Praška deklaracija o zločinima komunizma

Praška deklaracija o zločinima komunizma

Imajući u vidu dostojanstvenu i demokratsku budućnost našeg Evropskog doma, i činjenice da:

  • društva koja zanemaruju prošlost nemaju budućnost,
  • Evropa neće biti ujedinjena, osim ako ne bude sposobna da ujedini istoriju, i prepozna nacizam i komunizam kao zajedničko nasleđe i pokrene poštenu i temeljnu raspravu o svim zločinima totalitarnih ideologija prošlog veka,
  • je komunistička ideologija direktno odgovorna za zločine protiv čovečnosti,
  • loša savest proistekla iz komunističke prošlosti teško opterećenje za budućnost Evrope i za našu decu,
  • različite ocene komunističke prošlosti mogu i dalje deliti Evropu na “Zapad” i “Istok”,
  • su evropske integracije bile direktan odgovor na nasilje i ratove izazvane od strane totalitarnih sistema na kontinentu,
  • je svest o zločinima protiv čovečnosti počinjenim od strane komunističkog režima širom kontinenta da moraju obavestiti svi Evropski umovi da su komunisti činili zločine kao i nacistički režim,
  • postoje značajne sličnosti između nacizma i komunizma u smislu njihovog strašnog i zapanjujućeg karaktera i njihovih zločina protiv čovečnosti,
  • zločine komunizma još treba ocenjivati i suditi o njima sa pravne, moralne, političke i istorijske tačke gledišta,
  • su zločini pravdani u ime teorije klasne borbe i principa diktature “proletarijata” koristili teror kao metodu za očuvanje diktature,
  • su komunističke ideologije korišćene kao alat u rukama graditelja carstva u Evropi i Aziji da bi se postigli ekspanzionistički ciljevi,
  • mnogi počinioci zločina u ime komunizma nisu bili izvedeni pred sud pravde i da njihove žrtve još nisu priznate,
  • je cilj pružiti sveobuhvatne informacije o komunističkoj totalitarnoj prošlosti koje će voditi ka dubljem razumevanju i raspravi kao neophodan uslov zdravih budućih integracija svih evropskih naroda,
  • krajnje pomirenje svih evropskih naroda nije moguće bez koncentrisanja na napor da se utvrdi istina i obnovi sećanje,
  • se komunističkom prošlošću Evrope mora temeljno baviti akademska i opšta javnost a budućim generacijama treba obezbediti slobodan pristup informacijama o komunizmu,
  • je u različitim delovima sveta samo nekoliko totalitarnih komunističkih režima preživelo, ali da ipak oni kontrolišu oko petinu svetske populacije, i u borbi za opstanak na vlasti čine zločine i nameću visoku cenu dobrobiti svojih naroda,
  • se mnoge zemlje, iako Komunističke partije nisu na vlasti, nisu javno distancirale od zločina komunističkih režima, niti ih osudile,
  • je Prag jedan od gradova koji je prošao kroz vladavinu i nacizma i komunizma,

verujući da milioni žrtava komunizma i njihove porodice, imaju pravo na pravdu, saučešće, razumevanje i prepoznavanje njihovih patnji na isti način kao što su i žrtve nacizma moralno i politički priznate, Mi, učesnici Praške Konferencije “Evropska savest i komunizam”,

  • s obzirom na rezoluciju Evropskog parlamenta na šezdesetu godišnjicu završetka Drugog svetskog rata u Evropi, 8. maja 1945, 12. maja 2005,
  • uzevši u obzir Rezoluciju 1481. Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope od 26. januara, 2006,
  • s obzirom na rezoluciju sa 16. kongresa Evropske narodne partije od 5. februara, 2004, koji poziva na stvaranje stvaranje nezavisnog stručnog tela za prikupljanje i procenu podataka o kršenjima ljudskih prava pod totalitarnim komunizmom i pozivamo na osnivanje spomen muzeja žrtvama komunizma,
  • s obzirom na to su rezolucije o komunističkim zločinima usvojene u nizu nacionalnih parlamenata,
  • s obzirom na iskustvo Komisije za istinu i pomirenje u Južnoj Africi,
  • s obzirom na iskustvo Ustanove sećanja i spomenika u Poljskoj, Nemačkoj, Slovačkoj, Češkoj, Sjedinjenim Državama i muzeje u Litvaniji, Letoniji i Estoniji, i Kuću terora u Mađarskoj,
  • uzevši u obzir sadašnje i sledeće predsedavajuće u EU i Savetu Evrope
  • s obzirom na činjenicu da 2009 je 20-ogodišnjica sloma komunizma u Istočnoj i Srednjoj Evropi, kao i masakra na trgu Tjenanmen u Pekingu,

pozivamo da se postigne:

  1. sveevropsko razumevanje da i nacističkim i komunistički totalitarnim režimima bude suđeno po meri strašne destruktivnosti politika koje su sistematski primenjivale ekstremne oblika terora, suzbijale svaku građansku i ljudsku slobodu, počinjale agresivne ratove i, kao neodvojiv deo njihove ideologije, uništavale i deportovale cele narode i grupe stanovništva, te da kao takve ih treba smatrati glavnim nesrećama, koje su pogodile 20. vek,
  2. priznanje da su mnogi zločini počinjeni u ime komunizma trebalo da budu ocenjeni kao zločini protiv čovečnosti i upozorenje za buduće generacije, na isti način kako su nacističke zločine procenili u Nirnberškom sudu,
  3. formulisanje zajedničkog pristupa prema zločinima totalitarnih režima, uključujući komunističke režime, i podizanje Evropske svesti o komunističkim zločinima kako bi se jasno definisao zajednički stav prema zločinima komunističkih režima,
  4. uvođenje zakonodavstva koje bi omogućilo sudovima da sude i osuđuju počinioce komunističkih zločina i obezbede kompenzaciju žrtvama komunizma,
  5. obezbeđenje principa jednakog tretmana i nediskriminacije žrtava svih totalitarnih režima,
  6. Evropski i međunarodni pritisak za osudu prošlih komunističkih zločina i efikasnu borbu protiv postojećih komunističkih zločina,
  7. prepoznavanje komunizma kao sastavnog i strašnog dela evropske zajedničke istorije,
  8. prihvatanje sveevropske odgovornosti za zločine počinjene od strane komunizma,
  9. ustanovljenje 23. avgusta, dana potpisivanja Pakta Hitler-Staljin, poznatog kao “Pakt Ribentrop-Molotov, kao dana sećanja na žrtve oba totalitarna režima, kako nacističkog tako i komunističkog, na isti način kao što Evropa pamti žrtve Holokausta na dan 27. januara,
  10. odgovorajuće stavove nacionalnih parlamenata koji se tiču priznanja komunističkih zločina kao zločina protiv čovečnosti, što treba da dovede do odgovarajućeg zakonodavstva, i parlamentarnog praćenja takvog zakonodavstva,
  11. efikasne javne rasprave o komercijalnim i političkim zloupotrebama komunističkih simbola,
  12. nastavak saslušanja Evropske komisije u vezi sa žrtvama totalitarnih režima, sa prikupljanjem te komunikacije od strane Komisije,
  13. uspostava u evropskim zemljama, gde su na vlasti bili totalitarni komunistički režimi, odbora sastavljenih od nezavisnih stručnjaka sa zadatkom sakupljanja i procenjivanja podataka o kršenjima ljudskih prava pod totalitarnim komunističkim režimom na nacionalnom nivou sa ciljem da se usko sarađuje sa komisijom eksperata Saveta Evrope;
  14. obezbeđivanje jasnih međunarodnih pravnih okvira u vezi sa slobodnim i neograničenim pristupom arhivama koje sadrže informacije o zločinima komunizma,
  15. osnivanje Instituta Evropskog Sećanja i Savesti koji bi bio – a) Evropski institut za studije o totalitarizmu, razvoj naučnih i obrazovnih projekata i pružanje podrške umrežavanja nacionalnih istraživačkih instituta specijalizovanih za totalitarna iskustva, B) i Sveevropski muzej / spomen svim žrtvama totalitarnih režima, s ciljem sećanja na žrtve ovih režima i podizanja svesti o zločinima počinjenim od strane komunista,
  16. organizovanje međunarodne konferencije o zločinima počinjenim od strane totalitarnih komunističkih režima sa učešćem predstavnika vlada, poslanika, akademika, stručnjaka i nevladinih organizacija, čiji će se rezultati objaviti širom sveta,
  17. prilagođavanje i ispravka evropskih udžbenika istorije kako bi deca mogla da nauče i da budu upoznata sa zločinima komunizma na isti način kao što su predaje o nacističkim zločinima,
  18. Sveevropska, obimna i temeljna rasprava o komunističkoj istoriji i nasleđu,
  19. zajednička komemoracija 20. godišnjice od pada Berlinskog zida i masakra na trgu Tjenanmen.

Mi, učesnici Praške Konferencije “Evropska savest i komunizam”, pozivamo sve narode Evrope, sve evropske političke institucije uključujući i vlade, parlamente, Evropski parlament, Evropsku komisiju, Savet Evrope i druga relevantna međunarodna tela da prihvate ideje i pozive iskazane u ovoj Praškoj Deklaraciji i sprovedu ih u praktične korake i politike.

Prevod: Radoslav Ralević


Prašku deklaraciju možete potpisati na sledećoj adresi: www.praguedeclaration.eu. Redakcija Katalaksije se toplo zahvaljuje uredništvu časopisa Slobodna misao na ustupanju prava na publikovanje srpskog prevoda deklaracije.