"Ljudsko delovanje", 1949. godina – Jedna dramatična epizoda

Inte­lek­tu­al­na dra­ma Ljud­skog delovanja

Zgra­da Fon­da­ci­je za eko­nom­sko obra­zo­va­nje, Irving­ton na Had­so­nu, Njujork

Neko može pri­me­ti­ti da se reč „dra­ma“ kori­sti nepri­klad­no, ima­ju­ći u vidu važnost uti­ca­ja koje je ovo delo ima­lo u zasni­va­nju jed­ne ozbilj­ne disci­pli­ne. Ali Ljud­sko delo­va­nje nije obič­na knji­ga. To je delo koje je u vre­me­nu kada je napi­sa­no, doži­vlje­no kao pot­pu­no bes­kom­pro­mi­sna arti­ku­la­ci­ja poseb­nog pogle­da na svet i poseb­nog razu­me­va­nja eko­no­mi­je – u situ­a­ci­ji u kojoj se sma­tra­lo da su taj pogled na svet i to razu­me­va­nje bili konač­no odstra­nje­ni sa aka­dem­ske sce­ne. Knji­ga je ubr­zo bila odba­če­na a potom igno­ri­sa­na kao posled­nji dah umi­ru­će inte­lek­tu­al­ne tra­di­ci­je. Ali ova je osu­da bila bol­no pogrešna.

Ljud­sko delo­va­nje nije knji­ga koja još jed­nom pona­vlja ide­je jed­ne rani­je tra­di­ci­je. Mora se ista­ći da ona pred­sta­vlja, u stva­ri, dra­ma­tič­nu revi­zi­ju, dra­ma­tič­no pro­du­blji­va­nje uvi­da Austrij­ske ško­le. Baš u času kada se austrij­ska tra­di­ci­ja naši­ro­ko sma­tra­la bukval­no mrtvom – kao mate­ri­jal koji može poslu­ži­ti još samo isto­ri­ji eko­nom­ske misli, baš u tom tre­nut­ku je ta ista tra­di­ci­ja, na bri­ljan­tan način, izne­dri­la sve­tlu­ca­vu, sve­žu, u fun­da­men­tal­nom smi­slu novu, inter­pre­ta­ci­ju svo­jih osnov­nih nače­la. Šest dece­ni­ja kasni­je vidi­mo kako Mize­so­va revi­zi­ja i rein­ter­pre­ta­ci­ja inspi­ri­še oži­vlja­va­nje ozbilj­nih aka­dem­skih i struč­nih inte­re­so­va­nja za austrij­sku eko­no­mi­ju. Gle­da­ju­ći iz ova­kve per­spek­ti­ve, izve­sno je da se poja­vlji­va­nje Ljud­skog delo­va­nja 1949. godi­ne mora ozna­či­ti kao dra­ma­tič­na epi­zo­da u isto­ri­ji ekonomije.

Pro­pa­da­nje ško­le austrij­ske eko­no­mi­je, 1932–1945

Počet­kom tri­de­se­tih godi­na u kon­ti­nen­tal­noj Evro­pi, Uje­di­nje­nom Kra­ljev­stvu i Sje­di­nje­nim Drža­va­ma, austrij­ska eko­no­mi­ja je sma­tra­na važnim delom savre­me­ne aka­dem­ske eko­no­mi­je. Mla­di nauč­ni­ci iz Ame­ri­ke su tih godi­na dola­zak na evrop­ske uni­ver­zi­te­te, kao i poziv da pred­sta­ve svoj rad na Uni­ver­zi­te­tu u Beču, doži­vlja­va­li kao pro­fe­si­o­nal­ni uspeh. Kla­sič­no delo An Essay on the Natu­re and Sig­ni­fi­can­ce of Eco­no­mic Sci­en­ce naj­e­mi­nent­ni­jeg eko­no­mi­ste sa lon­don­skog uni­ver­zi­te­ta, Lajo­ne­la Robin­sa (Lio­nel Rob­bins), publi­ko­va­no 1932 godi­ne u Bri­ta­ni­ji, obi­lo­va­lo je uvi­di­ma i navo­di­ma koje je ovaj autor pre­u­zeo iz austrij­ske lite­ra­tu­re i nakon svo­je pose­te Beču. Te iste godi­ne Robins pozi­va mla­dog i bri­ljant­nog Fir­di­ha Haje­ka (Fri­e­drich Hayek) bli­skog Mize­so­vog sarad­ni­ka i pro­te­žea) da mu se pri­dru­ži na lon­don­skoj kate­dri u pre­sti­žnoj pro­fe­su­ri. Haje­ko­va poja­va na bri­tan­skoj aka­dem­skoj sce­ni ima­la je goto­vo dra­ma­ti­čan uči­nak po tok eko­nom­skih disku­si­ja u Bri­ta­ni­ji, naro­či­to u pogle­du mone­tar­ne teo­ri­je i kapitala.

Ipak, samo neko­li­ko godi­na kasni­je, kao da se gubi ovaj uspeh. Čini se da napre­dak eko­nom­ske teo­ri­je tri­de­stih godi­na (koji se naro­či­to odno­si na rado­ve Pie­ra Sra­fa (Pie­ro Sraf­fa) i Džo­na Maj­nar­da Kejn­za (John Maynard Keynes), i koji se odno­sio na teo­ri­ju nesa­vr­še­ne i mono­po­li­stič­ke kon­ku­ren­ci­je, teo­ri­ju soci­ja­li­stič­kih eko­no­mi­ja i sofi­sti­ci­ra­ni razvoj mate­ma­tič­ke eko­no­mi­je), osta­vlja austri­jan­ce dale­ko u zao­sta­ja­nju. Sma­tra­lo se da ih je Kejnz pobe­dio (na polju makro­e­ko­no­mi­je), kao i Frenk Najt (Frank Knight) na polju teo­ri­je kapi­ta­la), Oskar Lan­ge i Aba Ler­ner (Abba Ler­ner) na polju moguć­no­sti efi­ka­snog soci­ja­li­stič­kog pla­ni­ra­nja u eko­no­mi­ji), te da nisu uspe­li da odr­že korak sa uzbu­dlji­vim razvo­jem teo­ri­je bla­go­sta­nja, eko­no­me­tri­je i mate­ma­tič­ke eko­no­mi­je. Fizič­ko osi­pa­nje kru­žo­ka beč­kih eko­no­mi­sta (usled tada­šnjih poli­tič­kih nepri­li­ka), čla­no­va Mize­so­vog pri­vat­se­mi­na­ra, goto­vo je izve­sno dopri­ne­lo stva­ra­nju uti­ska da beč­ka tra­di­ci­ja više ne pred­sta­vlja vital­nu kom­po­nen­tu moder­ne eko­nom­ske misli (sâm Mizes napu­šta Beč i odla­zi u Žene­vu 1934. godi­ne). Iako je Mizes publi­ko­vao svo­ju Nati­o­na­löko­no­mie  1941.  godi­ne  u  Žene­vi  a  Hajek The  Pure  The­o­ry  of  Capi­tal 1941. godi­ne, eko­nom­ska pro­fe­si­ja goto­vo i da ne pri­me­ću­je na ova dela. Do kra­ja Dru­gog svet­skog rata sa Mize­som, kao izbe­gli­com u Nju­jor­ku i bez stal­ne aka­dem­ske pozi­ci­je, izgle­di za buduć­nost Men­ger-Bem-Baverk tra­di­ci­je (Men­ger-Böhm-Bawerk) bili su goto­vo rav­ni nuli.

Šta­vi­še, može se tvr­di­ti da su izve­sni aspek­ti razvo­ja mejn­strim eko­nom­ske teo­ri­je tokom tri­de­se­tih godi­na (upr­kos nji­ho­vom gene­ral­nom odva­ja­nju od toka austrij­ske teo­ri­je), zapra­vo osla­bi­li tezu o zna­čaj­ni­jem austrij­skom pri­su­stvu. Austrij­ska ško­la je tokom svo­je prve faze ste­kla pre­po­zna­tlji­vost zahva­lju­ju­ći pio­nir­skim ospo­ra­va­nju vla­da­vi­ne Nemač­ke isto­rij­ske ško­le. Taj rat (vođen u ime legi­ti­mi­te­ta apstrakt­ne eko­nom­ske teo­ri­je) je, među­tim, do tri­de­se­tih godi­na odluč­no dobi­jen; sve glav­ne ško­le evrop­ske eko­nom­ske misli pre­la­ze na stra­nu austri­ja­na­ca, naro­či­to po pita­nju zna­ča­ja čiste teo­ri­je. Sâm Mizes je 1932. godi­ne pisao da sve “moder­ne” ško­le eko­nom­ske misli pri­hva­ta­ju istu gru­pu eko­nom­skih prin­ci­pa, iako kori­ste razli­či­te ter­mi­no­lo­gi­je i dru­ga­či­je nači­ne ekspli­ka­ci­je. Izgle­da da on sâm (1932. godi­ne) nije pre­po­znao stru­ju (što je kasni­je posta­lo pot­pu­no jasno!) koja je odvo­ji­la domi­nant­ni anglo-ame­rič­ki mejn­strim od eko­no­mi­je koju je on svr­sta­vao u austrij­sku tra­di­ci­ju. Tako se izve­stan broj Mize­so­vih uče­ni­ka (u koje, vero­vat­no, tre­ba svr­sta­ti Fri­ca Maklu­pa (Fritz Mac­hlup), Got­fri­da Haber­le­ra (Gott­fri­ed Haber­ler) i Pol Rozen­štajn Roda­na (Paul Rosen­ste­in-Rodan)) može oprav­da­ti zbog sta­va koji su deli­li, nai­me, da je mejn­strim eko­no­mi­ja tri­de­se­tih godi­na s odo­bra­va­njem pri­hva­ta­la ono što je bilo važno u austrij­skoj tra­di­ci­ji. Ti austri­jan­ci su sma­tra­li da nema inte­lek­tu­al­ne kori­sti od insi­sti­ra­nja na poseb­no­sti austrij­ske franšize.

Deba­ta o soci­ja­li­stič­kom raču­nu i Mizes-Hajek revolucija

Iako je nepo­sred­na sce­na posle Dru­gog svet­skog rata bila u celi­ni nepri­ja­telj­ski raspo­lo­že­na pre­ma austrij­skoj eko­no­mi­ji, Mizes i Hajek su sve vre­me radi­li, neza­vi­sno jedan od dru­gog, ali u para­lel­nim prav­ci­ma, na revo­lu­ci­o­nar­noj rein­ter­pre­ta­ci­ji sop­stve­nog inte­lek­tu­al­nog nasle­đa. ²

"Gal­la­tin Hou­se" u sklo­pu NYU, u kojoj je Mizes držao svo­je čuve­ne seminare.

Razum­no je misli­ti da je „deba­ta o soci­ja­li­stič­kom eko­nom­skom raču­nu“, koja se raz­buk­ta­la u pred­rat­noj dece­ni­ji, pro­i­zve­la revo­lu­ci­o­nar­ne revi­zi­je shva­ta­nja trži­šta ovih auto­ra. Nekri­tič­ko pri­hva­ta­nje Lan­ge-Ler­ner teze – da soci­ja­li­sta može efi­ka­sno pla­ni­ra­ti mode­lu­ju­ći svoj plan na osno­vu uslo­va opšte rav­no­te­že (koji na osno­vu postu­la­ta mejn­strim eko­no­mi­sta upra­vlja­ju kon­ku­rent­nim trži­šnim siste­mi­ma) – od sta­ne eko­nom­ske pro­fe­si­je, poka­za­lo je Mize­su i Haje­ku da se nji­ho­vo razu­me­va­nje funk­ci­o­ni­sa­nja trži­šta fun­da­men­tal­no razli­ku­je od shva­ta­nja kole­ga neo­kla­si­ča­ra. Mizes, sada naro­či­to, uvi­đa da mejn­strim neo­kla­sič­ni teo­re­ti­ča­ri i austrij­ski eko­no­mi­sti ne dele isto (ili, u bilo kom smi­slu, nje­go­vo) razu­me­va­nje eko­nom­skih prin­ci­pa koji upra­vlja­ju trži­štem. Mizes je napi­sao Ljud­sko delo­va­nje da bi arti­ku­li­sao, u pot­pu­nom ube­đe­nju, sop­stve­no odbi­ja­nje pri­hva­ta­nja mejn­strim neo­kla­sič­ne inter­pre­ta­ci­je funk­ci­o­ni­sa­nja trži­šta. Ljud­sko delo­va­nje je pred­sta­vlja­lo prko­snu dekla­ra­ci­ju teo­rij­ske neza­vi­sno­sti – dekla­ra­ci­ju koja je tvr­di­la ekspli­ci­te ono što je (bar po Mize­so­vom shva­ta­nju) bilo impli­cit­no u rani­joj neo­kla­sič­noj (i naro­či­to austrij­skoj). ³

Ova ekspli­cit­na arti­ku­la­ci­ja ute­me­lju­je dra­ma­tič­no, revo­lu­ci­o­nar­no pro­du­blji­va­nje i pro­ši­re­nje posto­je­će austrij­ske teo­ri­je. Iako je prvo poja­vlji­va­nje Ljud­skog delo­va­nja pro­šlo neza­pa­že­no i goto­vo igno­ri­sa­no, ono pred­sta­vlja, veli­kim delom, epi­zo­du inte­lek­tu­al­ne dra­me na kra­ju dva­de­se­tog veka koja je inspi­ri­sa­la obno­vu austrij­ske ekonomije.

Trži­šni pro­ces ver­sus trži­šna ravnoteža

Mislim da je Mizes iz deba­te o soci­ja­li­stič­kom raču­nu izvu­kao pou­ku, da je neop­hod­no, u cilju pro­mo­vi­sa­nja eko­nom­skog razu­me­va­nja ono­ga što trži­šni sistem obe­ze­đu­je, zame­ni­ti obja­šnja­va­lač­ko nagla­ša­va­nje ostva­ri­vih obra­za­ca trži­šne rav­no­te­že nagla­ša­va­njem karak­te­ra pro­ce­sa dola­ska do rav­no­te­že. ⁴

Mizes na semi­na­rima u "Gal­la­tin" kući, 1960. godine

Ovaj dru­gi nagla­sak otkri­va suštin­ski pre­du­zet­nič­ki karak­ter trži­šnog pro­ce­sa, i pocr­ta­va ulo­gu dina­mič­ke kon­ku­ren­ci­je (nasu­prot sta­nju tako­zva­ne “savr­še­ne kon­ku­ren­ci­je”) u ovom pre­du­zet­nič­kom pro­ce­su. ⁵ Auto­ri koji su sma­tra­li da cen­tral­ni pla­ne­ri mogu da opo­na­ša­ju trži­šnu efi­ka­snost pre­vi­de­li su, po Mize­so­vom shva­ta­nju, sup­til­nost pro­ce­sa pre­du­zet­nič­kog otkri­ća, pomo­ću koga se jedi­no mogu pret­po­sta­vi­ti bilo kakve sistem­ske ten­den­ci­je u prav­cu trži­šne ravnoteže.

Foku­si­ra­ju­ći se na pre­du­zet­nič­ki pro­ces koji delu­je na trži­štu neop­te­re­će­nom držav­nom regu­la­ci­jom, Mizes nudi mno­go više od jed­ne rein­ter­per­ta­ci­je tra­di­ci­o­nal­ne teo­ri­je cena. Nje­go­vi uvi­di nam daju bri­ljant­no novo razu­me­va­nje zna­če­nja trži­šne utak­mi­ce a tako i revo­lu­ci­o­na­ra­no shva­ta­nje teo­ri­je mono­po­la. Mize­so­vo razu­me­va­nje trži­šnih pro­ce­sa ne impli­ci­ra samo odba­ci­va­nje mejn­strim orto­dok­si­je u teo­ri­ji soci­ja­li­zma, već tako­đe dale­ko­se­žne impli­ka­ci­je po teo­ri­ju anti­mo­no­pol­skih poli­ti­ka i, načel­ni­je, po teo­ri­ju poli­ti­ke držav­ne regulacije.

Fri­drih fon Hajek i Ludvig fon Mizes

Tokom mno­gih godi­na novo akcen­tu­i­ra­nje Mizes-austrij­ske eko­no­mi­je, biva u pot­pu­no­sti zapo­sta­vlje­no. U dece­ni­ji odmah nakon Dru­gog svet­skog rata pažnja pro­fe­si­o­nal­ne jav­no­sti se ne usred­sre­đu­je na tač­nu for­mu­la­ci­ju osno­va mir­ko­e­ko­no­mi­je, već na raz­me­re u koji­ma se mikro­e­ko­no­mi­ja mora, u stvar­nom sve­tu i u prak­tič­nom smi­slu, zame­ni­ti kejn­zi­jan­skim makro­e­ko­nom­skim pre­dlo­zi­ma. Šta­vi­še, pove­ća­na sofi­sti­ka­ci­ja mate­ma­tič­ke eko­no­mi­je, i nje­na pri­me­na u obja­šnje­nju ambi­ci­o­znog teo­rij­skog podu­hva­ta val­ra­zi­jan­ske opšte rav­no­te­že, zajed­no su dopri­ne­li da se Mize­so­ve ide­je čine zasta­re­lim, ele­men­tar­nim, pa čak i pri­mi­tiv­nim. Sada je dobro pozna­to da su to bile deka­de (koje se pro­te­žu od izla­ska Naj­to­ve Risk, Uncer­ta­in­ty and Pro­fit 1921. godi­ne, sve do pio­nir­skog rada Vili­ja­ma Bomo­la (Wil­li­am Bau­mol) na vaskr­sa­va­nju ulo­ge pre­du­zet­ni­ka nekih pola veka kasni­je) u koji­ma je iz mejn­strim eko­nom­ske teo­ri­je goto­vo u pot­pu­no­sti išče­zao preduzetnik.

Dra­ma austrij­ske obnove

Među­tim, Mize­so­vom veli­kom delu nije bilo pred­o­dre­đe­no da bude zau­vek sahra­nje­no pod ovom zaglu­šu­ju­ćom tiši­nom. Tokom šes­de­se­tih i sedam­de­se­tih godi­na mla­đi stu­den­ti i nauč­ni­ci poči­nju da otkri­va­ju Mize­so­vo delo i da pri­me­ću­ju sve­tlu­ca­vu sve­ži­nu nje­go­vih ide­ja. U isto vre­me je i eko­nom­ska pro­fe­si­ja – ili bar neki od nje­nih sme­li­jih i samo­stal­ni­jih svr­še­nih stu­de­na­ta – poče­la da pri­me­ću­je i da obzna­nju­je sulu­du ire­le­vant­nost veli­ke veći­ne ono­ga što se uči­lo na mejn­strim post­di­plom­skim ško­la­ma. Suno­vrat kejn­zi­jan­ske eko­no­mi­je tokom kasni­jih dece­ni­ja pro­šlog veka, usme­rio je obno­vlje­nu pažnju na osno­ve mikro­e­ko­no­mi­je. Sve više i više mla­dih nauč­ni­ka u Ljud­skom delo­va­nju pono­vu pro­na­la­zi ide­je koje im omo­gu­ća­va­ju da shva­te slo­že­nost sve­ta, u čemu bi tre­ba­lo da nam pomog­ne eko­nom­ska nau­ka. Pro­past Sovjet­skog save­za usme­rio je pažnju na dubo­ke isti­ne o soci­ja­li­zmu do kojih se moglo doći na osno­vu Mize­so­vih uvi­da. Mno­gi­ma je ta pro­past poka­za­la koli­ko je mejn­strim pro­fe­si­ja, koja je dece­ni­ja­ma zago­va­ra­la moguć­nost eko­nom­ske učin­ko­vi­to­sti soci­ja­li­zma i koja je s pre­zre­njem odba­ci­va­la one koji su dovo­di­li u pita­nje ovu moguć­nost, jed­no­stav­no i neslav­no grešila.

Skrom­na obno­va inte­re­so­va­nja za austrij­sku eko­nom­sku tra­di­ci­ju tokom pro­šle četi­ri dece­ni­je je, po mom mišlje­nju, uka­za­la na dra­mu prvog poja­vlji­va­nja Ljud­skog delo­va­nja. Ovo delo je hra­bri mani­fest nauč­ni­ka nesa­lo­mi­vog inte­gri­te­ta koji je, nado­mak sed­me dece­ni­je živo­ta, poda­rio bri­ljant­no sve­žu arti­ku­la­ci­ju eko­nom­skih isti­na. Dra­mi jed­ne inte­lek­tu­al­ne epi­zo­de dva­de­se­to­ve­kov­nog razvo­ja eko­nom­ske misli, dopri­no­si činje­ni­ca da je ono bilo dece­ni­ja­ma ingo­ri­sa­no da bi tek kasni­je ste­klo pri­zna­nje (iako skrom­no). Spe­ku­la­ci­je povo­dom budu­ćeg uti­ca­ja, koji se tek može oče­ki­va­ti od ovog kolo­sal­nog dela, poja­ča­va­ju uzbu­đe­nje koje je ova dra­ma proizvela.

Izra­el Kir­zner (Isra­el Kir­zner) je pro­fer­sor eme­ri­tus na nju­jor­škom uni­ver­zi­te­tu a svoj dok­tor­ski rad je napi­sao pod pokro­vi­telj­stvom Ludvi­ga fon Mize­sa. Pro­fe­sor Kir­zner je autor mno­gih knji­ga u tra­di­ci­ji austrij­ske eko­no­mi­je, među koji­ma Com­pe­ti­ti­on and Entre­pre­ne­urs­hip, Per­cep­ti­on, Oppor­tu­ni­ty, and Pro­fit, i The Mea­ning of Mar­ket Pro­cess. Pre­vod: Alek­san­dar Novaković

1. 

   Jed­nom je neko rekao da je veli­ka knji­ga poput veli­kog zam­ka. Može se posma­tra­ti sa više razli­či­tih stra­na, uvek iz jedin­stve­ne per­spek­ti­ve. Raz­mi­šlja­nje danas, 2009. godi­ne, o momu­men­tal­nom delu Ludvi­ga von Mize­sa omo­gu­ća­va nam da veo­ma jasno uoči­mo jed­nu fasci­nan­tu stra­nu ove knji­ge – savr­še­nu dra­mu nje­nog poja­vlji­va­nja u vre­me­nu u kome se poja­vi­la. Ovu temu sam, tokom godi­na, više puta doti­cao. Zahva­lan sam što mi je pru­že­na moguć­nost da je sada detalj­ni­je razvijem.Nekih tri­na­est godi­na rani­je (maja 1996. pro­sla­vlja­lo se prvih 50 godi­na veli­čan­stve­ne jav­ne slu­žbe Fon­da­ci­je za eko­nom­sko obra­zo­va­nje), raz­mi­šljao sam o ključ­noj ulo­zi koju je odi­grao FEE kao per­ja­ni­ca austrij­ske eko­no­mi­je. Poseb­no sam raz­mi­šljao o ulo­zi koju je odi­grao (naj­pre pru­ža­ju­ći Mize­su pogod­nu „bazu“) nego­va­njem tra­di­ci­je austrij­ske eko­no­mi­je tokom onih deka­da kada je ugled ove ško­le bio na naj­ni­žim gra­na­ma. Taj čla­nak se samo deli­mič­no ticao dopri­no­sa Fon­da­ci­je poto­njem oži­vlja­va­nju austrij­ske eko­no­mi­je u ovom veku. Sada­šnja zabe­le­ška pred­sta­vlja doda­tak rani­jem član­ku u vidu isti­ca­nja dra­ma­tič­nog karak­te­ra dugo­roč­nog uti­ca­ja Mize­so­vog mag­num opu­sa, dela koje je suštin­ski opre­de­li­lo sve osta­lo što će napi­sa­ti pod pokro­vi­telj­stvom FEE, i koje je nesum­nji­vo zaslu­žno za oži­vlja­va­nje austrij­ske ekonomije.

   Inte­lek­tu­al­na dra­ma Ljud­skog delovanja

   

   Zgra­da Fon­da­ci­je za eko­nom­sko obra­zo­va­nje, Irving­ton na Had­so­nu, Njujork

   Neko može pri­me­ti­ti da se reč „dra­ma“ kori­sti nepri­klad­no, ima­ju­ći u vidu važnost uti­ca­ja koje je ovo delo ima­lo u zasni­va­nju jed­ne ozbilj­ne disci­pli­ne. Ali Ljud­sko delo­va­nje nije obič­na knji­ga. To je delo koje je u vre­me­nu kada je napi­sa­no, doži­vlje­no kao pot­pu­no bes­kom­pro­mi­sna arti­ku­la­ci­ja poseb­nog pogle­da na svet i poseb­nog razu­me­va­nja eko­no­mi­je – u situ­a­ci­ji u kojoj se sma­tra­lo da su taj pogled na svet i to razu­me­va­nje bili konač­no odstra­nje­ni sa aka­dem­ske sce­ne. Knji­ga je ubr­zo bila odba­če­na a potom igno­ri­sa­na kao posled­nji dah umi­ru­će inte­lek­tu­al­ne tra­di­ci­je. Ali ova je osu­da bila bol­no pogrešna.

   Ljud­sko delo­va­nje nije knji­ga koja još jed­nom pona­vlja ide­je jed­ne rani­je tra­di­ci­je. Mora se ista­ći da ona pred­sta­vlja, u stva­ri, dra­ma­tič­nu revi­zi­ju, dra­ma­tič­no pro­du­blji­va­nje uvi­da Austrij­ske ško­le. Baš u času kada se austrij­ska tra­di­ci­ja naši­ro­ko sma­tra­la bukval­no mrtvom – kao mate­ri­jal koji može poslu­ži­ti još samo isto­ri­ji eko­nom­ske misli, baš u tom tre­nut­ku je ta ista tra­di­ci­ja, na bri­ljan­tan način, izne­dri­la sve­tlu­ca­vu, sve­žu, u fun­da­men­tal­nom smi­slu novu, inter­pre­ta­ci­ju svo­jih osnov­nih nače­la. Šest dece­ni­ja kasni­je vidi­mo kako Mize­so­va revi­zi­ja i rein­ter­pre­ta­ci­ja inspi­ri­še oži­vlja­va­nje ozbilj­nih aka­dem­skih i struč­nih inte­re­so­va­nja za austrij­sku eko­no­mi­ju. Gle­da­ju­ći iz ova­kve per­spek­ti­ve, izve­sno je da se poja­vlji­va­nje Ljud­skog delo­va­nja 1949. godi­ne mora ozna­či­ti kao dra­ma­tič­na epi­zo­da u isto­ri­ji ekonomije.
   
   Pro­pa­da­nje ško­le austrij­ske eko­no­mi­je, 1932–1945

   Počet­kom tri­de­se­tih godi­na u kon­ti­nen­tal­noj Evro­pi, Uje­di­nje­nom Kra­ljev­stvu i Sje­di­nje­nim Drža­va­ma, austrij­ska eko­no­mi­ja je sma­tra­na važnim delom savre­me­ne aka­dem­ske eko­no­mi­je. Mla­di nauč­ni­ci iz Ame­ri­ke su tih godi­na dola­zak na evrop­ske uni­ver­zi­te­te, kao i poziv da pred­sta­ve svoj rad na Uni­ver­zi­te­tu u Beču, doži­vlja­va­li kao pro­fe­si­o­nal­ni uspeh. Kla­sič­no delo An Essay on the Natu­re and Sig­ni­fi­can­ce of Eco­no­mic Sci­en­ce naj­e­mi­nent­ni­jeg eko­no­mi­ste sa lon­don­skog uni­ver­zi­te­ta, Lajo­ne­la Robin­sa (Lio­nel Rob­bins), publi­ko­va­no 1932 godi­ne u Bri­ta­ni­ji, obi­lo­va­lo je uvi­di­ma i navo­di­ma koje je ovaj autor pre­u­zeo iz austrij­ske lite­ra­tu­re i nakon svo­je pose­te Beču. Te iste godi­ne Robins pozi­va mla­dog i bri­ljant­nog Fir­di­ha Haje­ka (Fri­e­drich Hayek) bli­skog Mize­so­vog sarad­ni­ka i pro­te­žea) da mu se pri­dru­ži na lon­don­skoj kate­dri u pre­sti­žnoj pro­fe­su­ri. Haje­ko­va poja­va na bri­tan­skoj aka­dem­skoj sce­ni ima­la je goto­vo dra­ma­ti­čan uči­nak po tok eko­nom­skih disku­si­ja u Bri­ta­ni­ji, naro­či­to u pogle­du mone­tar­ne teo­ri­je i kapitala.

   

   Ipak, samo neko­li­ko godi­na kasni­je, kao da se gubi ovaj uspeh. Čini se da napre­dak eko­nom­ske teo­ri­je tri­de­stih godi­na (koji se naro­či­to odno­si na rado­ve Pie­ra Sra­fa (Pie­ro Sraf­fa) i Džo­na Maj­nar­da Kejn­za (John Maynard Keynes), i koji se odno­sio na teo­ri­ju nesa­vr­še­ne i mono­po­li­stič­ke kon­ku­ren­ci­je, teo­ri­ju soci­ja­li­stič­kih eko­no­mi­ja i sofi­sti­ci­ra­ni razvoj mate­ma­tič­ke eko­no­mi­je), osta­vlja austri­jan­ce dale­ko u zao­sta­ja­nju. Sma­tra­lo se da ih je Kejnz pobe­dio (na polju makro­e­ko­no­mi­je), kao i Frenk Najt (Frank Knight) na polju teo­ri­je kapi­ta­la), Oskar Lan­ge i Aba Ler­ner (Abba Ler­ner) na polju moguć­no­sti efi­ka­snog soci­ja­li­stič­kog pla­ni­ra­nja u eko­no­mi­ji), te da nisu uspe­li da odr­že korak sa uzbu­dlji­vim razvo­jem teo­ri­je bla­go­sta­nja, eko­no­me­tri­je i mate­ma­tič­ke eko­no­mi­je. Fizič­ko osi­pa­nje kru­žo­ka beč­kih eko­no­mi­sta (usled tada­šnjih poli­tič­kih nepri­li­ka), čla­no­va Mize­so­vog pri­vat­se­mi­na­ra, goto­vo je izve­sno dopri­ne­lo stva­ra­nju uti­ska da beč­ka tra­di­ci­ja više ne pred­sta­vlja vital­nu kom­po­nen­tu moder­ne eko­nom­ske misli (sâm Mizes napu­šta Beč i odla­zi u Žene­vu 1934. godi­ne). Iako je Mizes publi­ko­vao svo­ju Nati­o­na­löko­no­mie  1941.  godi­ne  u  Žene­vi  a  Hajek The  Pure  The­o­ry  of  Capi­tal 1941. godi­ne, eko­nom­ska pro­fe­si­ja goto­vo i da ne pri­me­ću­je na ova dela. Do kra­ja Dru­gog svet­skog rata sa Mize­som, kao izbe­gli­com u Nju­jor­ku i bez stal­ne aka­dem­ske pozi­ci­je, izgle­di za buduć­nost Men­ger-Bem-Baverk tra­di­ci­je (Men­ger-Böhm-Bawerk) bili su goto­vo rav­ni nuli.

   

   Šta­vi­še, može se tvr­di­ti da su izve­sni aspek­ti razvo­ja mejn­strim eko­nom­ske teo­ri­je tokom tri­de­se­tih godi­na (upr­kos nji­ho­vom gene­ral­nom odva­ja­nju od toka austrij­ske teo­ri­je), zapra­vo osla­bi­li tezu o zna­čaj­ni­jem austrij­skom pri­su­stvu. Austrij­ska ško­la je tokom svo­je prve faze ste­kla pre­po­zna­tlji­vost zahva­lju­ju­ći pio­nir­skim ospo­ra­va­nju vla­da­vi­ne Nemač­ke isto­rij­ske ško­le. Taj rat (vođen u ime legi­ti­mi­te­ta apstrakt­ne eko­nom­ske teo­ri­je) je, među­tim, do tri­de­se­tih godi­na odluč­no dobi­jen; sve glav­ne ško­le evrop­ske eko­nom­ske misli pre­la­ze na stra­nu austri­ja­na­ca, naro­či­to po pita­nju zna­ča­ja čiste teo­ri­je. Sâm Mizes je 1932. godi­ne pisao da sve “moder­ne” ško­le eko­nom­ske misli pri­hva­ta­ju istu gru­pu eko­nom­skih prin­ci­pa, iako kori­ste razli­či­te ter­mi­no­lo­gi­je i dru­ga­či­je nači­ne ekspli­ka­ci­je. Izgle­da da on sâm (1932. godi­ne) nije pre­po­znao stru­ju (što je kasni­je posta­lo pot­pu­no jasno!) koja je odvo­ji­la domi­nant­ni anglo-ame­rič­ki mejn­strim od eko­no­mi­je koju je on svr­sta­vao u austrij­sku tra­di­ci­ju. Tako se izve­stan broj Mize­so­vih uče­ni­ka (u koje, vero­vat­no, tre­ba svr­sta­ti Fri­ca Maklu­pa (Fritz Mac­hlup), Got­fri­da Haber­le­ra (Gott­fri­ed Haber­ler) i Pol Rozen­štajn Roda­na (Paul Rosen­ste­in-Rodan[↩]

2. Ova se zabe­le­ška, narav­no, odno­si na Mize­sov kla­sik iz 1949. godi­ne. Među­tim, nači­ni­la bi se ozbilj­na gre­ška uko­li­ko se ne bi pri­me­ti­lo da je „dra­ma“ poja­vlji­va­nja Mize­so­ve knji­ge ima­la svo­ju para­le­lu u poja­vlji­va­nju Haje­ko­vih ese­ja iz 1948–49, Indi­vi­du­a­lism and Eco­no­mic Order. Na dru­gom mestu sam raz­ma­trao  kom­ple­men­tar­nost izme­đu ova dva dopri­no­sa: “Ludwig von Mises and Fri­e­drich  von Hayek: The Modern Exten­si­on of Austri­an Subjec­ti­vism,” pono­vo obja­vlje­no kao 7 pogla­vlje moje knji­ge The Mea­ning of Mar­ket Pro­cess: Essa­ys in the Deve­lop­ment of Modern Austri­an Eco­no­mics. [↩]
3. Vide­ti: Frank M. Mac­ho­vec, Per­fect Com­pe­ti­ti­on and the Trans­for­ma­ti­on of Eco­no­mics. [↩]
4. Za iscrp­no obja­šnje­nje koje pot­kre­plju­je ovu tvrd­nju, vide­ti: Don Lavo­ie, Rival­ry and Cen­tral Planning:The Soci­a­list Cal­cu­la­ti­on. [↩]
5. I u Haje­ko­vom rado­vi­ma je arti­ku­li­sa­na para­lel­na pro­me­na nagla­ska. Nai­me, zame­na sve­ta zami­šlje­nog savr­še­nog uza­ja­mnog zna­nja sve­tom u kome pro­ces trži­šnog „uče­nja“ teži stal­nom šire­nju opse­ga uza­ja­mnog zna­nja – i biva, narav­no, pred­met stal­nih pore­me­ća­ja koje iza­zi­va­ju spo­lja­šnje pro­me­ne obra­za­ca tra­žnje, dostup­no­sti resur­sa, i tako dalje. [↩]