Mehanizam destrukcije

You may also like...

  • Vladimir

    Bilo bi lepo kada bi autor predlozio i resenja koje predlazu autori koje citira u svojim tekstovim. Jesús Huerta de Soto, Murray N. Rothbard predlazu ukidanje Centralnih banaka i slobodno privatno bankarstvo zasnovano na obaveznim 100 procentnim rezervama za svaki primljeni depozit.

    • Radivoje Ognjanović

      Kada u svojim tekstovima citiram Mizesa, Hajeka, Rodbarda, De Sotoa o ostale “Austrijance”, citiram ih upravo zbog toga što se slažem sa njima.
      Pretpostavljam da niste pročitali sve moje tekstove (tu pre svega mislim na: Novac, Kreditni novac, Ekonomski ciklusi i Privredni rast) jer onda ne biste imali ni najmanju nedoumicu u pogledu toga za šta se zalažem i šta predlažem.

      Ne samo da se zalažem za ukidanje Centralne banke i bankarstva zasnovanog na delimičnim bankarskim rezervama, već i za: nultu inflaciju, tržišni kurs dinara, zabranu svakog daljeg državnog zaduživanja, zabranu zaduživanja opština i javnih preduzeća, radikalno smanjenje broja poreza, radikalnu deregulaciju i debirokratizaciju, ukidanje NVO, svođenje plata zaposlenih u javnom sektoru na prosek plata u privatnom sektoru, konstataciju stanja da penzioni fondovi više ne postoje i da se sadašnji penzioni sistem mora zameniti socijalnim sistemom (dakle, da se stvari nazovu svojim pravim imenom), potpunu restituciju u naturalnom obliku itd.

      Osim toga, iz teksta “Ekonomija i pseudoekonomija” (koji će uskoro biti objavljen i na ovom sajtu) jasno se vidi da se moraju ukinuti i mnogi fakulteti (pre svega fakulteti tzv. “društvenih nauka”) jer su oni glavni krivci za današnju srpsku tragediju. Osim toga potrebno je ukinuti i državno obrazovanje, državnu kulturu, državni sport, državna sredstva informisanja itd.

      Zahvaljujem vam se na komentaru.

  • Milos

    Lako je ukinuti sve i uspostaviti čisto tržište. Pitanje je da li te mere ljudi žele? Da li ljudi u Srbiji žele liberalizam i sa time u paketu veće materijano blagostanje ali i veću odgovornost i strah od slobode, ili ljudi žele baš ovakav sistem socijalne države gde unapred znaju da će imati manje para ali i manju odgovornost i manji strah od slobode?
    Mislim da uspostava takvog sistema zavisi od toga kakvi su ljudi u zemlji: da li su preduzimljivi, da li su nepomirljivi sa sudbinom, aktivni ili su drugčijeg kova.
    Tu sam, barem ja, veoma skeptičan. Jer oni ljudi koji su nešto vredeli, koji se nisu mirili sa stanjem, su otišli po belom svetu.

    • Radivoje Ognjanović

      @Miloš
      Da li to ljudi žele ili ne, nije pitanje kojim ekonomisti treba da se bave. Na ekonomistima je samo da ljudima objasne kako slobodno tržište funkcioniše i da ukažu na posledice odabira pogrešnog ekonomskog sistema. Ne samo obični ljudi, već i najveći deo “inteligencije” ne razume slobodno tržište niti je u stanju da shvati kakve će krajnje posledice svega toga biti.
      Već 70 godina su građani ove države izloženi stravičnoj socijalističkoj indoktrinaciji, tako da je sasvim normalno da ljudi ne mogu da shvate: šta je ekonomija, šta je socijalizam, šta je intervencionizam, šta je inflacionizam, šta su ekonomski ciklusi, šta je privredni rast, šta je država, šta je birokratija itd.
      Da bismo saznali da li ljudi nešto žele ili ne, prvo im treba dati mogućnost izbora, što znači da im “neko” prvo mora ponuditi zdravu ideologiju. Obični ljudi nisu u stanju da shvate ideje već samo biraju neku od ideja koju im ponude intelektualci, i upravo je to naš najveći problem jer mi nemamo intelektualnu elitu koja bi ljudima ponudila zdravu ideologiju i zdravu ekonomsku teoriju.
      Upravo se tim pitanjima bavim u svom novom tekstu “Ekonomija i pseudoekonomija”.
      Zahvaljujem vam se na komentaru.