Kosovo, Srbija i carinski rat – ili kako se obračunati sa balkanskim piromanima


Pametna i promišljena politika povodom aktuelnih zbivanja na Kosovu treba da bude određena interesima građana Srbije, a i stanovništva Kosova. I kratkoročni i dugoročni interes građana Srbije i Kosova je što slobodnija trgovina. U tom smislu, pogrešna je svaka mera državnog aparata Srbije koja ograničava trgovinu, kao što je carinski rat sa državnim aparatom Kosova. Treba prekinuti carinski rat, stavljanjem van snage svih zakonskih prepreka, od strane državnog aparata Srbije, trgovini između građana Srbije i stanovnika Kosova.

Potrebno je, takođe, diplomatskim naporima, izdejstvovati uklanjanje što je moguće većeg broja prepreka trgovini od strane državnog aparata Kosova. Da bi se odgovorilo na pitanje šta je to što bi predstavljalo „pametnu“ i „promišljenu“ politiku prema Kosovu, važno je da se sukobi na Balkanu sagledaju iz drugačijeg ugla od onog koji je sada uobičajen.

Budući da su sve države Balkana danas u većoj ili manjoj meri demokratske, opšteprihvaćena pretpostavka je da države rade ono što njihovi građani žele, tj. da interes građana određuje poteze državnog aparata. Pogrešno je, međutim, shvatanje da su u demokratskoj državi građani i državni aparat isto, da je demokratija „država – to smo svi mi“. To nije tako ni u jednoj demokratiji. Objašnjenje zašto to nije tako zahteva širu elaboraciju, ali neka ovde bude dovoljno samo par rečenica: državni aparat (država kao institucija) sastoji se od neto potrošača poreza, a građani su, hteli oni to ili ne, prisiljeni da budu neto proizvođači poreza, i te dve grupe, iako se u značajnoj meri preklapaju, predstavljaju sukobljene strane sa uglavnom dijametralno suprotnim interesima. Državni aparat sastoji se od parazitske političke klase (političari, administracija, državna „javna” preduzeća i ustanove). U državnom aparatu nema pripadnika produktivne klase (građana, stanovništva, za koje nema besplatnog ručka već ga moraju sami zaraditi). Državni aparat ne vode interesi građana, pa čak ni interesi većine građana, već interesi političke klase.

Mit je da se Jugoslavija raspala zbog etničkih netrpeljivosti. Kod ogromne većine građana Jugoslavije nije bilo etničke netrpeljivosti – radi se o produktivnoj klasi, naravno. Jugoslavija se raspala usled interesa političke klase Jugoslavije, koja se – koristeći socijalističku ideologiju – namnožila i osilila preko svih granica, ogromno opteretivši produktivne građane, odnosno privredu, i iskoristila etničku raznovrsnost Jugoslavije da izazove podozrivost i ksenofobiju kod osiromašenih i dezinformisanih građana. Ovo su radile političke klase Jugoslavije u svim republikama i pokrajinama, u težnji da za sebe obezbede što veći deo bogatstva i što veću nezavisnost od ostalih delova političke klase Jugoslavije. Dakle, suprotno interesima svih građana Jugoslavije da imaju što veće tržište i što manji državni aparat, proto-državni aparati jugoslovenskih republika, kasnije nezavisnih država, nastojali su da ostvare potpunu vlast u svojim feudima, što je dovelo do cepanja Jugoslavije po republičkim granicama.

Isti taj proces dešava se sada i u Srbiji, sa daljim bujanjem političke klase kao izazivačem, ali i posledicom propadanja privrede. To je osnovni razlog otcepljenja teritorije Kosova od Srbije – politička klasa Kosova i njeni vlastoljubivi interesi s jedne strane, i osiona, vlastoljubiva politička klasa Srbije sa druge. Mlada politička klasa Kosova imala je plodno tlo za svoj rast usled osionog ponašanja političke klase Srbije tokom većeg dela 20. veka, koja je Kosovo koristila kao rezervat poludivljih ljudi, na primer u vreme režima Slobodana Miloševića kao poligon za političke i izborne manipulacije radi očuvanja monopola vlasti na celoj teritoriji Srbije. Nema nikakvog naročitog, objektivnog neprijateljstva stanovništva Kosova i stanovništva ostatka Srbije, kao što nije bilo ni između Srba i Hrvata, Bosanaca, Slovenaca.

Ogromna većina stanovnika Srbije izvan Kosova živi svoj život i ne misleći na Kosovo (i eventualno bi nešto kupili od proizvoda sa Kosova), ogromna većina stanovnika Kosova isto tako. Smrtni neprijatelji su vlastoljubivi državni aparati Srbije i Kosova, jer ono što kontroliše i oporezuje jedan ne može da kontroliše i oporezuje drugi, da bi jedan dobio drugi mora da izgubi. Nasuprot tome, u trgovini između građana obe strane imaju korist – inače trgovine ne bi ni bilo. Naravno da postoje razbojnici i na Kosovu i u ostatku Srbije. Da se državni aparat Srbije skoncentrisao na svoje osnovne bezbednosne funkcije (vojska, policija, sudovi), da je delio pravdu i kažnjavao nasilnike i kriminalce, Kosovo ne bi bilo teritorija bezakonja, plodno tlo za etnički homogeno grupisanje, ksenofobiju i etničke sukobe. A pošto je državni aparat Srbije bezgranično megalomanski ambiciozan da upravlja svim aspektima života svih stanovnika Srbije, osnovni zadaci države su zanemareni i razbojnici su na Kosovu nekažnjeno vršili zločine. U atmosferi opšte nesigurnosti došlo je do etničkog grupisanja i sukoba, a Albanci su, kao najbrojniji, prirodno stekli najveću moć. Najjednostavnije im je bilo da zločine čine nad građanima druge etničke pripadnosti.

Svim državnim aparatima izvan Srbije odgovara slab državni aparat Srbije, sa slabim bezbednosnim funkcijama (vojska, policija, sudovi) i involviran u bezbroj ingerencija koje mu ne pripadaju. Iako smo mi to zaboravili, oni znaju da je Srbija kreator istorije na Balkanu, i svima odgovara da Srbija postoji samo u istoriji. Državama – bliskim susedima zbog revanšizma, a državama na istoku i zapadu ne odgovara da građani Srbije imaju svoje interese, već nastoje da ih privole da rade u njihovom interesu. To ne odgovara čak ni političkoj klasi Srbije. Njima su potrebna široka ovlašćenja i milioni državnih radnih mesta da uhlebe sebe i svoje klijente. Jedino što je potrebno stanovništvu Srbije, produktivnim građanima Srbije, jeste državni aparat sa jakim bezbednosnim funkcijama i skoro bez ičega drugog. EU koristi jalovost i gramzivost parazitske političke klase Srbije, stalno im pred očima maše slikom lagodnog života u redovima evropske birokratije i od njih traži da oslabe bezbednosne funkcije države Srbije, a da jačaju sve ostale funkcije, koje tržište daleko bolje obavlja nego država. Iz Evrope nam neprestano dolaze zahtevi za usvajanjem još više evro-socijalizma, uz istovremeno potčinjavanje bezbednosnih funkcija evropskoj super-državi u usponu.

Pre definisanja politike prema državnom aparatu i građanima Kosova, pa i politike prema proto-državnom aparatu i građanima EU, potrebno je definisati politiku prema državnom aparatu i građanima Srbije. Državni aparat Srbije je u prošlosti zanemarivao svoje osnovne bezbednosne funkcije i, zarad bujanja parazitske političke klase, zaposeo je i monopolisao nebrojene delatnosti. Posledica ovoga je opšte propadanje stanovništva Srbije i teritorije Srbije. Izlaz iz ove nevolje je temeljna preorijentacija državnog aparata Srbije na zadatke jačanja osnovnih bezbednosnih funkcija i prepuštanja svega ostalog slobodnom tržištu. Ovo podrazumeva opsežan program redukcije funkcija države i privatizacije državnih, javnih i komunalnih preduzeća i ustanova – kako bi slobodno tržište i konkurencija što pre počeli blagotvorno i motivišuće da deluju. Isto tako, to znači jačanje vojske, policije i sudova u svim aspektima njihovog rada. Sa drastičnim sužavanjem delokruga državnog aparata doći će i do drastičnog brojčanog smanjenja parazitske političke klase i njihovog ulaska u redove produktivnih građana Srbije. Znatno smanjeni državni aparat Srbije biće moguće daleko strožije nadgledati i kontrolisati kroz političke institucije. Van svake sumnje, slobodno tržište će podići produktivnost privrede i blagostanje građana Srbije. Građanima Srbije ovim će sa leđa biti skinut ogroman mrtav teret parazitske birokratije, partokratije i državnih preduzeća. Razume se, ovako oslobođena kreativna energija i ambicije mogu dovesti jedino do neuporedivo bržeg razvoja i bogatijeg života u Srbiji. Time će biti omogućeno izdašnije finansiranje i kvalitetnije obavljanje bezbednosnih funkcija države.

Ovo nije moguće u okviru evro-histerične saradnje sa Evropskom unijom kakvu zastupa aktuelna vlast Srbije. Uniji nije potrebna privredno jaka Srbija sa jakim i na ključne funkcije fokusiranim državnim aparatom, naprotiv – Uniji je potrebna dezorijentisana Srbija, bezbednosno nesamostalna, sa ogromnim i na hiljadu strana rastrzanim i preskupim, a neefikasnim državnim aparatom. Ne treba očekivati od EU da radi u interesu građana Srbije, ali se to mora zahtevati od državnog aparata Srbije. Saradnja i približavanje Srbije EU (i NATO) mora biti i po obimu i po dinamici prilagođena interesima produktivnih građana Srbije, a ne interesima evropske političke klase. Ovo je, naravno, tema za vrlo široku diskusiju. Treba ipak napomenuti da Srbija ne treba da srlja što pre i po svaku cenu u EU, jer to nije interes produktivne klase Srbije, i da bi svaka pametna politika morala da artikuliše upravo njen interes. Primer odnosa Velike Britanije prema EU može biti od koristi i za nas. Svakako treba odbiti zahteve EU koji vode bujanju državnog i paradržavnog aparata Srbije, kao i velikoj regulaciji tržišta i privrede.

Mladi državni aparat Kosova sada uživa velike simpatije i podršku velike većine stanovništva Kosova. Još je živo sećanje na represiju i nepravdu državnog aparata Srbije. Tu se skoro ništa ne može promeniti u kratkom roku. Ali, neizbežno je, sa protokom vremena, postepeno udaljavanje interesa produktivnih građana Kosova i državnog aparata Kosova, jer državni aparat Kosova već pokazuje znake grandomanije i ambicioznog mešanja u sve aspekte života građana. S vremenom će sve više problema i teškoća u svakodnevnom životu stanovnika Kosova stvarati upravo državni aparat Kosova. Tada će žiteljima Kosova postepeno postajati sve privlačnija Srbija, ako bude privredno jaka i bezbedna za sve, bez obzira na jezik, veru, boju kože i etničko poreklo. Onda kada većini stanovništva Kosova Srbija bude više privlačna nego odbojna, može strpljivo da se radi na približavanju stanovništva Kosova građanima Srbije. Ključnu ulogu ima privredni razvoj u Srbiji.

Odgovor na pitanje o aktuelnim zbivanjima na Kosovu daju interesi građana Srbije i stanovništva Kosova. U svetlu svega izloženog, i kratkoročni i dugoročni interes građana Srbije i Kosova je što slobodnija međusobna trgovina. U tom smislu, pogrešna je svaka mera državnog aparata Srbije koja ograničava trgovinu, kao što je carinski rat sa državnim aparatom Kosova. Treba prekinuti carinski rat, stavljanjem van snage svih zakonskih prepreka od strane Srbije trgovini između građana Srbije i stanovnika Kosova. Potrebno je, takođe, diplomatskim naporima izdejstvovati uklanjanje prepreka trgovini od strane Kosova.

Autor: Andrej Stanimirović

You may also like...