Eksploatacija bez granica

Tokom pro­šlog mese­ca, a sa kul­mi­na­ci­jom oko Prvog maja, bili smo izlo­že­ni egzal­ti­ra­nom rekla­mi­ra­nju eko­nom­skog pro­gra­ma Libe­ral­no-demo­krat­ske par­ti­je (LDP), pod naslo­vom „Eko­no­mi­ja bez gra­ni­ca“. Taj pro­gram je naja­vljen kao „eko­nom­ski pro­gram moder­ne Srbi­je“, a lider LDP Čedo­mir Jova­no­vić nagla­sio je kako ovim pro­gra­mom želi da se potvr­di „opre­de­lje­nje ka suštin­skim pro­me­na­ma, pro­me­na­ma siste­ma“. ¹

Posle takvog uvo­da, moglo bi se pomi­sli­ti kako taj pro­gram nago­ve­šta­va zao­kret od posto­je­će eko­nom­ske poli­ti­ke, zasno­va­ne na neo­li­be­ral­nom trži­šnom mode­lu, koja već godi­na­ma, dik­ti­ra­ju­ći mere dere­gu­la­ci­je, pri­va­ti­za­ci­je i libe­ra­li­za­ci­je trgo­vi­ne i inve­sti­ci­ja, bez­u­spe­šno poku­ša­va da nađe izlaz iz struk­tu­ral­ne eko­nom­ske kri­ze, uz pogub­ne efek­te na stan­dard živo­ta veći­ne sta­nov­ni­štva. Oče­ki­va­lo bi se da eko­nom­ski pro­gram za „moder­nu Srbi­ju“, koji nasto­ji da tra­si­ra put ka „pro­me­na­ma siste­ma“, tre­ba da ponu­di raci­o­nal­ni­ji pri­stup eko­nom­skoj poli­ti­ci, više ose­ća­ja za ubla­ža­va­nje posle­di­ca krva­vog nasle­đa Srbi­je 1990-ih, poku­šaj da se ispra­ve efek­ti dra­stič­nih prak­si rat­nog pro­fi­ter­stva i pljač­ka­ških prva­ti­za­ci­ja, da ponu­di više soli­dar­no­sti i dru­štve­ne odgo­vor­no­sti u obla­sti privrede.

Nasu­prot tome, pro­gram „Eko­no­mi­ja bez gra­ni­ca“ za svoj sadr­žaj ima fana­tič­no isti­ca­nje vere u libe­ra­li­zam, u kon­ku­ren­ci­ju kao pred­u­slov sva­kog napret­ka, u suve­re­ni­tet potro­ša­ča ume­sto suve­re­ni­te­ta pro­i­zvo­đa­ča, u mini­mal­ne funk­ci­je drža­ve, usme­re­ne uglav­nom na poli­cij­ske zadat­ke zašti­te poret­ka i vla­snič­kih pra­va. Oko­sni­cu pro­gra­ma čine zala­ga­nje za slo­bod­no trži­šte rada i mini­mal­nu regu­la­ci­ju trži­šta kapi­ta­la, zala­ga­nje za libe­ra­li­za­ci­ju doma­ćeg trži­šta i pot­pu­nu uni­la­te­ral­nu spolj­no­tr­go­vin­sku libe­ra­li­za­ci­ju, koja pod­ra­zu­me­va uki­da­nje svih cari­na i van­ca­rin­skih bari­je­ra, zala­ga­nje za sma­nje­nje jav­ne potro­šnje, zala­ga­nje za pot­pu­nu pri­va­ti­za­ci­ju jav­nih i dru­štve­nih pre­du­ze­ća, i zala­ga­nje za pot­pu­nu libe­ra­li­za­ci­ju toko­va kapi­ta­la. ²

Iz ovo­ga se vidi da eko­nom­ski pro­gram LDP, zapra­vo, ne nudi ništa novo. On se sasto­ji iz veo­ma suvog i nekre­a­tiv­nog nabra­ja­nja ove­šta­lih dog­mi desni­čar­ske neo­li­be­ral­ne poli­tič­ke dok­tri­ne, koja se usto­li­či­la kao inspi­ra­ci­ja poli­ti­ke Ronal­da Rega­na i Mar­ga­ret Tačer, počev od 1970-ih, kada je kejn­zi­jan­ski pri­stup ubla­ža­va­nju struk­tu­ral­ne kri­ze kapi­ta­li­zma doži­veo slom. Repri­va­ti­za­ci­ja čita­vih sek­to­ra soci­ja­li­zo­va­ne pri­vre­de, zahtev da se celo dru­štvo ustro­ji na trži­šnim prin­ci­pi­ma, reduk­ci­ja nivoa soci­jal­nih izda­ta­ka i zašti­te, uz glo­ri­fi­ko­va­nje dru­štve­nog tak­mi­če­nja, nešto je sa čim se i Srbi­ja, u manjoj ili većoj meri, suo­ča­va još od „rat­ne tran­zi­ci­je“ tokom Milo­še­vi­će­ve vla­da­vi­ne 1990-ih. Sve vode­će poli­tič­ke par­ti­je u Srbi­ji (od Srp­ske radi­kal­ne stran­ke i Soci­ja­li­stič­ke par­ti­je Srbi­je do Demo­krat­ske stran­ke i G17 plus) svo­je pro­gra­me bazi­ra­ju na vred­no­sti­ma trži­šne pri­vre­de, izra­ža­va­ju­ći sla­bi­je ili sna­žni­je pri­sta­ja­nje na neo­li­be­ral­nu poli­ti­ku. Nijed­na, pak, toli­ko otvo­re­no i bez­ob­zir­no ne zago­va­ra mere koji­ma se siro­ma­ši život­ni ambi­jent veći­ne sta­nov­ni­štva i ugro­ža­va­ju uni­ver­zal­na ljud­ska pra­va, poput pra­va na soci­jal­nu zašti­tu, pra­va na rad, pra­va na zado­vo­lja­va­ju­će uslo­ve rada, na zašti­tu od neza­po­sle­no­sti, pra­va na zdrav­stve­nu zašti­tu, pra­va na zado­vo­lja­va­ju­ći stan­dard živo­ta, itd, kao što se to čini u nedav­no pre­zen­to­va­nom eko­nom­skom pro­gra­mu LDP.

Taj pro­gram zahte­va „radi­kal­ne reform­ske rezo­ve“ u cilju ukla­nja­nja „soci­ja­li­stič­kog men­ta­li­te­ta“ i slič­nih „eko­nom­skih i men­ta­li­tet­skih pore­me­ća­ja“, koji su, pre­ma pisci­ma pro­gra­ma, posle­di­ca „vla­da­ju­će eko­nom­ske filo­zo­fi­je kolek­ti­vi­zma“. ³

Jedan od pisa­ca pro­gra­ma, član eko­nom­skog tima LDP Ivan Jan­ko­vić, obra­zla­že da bi radi­kal­ne reform­ske mere, koje bi dopri­ne­le eko­nom­skom rastu, tre­ba­lo da budu „radi­kal­no sma­nje­nje držav­ne potro­šnje, sma­nje­nje ili zamr­za­va­nje pla­ta u jav­nom sek­to­ru, sma­nje­nje poslov­ne regu­la­ti­ve odno­sno oslo­ba­đa­nje pre­du­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve, uki­da­nje kon­tro­le cena i pla­ta, pri­va­ti­za­ci­ja… libe­ra­li­za­ci­ja trži­šta rada“. ⁴

Isti pisac sla­vu je ste­kao kao glav­ni ured­nik inter­net maga­zi­na „Kata­lak­si­ja“, pro­pa­gand­nog pro­jek­ta čiji je cilj pro­ši­ri­va­nje inte­lek­tu­al­nog uti­ca­ja Mize­sa, Haje­ka, Nozi­ka i dru­gih pred­stav­ni­ka „liber­ta­ri­jan­ske“ dok­tri­ne o omni­po­tent­nom tržištu.

Čin obna­ro­do­va­nja eko­nom­skog pro­gra­ma LDP, redak­ci­ja „Kata­lak­si­je“ pro­pra­ti­la je jav­nim saop­šte­njem. U nje­mu se prvo dekla­ri­še da je „Kata­lak­si­ja“ časo­pis posve­ćen „pro­mo­ci­ji indi­vi­du­al­ne slo­bo­de i slo­bod­nog trži­šta“, čija se poli­ti­ka suprot­sta­vlja posle­di­ca­ma „komu­ni­stič­ke zao­stav­šti­ne i opre­de­lje­nja ogro­mnog bro­ja poli­tič­kih stra­na­ka za ide­je u raspo­nu od radi­kal­ne levi­ce do soci­jal­de­mo­kra­ti­je“. Potom se isti­če kako eko­nom­ski pro­gram LDP, koji je, sa dvo­je kole­ga iz Cen­tra za slo­bod­no trži­šte, napi­sao i pro­mo­vi­sao njen glav­ni ured­nik, „poči­va na nače­li­ma do kojih drži i časo­pis ‘Kata­lak­si­ja'“. Tako­đe se izra­ža­va i zado­volj­stvo „ ova­kvim izbo­rom LDP‑a, pogo­to­vo kada se ima u vidu činje­ni­ca da je to prva par­la­men­tar­na stran­ka koja je usvo­ji­la jedan takav pro­gram “. Kada dođe­mo do pita­nja nače­la kojih se drže Ivan Jan­ko­vić i nje­go­vi sarad­ni­ci u „Kata­lak­si­ji“, a na koji­ma poči­va i eko­nom­ski pro­gram LDP, pre­o­sta­je nam samo da kon­sta­tu­je­mo koli­ko je upa­dlji­va nji­ho­va nepo­mir­lji­vost s nače­li­ma demo­kra­ti­je, moder­nih vred­no­sti i pro­gre­siv­nih dru­štve­nih težnji za ljud­skom eman­ci­pa­ci­jom. ⁵

Nai­me, tokom pro­te­klih godi­na, ured­ni­štvo i sarad­ni­ci „Kata­lak­si­je“ su kon­ti­nu­i­ra­no, u svo­jim tek­sto­vi­ma didak­tič­ke i pole­mič­ke pri­ro­de, izno­si­li sta­vo­ve koji­ma su for­mu­li­sa­li veo­ma kon­zi­sten­tan kor­pus ide­ja kraj­nje desnog libe­ra­li­zma, izra­zi­to anti­de­mo­krat­skog i reak­ci­o­nar­nog sadr­ža­ja, uz jav­no izra­ža­va­nje sim­pa­ti­ja čak i pre­ma poje­di­nim faši­stič­kim pojavama.

U tek­sto­vi­ma koji se obja­vlju­ju u „Kata­lak­si­ji“ pole­mi­še se pro­tiv demo­kra­ti­je, uz insi­sti­ra­nje na tome da poen­ta bilo kog pra­ved­nog poli­tič­kog poret­ka nije u demo­kra­tič­no­sti, već u zašti­ti indi­vi­du­al­nih pra­va, zbog čega poželj­na libe­ral­na vlast poči­va na pot­pu­no dru­ga­či­joj vrsti legi­ti­mi­te­ta od demo­krat­ske. Iz toga, zatim, sle­di zala­ga­nje za ogra­ni­če­nje demo­kra­ti­je, jer poli­ti­kom tre­ba da se bave lju­di koji su spe­ci­ja­li­zo­va­ni za to zani­ma­nje. ⁶ A kada se libe­ra­li­zam oslo­bo­di demo­krat­skog baga­ža, može sebi dati i dik­ta­tor­ska ovla­šće­nja uki­da­nja poj­mo­va. Što se tiče poj­ma soci­jal­ne prav­de, pisac eko­nom­skog pro­gra­ma LDP nagla­ša­va da je to „logič­ka besmi­sli­ca“. ⁷

Pisac eko­nom­skog pro­gra­ma LDP zahte­va prak­ti­ko­va­nje kon­zer­va­tiv­nog patri­jar­hal­nog mode­la poro­di­ce, kao eko­nom­ski oprav­da­nog. Zala­že se za oštru pode­lu ulo­ga među polo­vi­ma, gde je za muškar­ca odre­đe­no da ima „aktiv­no­sti van kuće“ i da „zara­đu­je sred­stva za život“, dok žena tre­ba da bude veza­na za doma­ćin­stvo i „uzga­ja­nje dece“. On isti­če da je oču­va­nje tra­di­ci­o­nal­ne poro­di­ce jed­na od pret­po­stav­ki oču­va­nja moral­ne i kul­tur­ne infra­struk­tu­re na kojoj poči­va „slo­bod­no dru­štvo“, a napad na patri­jar­hal­nu poro­di­cu oce­nju­je kao kamu­fli­ra­ni napad na „tra­di­ci­o­nal­ni libe­ra­li­zam“, i „pro­mo­ci­ju soci­ja­li­zma i rop­stva poje­din­ca u odno­su na drža­vu“. ⁸

Dalje, pisac eko­nom­skog pro­gra­ma LDP ape­lu­je na libe­ral­nu jav­nost da ne nase­da na eko­lo­ške pri­če o opa­sno­sti­ma koje su posle­di­ca zaga­đe­nja pla­ne­te na kojoj živi­mo, jer na „histe­ri­ju o glo­bal­nom zagre­va­nju“ tre­ba gle­da­ti kao na instru­ment „jača­nja poli­tič­ke moći onih gru­pa koje žele da suzbi­ju slo­bod­nu kon­ku­ren­ci­ju i glo­ba­li­za­ci­ju“. ⁹

Zani­mlji­vo je s koli­kom gor­lji­vo­šću pisac eko­nom­skog pro­gra­ma LDP napa­da paci­fi­ste i dru­ge kri­ti­ča­re agre­sor­ske poli­ti­ke pred­sed­ni­ka SAD Džor­dža Buša. Mirov­njač­ku paro­lu „Ne damo krv za naf­tu“, on oce­nju­je kao „otr­ca­ni komu­ni­stič­ki ste­re­o­tip“, a na dobar odziv koji ona ima u zapad­no­e­vrop­skim zemlja­ma rea­gu­je eli­ti­stič­kom osu­dom „dok­tri­nar­no-demo­krat­skog pove­re­nja u narod i nje­go­vu zdra­vu pamet kao pou­zda­ne poli­tič­ke vodi­če“. On rezo­lut­no isti­če da „sva­ko kome je slo­bo­da naše civi­li­za­ci­je na srcu, mora shva­ti­ti da je jedi­ni pože­ljan ishod cele ove gužve oko Ira­ka pobe­da Ame­ri­ke u ratu, i poraz onih koji pri­želj­ku­ju poraz Ame­ri­ke, od Pekin­ga i Moskve, do Tehe­ra­na, Tora Bore ili Pari­za“. ¹⁰

Pisac eko­nom­skog pro­gra­ma LDP oce­nju­je kako će naci­o­na­li­zam u XXI veku biti „kori­sna i pro­gre­siv­na poja­va“, budu­ći da će biti sna­ga koja će se suprot­sta­vi­ti levi­ča­ri­ma koji su se, suo­če­ni sa „pora­zom soci­ja­li­stič­kog pro­jek­ta u okvi­ri­ma naci­o­nal­nih drža­va“, „pola­ko poče­li okre­ta­ti nad­na­ci­o­nal­nim insti­tu­ci­ja­ma kao novoj igrač­ki za popra­vlja­nje čove­čan­stva i ‘huma­ni­zo­va­nje' kapi­ta­li­zma“. ¹¹

Pisac eko­nom­skog pro­gra­ma LDP zala­že se za „pot­pu­nu poli­tič­ku reha­bi­li­ta­ci­ju Rav­no­gor­skog pokre­ta“. Sma­tra da je Dra­ža Miha­i­lo­vić bio „koman­dant legal­nih oru­ža­nih sna­ga“, koji „gra­di svo­ju stra­te­gi­ju tako da pošte­di narod žrta­va i raza­ra­nja“. Jan­ko­vić i nje­gov sarad­nik iz redak­ci­je „Kata­lak­si­je“ osu­đu­ju par­ti­za­ne kao „gru­pu pro­fe­si­o­nal­nih revo­lu­ci­o­na­ra koja u rat­nim uslo­vi­ma podi­že pobu­nu, ne da bi zemlju oslo­bo­di­la od jed­ne oku­pa­tor­ske sile, već da bi je pod­vr­gla oku­pa­ci­ji dru­ge“. Za ove kori­fe­je libe­ra­li­zma u Srbi­ji, čet­ni­ci nesum­nji­vo pred­sta­vlja­ju „dobre mom­ke“, a nji­ho­va „sarad­nja sa Nem­ci­ma je onda ima­la tak­tič­kog smi­sla, jer je bolje kon­cen­tri­sa­ti se na naj­ve­ću opa­snost, komu­ni­ste“. Iz toga, pret­po­sta­vi­mo, i sle­di nji­hov zaklju­čak da je „anti­fa­ši­zam po sebi besmi­sle­na kate­go­ri­ja“ ¹²

Posle takvog zaključ­ka, ne bi tre­ba­lo da začu­di to što se pisac eko­nom­skog pro­gra­ma LDP i nje­go­ve kole­ge ne zadr­ža­va­ju samo na glo­ri­fi­ka­ci­ji doma­ćih rat­nih zlo­či­na­ca i kola­bo­ra­to­ra s faši­zmom iz vre­me­na Dru­gog svet­skog rata, već izra­ža­va­ju podr­šku i dru­gi­ma koji su okr­va­vi­li ruke muče­njem i ubi­ja­njem hilja­da nedu­žnih lju­di u ime nače­la do kojih drži i časo­pis „Kata­lak­si­ja“. Mrač­na gro­te­ska pro­pa­gi­ra­nja trži­šnog fun­da­men­ta­li­zma pot­pun oblik dosti­že u redak­cij­skom saop­šte­nju povo­dom dugo odla­ga­nog počet­ka sud­skog pro­ce­sa neka­da­šnjem čile­an­skom dik­ta­to­ru Augu­stu Pino­čeu, optu­že­nom zbog siste­mat­skih muče­nja, masov­nih ubi­sta­va, neza­ko­ni­tih zatva­ra­nja i kid­na­po­va­nja. Saop­šte­nje pod naslo­vom „Stop crve­nom tero­ru!“ zapo­či­nje doslov­no sle­de­ćom reče­ni­com: „Redak­ci­ja ‘Kata­lak­si­je' se pri­dru­žu­je veći­ni čile­an­skog naro­da i svim slo­bo­do­lju­bi­vim lju­di­ma širom sve­ta u oštroj osu­di naja­ve sud­skog pro­go­na gene­ra­la Augu­sta de Pino­čea, biv­šeg pred­sed­ni­ka Čilea, i hero­ja slo­bod­nog čove­čan­stva, čove­ka koji je obez­be­dio ne samo napre­dak i bla­go­sta­nje Čilea, već i zau­sta­vio dalje šire­nje komu­ni­stič­ke infil­tra­ci­je u Latin­skoj Americi“.

U tom saop­šte­nju podr­ške Pino­čeu, pisac eko­nom­skog pro­gra­ma LDP i nje­go­vi redak­cij­ski sarad­ni­ci izno­se tvrd­nje da je čile­an­ski dik­ta­tor, šef voj­ne hun­te i poslo­da­vac izbe­glim naci­sti­ma, „ tokom dece­ni­ju i po svo­je vla­da­vi­ne Čile pre­tvo­rio u naj­slo­bod­ni­ju i naj­pro­spe­ri­tet­ni­ju zemlju Južne Ame­ri­ke “, dok je „tako­zva­ni teror“ s počet­ka 1980-ih „ bio samo odme­ren odgo­vor vla­sti na šire­nje nere­da koje su iza­zi­va­li komu­ni­stič­ki sin­di­ka­ti, orga­ni­zu­ju­ći masov­ne nasil­ne demon­stra­ci­je “. ¹³

S obzi­rom da se eko­nom­ski pro­gram LDP „Eko­no­mi­ja bez gra­ni­ca“ zasni­va na istim nače­li­ma na koji­ma poči­va­ju i pred­sta­vlje­ni sta­vo­vi, jasno je da je nje­go­vim usva­ja­njem jedan bizar­ni ide­o­lo­ški pro­je­kat pro­pa­gi­ra­nja neo­li­be­ral­ne dog­ma­ti­ke, nakon dugo­go­di­šnjeg upor­nog zala­ga­nja, naj­zad uspeo da obez­be­di okvir orga­ni­zo­va­nog par­tij­skog delo­va­nja i time ostva­ri meha­ni­zme još sna­žni­jeg šire­nja uti­ca­ja dok­tri­ne trži­šnog tota­li­ta­ri­zma u držav­nom aparatu.

Zahte­vi eko­nom­skog pro­gra­ma LDP idu na ruku svim poten­ci­jal­nim mera­ma koje pospe­šu­ju sma­nje­nje soci­jal­ne sigur­no­sti sta­nov­ni­štva, masov­no otpu­šta­nje rad­ni­ka i rad­ni­ca, nesi­gur­nost zapo­sle­nja, pro­du­ža­va­nje tra­ja­nja rad­nog dana i pogor­ša­va­nje uslo­va na radu, sni­ža­va­nje pla­ta, nei­zve­snost pen­zi­o­nih fon­do­va, posku­plje­nje zdrav­stve­nih uslu­ga i ško­lo­va­nja, suspen­do­va­nje demo­kra­ti­je i isklju­či­va­nje čita­vih dru­štve­nih slo­je­va iz poli­tič­kog delo­va­nja, jača­nje pol­ne dis­kri­mi­na­ci­je, uspon mili­ta­ri­zma i rat­ne poli­ti­ke, bla­go­na­klo­nost pre­ma faši­stič­kom delo­va­nju, orga­ni­zo­va­nje tero­ra nad rad­nič­kim sindikatima…

U okol­no­sti­ma pri­ti­sa­ka u prav­cu spro­vo­đe­nja takvog ili slič­nog pro­gra­ma, tre­ba oče­ki­va­ti vrlo agre­siv­no poli­tič­ko inter­ve­ni­sa­nje s ciljem podri­va­nje pre­o­sta­lih ele­me­na­ta siste­ma soci­jal­ne zašti­te i ste­če­nih pra­va naj­ši­rih dru­štve­nih slo­je­va. Među­tim, osta­je i uve­re­nje da će se brzo kon­so­li­do­va­ti i maso­van, demo­krat­ski, poli­tič­ki arti­ku­li­san i soli­da­ran otpor rad­ni­štva i dru­gih obes­pra­vlje­nih dru­štve­nih gru­pa, ugro­že­nih per­spek­ti­vom name­ta­nja neo­li­be­ral­ne uto­pi­je bez­gra­nič­ne eksploatacije.

Vla­di­mir Mar­ko­vić — Tekst je obja­vljen na saj­tu NSPM