Argument u prilog kapitalizma

Yale University Press upravo je izdao knjigu kojoj je suđeno da postane prekretnica napretka u ekonomiji. Njen naslov je Ljudsko delovanje, a njen autor Ludvig fon Mizes.* Ova knjiga je proizvod kulminacije pedesetogodišnjeg iskustva, proučavanja i rigoroznog promišljanja.

Nijedan živi autor ne poznaje tako iscrpno ekonomsku literaturu i istoriju ekonomije od Mizesa, a ipak, nijedan živi autor nije bio na većoj muci da ne prihvati rešenje ni jednog jedinog problema oslanjajući se na puku veru, već da, korak po korak, svako ponaosob promisli. Rezultat je delo izuzetne originalnosti, pisano u okviru velike tradicije. Iako je izgrađeno na onome što je solidno u delima klasičnih ekonomista, kao i na revolucionarnoj reviziji Mengera, Bem-Baverka, Dževonsa, Klarka i Vikstida, ono premašuje sve prethodno u pogledu logičkog jedinstva i preciznosti savremene ekonomske analize.

U stvari, nije mi poznato nijedno delo koje čitaoce na tako jasan način upućuje u unutrašnju međupovezanost svih ekonomskih fenomena. Ono nas primorava da shvatimo zašto je nemoguće izolovano proučavati „kolektivno pogađanje“ i „probleme rada“; razumeti plate odvojeno od cena, ili kamatne stope; dobit od gubitka; cenu bilo koje stvari odvojeno od cena drugih stvari, odnosno razumeti bilo šta od svega ovoga izvan sistema međuzavisnosti.

Stoga nam ovo delo pokazuje zašto tako često zastranjuju oni koji se specijalizuju samo u „monetarnoj ekonomiji“, ili „ekonomiji agrara“, ili „ekonomiji rada“, ili „prognozi poslovanja“.

Mizesov pristup toliko je udaljen od specijalističkog da on ekonomiju vidi samo kao deo (iako najbolje elaborirani deo) jedne opštije nauke – „prakseologije“, ili „nauke sveg ljudskog delovanja“. To je ključno za razumevanje samog naslova knjige, kao i njenih sadržajnih 889 stranica.

Mizes je toliko zaokupljen nastojanjem da neoborivo čvrsto zasnuje svoje delo, da prvih 142 stranica razmatranja posvećuje samo „epistemološkim“ pitanjima. To će najverovatnije obeshrabriti sve osim najpredanijih istraživača ovog problema. Ipak, nema ničega pretencioznog ili cepidlačkog u Mizesovom pisanju. Rečenice i rečnik su jednostavni i jasni onoliko koliko njegova dubina i precizno izatkana logika to dopuštaju. Kada su jednom postavljeni apstraktniji teorijski temelji, ostali delovi knjige postaju primer lucidnosti i životnosti.

Među mnogim originalnim doprinosima autora, posebno se nameće monetarna (kreditna) teorija poslovnog ciklusa (“circulation credit” theory of business cycles), koja naglašava štetnost politike jeftinog novca. Tome treba dodati i Mizesovo dokazivanje toga kako parcijalni socijalizam parazitira na kapitalizmu, dok potpuni socijalizam ne može čak ni da reši problem ekonomske računice.

Ova knjiga, u stvari, kako to izdavač kaže, predstavlja protivtežu Marksovom Kapitalu, Opštoj teoriji lorda Kejnza, i bezbrojnim knjigama koje preporučuju socijalizam, centralno planiranje, politiku ekspanzivnog zaduživanja i slične “čarobne štapiće”. Mizes detektuje inflacionizam ispod najsofisticiranijih mehanizama koji ga skrivaju. On stalno dokazuje kako državne intervencijeu tržišnoj privredi dovode do posledica koje su, čak i sa stanovišta onih koji su u početku za intervencionizam, lošije od stanja koje treba da poboljšaju i za šta su stvorene.

Ukratko, Ljudsko delovanje je najbeskompromisnije i najrigoroznije promišljeno izlaganje argumenta u prilog kapitalizma koje se ikad pojavilo. Ako ijedna knjiga može preokretnuti ideološku klimu koja tokom prethodnih godina tako snažno naginje etatizmu, socijalizmu i totalitarizmu, onda je to Ljudsko delovanje. Ova knjiga treba da postane glavno štivo za sve one koji veruju u slobodu, individualizam, kao i u sposobnost ekonomije zasnovane na slobodnom tržištu ne samo da daleko nadmaši svaki državno planirani sistem proizvodnje dobara i usluga za mase, već i da promoviše i čuva ono što nijedna kolektivistička tiranija ne može postići – intelekutalne, kulturne i moralne vrednosti na kojima, konačno, počiva svaka civilizacija.

 


Henri Hazlit (Henry Hazlitt 1894-1993) je bio eminentni ekonomski novinar, književni kritičar, autor mnogih knjiga, uključujući čuvenu Ekonomiju u jednoj lekciji (kod nas objavljenu u okviru izdanja Global Book, 1998. godine), kao i osnivač i poverenik Fondacije za ekonomsko obrazovanje. Ovaj članak je objavljen 19. septembra 1949. godine, u okviru Hazlitove kolumne u časopisu Njusvik. Tekst je preveden uz dozvolu izdavača časopisa The Freeman, Fondacije za ekonomsko obrazovanje. Prevod: Aleksandar Novaković


You may also like...