Kad kažemo antifašizam, ne mislimo na komunizam

Antifašizam nije „bio oduvek prevashodno ideologija”, već upravo moralni i intelektualni stav. Dodao bih i etički, civilizacijski odnosno građanski. Vi, gospodine Jankoviću mislite suprotno, da je antifašizam ideologija. To je, po mom mišljenju, suštinska pogrešna premisa koja Vas je dovela do netačnog zaključka da su u Novom Sadu marširale dve grupe ekstremista, nacističkih i komunističkih, a da se ovim drugima pridružlo „nekoliko važnih ličnosti iz liberalnog i prozapadnog dela srpske političke scene”. No o Novom Sadu nešto kasnije, prvo ono što je važnije…

Tvrdnja da je komunista onaj ko antifašizam smatra moralnim i intelektualnim stavom, naprosto nije tačna i jedino je komunističkom uhu mila. Niti se to može dokazivati, inače ispravnim stavom, da „liberalizmu i demokratiji odanim ljudima, komunizam i fašizam su bili dva totalitarna čudovišta – blizanca, a ne principijelne alternative”. Jer najveća liberalna demokratija, američka, bila je i ostala, nosilac antifašističke borbe, a ujedinjena Evropa nastala je na antifašizmu kao osnovnoj vrednosti. A vrednosti nisu ideologija već upravo moralni, etički i civilizacijski stav. To naravno nikako ne znači da tako shvaćen antifašizam „implicira da Staljinov Sovjetski Savez spada u istu rubriku sa zapadnim liberalnim demokratijama, samo zato što je učestvovao u pobedi nad Hitlerom”. Jer po toj logici i Čerčil je bio komunista. Njegova izjava iz 1941. parafraziram – protiv Hitlera i sa crnim đavolom (Staljinom) – i potonja ratna praksa samo je dokaz šta su, u određenom istorijskom trenutku, prioriteti nekoga ko iskreno veruje u liberalnu demokratiju. Zbog liberalne demokratije. Baš kao što je to bio i Hladni rat. Odbrana liberalne demokratije od dojučerašnjih antifašističkih, ali totalitarnih saveznika. Dakle antifašizam nije komunistička već građanska vrednost. Većina antifašista nisu bili komunisti, niti su to danas. Da li bi komunisti postali antifašisti da je Hitler poštovao sporazum Molotov – Ribentrop? Verovatno ne bi. Da li to znači da komunistima treba da osporimo antifašistička opredeljenja? Definitivno ne, jer je nihov doprinos borbi protiv fašizma nesporna istorijska činjenica. Da li bi oni, bar u Srbiji, želeli da zadrže monopol na antifašizam? Svakako da. Da li Vaš tekst može da im pomogne u tim naporima? Nažalost, da. Srećom tog komunizma više nema, jer je čak i komunistički oficir JNA, haški optuženik Ratko Mladić, odavno postao nacional – komunista ili „antikomunista”. U Bosni bi rekli „ćetnik”. Zato Vaš tekst ima poruku koju, siguran sam, niste želeli da pošaljete. On podupire stavove srpskih neofašista, koji svoj „antikomunizam” izjednjačavaju sa anti-antifašizmom. Dakle sa fašizmom. Ostavite g. Jankoviću takav antikomunizam bivšim komunistima, jer Vi to niste. Sasvim je dovoljno što ste liberal.

A u Novom Sadu očito niste bili. Jer to nije bio komunistički već građanski skup. Nisu ga organizovale partije već civilno društvo. Otud nije bilo zastava LDP-a, ali je bilo stotinu zastava Vojvodine i Srbije. Među njima i dve crvene, komunističke, i dve crveno-crne, anarhističke. I anarhistički (komunistički, stljinistički, muslimansko-fundamentalistički, antiglobalistički – precrtajte nepotrebno) transparent NATO + EU = svastika. Inače već viđen nekoliko puta ranije. Da li je napravljen u istoj kancelariji gde i firer Davidović ili je u pitanju iskreno uverenje, manje je bitno. A svakako da nije prijatno naći sa u takvom društvu, ali mi liberali to možemo da istrpimo. Zbog liberelne demokratije, odnosno budućnosti.

Bitno je da li mi liberali mislimo da našoj zemlji, u ovom trenutku, budućnost ugrožavaju komunisti ili fašisti?

Uveren sam da znate odgovor – da su to oni koji su protiv novog sistema vrednosti. I da dobro znate kojih je među njima danas više.

Zato sam siguran da ćemo se ubrzo naći na istom poslu.

Zoran Ostojić

You may also like...