Ekonomija Titove Jugoslavije: odlaganje neminovnog kraha

Povezani članci

  • Jasmin

    Teško će ovo pasti luzerima jugonostalgičarima :)

  • boza

    Hvala na ovom tekstu, bilo bi odlično kada bi uradili tekst sa presekom ekonomske politike Jugoslavije od prve petoletke do Ante Markovića.

    • Predrag Rajsic

      Hvala; nadam se da će i to biti uskoro moguće.

  • Nikola

    Jedini nedostatak koji vidim u tekstu jeste u sledećeoj rečenici “Struk­tura jugo­slo­ven­skog trgo­vin­skog defi­cita bila je takva da su uvo­ženi uglav­nom repro­ma­te­ri­jali kao što su nafta i siro­vine.8 Ova­kva struk­tura pro­i­zvod­nje ne obe­ćava pove­ća­nje pro­duk­tiv­no­sti u buduć­no­sti kojim bi se pokrio trgo­vin­ski defi­cit iz pro­šlo­sti i tako mogli otpla­titi dugovi.” Ova rečenica jednostavno nije logična. U ovoj rečenici niti u daljem tekstu ne vidim da je autor uopšte dao informacije o strukturi jugoslovenske privrede, kao i problemima sa kojima su se odredjene industrije ili privredne grane susretale. Uvoženje sirovina i njihova konverzija u gotove proizvode u sopstvenoj zemlji, ili čak drugoj, pa zatim izvoz gotovih proizvoda, je mnogo bolja alternativa u odnosu na uvoz gotovih proizvoda. Izmedju “uvoženi uglavnom repromaterijali kao što su nafta i sirovine” i “ovakva struktura proizvodnje” je veliki prostor koji autor nije popunio informacijama i objašnjenjima. Kao da je tu stao, deo o strukturi jugoslovenske privrede je potpuno nedorečen, a veoma je važan za razumevanje teme, jer je ključan, suštinski. A nema ga, izostavljen je. Ostalo je u redu.

    • Predrag Rajsic

      Treba imati u vidu da se radi o strukturi deficita, dakle o neto strukturi proizvodnje ili o neto balansu proizvodnje. Mogli bismo analizirati i strukturu cijele proizvodnje, ali na kraju tu strukturu trebamo opet prevesti u strukturu trgovinskog balansa. Zašto? Ako se radi o strukturi dugoročnog trgovinskog balansa koji je jednak nuli, nebitno je da li uvozimo repromaterijale ili gotove proizvode jer je neto balans takav da je održiv. Ali, ako nam je trgovinski balans u određenom dužem perioudu negativan, tada se nadamo da je razlog negativnog balansa uvoz nove tehnologije koja će povećati produktivnost u budućnosti. Dakle, nadamo se da je uzrok negativnog balansa nešto što u ekonomiji zoveno disekvilibrijum, promjena stanja (ali na bolje). Ako je uzrok ekonomskog balansa uvoz redovnoh potrepština, bilo da su one reprometarijali ili potrošačka dobra, onda nam to govori ili da nam je proizvodni kapacitet prevelik da bi bio održiv ili nam je potrošnja prevelika da bi bila održiva. Drugim riječima, ekvilibrijum u kome se ekonomija nalazi zavisi od nasavka zaduživanja.

      Ako bismo koristili analogiju iz svakodnevnog života, struktura deficita u kome se pozajmljuje da bi se kupili repromaterijali je slična strukturi zaduživanja domaćinstva koje ima dva auta, ali ima dovoljno sredstava da sipa gorivo i održava samo jedan od njih. Ako to domaćinstvo pozajmljuje novac da bi održavalo i sipalo gorivo u jedan od auta, onda je struktura ovakvog domaćinstva zavisna od upliva stranih sredstava. Ako se ovaj upliv smanji ili prekine, i struktura će se morati mijenjati.

  • IXS

    Glavni razlog prividnog blagostanja je Markovićeva hiperinflacija. Usporedbe radi, otprilike je bila razmjera kao blagostanje prije svjetske krize koja još traje i danas, a počela je od 2008 god. To je bio balon koji se napuhavao dok je sustav mogao izdražati. Kratkoročno gledajući je bilo dobro, ali dugoročno je bilo katastrofalno po Jugu. Tako se na razdoblju od nekoliko godina ili čak mjeseci mogao otplatiti dugoročni kredit za auto ili stan, koji je na kraju otplate iznosio svega pola jedne plaće, a što je dovelo gospodarstvo do ekonomske krize koja je samo dodatno raspirila političku krizu u Zemlji. Tada su Srbi iskoristili priliku i u Januaru 1991 isprintali 17 milijardi dinara bez dogovora sa drugim federalnim državama te doveli do ponovnog slabljenja dinara. To je bio posljednji čavao u lijesu Jugoslavenske ekonomije. Nakon toga su ostale države prestale uplačivati poreze i došlo je do kolapsa monetarnog sustava.

    • Predrag Rajsic

      Nisam siguran da slijedim logiku ovog komentara. Čak i kad bismo se složili da je Markovićeva ekonomska politika stvorila iluziju blagostanja, to bi se odnosilo na kratki period krajem osamdesetih u kojem je on vodio ekonomsku politiku zemlje i ne bi nam pomoglo da objasnimo period prije toga. U stvari, Marković je i sam isticao strukturne disbalanse u ekonomiji i jedan dio njegovog plana je bilo srednjeročno smanjenje obima proizvodnje za oko 30% da bi se resursi preusmjerili u produktivnije namjene. Taj dio plana nije implementirao jer je to naišlo na jak politički otpor republičkih rukovodstava.

  • StevenS123

    Odličan članak.

    Samo bih Vas pitao nešto, googlao sam Vaše ime i vidim da ste član Misses instituta. Nije mi jasno kako spajate ideologiju austrijske škole ekonomije i prikaz empirijskih podataka kojim podržavate svoje tvrdnje? Koliko sam upoznat, Misses se eksplicitno protivio korištenju bilo kakvih empirijskih podataka.

    • Predrag Rajsic

      Kod austrijske škole se radi o apriorizmu kao naučnoj metodologiji, ne o ideologiji. Po apriorizmu, empirijski podaci se ne mogu koristiti za testiranje teorija, ali nema razloga zašto se oni ne bi mogli koristiti za ilustrovanje teorija. Naprimjer, apriori se može pokazati da količina tražnje opada ako cijena raste i to bi se moglo ilustrovati empirijskim podacima. Ali, ako bismo našli neke podatke koji govore da tražnja raste sa porastom cijene, onda to ne bismo koristili kao argument za odbacivanje teorije, nego bismo zaključili da naši podaci nisu prikladni za ilustrovanje te teorije. Slično kao kad bismo izmjerili sve uglove u trouglu u ravni i našli da zbir nije 180 stepeni, ne bismo to koristili da odbacimo geometrijski teorem o zbiru uglova u trouglu.

      • StevenS123

        Da, zapravo ste mi potvrdili da se radi o ideologiji, jer možete proizvoljno odbacivati podatke koji Vam ne odgovaraju.

        • Predrag Rajsic

          Ne, ne radi se o tome. Radi se o tome da je apriorizam metodologija koja se bazira na izvođenju zaključaka iz aksioma koji su sami po sebi tačni. Dakle, ako smo provjerili teoriju i utvrdili da u njoj nema logičkih grešaka, kontradikcija empirijskih podataka može samo da znači da ti empirijski podaci nisu adekvatni za predstavljanje te teorije. Ako kažete da je ova metodologija ideologija, onda bismo morali reći i da je metodologija logičkih dokaza koji se koriste u geometriji ideologija jer, ma koliko se god empirijski podaci ne slagali sa logičkim dokazom geometrijskog teorema, ako je taj teorem ispravno izveden, moramo zaključiti da je greška u podacima (u mjerenju ili u interpretaciji), ali ne i u teoremu. Svrha empirijskih podataka bi mogla da bude u tome da bude potencijalni indikator greške u izvođenju teorema, ali ako smo teorem provjerili i greške nema, onda empirijski podaci nemaju ulogu u odbacivanju teorije.

          • Improvment

            Зар Попер није учио да теорија да би била научна теорија она мора логички омогућавати да буде оповргљива и друго, да буде подложна критичком расуђивању?

          • Predrag Rajsic

            Iako su mi pitanja terminologije i klasifikacije zanimljiva, nisam siguran da je ovo pravo mjesto za diskusiju o tome i koja bi svrha te diskusije bila. Štaviše, ja ovdje opisujem Mizesovu metodologiju jer je prvobitno pitanje bilo usmjereno ka tome, a ne metod koji sam koristio u ovom tekstu.

          • Improvment

            Пример из математике, који користите као аналогију између “Мизесове методологије” (ако уопште таква постоји) и Еуклидове геометрије, не подупире научност аустријске школе нити њену истинитост. Заборавили сте да је људски ум изконструисао савршено логички исправне нееуклидске геометрије Лобачевског, затим Бољаија, а ту је и Риман са својим системом. Савремена физика узима ову последњу аксиоматизацију простора за вернији опис нашег света од Еуклидове. Ви можете да образујете аксиоматски систем који вам драго, и да он буде истинит али као таутологија. Према томе, није јасна ваша тврдња да аустријска школа није арбитрарно изабрана идеологија (ма шта она значила) и још и горе, каква је њена веза са реалним светом у коме живимо тачније привредним животом (тим више што игноришете “емпиријске” податке као могуће побијаче ваше теорије)?

          • Predrag Rajsic

            Mislim da se nismo razumjeli. Činjenica da sam ja u nekoliko paragrafa sumirao svoje viđenje osnovne strukture Mizesovog apriorizma ne znači da sam volontirao da idem u sveobuhvatnu analizu te metodologije da bih svakoga ko sumnja u njen naučni status uvjerio u taj status. Naravno da analogija iz dvodimenzionalnog svijeta ne predstavlja potpuno preslikavanje strukture Mizesovog apriorizma, ali ga ilustruje u sklopu određenog referentnog sistema, koji sam i naveo tako da ne možemo reći da sam zaboravio da Euklidova geometrija nije jedina geometrija. Pošto je istinitost tog referntnog sistema podložna empirijskom testu, Euklidovi aksiomi nemaju isti epistemološki satutus koji ima Mizesov aksiom akcije. Ali, kao što rekoh, ne vidim smisao dubinske analize Mizesovog apriorizma u kontekstu teksta koji se na taj apriorizam ne oslanja. Isto tako, pošto sam rekao da se ne ograničavam samo na tu metodologiju, ne vidim osnova za tvrdnju da ne priznajem empirijske podatke kao nešto čime se moje teorije mogu pobiti.

          • Improvment

            Па, ви не видите “дубински” смисао анализе “Мизесове методологије” али увек радо зађете у дигресије када треба да је браните од успутних критика на њен рачун.

          • Predrag Rajsic

            Ne radi se o odbrani nego o pojašnjavanju pogrešne interpretacije. U to pojašnjavanje se ne upuštam uvijek nego samo onda kad mislim da je to najbolji način da utrošim svoje vrijeme, a da li je to upuštanje rado ili nerado, mislim da je potpuno nebitno. Dostupne su vam moje kontakt informacije, i ako budem u mogućnosti, pokušaću da porazgovaram s vama o svemu što vas zanima, ali, u trenutnom kontekstu, mislim da je ovo sasvim dovoljno. Dakle, ako želite da nastavite ovu diskusiju, ohrabrio bih vas de me kontaktirate.

          • Improvment

            Ок. Хвала на коректности. Ипак, сматрам да су епистемиолошка питања Мизесових теорија и концепата врло интересантна за шири аудиторијум, а интернет је као што знамо отворен медијум. Предлажем да се постави засебан текст који би се бавио методологијом, логиком и епистемиолошким основама Мизесовог дискурса. Тако би се укључио већи број људи у дискусију. Верујем да би то била информативна и квалитетна расправа.

          • Katalaksija

            O austrijskoj metodologiji pogledajte istoimeni Nozikov tekst objavljen na Katalaksiji:
            http://katalaksija.com/?s=o+austrijskoj+metodologiji&searchsubmit=

          • Improvment

            Одлично, нисам знао да ово постоји.

          • Improvment

            И још нешто, зашто ово називате априоризмом када у методолошкој литератури метод који ви користите заправо се означава као аксиоматска метода? Априоризам је термин који је много шири и позајмљен је из филозофије…

  • ratko

    Sigurno je taj sistem imao mana i gresaka,ali je sigurno bolje od ovoga sto nam nude danas pogotovu nasi prijatelji sa zapada.

  • Slobodna Jugoslavija

    Ovo je dobro istrazeno. Sa ovim se moze zivjeti.

    Bitno je nastaviti tragati , koliko god to nas bolilo. Ja sam Marksist-Lenjinist ali ovi podatci mi jos vise pomazu u mom istrazivanju.

    Medjutim, sve ovo sto se navodi se ne pokriva sa trenutnim stanjem u bivsoj SFRJ.
    Standard je jos vise pao u odnosu na SFRJ, kao i investicije, zdravstvo, skolstvo itd. itd.
    To nemogu sebi nikako objasniti ! Sve ili skoro sve je privatizirano i opet ne funkcionira kako treba. Bijeg radne snage se nastavlja . Ekonomska tragedija se i dalje nastavlja. Zaduzenost kao sto je gore navedeno se isto tako nastavlja. Sta je uzrok i sta je krivac ?
    Nemozemo krivicu svaliti na “komunjare” ili “luzere Jugonostalgicare” itd. posto je isti slucaj i u Spaniji, Grckoj, Japanu, USA itd. itd.

    Sta je trenutno razlog smanjenja produktivnosti u svijetu ?
    Cak i “Azijski tigar” posustaje , kao i Africki “lavovi” !
    Sta je problem trenutne Svjetske nestabilnosti ?

    • Predrag Rajsic

      Ovo su sveobuhvatna pitanja i ne vjerujem da se na njih može dati odgovor u jednom tekstu. Ipak, u uvodu sam dao naznaku mogućeg objašnjenja za trenutno stanje na Balkanu, a radi se o kombinaciji faktora, od kojih je samo jedan plaćanje cijene za krah ekonomije bivše Jugoslavije. Takođe, u mnogim aspektima, ekonomski sistem se nije suštinski promijenio, ali to je, opet, posebna tema.

  • Dinar

    Nisam jugonostalgicar ali… Ovaj tekst je uprilicen ili povodom izbora ili da samo poveca posecenost sajtu. Iako su podaci neosporno tacni, zakljucak je kriminalno pogresan. Prva stvar koja nedostaje je analiza zaduzenja svih novokomponovanih drzava sa teritorije SFRJ od osnivanja do danas. Tada bi ove “titove krivulje bile smesno kratke i male. Potom se uzme sta je od tih para uradjeno (pa onda kod Tita imamo tesku, laku, elektronsku, naftnu, tekstilnu, hemijsku industriju, rudarstvo, hidro – termo elektrane, pruge i puteve, elektrifikaciju, zdravstveni i stambeni fond, skolovanje… A onda uzmes ove “demokratke pozajmice” koje su nekoliko puta vece i pogledas sta je uradjeno (2 mosta, par zakrpljenih rupa, gotovo kompletna industrija ugasena) pa podvuces liniju i vidis ko je koliko “apio”… I imas malo jasniju sliku. Na stranu sto je SFRJ i pored duga imala sredstva (alat) da taj dug smanjuje ali zbog jasne ideje o “razjedinjenju” jos sredinom 80ih rukovodiocima nije bilo u interesu da podizu kvalitet i efikasnost proizvodnje vec su zemlju gurali u recesiju radi lakse manipulacije narodom (masom, gradjanima, ovcama… kako volis da to nazoves). Ali pricati kako ta ekonomija nije bila odrziva sa gotovo potpuno zatvorenim proizvodno-potrosackim krugom (za one sa jeftinijim IQ znaci da su ulaganja skoro nepostojeca jer se novac vrti u krug u zemlji i ne izlazi napolje jer nema potrebe za nabavkom sirovina, proizvoda i sl. pa se cene mogu odrzavati lokalno u globalno nerealnom opsegu) a izvoz je bio gotovo zagarantovan (nesvrstane zemlje pre svega, pa Rusija (poljoprivredni proizvodi), a imali smo finih izleta i u Italiju (nasi ljudi odu u soping u Trst i vrate se sa Beko garderobom koju su platili 3 puta vise), Nemacku, zemlje Beneluksa…). Trebalo je samo raditi, a to je nasem radniku bilo tesko! Ah da, postoji i ona carobna fraza “slobodno trziste” koju gotovo niko ne razume ali insistira na tome. Jer, Boze moj, problem je sto se Nike ne proizvodi u Jugoslaviji. Pa mora u Svabiju po njih. A ako kupi 20 pari za licu upotrebu onda ga drndaju na carini! Da, da to je bas bila velika presija… Ccccc.
    Inace za decu koja su rodjena posle 90 a mozda i malo pre, da napomenem da nismo nikada zaostajali za svetom koliko danas! Ei Nis, Koncar, Gorenje, Sloboda su proizvodili elektronske aparate koji su po kvalitetu bili potpuni egal sa stranim. Jedina mana je bio dizajn. Ali mnogi televizori pa i ves masine, frizideri … su nadziveli silne grundinge, bosh-eve, sony-je…i dan danas su u funkciji. Isto je vazilo i za auto indrustiju, tekstilnu itd. Cak smo imali proizvodnju svojih racunara (TIM) koji jesu bili generacija iza intelovih cipova ali, da se ulaganje nastavilo onako kako je bilo ocekivano, brzo bi imali, za danasnje vreme, jednu od najprofitabilnijih proizvodnji u svetu.
    Rezime, koliko god zaduzenje da je bilo u “Titovo vreme” (do 1980) bilo je daleko manje nego ono posle “Titovog vremena” (od 1990-danas) s “malom” razlikom sto je onda novac bio ulozen u nesto sto je moglo da ga obrce i zaradi a danas je novac u dzepovima tajkuna, politicara i njihovoh svalerki. Zato ne mazite oci ljudima da je ovo stanje danas posledica Titovog zaduzivanja – nije. Posledica je alavih ljudi sa vlasti u danasnje vreme!

    • Petrovski

      “Nisam jugonostalgicar ali…”
      Jok i nisi :)

    • Predrag Rajsic

      Ako se slažete da su podaci tačni, ali tvrdite da su zaključci izvedeni na osnovu tih podataka pogrešni, onda bi bilo dobro da objasnite na kom koraku zaključivanja je napravljena greška i u čemu se ta greška sastoji. Toga objašnjenja u ovom komentaru, koliko sam uspio da vidim, nema. Vi ste ovdje dali jednu alternativnu istoriju koja se ne podudara sa podacima koji su u tekstu predstavljeni, a sa kojima se i sami slažete.

    • Duško

      Čestitam na odgovoru. Mislio sam napisati svoj odgovor, ali nema potrebe; ovdje je sve rečeno. Potpisujem svaku riječ.

    • 021

      Uopste ne nedostaje,kao sto pisete,”analiza zaduzenja novokomponovanih drzava”.Lepo je napisano da je sadasnji dug oko 150 milijardi a da je 1980. cele SFRJ bio 20 milijardi sto mu zbog pada dolara danas dodje kao 100 milijardi.A da je kao sto kazete EI Nis tv bio u rangu sa Sony ili Philips je da izvinete totalna glupost.Kao stojadin i golf…

  • Siniša

    Pohvala za uložen trud i provedenu analizu!

    Ipak, nekako sam nepovjerljiv prema podacima. Djeluju vjerodostojno, no svi su procijenjeni, jer točne zapravo ne posjeduje nitko. A ako su Vam podaci pogrešni čitava analiza pada u vodu..

    Također, lijepo bi bilo vidjeti (ako imate podatke) kakva je bila raspodjela BDP-a na “dohodak od rada” i “dohodak od kapitala” prije i poslije 1990.
    Najme mislim da danas od bruto domaćeg proizvoda radnicima (dohodak od rada) ide manje od 50%, a nekada im je išlo gotovo sve! Ili?

    Uz lijep pozdrav iz Zagreba!

    • Predrag Rajsic

      Hvala. Izvor podataka su uglavnom službene jugoslovenske statistike iz tog vremena i naučna literatura koja je koristila te statistike. Što se tiče kvaliteta podataka, mislim da je to najbolje čemu se možemo nadati. Takve izvore koriste standardne ekonomske studije bilo gdje u svijetu.
      Nemam statistike o podjeli dohotka od rada i kapitala. Ekonomska literatura sugeriše da je raspodjela dohotka bila suboptimalna, tj. da je na plate odlazilo previše, a na investicije premalo da bi struktura proizvodje bila održiva. Uzrok tog problema je što su radnici bili nominalni vlasnici kapitala, ali ne i stvarni pa je motivacija za povećanje plata nauštrb investicija bila veća nego kad postoji suštinski vlasnik kapitala.

  • Anon

    Ova jedna slika mi je vrednija od 100 današnjih analiza. Ovaj tekst sigurno nema za cilj da uzdigne Tita već da se opravdaju neki današnji loši potezi. Jugoslavija je imala pokriće u proizvodnji, danas nemamo ama baš nikakvo pokriće.

    • Predrag Rajsic

      Ekonomske analize, pa tako i ova, nemaju za cilj da uzdignu bilo koga ili da opravdaju bilo šta nego da objasne empirijske ekonomske obzervacije. Ova analiza je upravo pokazala da ta struktura proizvodnje koja je prikazana na ovoj slici nije bila dugoročno održiva i to je ponudila kao objašnjenje za pogoršanje ekonomskih indikatora jugoslovenske ekonomije nakon 1980. Da li je struktura proizvodnje sadašnjih država nasljednica Jugoslavije dugoročno održiva je posebno pitanje i rado bih ga prodiskutovao kad budemo imali podatke pred sobom.

  • Nebojša

    Mene zanima samo jedna računica ako vam nije problem. Dakle 1980 i tih 20 milijardi spoljnjog duga. Te 1980 broj zaposlenih, pa njihovo prosečno primanje, koliko plata ukupnom broju zaposlenih je bilo potrebno uzeti da bi se celokupan spoljni dug namirio? A onda me ta računica zanma za 2014 i Republiku Srbiju.

    • Predrag Rajsic

      Ta računica koju vi želite da napravite nam ne bi dala odgovor na pitanje koje postavljate. Zašto? Zato što ta računica u sebi sadrži implicitnu pretpostavku da struktura proizvodnje, a samim time i nivo plata, u Jugoslaviji nije zavilisla od spoljnog duga. Ovaj članak daje jake dokaze da ta pretpostvka nije tačna, tj. da je struktura proizvodnje, pa samim time i nivo plata, zavisila od godišnjeg uvećanja duga od preko 17%. Dakle, odgovor na vaše pitanje bi bio da bi bivšoj Jugoslaviji bio potreban beskonačan vremenski period da otplati svoj dug jer se ukupni dug morao povećavati stopom koja je viša od stope otplate duga.

      Kada bismo napravili analizu sličnu ovoj koju sam ja napravio za bivšu Jugoslaviju za sve nasljednice bivše Jugoslavije, možda bismo dobili sličan odgovor. Ali, to ne bi promijenilo zaključak da je ekonomska strukrura bivše Jugoslavije bila neodrživa.

  • Improvment

    А сад да се осврнем на сам текст. Како сте израчунали будући дуг од 6.000 млрд $ по годишњем расту од 17.6 %? Excel каже максимум 3.000 млрд $ (од 1970 до 2014) и то као заокружена вредност!

    • Improvment

      3.683 млрд $. Извињавам се, нисам убацио последњу децималу код степена раста.

      • Predrag Rajsic

        Razlika je u tome što je ova funkcija predstavlja “continuous compounding” pri kome se kamatna stopa obračunava svakog momenta. Prevedeno u “discrete compounding”, gdje se kamatna stopa obračunava jednom godišnje, ta stopa je otprilike 19.24% godišnje.

        • Imrpovment

          Ok. Рачун је сада прецизнији.

          У тексту сте навели да је 20 млрд $ југословенског дуга заправо већа цифра због пада вредности долара. Али онда би сте морали и дуг република од 150 млрд $ да увећате, пошто је од 1991. године долар такође губио вредност.

          • Predrag Rajsic

            Dug od oko 150 milijardi je sadašnji, tako da tu nema nikakvig uvećavanja ako se pretvara u sadašnje dolare.

            Inače, ne radi se ni o kakvoj nepreciznosti. Ako uvrstite odgovarajuće brojeve u funkciju koja je prikazana na grafikonu, dobićete odgovarajuće rezultate. Radi se o elementarnom računovodstvu.

  • zoki

    E da nije lopova…..Nikad, baš nikad prije narod nije imao šanse, svojeručno odlučivati o svojoj sudbini. To što su to propustili, pripisujem najviše neobrazovanju, pritom ne mislim na beskorisne fakultete ( kojih je večina), več što su “iz opanaka uskočili u socijalizam”….

  • Срђа

    “Prvi znak da je robusnost jugoslovenske ekonomje bila iluzija pojavio se odmah posle Titove smrti.”

    Уместо “Prvi” требало би да стоји “Poslednji” јер први је знак био 1946. године а не 1980. године.

    Са друге стране, фнрј/сфрј није имала економију него псеудоекономију са задатком узпостављање тоталне политичке контроле.

  • Grover Watrous

    Ekonomija tzv. liberalnog kapitalizma – odlaganje neminovnog kraha.

  • GOST

    http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3b/USDebt.png
    http://s3.amazonaws.com/dk-production/images/17210/large/trade_deficit.png?1359276673

    Apsolutna vrijednost vanjskog duga i trgovinskog deficita u SAD-u u razdoblju 1990-2007 rasla je brže nego u Jugoslaviji za gore navedeno razdoblje 1970-1980. Na temelju toga o američkoj ekonomiji možemo zaključiti sljedeće: “Nije teško videti zašto je ovakvo stanje neodrživo na duže staze, tj.
    održivo je samo dotle dok strani kreditori žele da zemlji dužniku
    pozajmljuju novac”.

  • Stefan

    “imajmo u vidu da, kad se uzme u obzir pad vrednosti dolara, 20 milijardi 1980. i 100 milijardi 2014. imaju otprilike jednaku ekonomsku moć.”

    20 milijardi dolara 1980. bi 2014 vredelo 57 milijardi zapravo. A spoljnji dug SFRJ mozete da primetite na grafikonu koji ste sami postavili- krece naglo da raste 71. godine kada je razmontiran Breton-Vuds sistem i kada pocinje ono sto se naziva neoliberalizam.

  • Luka Kujundžić Lujan

    Poštovani gospodine Rajšić. Odličan članak. However zanima me jedno pitanje.

    Spominje se Yugin dug neznam iz 1988 koji je bio 20ak milijardi $, pa kada se on ubaci u razne “online inflation calculatore” on iznosi oko 45 milijardi $.

    Vi spominjete cifru od 100 injak milijardi $.

    Ako mi možete reći kako ste došli do cifre, dali ste do te procjene došli uzimajući u obzir još neke varijable, recimo cijenu nafte , čelika i nekih drugih stvari ili?

    Srdačan pozdrav

  • Pingback: Gospodine predsjedniče?! | katkapital