Tragikomedija

Čime je zaslužio ovo priznanje? Po obrazloženju Nobelovog komiteta to je “njegove izuzetne napore da ojača međunarodnu diplomatiju i saradnju među narodima“. Ali, od svih tih napora, jedino što je Obama do sada uradio je turneja izvinjavanja po Evropi i Bliskom Istoku, na kojoj se izvinjavao za različite stvari – od Hirošime, preko pokušaja svrgavanja Kastra, do Bušove politike, zbog američkog “unilateralizma i arogancije” i raznih drugih stvari. Takođe, obustavio je izgradnju radara u Českoj i Poljskoj (na veliko razočarenje tamošnjih vlada, ali i javnosti). Leh Valensa, njegov kolega Nobelovac za mir uporedio je Obamu sa komunsitima u pogledu tretmana istočne Evrope. Pomenuti radari su trebali da štite Evropu, ali i SAD od potencijalnog iranskog raketnog napada. Međutim, Rusi su se jako uzjogunili zbog tih planova. Oni su (sasvim korektno) tvrdili da ti radari ne mogu da budu zaštita od ruskih raketa. Čemu onda protivljenje? Odgovor je jasan – radari znače pojačano američko prisustvo i zaštitu Istočne Evrope, jasan signal pojačane političke saradnje tih zemalja sa SAD. Rusi to ne žele, oni žele Amerikance van Evrope. Obama povlači radare i ostavlja Poljake i Čehe na cedilu, i pomaže Rusima. O.K, ali kakve to veze ima sa “mirom u svetu”? Rusi nisu povukli svoje rakete iz Kalinjingrada. Niti planiraju. Šta je mir u svetu dobio Obaminim povlačanjem radara? Slabiju zaštitu od potencijalnog iranskog napada?

Dalje, Obama je predložio Rusima dalje smanjenje nuklearnog arsenala. Ali, to je opet tragikomična narcistička fora. Niko danas ne misli da bi Rusi i Amerikanci mogli nuklearno da zarate. Niti bi smanjenje arsenala išta promenilo tu (dovoljno kapaciteta za uništenje ima i ovako). Smanjenje arsenala je bilo važno kao simbolički korak u vreme Hladnog rata, koji je signalizirao da postoji neka “dobra volja” da se ne uništi svet. Danas je to potpuno smešno.

Na prvi pogled, ova nagrada bi trebalo da bude velika usluga i pomoć američkom predsedniku koji je suočen sa nizom promašaja u unutrašnjoj i spoljnoj politici. Od cap-and- tradea, preko zdravstvenog osiguranja, iranskog nuklearnog programa, fijaska sa izgubljenom Olimpijadom za Čikago, popularnošću koja je opala 20 procentnih poenta od kad je stupio na dužnost itd. Međutim, izgleda da je stvar malo škakljivija nego što se čini na prvi pogled. Po izveštajima iz Osla, čak su i novinari bili malo zatečeni i zbunjeni ovakvom odlukom. Postavilo se logično pitanje – za šta je dobio nagradu? Obično, kada se političarima daju ovakve nagrade, to biva za neki konkretan doprinos, završetak nekog rata, sklapanje mirovnog sporazuma među nekim sukobljenim frakcijama itd. Obama je dobio Nobela za govorancije! U kojima je ponavljao mantre o “miru u svetu” i “saradnji među narodima”. U isto vreme, stotine iranskih demonstranata, koji su se borili za demokratiju, dok je Nobelovac Obama podržavao njihove dželate i udvarao im se, pobijeni su ili mučeni po zatvorima. Hiljade kineskih disidenata je po zatvorima takođe. Jedino što je nobelovac za mir Obama učinio za njih je da odbije da primi Dalaj Lamu da ne bi naljutio njihove ključare, komunističku vladu u Pekingu.

To jasno govori da Nobelovom komitetu nije “mir” tema, nego antiameirkanizam. Oni to nisu nikada ni krili. Kada je bivši američki predsednik Karter (veliki prijatelj Fidel Kastra i Huga Čaveza) dobio istu nagradu 2002 godine, šef Nobelovog komiteta (i norveški radikalno-levičarski političar) je ovako obrazložio dodeljivanje nagrade: “time se iskazuje protest zbog politike američke administracije, i da je nagrada “pucanj u nogu svim koji bi hteli da slede Ameriku”. Pretprošle godine je Al Gor dobio Nobelovu nagradu za svoju power point propagandnu prezentaciju o klimatskim promenama, koja je sadržala nekih 30-tak teških materijalnih grešaka. Ali, je išla protiv Bušove politike, što je bilo jedino i važno. Kakve je veze propaganda klimatskog smaka sveta imala sa “mirom u svetu”? Isto kao i Obamino izvinjavanje zbog američke “arogancije “– nikakve. Ono čime se Obama kvalifikovao za nagradu su, da se ne lažemo, njegovi napadi Buša, i njegov ideološki profil – on jeste sve ono što komunisti i kvazi-komunisti u Evropi vole – jedan od njih, radikalno levičarskii ideolog koji mrzi iskreno sve što Amerika jeste, i koji to želi da uništi. Vrlo jednostavno.

Ivan Janković