama mogu biti razliciti. Koliko drzava – toliko i mogucih oblika intervencionizma.

            Kada intervencionizam predje odredjenu granicu, tj. kada sistem udje u fazu kada o svemu odlucuje drzava – to je socijalizam.

            I modela pune kontrole (socijalizama) mozemo imati onoliko koliko ima i drzava, ali se mogu indentifikovati dva osnovna modela: 1) ruski model socijalizma u kome dolazi do formalne konfiskacije sredstava za proizvodnju i imovine, i 2) nemacki model socijalizma u kome nema formalnog ukidanja privatne imovine ali o svemu odlucuje drzava.

            Socijalizam i etatizam nisu ista stvar jer je etatizam siri pojam. Svaki socijalizam je ujedno i etatizam, ali svaki etatizam nije sociajlizam.

            Postojanje drzave vlasti (drzave) ne znaci isto sto i etatizam. Ako imate vlast koja svoje delovanje ogranici na vojsku, policiju, sudstvo, eventualno na neku minimalnu socijalnu pomoc, i na upravljanje nekom neophodnom infrastrukturom (prirodnim monopolima), a sve to uz postovanje trzisnih zakona – onda to nije u sukobu sa trzisnom ekonomijom.

            Dakle, Mizes govori o tome da ne postoji tako nesto kao apsolutna sloboda jer apsolutna slobod, u svetu u kakvom zivimo, nije moguca. Vlast ce uvek postojati, ali ono sto razlikuje jednu od druge vlasti je OBIM vlasti. Mizes tu kaze da je ljudima potrebna odredjena “sfera” delovanja, jer ako nje nema – citav sistem ide u haos.

            Hope tu brka pojmove i polazi od pretpostavke da vlast, ma kako mali segment kontrolisala, moze uvek cenu tih svojih proizvoda podici na nivo da prakticno kontrolise sve, ali ne shvata da se ta “ogranicenost” ne odnosi samo na sferu drzavnog uticaja, vec i na finansiranje te sfere. Jednostavnije receno, LIMITIRANI porezi.

            Istina, onaj ko kontrolise prirodne resurse ima mogucnost da podigne cenu tih resursa i tu cenu prakticno pretvori u porez, ali tu vec spasa nema jer se tu radi o necemu sto prevazilazi granice ekonomije. Ono o cemu Mizes govori je to da je bitno da cena tih ogranicenih resursa mora omoguciti “ciscenje trzista”, tj. cena mora na vreme alarmirati ostatak drustva kako bi drustvo (nauka) pokusalo da pronadje alteranativu. Ako se ne obezbedi ciscenje trzista, vec se krene sa kontrolom cena i vestackom racionalizacijom potrosnje tih proizvoda – takva cena ce spreciti razvoj nauke i onemoguciti pronalazenje odgovarajuce altarnative.

            Mizes je gigant kakav svet nije imao. Ljudi treba da iskoriste to njegovo znanje kako bi pokusali da sprece katastrofu, a ne da fantaziraju o nekom perfektnom sistemu. Ne znam da li je Hope zlonameran ili jednostavno ne razume ono o cemu Mizes govori, ali je cinjenica da ono sto Hope govori nema uporiste u logici.

          • nebanesc

            Pitanje da li intervencionizam spada u socijalizam zavisi od toga kako definisemo socijalizam. Nikako se ne slazem sa Mizesovom definicijom da je socializam vlasnistvo jednog (drzave) nad sredstvima za proizvodnju, jer to pokriva samo realni socijalizam i eventualno nacionalsocijalizam. Definicija je preuska i staticka i naravno ako je prihvatimo onda intervencionizam ne mozemo smatrati vrstom socijalizma.

        • Milan Rakonjac

          Netačno. Progres pravi isključivo industrijska revolucija, odnosno nauka. Tržište je samo instrument ili sredstvo… Radivoje Ognjanoviću… potrudite se da komentari ne budu brisani, jer računam da vlasnik bloga uređuje važnost komentara prema načelima liberalne politike… Atipično brišete komentare koji podržavaju suštinu, a nisu u skladu sa ideologijom koju promovišete!

          • Radivoje Ognjanović

            Vi mešate uzroke i posledice. Tačno je da je do opšteg progresa došlo zahvaljujući tehnološkom progresu, ali je pravo pitanje: kako dolazi do tehnološkog progresa? Kako to da hiljadama godina pre toga nije bilo tehnološkog progresa, a da onda, odjednom, do njega dođe? Kakva je to misterija u pitanju?

            Nema misterije. Do tog tehnološkog progresa nikada ne bi ni došlo da pre toga klasični ekonomisti nisu demolirali pretkapitalistički mentalitet. Ili, kao što kaže Mizes, on što nazivamo “industrijskom revolucijom” je u stvari samo posledica ideološke revolucije koju su iznedrile ekonomske doktrine.

            Nejasno je zašto se meni obraćate u vezi brisanja komentara? Katalaksija objavljuje moje tekstove ali ja ne učestvujem u uređivanju sajta. Verovali ili ne, obrisana su čak i dva moja komentara. To je za mene neprihvatljivo i zato će verovatno doći do prekida saradnje.

          • Katalaksija

            Poštovani gospodine Ognjanoviću, ni jedan Vaš komentar nije izbrisan, i ne znamo o čemu se radi. Naša praksa nije da cenzurišemo i neobjavljujemo komentare i to dobro znaju i oni koji se najmanje slažu sa onime što naš sajt promoviše a redovno komentarišu na njemu.

            Da li pravilno koristite Disqus sistem za komentarisanje? Jer ako ne ispoštujete proceduru za slanje komentara onda on neće biti objavljen. To nikakve veze nema sa nama nego sa Disqus sistemom komentarisanja. Molimo Vas da nas kontaktirate ukoliko primetite sledeći put takav problem.

          • Radivoje Ognjanović

            Moguce je da je uzrok nepojavljivanja komentara tehnicke prirode. Ako je u pitanju tehnicki problem – onda se izvinjavam uredjivacima Katalaksije.

            Kao sto vidimo, to se desava i drugima a ne samo meni i zato je dobro sto ste se javili kako bi se taj problem otklonio.

            Pozdrav.

          • Malva Rosa

            Поздрав за Каталаксију, имате одличних текстова и коментара актуелних тема, иако су неки коментари преопширни.

          • Milan Rakonjac

            Žao mi je, ali ideologija liberalizma ne poseduje autohtono pravo na tehničko-tehnološki progres i ova privatizacija nauke zapravo pokazuje koliko agresije stoji u bazi “slobode”… izuzetno poštujem efikasnost sistema koji zastupate, ali razumno je da to nije savršen model…. pozdrav, MR

          • Radivoje Ognjanović

            I meni je žao, ali tehničko-tehnološki progres nije moguć bez slobode.

            To što se vama čini da je došlo do “privatizacije nauke” je čista fikcija. Koncentracija nauke u rukama nekih pojedinaca i interesnih grupa nije posledica tržišta već države koja sprečava konkurenciju. Taj deo sam objasnio u ranijim tekstovima (posebno u tekstovima “Ekonomija i pseudoekonomija” i “Liberalizam”), ali ih vi, očigledno, niste pročitali.

            I tu “savršenost” sam objasnio u tekstu “Liberalizam”. Tu se uopšte ne radi o tome da je kapitalizam savršen sistem, već samo o tome da je on jedini mogući funkcionalni sistem društvenog organizovanja.

            Ili ćete imati sistem slobode ili ćete imati sistem ropstva. Treći sistem ne postoji. Čitav dvadeseti vek je prošao u uzaludnoj potrazi za tim “trećim sistemom”, a rezultate te potrage vidimo svuda oko nas. Razlika između Mizesa i “socijalističkih intelektualaca” je u tome što je Mizesu to bilo jasno još pre jos pre 100 godina.

            Suštinski posmatrano, termin “socijalistički intelektualci” je oksimoron jer je nemoguće u isto vreme biti i socijalista i intelektualac.

    • nebanesc

      “Zamislite da privatnici poseduju puteve, vodovod, zdravstvo, školstvo, sudstvo, policiju”.
      Eto u Srbiji sve gore navedeno poseduje drzava i trebalo bi da nam bude fantasticno. Ali kakvo je stanje? Putevi su katastrofalni, da ne pricamo o lopovluku. Vodovod stanje takodje katastrofalno u mnogim opstinama. Zdravstvo uzas, mito i korupcija.. Skolstvo propast, O sudstvu i policiji da se ne trose reci.

      Pa nije valjda neoliberalizam kriv za to?

      Isto je bilo u SSSRu koji je bankrotirao i u svim ostalim komunistickim drzavama.

      U Velikoj Britaniji su sve vode privatizovane pa su reke najcistije u Evropi i pune ribe, a britanci piju najcistiju vodu iz vodovoda. Cileanska ekonomija je nekoliko zadnjih decenija imala fantastican rast bas zahvaljujuci privatizaciji socijalnog osiguranja, zdravstva i skolstva

      Ima jos mnogo slicnih primera u svetu…. ne mora se nista zamisljati.

      U ostalom sustina drzave je monopol fizicke prinude. Kave veze ima fizicka prinuda sa zdravstvom, skolstvom, vodom, putevina? Zar je potrebna prinuda da bi lekari lecili ljude, ili da bi se deca skolovala?
      Cudna je to ideja da su kapitalisti zli i sebicni a da su drzavne birokrate humane i plemenite.

      Ono sto danas imamo je intervencionizam, statizam, nany state, socijaldemokratija, “Roud to Serfdom”… kako u Evropi tako i u Americi i to je uzrok krize.

  • Maxov Max

    Sto petljaju Staljina i Hitlera?….ha,ha….dva razlicita lika stavljaju u jedan kosh…

  • KRLE

    Gospodine Ognjanovicu
    Kada ste napisali prosli clanak (fasizam 1) postavio sam komentar ali niste odgovorilli na njega a on otprilike glasi
    Juzna Koreja se razvijala planski ( petogodisnji planovi) u periodu od 1962-1997 u proseku 7% godisnje.Inflacija je u tom periodu bila oko 10%godisnje.Takodje u najvecem delu tog perioda na vlasti je bila vojna hunta.Slicno se razvijao i Tajvan. Kako komentarisete njihov fantastican razvoj u tom periodu, buduci da su one i danas razvijene drzave? Kljuc njihovog uspeha je bio protekcionizam,mala licna i drzavna potrosnja, visoke stope stednje i investicija,blago potcenjen devizni kurs, domace banke,cvrsta kapitalna kontrola, postojala je simbioza privrednog i bankarskog sektora.Drzava je aktivno ucestvovala u privrednom razvoju.Sta mislite o ovom tipu razvoja koji se razlikuje od liberalizma o kojem vi pisete a koji je ocigledno dao odlicne rezultate?
    Ne mora svako mesanje drzave u privredu da bude stetno pod uslovom da imate modernizatorsku elitu na vlasti(ne nuzno i demokratsku) kao sto su imali Tajvan i Koreja.

    • Radivoje Ognjanović

      @KRLE

      Vaše pitanje je bilo postavljeno na sajtu Fonda Slobodin
      Jovanović, odgovor sam poslao ali on nije objavljen, kao što nije objavljen ni
      drugi deo teksta “Fašizam”. I ovde sam vam odgovorio ali se, iz tehničkih
      razloga, moj odgovor ni ovde nije pojavio. Idemo još jednom; treća sreća.
      —————————

      Kаo što je
      svojevremeno Bаstijаt rekаo: “Postoji nešto što se može videti
      i nešto što se ne može videti.” Od presudne važnosti za ekonomiju nije
      formalni naziv nekog državnog sistema, već stepen implementacije ekonomskih
      principa.

      Ako pogledаmo
      štа je to po čemu se liberаlizаm rаzlikuje od
      svih drugih ideologijа, ondа vidimo dа je to – imovinа. Ako znаmo dа je Južnа Korejа ljudimа gаrаntovаlа prаvo nа ličnu imovinu – ondа je sаsvim jаsno dа je Južnа Korejа bilа liberаlnijа od mnogih drugih tzv. “liberаlnih” i “demokrаtskih” držаvа.

      Ako pogledаmo
      štа je sledeće nа listi prioritetа liberаlizmа, ondа vidimo dа je to slobodа, jer bez slobode nemа ni inovаtorstvа ni
      tehnološkog progresа. Južnа Korejа je i po tom pitаnju bilа dаleko liberаlnijа od mnogih drugih držаvа.

      Kаdа govorimo o “diktаturi”, ondа trebа reći dа je zа funkcionisаnje ekonomije jedne zemlje mnogo vаžnije koliki je obim vlаsti, nego ko je nа vlаsti. Ako bismo mogli dа
      birаmo između dve vlаsti, pri čemu je prvа vlаst – vlаst jednog
      diktаtorа koji nаm oduzimа 20%
      dohotkа, а drugа vlаst – vlаst pаrlаmentаrne većine
      kojа nаm oduzimа 80% dohotkа –
      ondа je jаsno dа se oko tog izborа
      ne bismo mnogo dvoumili. Socijаlističkа je podvаlа dа
      se demokrаtijа poistovećuje sа pаrlаmentаrnom većinom, i zаto Mizes upozorаvа dа je nаjgori i nаjopаsniji oblik аpsolutističke
      vlаdаvine – vlаdаvinа netolerаntne većine. Dаkle, sаsvim je jаsno dа je Južnа Korejа i po tom pitаnju
      bilа dаleko demokrаtskijа od mnogih
      drugih “demokrаtskih držаvа”.

      I u pogledu “jednаkosti pred zаkonom”
      Južnа Korejа je bližа liberаlnim nego
      socijаlističkim principimа. Zа rаzliku od
      komunističkih držаvа u kojimа su svi bili jednаki аli su člаnovi mаfije imаli svoje sopstvene mafijske sudove – u
      Južnoj Koreji zаkon je vаžio zа sve.

      Kаdа kаžemo dа je
      nešto uspešno – ondа je potrebno odgovoriti nа sledeće pitаnje: uspešno u
      poređenju s čim? Sа kojim sistemom poredimo Južno-Korejski sistem? Dа li
      postoji mаkаr jednа zemljа nа svetu u kojoj vlаdаju tržišni zаkoni? Ako znаmo
      dа je odgovor nа to pitаnje negаtivаn – ondа je potpuno jаsno dа mi tu ne
      poredimo sistem intervencionizmа sа sistemom slobodne tržišne ekonomije, već
      nešto sаsvim drugo: jedаn oblik intervecionizmа sа drugim oblicimа
      intervencionizmа. Sve što možemo reći nа tu temu je sаmo to dа je
      intervencionizаm Južne Koreje uspešniji od intervencionizаmа drugih držаvа.

      Dаnаs slobodnog
      tržištа više nemа. Slobodno tržište je ukinuto. Ukinut je novаc. Ukinuti su ekonomski zаkoni. Progres je zаustаvljen. Što znаči
      dа čitаv svet više uopšte ni ne znа štа gubi. Lјudi
      nikаdа neće sаznаti štа su mogli dа imаju i kаko su
      mogli dа žive, а sve to zbog togа što im je etаtizаm tu mogućnost oduzeo.

      Tačno je da je Južna Koreja imala visoku inflaciju, ali je
      bitno napraviti razliku između inflacije usmerene ka izvozno orijentisanoj
      proizvodnji od inflacije usmerene ka potrošnji (o tome možete više pročitati u
      tekstu “Ekonomski ciklusi”). Od momentа kаdа je dolаr postаo svetskа rezervnа vаlutа počinje jedan gigantski proces pogrešne alokacije svetskih privrednih
      resursa, tj. usmeravanje proizvodnje ka zadovoljenju tražnje država koje su
      kontrolisale svetske valute (pre svega SAD).

      Konkretno o Južnoj Koreji. Amerika kontroliše dolarsku
      inflaciju; Južna Koreja svoju inflaciju usmerava ka pribavljanju dolara, što
      znači da koristi efekat “prvih primalaca dolarskog novca”; pribavljenim novcem
      se finansira dodatna proizvodnja i tako u krug. Sličan scenario imamo i kod
      Hong Konga, Japana i ostalih “azijskih tigrova”. Najveći problem čitavog tog
      sistema je u tome što se zasniva na dolaru, tj. na sistemu u kome jedna država
      (SAD) učestvuje u svetskoj potrošnji sa 25% a za uzvrat ostatku sistema ne daje
      ništa osim novonaštampanih dolara. Dakle, na delu imamo masovnu pogrešnu
      alokaciju privrednih resursa (predimenzionirani kapaciteti i promašene
      investicije), a to se ne odnosi na sаmo jednu ili sаmo
      nа neke držаve – već nа čitаv svet. Kаdа toj inflаciji
      jednom dođe krаj – ondа je hаos neminovаn. Bez obzirа nа to koliko neko dobro rаdio i uspešаn bio – potonuće kаo i svi ostаli.

      Sve ovo što sаdа gledаte je sаmo jedno privremeno stаnje
      jer je ekonomijа zаmenjenа
      аntiekonomijom i pirаmidаlnim sistemimа. Mizes uopšte nije hteo dа se bаvi tim
      “privremenim stаnjimа” koji neminovno vode kа sukobimа i rаtovimа,
      već je hteo nešto sаsvim drugo. Mizes se ne rukovodi Kejnzovom idejom “nа
      dugi rok svi smo mrtvi”, niti govori o svetu u kome će se svаkih polа vekа
      problemi rešаvаti rаtovimа i depopulаcijom, već govori o TRAJNOM REŠENJU
      problemа. Liberаlizаm nije predаtorski sistem u kome je svаk svаkome
      neprijаtelj – već sistem nenаsiljа i sаrаdnje u kome će svi ljudi, rаdeći u
      svom sopstvenom interesu, ujedno rаditi i u interesu svih drugih.

  • Milan Rakonjac

    Kada liberali smisleno postave ultimatum: država ili tržište, ja znam da će sledljivo država biti opljačkana od strane “tržišta”… Možda je ta vaša isključivost, ali i potreba tržišno “sposobnih” da se distanciraju od tržišne “mase” – upravo stvorila poverenje ljudi u npr. nemački socijalizam…

    • Radivoje Ognjanović

      Vi ste u ovoj recenici samo ponovili ono sto Marksisti govore vec vise od 100 godina, ali je piotrebno reci da niko nikada nije objasnio mehanizam te navodne pljacke.

      Naravno, taj mehanizam “pljacke”, kao i sve ostalo sto dolazi iz marksisticke kuhinje, se ne moze dokazati iz prostog razloga jer se i ne moze dokazati. Socijalizam je nemoguce dokazati jer pociva na fantaziji, a ne na stvarnosti.

  • Pingback: Fasizam i Musolinijeva parola: “Sve za državu, ništa van države, ništa iznad države” | BELEŽNICA()